Nedavni sadržaj od PseudoAna

Гроб пријатеља Лежиш у тамној и дубокој пукотини у времену Прстима узимам обалу (нема те међу прстима) Дрво и његова ноћ чекају те на обали две зелене вечности Твој глас сања нешто тешко у дну камена Лежиш у тамној и дубокој пукотини у времену. Бранко Миљковић