Član
Učlanjen(a)
24.04.2012
Poruka
173
beogradski-frajerski-recnik.jpg

Београдски фрајерски речник-Мој комшија је често надарен, ради за наруквицу, обилно џезира кад га сретнем и никуда не иде без четири П.

Овако један београдски фрајер описује свога комшију, а да бисте разумели шта јерекао неопходан вам је„Београдски фрајерски речник".
М.Петричевић-Вечерње Новости 30.октобар 2000. године

Београдски фрајерски речник-Реч фрајер је позајмљеница из немачког језика (Freier) где означава просца,особу кандидата за женидбу, односно нежењу, слободног мушкарца. Почетком XIX века то значење имала је и у српском језику. У песми Јована Авакумовића "Љубав по садашњој моди”, објављеној 1838. али насталој много раније налазе се стихови: “Пети дан од мужа жена већ утекла/шести дан фраера близо десет стекла”.

Касније, ова реч је у српском и хрватском сленгу добила друго значење, а временом је посталаи вишесмислена. У Речнику српскохрватског књижевног језика Матице српске наводи се за "фрајера"да је то лакомислен, беспослен млад човек, неозбиљан, често недоличног понашања, мангуп, хулиган, али и наивчина, будала, безвезник.

Братољуб Клаић у свом Рјечнику страних ријечи објашњава да се под том речју најпре подразумевао љубавник, драган и сл., затим човек који немарно живи и избегава озбиљан посао, односно пустолов у општем смислу, или хохштаплер, а у даљем развитку она је обухватала бадаваџију, паразита, ленштину, мукташа, спекуланта, нерадника, готована, хулигана итд., незналицу, а и почетника, човека који се може лако окрасти или преварити.

Код картароша то је карта која туче све остале карте. Глагол “фрајерисати се”значи живети или понашати се као фрајер. Придев и прилог "фрајерски” односи се на фрајере и на оно што је својствено њима, њиховом необавезном, слободном животу, али уједно карактерише оно што је наивно и глупо.

Према томе, фрајерски језик није шатровачки говор којим се служе преваранти и ситни лопови у тајном договарању нити је то улични арго који изговарају адолесценти или беспризорни а никако тајни језик којим нека група људи прерушавањем језика затвара круг око себе. Оно што је најважније, фрајерски језик не искључује нежељеног комуниканта. Напротив, уколико га саговорник прихвати, он га одмах чини равноправним, а уколико не, онда се сам искључује, дистанцира од њега.

У књизи Сленг: данас и јуче-Ерик Патриџ наводи петнаест разлога због чега људи користе сленг: ради разоноде, духовитости, досетљивости, изазивања другачијег утиска, сликовитог изражавања, скретања пажње, бежања од клишеа, обогаћивања језика, конкретнијег истицања, ублажавања озбиљности, коришћења разговорног језика, олакшавања друштвене интеракције, подстицања присности, показивања припадности, искључивања других и постизања тајновитости.

Може се рећи да је то, у првом реду, језик којим се човек ослобађа од стега друштвених конвенција у понашању и говору. Сленг га опушта и растерећује од напетости,па стога има и терапеутску функцију.

File Type: PDF File Size: 16.00MB


Download:
Hidden content
You need to react to this post in order to see this content.
Rezervni link
Hidden content
You need to react to this post in order to see this content.
 
Poslednja izmena:
Natrag
Top