- Učlanjen(a)
- 19.09.2009
- Poruka
- 27.640
„Fejsbuk“ je koristan ako ga pravilno koristimo
Filip Bormans, belgijski stručnjak za socijalne medije
Sve više firmi zabranjuje zaposlenima da koriste „Fejsbuk“ dok su na poslu, a mnogi stručnjaci navode da on predstavlja vid virtuelne komunikacije i da ubija druženje u stvarnom svetu. Međutim, po mišljenju Filipa Bormansa, belgijskog stručnjaka za socijalne medije, to ne bi bio slučaj kada bi se uvela edukacija o korišćenju „Fejsbuka“.
- Edukacija o korišćenju „Fejsbuka“, „Tvitera“ „Majspejsa“ i drugih socijalnih medija jako je bitna. U školama u Britaniji već postoji predmet za edukaciju učenika kako da koriste ove medije. Predavači im govore o svim mogućnostima, i negativnim i pozitivnim, kako ne bi došli u situaciju da budu nasamareni ili da budu žrtve neke vrste zloupotrebe. Naravno, ne treba im dozvoliti ni da ih previše koriste, ali to je ipak relativno i zavisi i od njihovih roditelja. To je slično kao kad neko razmišlja dokle će dozvoliti svojem maloletnom detetu da ostane napolju kad izađe u grad - smatra Bormans i dodaje da sam „Fejsbuk“ kao alatka nije kriv za loše stvari, već su krive neke loše osobe koje ga koriste.
Uprkos tome što pojedini stručnjaci smatraju da ovi mediji praktično otuđuju ljude, oni ih često i spajaju.
- Jako je praktično preko ovakvih medija ostati u kontaktu sa rođacima ili dragim ljudima u inostranstvu, a i jeftinije je nego zvati ih telefonom. Ovi mediji mogu biti jako dobro sredstvo za posao ili reklamu, a znam i mnoge ljude koji su preko ovakvih medija upoznali svog životnog saputnika - navodi Bormans.
Samim tim, ističe Bormans, i stariji ljudi bi trebalo da budu bolje edukovani o ovom pitanju.
- Problem predstavlja i to što neki ljudi nisu dovoljno upućeni u mogućnosti ovih medija, pa ih odmah odbijaju. Čuju nešto loše s tim u vezi i to odmah ubacuju u negativan kontekst. Pojedinci, pretežno starije generacije, svojevremeno nisu lako prihvatali ni internet, slanje i-mejlova, pa čak ni mobilne telefone. Međutim, sad su naučili da ih koriste i sastavni su, možda i neizostavni deo njihovih života - zaključuje Bormans.
Autor: D. Milićević
Filip Bormans, belgijski stručnjak za socijalne medije
Sve više firmi zabranjuje zaposlenima da koriste „Fejsbuk“ dok su na poslu, a mnogi stručnjaci navode da on predstavlja vid virtuelne komunikacije i da ubija druženje u stvarnom svetu. Međutim, po mišljenju Filipa Bormansa, belgijskog stručnjaka za socijalne medije, to ne bi bio slučaj kada bi se uvela edukacija o korišćenju „Fejsbuka“.
- Edukacija o korišćenju „Fejsbuka“, „Tvitera“ „Majspejsa“ i drugih socijalnih medija jako je bitna. U školama u Britaniji već postoji predmet za edukaciju učenika kako da koriste ove medije. Predavači im govore o svim mogućnostima, i negativnim i pozitivnim, kako ne bi došli u situaciju da budu nasamareni ili da budu žrtve neke vrste zloupotrebe. Naravno, ne treba im dozvoliti ni da ih previše koriste, ali to je ipak relativno i zavisi i od njihovih roditelja. To je slično kao kad neko razmišlja dokle će dozvoliti svojem maloletnom detetu da ostane napolju kad izađe u grad - smatra Bormans i dodaje da sam „Fejsbuk“ kao alatka nije kriv za loše stvari, već su krive neke loše osobe koje ga koriste.
Uprkos tome što pojedini stručnjaci smatraju da ovi mediji praktično otuđuju ljude, oni ih često i spajaju.
- Jako je praktično preko ovakvih medija ostati u kontaktu sa rođacima ili dragim ljudima u inostranstvu, a i jeftinije je nego zvati ih telefonom. Ovi mediji mogu biti jako dobro sredstvo za posao ili reklamu, a znam i mnoge ljude koji su preko ovakvih medija upoznali svog životnog saputnika - navodi Bormans.
Samim tim, ističe Bormans, i stariji ljudi bi trebalo da budu bolje edukovani o ovom pitanju.
- Problem predstavlja i to što neki ljudi nisu dovoljno upućeni u mogućnosti ovih medija, pa ih odmah odbijaju. Čuju nešto loše s tim u vezi i to odmah ubacuju u negativan kontekst. Pojedinci, pretežno starije generacije, svojevremeno nisu lako prihvatali ni internet, slanje i-mejlova, pa čak ni mobilne telefone. Međutim, sad su naučili da ih koriste i sastavni su, možda i neizostavni deo njihovih života - zaključuje Bormans.
Autor: D. Milićević
