Odgoj i ishrana koka nosilja
Prva faza- prijem pilića:
Pilići se primaju u prethodno pripremljenu prostoriju pod tim se podrazumeva dezinfikovanu, sa prostirkom i zagrejanu. To su neka osnovna pravila koja poštuje svakaproizvodna farma. Početna temperatura prostorije treba da bude 32 oC , postepeno smanjivati temperaturu 21 oC koliko treba da bude 28-og dana. Pod mora biti prekriven prostirkom kako bi se sprečio gubitak toplote. Prostorka se poravna da ne dolazi do neujednačenih temperatura poda , koje dovode do grupisanja pilića i tako dolazi do smetnji u uzimanju hrane ili vode. U ovom vrlo kritičnom periodu za rast pilića.
Sa hranjenjem pilića početi nakon 3-4 sata po prijemu kad se pilići umire. Hranu redovno davati i ne dozvoliti da pilići konzumiraju ustajalu i zaprljanu hranu. Na taj način sprečavamo pojavu mogih bolesti, koje mogu biti kobne po piliće. Koje izazivaju velike gubitke, pilići se teško posle breboljenja vraćaju u predhodnu formu ili još gore završava se smrtnim ishodom pilića.
Gustina naseljenosti:
1. nedelje
40 pilića/m2
2. nedelje
30 pilića/m2
3 i 4 nedelje
20 pilića/m2
Osvetljenje objekta
Osvetlenje treba biti tako postavljeno da pilići ostanu blizu izvora toplote. Pilićima obezbediti u početku 24 sata svetlost koju smanjivati tako da u trćoj nedelji starosti svetlost smanjiti na 8 sati. Ovu dužinu dana držati do do 20 nedelje starosti kad se počinje sa programom povećanja .
Napajanje pilića :
Pre prijema pilića u objekat, pojilice treba dezinfikovati i dobro isprati, voda u prvim danima treba da ima temperatuuru od 25 oC. Potrebe pilića u vodi dnevno iznose oko 100 ml.
ISHRANA PODMLADKA I KOKA NOSILJA
Stočna hrana koja se koristi za ishranu koka nosilja sastavljena je od žitarica , proizvoda industrije ulja, alkohola i vrenja, mlinske industrije, kao i vitaminsko –mineralnih materija.
Potrebe živine u hranljivim materijama je zavise od vrste, rase i kategorije živine.
U odnosu na potrebe u hranljivim materijama smeše za ishanu koka mogu se podeliti na:
Saveti za odgoj i ishranu koka nosilja
• Odgovarajućim uzgojem živina se treba pripremiti za proizvodnju jaja. Jato treba da bude ujednačeno. Najmanje 80% izmerenih životinja ne bi trebalo da odstupa od proseka jata za više od 10%. Uzroci neujednačene težine mogu biti prenaseljenost, nedovoljan broj pojilica ili otežan pristup hrani.
• Nosilje se ocenjuju na osnovu količine i težine snešenih jaja, kao i na osnovu utroška hrane. Težina snešenih jaja zavisi od više faktora:
ü starosti koka nosilja,
ü sistemu uzgoja,
ü temperature
ü ishrane (hranjiva vrednost i kvalitet hrane).
Količina utroška hrane nikad ne sme prekoračiti 2,5 kg za 1 kg snešenih jaja.
• Intenzitet svetla tokom odgoja ne treba niti produžavati niti pojačavati, budući da to može izazvati prerano ili nepovoljno sazrevanje jata.
• Tokom perioda nošenja ne treba skraćivati dan niti smanjivati intenzitet svetlosti, jer to uzrokuje trenutno i znatno smanjenje proizvodnje jaja. Broj sati svetla koji se najčešće primenjuje iznosi od 14 do 16 sati. Ako pad proizvodnje jata usledi nakon vrhunca nosivosti, jedina moguća mera je neznatno produženje dana u objektu, pri čemu broj sati svetla ne sme preći 17 sati. Osim toga, produženje trajanja svetla mora uslediti postepeno, jer velika i nagla promena može da prouzrokuje prolapsus jajnika kod koka nosilja.
Prva faza- prijem pilića:
Pilići se primaju u prethodno pripremljenu prostoriju pod tim se podrazumeva dezinfikovanu, sa prostirkom i zagrejanu. To su neka osnovna pravila koja poštuje svakaproizvodna farma. Početna temperatura prostorije treba da bude 32 oC , postepeno smanjivati temperaturu 21 oC koliko treba da bude 28-og dana. Pod mora biti prekriven prostirkom kako bi se sprečio gubitak toplote. Prostorka se poravna da ne dolazi do neujednačenih temperatura poda , koje dovode do grupisanja pilića i tako dolazi do smetnji u uzimanju hrane ili vode. U ovom vrlo kritičnom periodu za rast pilića.
Sa hranjenjem pilića početi nakon 3-4 sata po prijemu kad se pilići umire. Hranu redovno davati i ne dozvoliti da pilići konzumiraju ustajalu i zaprljanu hranu. Na taj način sprečavamo pojavu mogih bolesti, koje mogu biti kobne po piliće. Koje izazivaju velike gubitke, pilići se teško posle breboljenja vraćaju u predhodnu formu ili još gore završava se smrtnim ishodom pilića.
Gustina naseljenosti:
1. nedelje
40 pilića/m2
2. nedelje
30 pilića/m2
3 i 4 nedelje
20 pilića/m2
Osvetljenje objekta
Osvetlenje treba biti tako postavljeno da pilići ostanu blizu izvora toplote. Pilićima obezbediti u početku 24 sata svetlost koju smanjivati tako da u trćoj nedelji starosti svetlost smanjiti na 8 sati. Ovu dužinu dana držati do do 20 nedelje starosti kad se počinje sa programom povećanja .
Napajanje pilića :
Pre prijema pilića u objekat, pojilice treba dezinfikovati i dobro isprati, voda u prvim danima treba da ima temperatuuru od 25 oC. Potrebe pilića u vodi dnevno iznose oko 100 ml.
ISHRANA PODMLADKA I KOKA NOSILJA
Stočna hrana koja se koristi za ishranu koka nosilja sastavljena je od žitarica , proizvoda industrije ulja, alkohola i vrenja, mlinske industrije, kao i vitaminsko –mineralnih materija.
Potrebe živine u hranljivim materijama je zavise od vrste, rase i kategorije živine.
U odnosu na potrebe u hranljivim materijama smeše za ishanu koka mogu se podeliti na:
- smeše za odgoj podmladka teške rase
- smeše za odgoj podmladka koka lake linije.
- smeše za ishranu koke jaja za priplod i
- smeše za ishranu koka jaja za konzum.
Saveti za odgoj i ishranu koka nosilja
• Odgovarajućim uzgojem živina se treba pripremiti za proizvodnju jaja. Jato treba da bude ujednačeno. Najmanje 80% izmerenih životinja ne bi trebalo da odstupa od proseka jata za više od 10%. Uzroci neujednačene težine mogu biti prenaseljenost, nedovoljan broj pojilica ili otežan pristup hrani.
• Nosilje se ocenjuju na osnovu količine i težine snešenih jaja, kao i na osnovu utroška hrane. Težina snešenih jaja zavisi od više faktora:
ü starosti koka nosilja,
ü sistemu uzgoja,
ü temperature
ü ishrane (hranjiva vrednost i kvalitet hrane).
Količina utroška hrane nikad ne sme prekoračiti 2,5 kg za 1 kg snešenih jaja.
• Intenzitet svetla tokom odgoja ne treba niti produžavati niti pojačavati, budući da to može izazvati prerano ili nepovoljno sazrevanje jata.
• Tokom perioda nošenja ne treba skraćivati dan niti smanjivati intenzitet svetlosti, jer to uzrokuje trenutno i znatno smanjenje proizvodnje jaja. Broj sati svetla koji se najčešće primenjuje iznosi od 14 do 16 sati. Ako pad proizvodnje jata usledi nakon vrhunca nosivosti, jedina moguća mera je neznatno produženje dana u objektu, pri čemu broj sati svetla ne sme preći 17 sati. Osim toga, produženje trajanja svetla mora uslediti postepeno, jer velika i nagla promena može da prouzrokuje prolapsus jajnika kod koka nosilja.