Život svih žena srpskih vladara

Always a lady
MODERATOR
Učlanjen(a)
25.08.2009
Poruka
38.978
Живот свих жена српских владара


Кнегиња Милица је доносила мудре одлуке у тешком времену: била је присиљена да уда кћер за убицу свог мужа, мири завађену браћу и буде вешт дипломата – каже аутор књиге Томислав Симић Калпачки

slika.jpg

Краљица Александра Карађорђевић са сином Александром



Почев од Ане, супруге великог жупана Стефана Немање, па завршно са Александром, женом краља Петра Другог Карађорђевића, осам столећа српске историје обухваћено је књигом „Жене српских владара” аутора Томислава М. Симића Калпачког. Дуги низ година је Калпачки, иначе, новинар у документарном програму Радио Телевизије Крушевац, истраживао да би сагледао њихова порекла, нарави, утицај који су имале на мужеве, на популаран начин илуструјући њихове судбине занимљивостима из брачног живота. Луксузно опремљено издање, у тврдом повезу, на више од 400 страна, управо су објавили „Наша прича плус” и „Патам” из Београда.
– Међу женама наших владара поједине сам назвао и владарицама, јер су, практично, владале уместо мужева: Ана Комнина (краља Радослава), Белослава(краља Владислава), Каталина (краља Драгутина), Јелена (цара Душана), Јерина(деспота Ђурђа), Персида(кнеза Александра Карађорђевића), Драга Машин (краља Александра Обреновића). Наравно, свака од њих је прича за себе. Оне су чешће негативно утицале, чак дотле да је судбина државе и мужа – владара, била на коцки. Било је и оних жена сазнатно мањим, или никаквим утицајем: Ана(Немањина), Евдокија (Стефана Првовенчаног), Јелена Анжујска (Уроша Првог), Симонида (Милутинова), Милица(Лазарева), Љубица(Милошева), Наталија (Миланова), Марија(Алексанра Првог Карађорђевића), каже Томислав Симић Калпачки.
Како објашњава, најзаслужније и најомиљеније у народу биле су три „див жене”: Францускиња Јелена Анжујска, наша кнегиња Милица и Марија Хоенцолерн – Карађорђевић.
– Краљицу Јелену Анжујску, архиепископ Данило Други, њен савременик, описује овим речима: „Била је прекрасна својом појавом… Оштре речи, али благе нарави, непорочног живота и сваким добром у животу украшена”. Јелена је основала неку врсту прве женске стручне школе у српским земљама, као и интернат за девојке. У последњој четвртини 13. века, када Европа није показивала интересовање за школовањем девојака, посебно не оних нижег рода, у Србији је, захваљујући Јелени, такве школе било…Ту је и кнегиња Милица, изданак лозе Немањића, која на историјску сцену ступа после погибије мужа, кнеза Лазара на Косову пољу. Она управља Србијом до пунолетства сина, деспота Стефана, и доноси мудре одлуке у тешком времену: присиљена је да уда кћер за убицу свог мужа, мири завађену браћу – Стефана и Вука, вешт је дипломата код султана Бајазита. Шеснаест година од Боја на Косову, Милица је улагала надљудске напоре да управља Србијом, каже наш саговорник, и помиње трећу омиљену у народу – краљицу Марију Карађорђевић.

– Док јој је муж био жив, Марија се бавила хуманитарним пословима, помагала сиромашној деци, подстицала школовање девојака. По убиству краља Александра у Марсеју за њу почиње ход по мукама. Плашила се за живот сина, младог краља Петра, немајући никаква права, чак ни на његово васпитање. Од краја 1939. борави у Енглеској, а због рата тамо и остаје. За хиљаде наших војника и официра који су чамили по логорима, организује слање пакета са храном, одећом, лековима.

Говорећи о „женској историји”, Калпачки не изоставља да помене који наш владар је имао највише жена, коме је жена „дошла главе”, да ли су српске снајке биле неверне, о којој се најмање зна...

Од свих српских владара из лозе Немањића, краљ Милутин се највише пута женио (пет). Последња жена била је шестогодишња девојчица Симонида. Ваља имати у виду да је Милутин био моћан и изузетно даровити владар. Ипак, углавном сви његови бракови били су политички, у служби државе којој је на челу. Типичан случај да се, добрим делом, због жене остане без круне је краљ Радослав, син Стефана Првовенчаног. Мајка Гркиња, жена Гркиња, па се и он осећао више Грк него Србин. То га је коштало свргнућа. Евдокија, Стефана Првовенчаног позната је по свом неверству. Зарадила је „шугу”, то јест, полну болест, а ни њена снаха Ана, Радослављева, није била боља. Мислим да се најмање зна о Ани, жени цара Уроша Нејаког, кћерки влашког војводе Александра Басарабе.

Колико странкиња је освојило срца наших владара?

– Почев од првих Немањића, до изумирања ове династије, све њихове жене биле су са страних дворова. То је доказ да је држава све више јачала и била респектована. У питању су снајке из Византије, потом Бугарске, Мађарске, имамо Млечанку Ану Дандоло, Францускињу Јелену Анжујску… Једина Српкиња у средњем веку била је кнегиња Милица. Жена деспота Стефана, Јелена, била је по оцу полуиталијанка, а по мајци полугркиња. Жена Ђурђа Бранковића, Ирина, код нас Јерина, такође Гркиња…У нововековној Србији, Карађорђе и Милош имали су, наравно, Српкиње. Српкиња је била и Персида, кнеза Александра Карађорђевића, као и Драга Луњевица – Машин, краља Александра, последњег Обреновића, али је Михаилова Јулија била Мађарица, а Миланова Наталија полурускиња.

На питање да ли би му супруге данашњих „владара” – политичара биле можда занимљиве за неку нову књигу, аутор каже:

Никако! Оне немају такву харизму. Бавим се интригантним темама, али не и интригама, што би, у том случају, било неминовно. Завршавам један историјски роман, а онда ћу да се посветим новом истраживању. У питању су опет жене.


Мирјана Сретеновић

Објављено: 16.01.2011
Извор: Политика



 
Natrag
Top