Član
- Učlanjen(a)
- 27.11.2009
- Poruka
- 1.306
Naučno je dokazano da uzrok u preko 60% hroničnih bolesti leži u takozvanim žarištima u bolesnim ili loše lečenim zubima. Ova mesta imaju uticaj na ceo organizam, jer je svaki zub u direktnoj vezi sa nekim organom u našem telu.
Poboljšanje posle uklanjanja živinih plombi
Da bi dokazala povezanost opterecenja organizma amalgamom, grupa stomatologa orijentisanih na prirodne metode lečenja sačinila je studiju pod nazivom «Marburška amalgamska studija» koja je objavljena 1996. godine. Naime, oni su testirali grupu od 130 pacijenata koji su patili od raznih hroničnih problema koje nikako nisu mogli da izleče. Uz pomoć Folovog dijagnostičkog aparata (inače, doktor Fol je bio jedan od prvih koji je ukazao na postojanje ovih žarišta), pronašli su kod svakog pacijenta žarišno mesto. Nakon odstranjivanja amalgamskih plombi i postupka detoksifikacije nakon 3 do 6 meseci, dobili su sledeće rezultate: kod 80,4% pacijenata je nastalo poboljšanje i to: u 60,4% slučajeva su nestale alergije, kod 79,2% infekcije, kod 77,5% hronične glavobolje, kod 73,1% neurološki simptomi a kod 82 pacijenta su nestale hronične upale sinusa.
Amalgam nije legura
O amalgamu se često razmišlja kao o leguri, medutim, amalgam je u stvari takozvani eutektikum, što znaci da su pojedinačni elementi sposobni da stupe u nove reakcije. Sastoji se od dve komponente i to od mešavine srebra, cinka, kalaja i bakra i tečne žive. Ove dve komponente se mešaju (u današnje vreme su uglavnom već dozirane u kapsulama) i otvrdnjavaju u ustima. Ono što je posebno loše je to da ukoliko pored amalgamskih plombi postoje i neke koje su napravljenje od plemenitih metala, kao što je recimo zlato, u tečnoj sredini (zbog prisustva pljuvačke) dolazi do stvaranja strujnog kola kao kod baterije. Ono ponekad može da bude toliko jako može biti tolika da upali džepnu baterijsku lampu! Elektromagnetna polja koja pri tome nastaju mogu se uporediti sa predajnicima koji ometaju elektromagnetne talase u oblasti našeg mozga.
Prednosti i mane
Amalgam je i danas najčešće korišćeno sredstvo u saniranju bolesnih zuba. Ono što odlučuje o atraktivnosti u primeni ovog materijale jeste sledeće: to je jednostavan, jeftin i brz način punjenja zuba, lako se obraduje i može se svuda primeniti, veoma je otporan na lomljenje i pritisak i dugotrajan je.
Nasuprot ovome stoje mane: neestetički izgled (tamna prebojenost zuba), mogućnost razdvajanja i ponovnog stvaranja karijesa, zagadenje životne sredine (iako se poslednjih godina dosta radilo na unapređenju), rizik za stomatologa ukoliko ne primenjuje posebne mere zaštite, potencijalni alergijski i toksični rizik – čak iako je minimalan – zbog dodatnog opterećenja organizma živom.
Praktično iskustvo je pokazalo i dva ograničenja u radu sa amalgamom - a to je retrogradno punjenje korena, pošto je materijal u direktnom kontaktu sa viličnom kosti, i punjenja ispod krunica, jer se u spoju dva razlicita metala stvara električno strujno kolo. Na ovom mestu je važno napomenuti da od umeća samog stomatologa, kao i od poliranja plombe, mnogo zavisi kvalitet.
autor je klasični heomeopata iz Beograda
kao ni inekcija ali me strasno nervira kad odem pa cekam preko sat vremena na pregled ili vec wacko2
:thinking::gun: