Nedavni sadržaj od SanjaNi

КАЊОН Срели смо се, у погледу, пољупцу, безимени, унапред одређени, заједничким током, реке Колорадо, градили смо кањон смрти.

А Г О Р А Добошар без одела баца речи о бубањ, у глувој ноћи, црној, пале се смртна светла, ко посрнули свитац. Жаруље су упрте у њега, осуда већ је спремна, ко сме будити снове, злу ноћ у тишину што је села, дирати у очи свикле. Стоји на стубу без срама, док везују му једра, виче...

Fotografije su odlicne, obozavam crno-bele fotke...

Sanja Todorovic rodjena je u Nisu 15.08.1981 Pise pesme, priče, aforizme. Objavila je zbirku poezije Pogled s prozora (Lestve srpske 2013) Izvod iz kritika Prva knjiga pesama Sanje Todorovic izdvaja se od mnogih prvenaca intimnog naboja. Prvom zbirkom pesama Pogled s prozora kao sa pozornice...

ТВОЈЕ ОЧИ Твоје очи, црне дубине, душа мека, тело од свиле. У оделу мушкарца, осмех дечака. Рекао си да ми руке нису нежне, твоје јесу. Миришем, иако сам се само окрзнула о тебе. Твоје очи, црне дубине, са заробљеном птицом, која плени поглед. У њима кликће јастреб, у мојим је слутња.

ГОРДИЈЕВ ЧВОР осећам је у теби нему полуделу од тишине распетог срца и удова породиће голуба пресеком врпце крвавог мача

ТИШИНА Да си био близу, да додиром тела, осетиш жар, принешене жртве, душе која Воли, зацелио би ране, самопрозваног спасења, руком која лечи. Да ти љубим усне, низ језик да ти склизнем, стегнем жице, молитвом грла, чвором срце вежем, уторбу прокључам у казан ретког биља. Све је боље...

ВЕЧНОСТ Волела бих да ме нема, да нестанем, да ме покрије топла земља, да ме штити и грли чврсто. А када утрнем од лежања, да ми да крила, да осмех који те тражи дигнем у висине. Седим негде високо на грани и гледам у тебе, тако бих провела вечност!

ТРАЖИМ ОЧИ ТВОЈЕ Устајем. Перем косу лавандом покошених латица. Мажем осмех уситњеног радића. Облачим се у јутро, у нашу омиљену блузу, изрезаног деколтеа. Али, више не тражим огледало да видим да ли сам лепа ТРАЖИМ ОЧИ ТВОЈЕ

ПОГЛЕД С ПРОЗОРА Корачам старим тргом, чујем бат твојих корака и нестрпљиво дисање, сваки звук се наглашава као да дупло одзвања. И ово моје лудо срце, туче, као да то није радило годинама, па сада у једном минуту 1000 откуцаја. Приђи, пољуби ме страсно, баш ту где ујутру пролази...