- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 38.990
Zdravlje iz prvih zalogaja
Večernje novosti 10.09.2010 10:58
Profesor dr Vojislav Perišić pomoći će vam da saznate nešto više o zamkama nepravilne ishrane
Roditelji iz najbolje namere nekada prave greške u odgajanju dece, koje imaju dalekosežne posledice. To naročito važi za ishranu, gde previše krutosti u pridržavanju pravila može detetu da donese više štete nego koristi - kaže u intervjuu za „Novosti“ profesor dr Vojislav Perišić, gastroenterolog Univerzitetske dečje klinike u Tiršovoj.
* Da li se menjaju preporuke o vremenu i načinu uvođenja dohrane kod beba?
- Zbog straha od celijakije, izazvane nepodnošenjem glutena iz žitarica, nije preporučivano njihovo rano uvođenje u ishranu bebe. Činjenica je da uvođenje žitarica pre četvrtog i posle šestog meseca povećava rizik od celijakije. Ali, ozbiljna istraživanja su pokazala da uvođenje žitarice u ishranu beba koje sisaju između četvrtog i šestog meseca, deluje zaštitno i smanjuje rizik od celijakije.
* To istraživanje, izgleda, nije uticalo na stavove Svetske zdravstve neorganizacije?
- U formiranju tih univerazalnih preporuka SZO utiče mnogo faktora. Svet je sastavljen iz krajnje heterogenih delova i iskakanje iz opštih preporuka u nekim zemljama bi moglo da napravi probleme. Ne mogu iste preporuke da važe u Africi i u Velikoj Britaniji.
* Zbog čega onda insistirate na uvođenju žitarica od bebinog četvrtog meseca?
- Ako u tom, kritičnom periodu kod beba koje sisaju ne uvedemo nemlečnu hranu, i ako u osmom mesecu umesto blendirane hrane ne počnemo sa seckanom, ukočićemo normalan razvoj orofaringealnog akta gutanja. Uskraćujemo detetu pozitivno iskustvo novih ukusa, i ono kasnije teško prihvata nove namirnice. Sve češće zdrava deca starija od godinu dana odbijaju hranu i imaju jedan oblik dečije anoreksije.
* Šta su uzroci te pojave?
- Propuštanje tog važnog perioda kada je beba spremna da prihvati sve nove ukuse. Ako tada beba ne dobije kroz črvste namirnice „faktore iskustva“, kasnije teško ili nikako ne prihvata novu hranu. Zato je značajno da majka koja doji dete više jede one namirnice koje će prvo davati bebi kada počne s dohranom. Dete će te ukuse prepoznati i lakše prihvatiti, jer još u materici, preko amnionske tečnosti upoznaje majčin jelovnik.
* Jesu li stavovi formirani na osnovu prakse?
- Često mi se javljaju roditelji dece koja su bez problema sisala šest meseci, i kada se počne s uvođenjem nemlečne dohrane, dete potpuno odbija novu hranu. Čak se dešava da receptivna zona, koja je kod malih beba na vrhu jezika, ostane tu, a ne pomeri se nazad, kako bi trebalo. Tada se, recimo, beba od godinu dana ponaša kao da ima šest meseci, pljuje čvrstu hranu i ima averziju prema novim ukusima.
* Kako se to rešava?
- Ova averzija može da se produži do druge, pa i treće godine i pravi ozbiljne probleme. Rešavamo ih reedukacijom i preporukama roditeljima, koji treba da posmatraju svoje dete i ponašaju se u skladu s njegovim reakcijama. Beba već s pet, šest meseci učestvuje u porodičnom životu, interesuje je hrana, želi da proba ono što jedu roditelji. Da li mi imamo prava da im uskratimo probanje te hrane?
* Šta je sa decom koja u porodici imaju atopičare i pod rizikom su od alergija?
- Ako dete ne pokazuje nikakve znake atopije, uprkos slučajevima alergije u porodici, ne znači da ne treba uvoditi komplementarnu ishranu kao i kod druge dece. Iako je uvreženo mišljenje da novu namirnicu treba uvoditi s razmakom od najmanje tri do pet dana, zbog straha od alergija, praksa je pokazala drugačije. Iznanađujuće je otkriće da što više namirnica beba proba u ovom periodu, više će ih prihvatiti kasnije.
* Šta je sa alergijom na kravlje mleko?
- Nju najčešće imaju bebe koje ne sisaju i ispoljava se kao atopijski dermatitis. Poslednjih godina alergija na kravlje mleko je sve manje, jer se proteini mleka bolje obrađuju i adaptirana mleka su kvalitetnija. Ali sve češće imamo slučajeve beba koje sisaju, ali reaguju na kravlje mleko iz majčine ishrane. To izaziva alergijski kolitis, koji se manifestuje tako što beba koja sisa, dobro napreduje, nema kolike, ima krvavu stolicu. Praksa je pokazala da je u tom slučaju dovoljno da majka izbaci mleko iz ishrane.
* Da li to znači da su narodne preporuke o izbegavanju hrane koja nadima ako majka doji, tačne?
- Te savete nije potrebno poštovati kod svih beba, već samo kod onih koje su pokazale nepodnošenje neke od tih namirnica. Ili u slučajevima da beba ima krv u stolici. Inače, preporučuje se da majka u svojoj ishrani koristi što češće hranu koju će komplementarno uvoditi od četvrtog do šestog meseca, da bi beba lakše prihvatila te ukuse.
* Kako naći meru između striktnih preporuka o ishrani i roditeljskog instinkta?
- Treba poštovati neke opšte preporuke, ali i pažljivo posmatrati dete i ići ukorak s njegovim razvojnim potrebama. Ako beba može da sedi, pokazuje interes za hranu odraslih i pokušava da je stavi u usta, to je znak da je dete najverovatnije spremno za komplementarnu ishranu. S druge strane, preporuke lekara su često suviše rigidne, bez posmatranja deteta kao pojedinca. To nanosi mnogo štete i može da utiče na odnos koji dete formira prema ishrani.
* Kakva je uloga ishrane prvih meseci i godina na kasnije navike u ishrani?
- Korisno je poslušati savete pedijatara o tome kakva treba da bude komplementarna ishrana dece posle dojenja. Većina hroničnih bolesti vezanih za hranu vrti se oko previše masti i soli. A, s druge strane, biljna hrana koja ima dovoljno prebiotika, čime se štiti flora probavnog trakta, neophodna je od druge godine života.
* Da li su loše navike u ishrani razlog sve veće gojaznosti kod dece?
- Jesu, jer pre 20 godina, kada su navike u ishrani bile drugačije, nismo imali toliko dece s problemom gojaznosti. I ne samo to, danas je sve više dece s „masnom“ jetrom, što je direktna posledica loše ishrane i nedostatka fizičke aktivnosti.
Večernje novosti 10.09.2010 10:58
Profesor dr Vojislav Perišić pomoći će vam da saznate nešto više o zamkama nepravilne ishrane
Roditelji iz najbolje namere nekada prave greške u odgajanju dece, koje imaju dalekosežne posledice. To naročito važi za ishranu, gde previše krutosti u pridržavanju pravila može detetu da donese više štete nego koristi - kaže u intervjuu za „Novosti“ profesor dr Vojislav Perišić, gastroenterolog Univerzitetske dečje klinike u Tiršovoj.
* Da li se menjaju preporuke o vremenu i načinu uvođenja dohrane kod beba?
- Zbog straha od celijakije, izazvane nepodnošenjem glutena iz žitarica, nije preporučivano njihovo rano uvođenje u ishranu bebe. Činjenica je da uvođenje žitarica pre četvrtog i posle šestog meseca povećava rizik od celijakije. Ali, ozbiljna istraživanja su pokazala da uvođenje žitarice u ishranu beba koje sisaju između četvrtog i šestog meseca, deluje zaštitno i smanjuje rizik od celijakije.
* To istraživanje, izgleda, nije uticalo na stavove Svetske zdravstve neorganizacije?
- U formiranju tih univerazalnih preporuka SZO utiče mnogo faktora. Svet je sastavljen iz krajnje heterogenih delova i iskakanje iz opštih preporuka u nekim zemljama bi moglo da napravi probleme. Ne mogu iste preporuke da važe u Africi i u Velikoj Britaniji.
* Zbog čega onda insistirate na uvođenju žitarica od bebinog četvrtog meseca?
- Ako u tom, kritičnom periodu kod beba koje sisaju ne uvedemo nemlečnu hranu, i ako u osmom mesecu umesto blendirane hrane ne počnemo sa seckanom, ukočićemo normalan razvoj orofaringealnog akta gutanja. Uskraćujemo detetu pozitivno iskustvo novih ukusa, i ono kasnije teško prihvata nove namirnice. Sve češće zdrava deca starija od godinu dana odbijaju hranu i imaju jedan oblik dečije anoreksije.
* Šta su uzroci te pojave?
- Propuštanje tog važnog perioda kada je beba spremna da prihvati sve nove ukuse. Ako tada beba ne dobije kroz črvste namirnice „faktore iskustva“, kasnije teško ili nikako ne prihvata novu hranu. Zato je značajno da majka koja doji dete više jede one namirnice koje će prvo davati bebi kada počne s dohranom. Dete će te ukuse prepoznati i lakše prihvatiti, jer još u materici, preko amnionske tečnosti upoznaje majčin jelovnik.
* Jesu li stavovi formirani na osnovu prakse?
- Često mi se javljaju roditelji dece koja su bez problema sisala šest meseci, i kada se počne s uvođenjem nemlečne dohrane, dete potpuno odbija novu hranu. Čak se dešava da receptivna zona, koja je kod malih beba na vrhu jezika, ostane tu, a ne pomeri se nazad, kako bi trebalo. Tada se, recimo, beba od godinu dana ponaša kao da ima šest meseci, pljuje čvrstu hranu i ima averziju prema novim ukusima.
* Kako se to rešava?
- Ova averzija može da se produži do druge, pa i treće godine i pravi ozbiljne probleme. Rešavamo ih reedukacijom i preporukama roditeljima, koji treba da posmatraju svoje dete i ponašaju se u skladu s njegovim reakcijama. Beba već s pet, šest meseci učestvuje u porodičnom životu, interesuje je hrana, želi da proba ono što jedu roditelji. Da li mi imamo prava da im uskratimo probanje te hrane?
* Šta je sa decom koja u porodici imaju atopičare i pod rizikom su od alergija?
- Ako dete ne pokazuje nikakve znake atopije, uprkos slučajevima alergije u porodici, ne znači da ne treba uvoditi komplementarnu ishranu kao i kod druge dece. Iako je uvreženo mišljenje da novu namirnicu treba uvoditi s razmakom od najmanje tri do pet dana, zbog straha od alergija, praksa je pokazala drugačije. Iznanađujuće je otkriće da što više namirnica beba proba u ovom periodu, više će ih prihvatiti kasnije.
* Šta je sa alergijom na kravlje mleko?
- Nju najčešće imaju bebe koje ne sisaju i ispoljava se kao atopijski dermatitis. Poslednjih godina alergija na kravlje mleko je sve manje, jer se proteini mleka bolje obrađuju i adaptirana mleka su kvalitetnija. Ali sve češće imamo slučajeve beba koje sisaju, ali reaguju na kravlje mleko iz majčine ishrane. To izaziva alergijski kolitis, koji se manifestuje tako što beba koja sisa, dobro napreduje, nema kolike, ima krvavu stolicu. Praksa je pokazala da je u tom slučaju dovoljno da majka izbaci mleko iz ishrane.
* Da li to znači da su narodne preporuke o izbegavanju hrane koja nadima ako majka doji, tačne?
- Te savete nije potrebno poštovati kod svih beba, već samo kod onih koje su pokazale nepodnošenje neke od tih namirnica. Ili u slučajevima da beba ima krv u stolici. Inače, preporučuje se da majka u svojoj ishrani koristi što češće hranu koju će komplementarno uvoditi od četvrtog do šestog meseca, da bi beba lakše prihvatila te ukuse.
* Kako naći meru između striktnih preporuka o ishrani i roditeljskog instinkta?
- Treba poštovati neke opšte preporuke, ali i pažljivo posmatrati dete i ići ukorak s njegovim razvojnim potrebama. Ako beba može da sedi, pokazuje interes za hranu odraslih i pokušava da je stavi u usta, to je znak da je dete najverovatnije spremno za komplementarnu ishranu. S druge strane, preporuke lekara su često suviše rigidne, bez posmatranja deteta kao pojedinca. To nanosi mnogo štete i može da utiče na odnos koji dete formira prema ishrani.
* Kakva je uloga ishrane prvih meseci i godina na kasnije navike u ishrani?
- Korisno je poslušati savete pedijatara o tome kakva treba da bude komplementarna ishrana dece posle dojenja. Većina hroničnih bolesti vezanih za hranu vrti se oko previše masti i soli. A, s druge strane, biljna hrana koja ima dovoljno prebiotika, čime se štiti flora probavnog trakta, neophodna je od druge godine života.
* Da li su loše navike u ishrani razlog sve veće gojaznosti kod dece?
- Jesu, jer pre 20 godina, kada su navike u ishrani bile drugačije, nismo imali toliko dece s problemom gojaznosti. I ne samo to, danas je sve više dece s „masnom“ jetrom, što je direktna posledica loše ishrane i nedostatka fizičke aktivnosti.