Signup Now
Da bi mogli da pišete na forumu, otvarate nove teme, kao i da vidite download
linkove morate prvo da se registrujete.

Ukoliko Vam nije jasan proces registracije, molimo vas da kliknete OVDE
Ako ste zaboravili lozinku, kliknite OVDE :)

Zdravlje srca i krvnih sudova

Diskusija u 'Zdravlje' započeta od crvendac_011, 20.11.2009.

  1. crvendac_011

    crvendac_011 Always a lady Moderator

    Postova:
    34.223
    Zahvala:
    18.808
    Pol:
    Ženski
    Lokacija:
    Beograd
    Bolesti srca češće kod osoba kojima nedostaju zubi!

    Bolesti srca češće kod osoba kojima nedostaju zubi!

    Rezultati najnovijeg istraživanja su pokazali kako je gubitak zuba povezan s nekoliko rizičnih faktora vezanih za bolesti srca.

    1.jpg

    Spomenuti rizični faktori uključuju dijabetes, gojaznost, visok pritisak i pušenje.

    Do ovakvog su zaključka došli američki naučnici koji su analizirali stomatološku dokumentaciju gotovo 16 000 osoba iz 39 zemalja. Oko 40 odsto učesnika je imalo manje od 15 zuba, a 16 odsto ih nije imalo uopšte, dok je 25 odsto ispitanika prijavilo krvarenje iz desni.

    Što su učesnici imali manji broj zuba, to je kod njih bilo izraženije povećanje nivoa štetnog enzima koji izaziva upalu i otvrdnuće arterija. Autori studije su takođe napomenuli da su s manjim brojem zuba povezani i povećani rizični markeri srčanih bolesti poput "lošeg" LDL holesterola, visokog šećera u krvi i visok krvni pritisak.

    Studija je pokazala da su osobe s manjim brojem zuba sklonije i dijabetesu, dok je krvarenje desni povezano s višim nivoom lošeg holesterola i krvnog pritiska.

    "Dalja istraživanja će pokazali da li parodontna bolest uzrokuje i koronarnu bolest srca. Moguće je da dva spomenuta zdravstvena problema dele zajedničke faktore rizika. Oni mogu uzrokovati sistemske upale i ulazak bakterija iz zaraženih zuba u krv", pojasnili su stručnjaci.

    Iako je studija pokazala jasnu vezu između gubitka zuba i bolesti srca, istraživači dodaju kako im još uvek nije jasno šta uzrokuje povezanosti gubitka zuba, zdravlja desni i srca.

    Izvor: Ordinacija.hr
     
  2. crvendac_011

    crvendac_011 Always a lady Moderator

    Postova:
    34.223
    Zahvala:
    18.808
    Pol:
    Ženski
    Lokacija:
    Beograd
    Puls zbog kog bi trebalo da se zabrinete

    Puls zbog kog bi trebalo da se zabrinete

    Ubrzan puls pri mirovanju, izmeren pošto ste prestali s aktivnostima bar pet minuta, može čak utrostručiti šanse od prerane smrti, pokazuje novo istraživanje danskih naučnika.

    1.jpg

    Ubrzan puls pri mirovanju, izmeren pošto ste prestali s aktivnostima bar pet minuta, može čak utrostručiti šanse od prerane smrti

    Iako se puls, izmeren u mirovanju, od 60 do 100 otkucaja u minutu smatra normalnim, studije su pokazale da se rizik od prerane smrti menja i unutar ovog raspona. Više otkucaja u minutu povezano je s mogućom preranom smrti, tvrde naučnici.

    Puls izmeren pri mirovanju između 51 do 80 otkucaja u minutu povezan je s 40 do 50 posto povećanim rizikom od prerane smrti u poređenju s onima koji imaju 50 i manje otkucaja za minut. Puls od 81 do 90 otkucaja u minutu udvostručuje rizik od prerane smrti, a onaj više od 90 otkucaja u minutu utrostručuje.

    Prethodna istraživanja su ustanovila da sredovečni ljudi s ubrzanim pulsom verovatnije umiru od srčanih bolesti. Redovno vežbanje uglavnom rezultira sporijim pulsom u mirovanju, ali nova studija je otkrila da su u slučaju da ipak imaju ubrzani puls ugroženi i oni čija je fizička kondicija nadprosečna, upozoravaju autori studije.
    Danski naučnici merili su puls oko 3.000 sredovečnih muškaraca koje su o zdravstvenim navikama intervjuisali 1971. godine. U razdoblju od 1985. do 1986. još su jednom pregledani te su im opet merili puls.

    Šesnaest godina kasnije pregledajući državne podatke istražili su ko je od njih još živ. Skoro 40 posto umrlo je do 2001. godine, piše u medicinskom časopisu Heart.

    Rezultat je pokazao da su oni s najbržim pulsom imali i najveći rizik od prerane smrti, bez obzira na kondiciju.

    Izračunali su da za svakih 10 do 22 dodatnih srčanih otkucaja u minutu mirovanja rizik od prerane smrti raste za 16 posto. Zaključili su da ubrzani puls u mirovanju nije tek pokazatelj loše kondicije, nego je sam po sebi faktor rizika.

    Prevencija

    Lekari preporučuju da poduzmete mere prevencije, a to su pre svega dobra fizička kondicija, uravnotežena ishrana i nepušenje.

    Izvor: Magazin, Vestionline
     
  3. crvendac_011

    crvendac_011 Always a lady Moderator

    Postova:
    34.223
    Zahvala:
    18.808
    Pol:
    Ženski
    Lokacija:
    Beograd
    Dobre vesti za ljubitelje ljute hrane: Čili štiti srce!

    Dobre vesti za ljubitelje ljute hrane: Čili štiti srce!

    Istraživanja su pokazala da sastojci raznih vrsta čili papričica mogu smanjiti visok krvni pritisak i nivo holesterola u krvi, prenosi Dejli mejl. Na taj način papričice štite od bolesti srca, koje su globalno najčešći uzročnik smrti.

    2.jpg
    Supstance u čili papričicama poboljšavaju zdravlje srca

    Istraživanje sprovedeno na Univerzitetu u Hong Kongu ukazalo je na skupinu stvari zajedničkog naziva "kapsaicini", koji su razlog ljutine u raznim čili papričicama.

    "Naše je istraživanje proširilo znanje o načinu na koji supstance u čili papričicama poboljšavaju zdravlje srca. Sad imamo jasniju sliku o njihovim uticajima na gene i druge mehanizme koji utiču na holesterol i zdravlje krvnih sudova. Ovo je jedno od prvih istraživanja koje je pružilo te informacije", rekao je autor studije, dr Zhen-Yu Chen i dodao da su kapsaicini korisni u poboljšanju raznih faktora koji su povezani sa zdravljem srca i krvnih sudova.

    "Ali nikako ne preporučujemo da ljudi počnu da konzumiraju ljuto u neograničenim količinama. Dobra ishrana je samo uravnotežena ishrana. Takođe, čili ne sme biti zamena za prepisane lekove, ali može biti dobar dodatak za ljude koji smatraju da je ljuta hrana ukusna", upozorio je Chen.

    Izvor: Vestionline
     
  4. crvendac_011

    crvendac_011 Always a lady Moderator

    Postova:
    34.223
    Zahvala:
    18.808
    Pol:
    Ženski
    Lokacija:
    Beograd
    Kardiologija: Uzbuna na 50 otkucaja

    Kardiologija: Uzbuna na 50 otkucaja

    Usporen srčani ritam, iako je manje opasan od ubrzanog, ipak, treba ispitati. Ako naglo opadne, u kombinaciji sa glavoboljom ili zanošenjem pri hodu, može da ukaže na krvarenje u mozgu

    1.jpg
    Brzi srčani rad je generalno veći problem u medicini, nego usporeni otkucaji

    USPOREN rad srca može da bude fiziološko stanje bez ikakvih tegoba, a nekada je simptom ili posledica bolesti. Svaki rad srca ispod 50 otkucaja u minuti trebalo bi ispitati. Kod zdravih osoba razlog za manju srčanu frekvenciju je najčešće vezan za tip ličnosti, konstituciju i fizičku spremnost osobe. Ako nema tegoba, ova pojava se ne leči. Kod hroničnih pacijenata, mali broj otkucaja srca u minuti obično je posledica bolesti srca ili efekat neke terapije koju koriste.

    - Ova pojava češća je kod starijih pacijenata, i obično je posledica propadanja sprovodnog sistema srca - kaže, za „Novosti“, profesor dr Dragan Tavčiovski, načelnik Klinike za kardiologiju Vojnomedicinske akademije. - Ako znamo da pacijent ima bolest srca koja značajno usporava srčane otkucaje, pomno pratimo njegovo stanje. Ako ima potrebe, ugrađujemo pejsmejker koji omogućava da srce radi sinhrono.
    Postoje oboljenja i situacije kada usporen rad srca može da se leči i bez pejsmejkera, uz pomoć lekova. Takav je slučaj, na primer, kod smanjenog lučenja štitne žlezde - hipotireoze, koja menja metabolizam svih ćelija i često usporava rad srca. Jedan od vrlo raširenih razloga usporavanja rada srca je zloupotreba i loše kobinovanje lekova.

    - Dešava se da pacijenti sami na svoju ruku uzimaju lekove, ali imamo i slučajeve kada lekari terapijom koju propišu za osnovnu bolest, izazovu usporenje rada srca - pojašnjava dr Tavčiovski. - Lekovi koji usporavaju srčani rad bez obzira na to imaju svoje mesto u kardiologiji jer se koriste za regulaciju povišenog krvnog pritiska i kod ishemijske bolesti srca. Činjenica je i da su neki pacijenti osetljiviji na medikamente, naročito na njihove međusobne kombinacije, pa reaguju usporenjem srčanog rada.
    Zato, pri planiranju terapije kod srčanih bolesti, lekari treba da uzmu u obzir i efekte ovih lekova. S druge strane, kod većine srčanih bolesti osnovni terapijski interes je upravo usporavanje srčanog ritma. Jer, zbog propadanja kardiovaskularnog sistema, srčani rad se ubrzava kako bi srce postiglo da „ispumpa“ dovoljno krvi.

    - Brzi srčani rad je generalno veći problem u medicini, nego usporeni otkucaji - dodaje dr Tavčiovski. - Povišen broj otkucaja mogu da izazovu razna stanja: slabije srce, koje ubrzanjem pokušava da opskrbi tkiva jer nema dovoljno jaku pumpnu funkciju, stanja metaboličkih poremećaja, hipretireoza, malokrvnost, neregulisan dijabetes.


    Postoje situacije kada smanjena frekvencija rada srca može da bude veoma upozoravajući znak. Ovo se odnosi na osobe kojima naglo broj srčanih otkucaja uspori, nevezano za terapiju ili neke druge spoljne faktore. U kombinaciji sa neurološkim simptomima, poput lošijeg vida, glavobolje, „zanošenja“ pri hodu, smanjen broj otkucaja može da ukaže na promene u nervnom sistemu i glavi, pre svega na moguće krvarenje u mozgu ili tumor.

    SPORTSKO SRCE

    OZBILJNO utrenirane osobe, aktivni sportisti najčešće imaju fiziološki niži puls. Dok je kod normalne zdrave osobe puls u mirovanju obično između 50 i 80 otkucaja u minutu, kod dobro utreniranih osoba srčana frekvencija može da bude samo 35 do 40 otkucaja u minutu, a da ne osećaju nikakve tegobe.

    (Večernje novosti)
     
  5. ivanica81ns

    ivanica81ns

    Postova:
    15
    Zahvala:
    0
    Lokacija:
    Novi Sad
    GLA (gama-linolenska kiselina) u kombinaciji sa Omega 3 dokazano snižava krvni pritisak i sprečava bolesti srca. Kod ljudi sa perifernim arterijskim bolestima i začepljenjem krvnih sudova dovodi do poboljšanja i normalizacije krvnog pritiska.
    BIO konopljino ulje sadrži GLA. Preventivno se zima 1 supena kašika dnevno, a terapijski 2-3 kašike dnevno.
    Ovo najhranjivije ulje na svetu je prirodan izvor esencijalnih masnih kiselina, ima idealan odnos Omega 6 i 3 (3:1) i jedino je ulje koje sadrži GLA, koja ima izuzetno značajan uticaj na čovekovo zdravlje.
     
  6. crvendac_011

    crvendac_011 Always a lady Moderator

    Postova:
    34.223
    Zahvala:
    18.808
    Pol:
    Ženski
    Lokacija:
    Beograd
    Signali koji najavljuju infarkt

    Signali koji najavljuju infarkt

    Autor: MONDO

    Za srčani udar se uglavnom kaže da se desio "kao grom iz vedra neba". Međutim, nije baš tako.

    srce.jpg

    Telo, zapravo, pokušava da nas upozori na mogućnost srčanog napada. Nekada čak nedeljama i mesecima unapred, nekad alarmira dan, dva pre nego što dođe do infarkta.
    Stručnjak za kardiovaskularne bolesti, dr Čensi Krendal, napravio je spisak najčešćih signala koji upozoravaju da našem srcu preti nešto loše.
    Iako je namenjen studentima, video u kojem doktor objašnjava kako i zbog čega dolazi do srčanog udara, za samo nekoliko meseci je imao više od pet miliona pregleda.



    1. Bol u grudima
    Postoji nekoliko različitih bolova u grudima i treba znati koji nas, zapravo, upozorava da srcu treba pomoć. Opasni su bolovi na levoj strani tela, u centru grudnog koša, kao i onaj koji počinje u vilici i "spušta" se niz levu ruku. Ovi bolovi se mogu javiti u različitim vremenski intervalima i mogu biti različitog intenziteta.

    2 . "Kratak" dah

    Otežano disanje može da signalizira predstojeći infarkt. Javlja se neposredno pre ili tokom srčanog udara .

    3. Loše varenje ili gorušica

    Ponekad za bol u grudima zbog srčanog udara mislimo da je nastao usled lošeg varejna jer su nervi za želudac blizu srca, što može dovesti do zabune.

    4. Mučnina i povraćanje

    Ovi signali se javljaju samostalno ili u kombinaciji sa nekim drugim simptomima, a dr Krendal kaže da ih ljudi vrlo retko dovode u vezu sa bolestima srca.

    Pored ovih glavnih i najčešćih simptoma, doktor navodi još nekoliko na koje bi trebalo da obratimo pažnju: obilno znojenje, ubrzan ili nepravilan rad srca, vrtoglavica, opšta malaksalost, anksioznost, nesvest.

    Dr Krendal poručuje da ne morate da se ponašate kao glineni golub i čekate da vas "pogodi" infarkt, već da slušate svoje telo i prilagodite se njegovim zahtevima.

    (MONDO)
     
    Poslednja izmena od urednika: 05.12.2013
  7. crvendac_011

    crvendac_011 Always a lady Moderator

    Postova:
    34.223
    Zahvala:
    18.808
    Pol:
    Ženski
    Lokacija:
    Beograd
    Pet namirnica koje čuvaju srce

    Pet namirnica koje čuvaju srce

    Dnevno bi trebalo da jedemo najrazličitije vrste povrća, cela zrna žitarica i proteine, ali postoji i pet namirnica koje su naročito dobre za zdravlje srca i koje je zato neophodno uvrstiti u ishranu

    1.jpg

    Sve dok neko ne napravi magičnu tableticu koja će nam podariti savršeno zdravlje, treba da nastojimo da se zdravo hranimo kako bi naše telo bilo jako i da bismo imali dovoljno energije. Zdravstveni stručnjak Kim Deli savetuje da dnevno jedemo najrazličitije vrste povrća, cela zrna žitarica i proteine, ali da postoje i pet namirnica koje su naročito dobre za zdravlje srca i koje je zbog toga neophodno uvrstiti u ishranu.

    Ovsena kaša: Rastvorljiva vlakna, koja se nalaze u celim zrnima žitarice, dokazano smanjuju nivo lošeg holesterola i rizik od srčanih bolesti, što ovsenu kašu čini idealnim izborom za prvi dnevni obrok. Nedavne studije su pokazale da ovsena kaša takođe štiti od visokog krvnog pritiska, dijabetesa tipa 2 i gojaznosti.

    Crveno vino
    : Sadrži fenole i resveratrol, flavonoide koji se ponašaju kao antioksidansi u krovotoku i štite krvne sudove, smanjuju krvni pritisak i povoljno deluju na nivoe takozvanog dobrog holesterola. Stoga nazdravite svom zdravlju ispijajući čašu vina dnevno.


    Losos
    : Omega-3 masne kiseline kojih ima u lososu, telo momentalno apsorbuje i koristi za smanjenje nivoa triglicerida, obnavljanje oštećenih mišića i jačanje srca.

    2.jpg

    Slatki krompir: Ova posebna vrsta krompira, poznata i kao čičoka a poreklom iz Južne Amerike, bogata je beta-karotenom, vitaminima A, C i E i vlaknima, što je čini ne samo ukusnom već i veoma zdravom.

    Svi ti hranljivi sastojci, udruženim snagama, smanjuju nivo holesterola, redukuju upale i sprečavaju zapušavanje arterija.

    3.jpg

    Paradajz: Kao prirodni izvor likopena, fitonutrijenta za koji je dokazano da smanjuje rizik od srčanih bolesti, paradajz spada u namirnice koje su neophodne za zdravlje srca. Ali, jedite ga u kuvanom obliku, kao pire ili sos, jer na taj način daje najbolje rezultate.

    (Večernje novosti)
     
  8. crvendac_011

    crvendac_011 Always a lady Moderator

    Postova:
    34.223
    Zahvala:
    18.808
    Pol:
    Ženski
    Lokacija:
    Beograd
    Namirnice koje čuvaju srce

    Naučnici su ustanovili da je neadekvatna ishrana glavni uzročnik čak 30 odsto infarkta miokarda. Neke namirnice čuvaju vaše srce

    [​IMG]

    REZULTATI brojnih istraživanja i studija potvrđuju da se tajna zdravog srca i krvnih sudova krije u vašem tanjiru. Tu bi trebalo da se nalaze namirnice bogate vitaminom C, omega 3 mastima i polifenolima. Naučnici su, naime, ustanovili da je neadekvatna ishrana glavni uzročnik čak 30 odsto infarkta miokarda. Ove namirnice čuvaju vaše srce:

    Zobene pahuljice
    Sadrže posebnu vrstu vlakana, koja za 10 odsto smanjuju nivo lošeg holesterola (LDL) u krvi i usporavaju rastvaranje glicida, tako da sprečavaju podizanje nivoa šećera.

    Beli luk
    Nedavna studija je naučno potvrdila ono što je u narodu odavno poznato - beli luk snižava arterijski pritisak. Kod grupe ispitanika sa povišenim pritiskom je posle 12 nedelja redovnog konzumiranja belog luka zabeležen pad sistolnog pritiska. Stručnjaci naglašavaju da je najefikasniji kada se jede svež, pa preporučuju jedan čen dnevno.

    Kivi
    Pripada namirnicama koje su izuzetno bogate vitaminima C i E, kao i polifenolima, štiti arterije od negativnog dejstva slobodnih radikala. Preporuka je da se svakodnevno pojede jedan kivi, može i pomešan sa drugim citrusnim voćem ili sa povrćem poput šargarepe, spanaća i kupusa.

    Bademi
    Zahvaljujući mononezasićenim mastima, bademi podižu nivo dobrog holesterola u krvi (HDL) i snižavaju loš (LDL), potvrdili su rezultati devet medicinskih studija. Ovo koštunjavo voće je i bogat izvor vitamina E i polifenola, štiti krvne sudove, a lekari preporučuju dnevnu dozu od 30 g što je oko 28 zrna badema.

    Izvor: Večernje novosti
     
  9. crvendac_011

    crvendac_011 Always a lady Moderator

    Postova:
    34.223
    Zahvala:
    18.808
    Pol:
    Ženski
    Lokacija:
    Beograd
    Šta je lošije za srce - masnoća ili šećer?

    Jedno od večitih pitanja je šta je gore za zdravlje srca - masna ili slatka hrana. Lekari tvrde da izbacivanje maslaca, pavlake i masnog mesa iz ishrane može učiniti više štete srcu nego što će doneti koristi! Kako kažu, tvrdnje da je ishrana bogata mastima loša za arterije, temelje se na pogrešnim tumačenjima naučnih studija. Kažu da je vreme da se sruši mit o ulozi zasićenih masnoća u bolestima srca, piše Dejli Majl.

    [​IMG]

    Jedna od najgorih kombinacija - ima i masnoće i puno šećera



    Ključna studija iz 1970. godine je zaključila da postoji veza između srčanih bolesti i holesterola u krvi, što je u korelaciji s kalorijama koje daju zasićene masnoće.

    Međutim, nedavne studije ne pokazuju vezu između zasićenih masnoća i rizika od kardiovaskularnih bolesti, a Malhotra ističe i epidemiju gojaznosti u Sjedinjenim Državama uprkos velikom padu kalorija unesenih konzumacijom masnoća. Naime, prehrambena industrija kompenzuje zasićene masnoće šećerom iako postoje neoborivi dokazi da je šećer faktor rizika za metabolički sindrom koji može dovesti do dijabetesa.

    Ah, ti slatkiši

    Dakle, na povećanje nivoa lipida u krvi ne utiče samo masna hrana, već i namirnice koje sadrže kombinaciju masti i šećera, kao što su na primer razna lisnata i masna testa, torte, kolači i slično. Nepravilna ishrana koja se zasniva pretežno na uzimanju ovakve vrste hrane ili slatkiša duže od tri meseca, može značajno da poremeti odnos nivoa triglicerida, dobrog i lošeg holesterola.

    Konzumiranje slatkiša doprinosi prvenstveno porastu nivoa triglicerida i snižavanju nivoa dobrog (HDL) holesterola. Naravno, višak kalorija unetih slatkišima rezultiraće dobijanjem u težini, pojavom gojaznosti, posebno u predelu stomaka, što dodatno remeti normalne metaboličke funkcije i kod osoba koje imaju genetsku predispoziciju to može da dovede do razvoja dijabetesa. Nivo holesterola ne povećavaju sami
    šećeri (na primer šećer iz voća ne podiže nivo holesterola), već kombinacija masti životinjskog porekla i šećera u slatkišima ili pecivima.

    Količina slatkiša koja može da poremeti nivo lipida u krvi je individualna, jer kod nekih osoba svakodnevno korišćenje i manjih količina ovakve hrane može da dovede do poremećaja metabolizma masnoća. Zavisi i od stepena gojaznosti, fizičke aktivnosti, odnosno potrošnje kalorija.

    - Preporuke Američkog udruženja za srce o količini šećera koja ne bi trebalo da utiče na zdravlje jeste da maksimalni dnevni unos iz prostih šećera ne bi trebao da bude veći od 100 kilokalorija za žene i 150 kilokalorija za muškarce.

    Šta treba jesti?

    Namirnice koje treba jesti da bi se smanjio holesterol su uglavnom biljnog porekla, sveže ili kratko termički obrađeno povrće, voće, cerealije (posebno iz celog zrna), hrana koja sadrži vlakna, mlečni proizvodi sa manjim procentom masnoća, „mršavo“ meso, riba, biljna ulja, pre svega maslinovo. Nijedna dijeta ne može značajno da snizi holesterol, jer se čak 70 odsto ove materije koja je neophodna za normalan rad i funkcionisanje organizma stvara u jetri!

    Izvor: Vestionline
     
  10. crvendac_011

    crvendac_011 Always a lady Moderator

    Postova:
    34.223
    Zahvala:
    18.808
    Pol:
    Ženski
    Lokacija:
    Beograd
    Šta izaziva bolesti srca?

    Srce je pumpa veličine pesnice, koja omogućava da krv bogata kiseonikom cirkuliše kroz telo. Krv "putuje" u organe kroz krvne sudove, odnosno arterije, a vraća se do srca kroz vene.

    [​IMG]

    Da bi srce normalno radilo, neophodno je da krv neometano cirkuliše, a bolesti srca javljaju se kada su koronarne arterije, kroz koje krv prolazi, blokirane nagomilanim masnim naslagama. Koronarne arterije vremenom postaju "obložene" slojem supstanci, formiranih od holesterola. Ovaj proces začepljenja arterija poznat je kao ateroskleroza.

    Supstance koje se talože na unutrašnjoj strani zidova arterija, smanjuju prostor kroz koji krv teče i ometaju dotok hranljivih materija, što znači da arterije vremenom gube svoju elastičnost. To može dovesti do povišenog krvnog pritiska, koji takođe povećava rizik od srčanih oboljenja. Isti proces događa se u arterijama u drugim delovima tela, zbog čega se povećava pritisak na srce.

    Ukoliko su arterije delimično zapušene, osoba može imati bolove u grudima, koji se šire preko gornjeg dela tela, jer se srce bori da nastavi normalno da radi uprkos nedovoljnom snabdevanju kiseonikom. Ljudi koji zbog ovih naslaga imaju sužene arterije, izloženi su i većem riziku od srčanog udara.

    Naravno, na rizik od razvoja ateroskleroze i uopšte bolesti srca, utiču i genetski faktori, ali i način života. Loše navike, kao što su nezdrava ishrana, nedovoljno fizičke aktivnosti, pušenje, povećavaju rizik od ovih bolesti. Takođe, osobe koje imaju dijabetes i visok krvni pritisak sklonije su srčanim bolestima.

    Zašto dolazi do srčanog udara?

    Do srčanog udara dolazi ukoliko su arterije potpuno zapušene. Najčešće se događa kada plak, supstanca koja se taloži na zidovima arterija i sužava ih, pukne. Ovo izaziva formiranje krvnog ugruška ili tromba, koji potpuno blokira protok krvi kroz arterije, zbog čega srce ne može normalno da funkcioniše.

    Ishod srčanog udara zavisi od veličine dela mišića koji se ošteti prilikom začepljenja krvnih sudova. Što je manje oštećenje, veća je šansa za oporavak.

    (MONDO)
     

Preporučite stranicu