- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 38.979
FORMULE ŽIVLJENJA
Zavoleti
Kada danas neko izjavi da je moguća ljubav muškarca i žene koja nije započela zaljubljivanjem, ljudi ga gledaju čudno, kao da je poludeo. Razlog takve reakcije je što smo kolektivno kao nepobitnu istinu usvojili uverenje da svaka prava ljubav mora da počne zaljubljivanjem. Zato ljudi koji žele da započnu odnos ljubavi čekaju da se pojavi prava osoba u koju će se snažno zaljubiti. Prepuštaju svom „srcu”, to jest intuiciji, da pronađe pravog ili pravu. Takođe se nemo pretpostavlja da će, što je snažnija zaljubljenost, veća ljubav nakon nje doći.
Iako nema sumnje da je u ovakvom obrascu zaljubljivanje zaista prva faza emocionalne veze – ljubavne veze – to nam ne daje za pravo da kažemo da je zaljubljivanje prva faza ljubavi. Kada razlikujemo vezu od ljubavi, to jest ljubavnu vezu od osećanja ljubavi, to nam omogućuje da mnogo jasnije razmišljamo o ljudskom ljubavnom životu.
Prema psihološkim mehanizmima na kojima su zasnovani, zaljubljenost i ljubav su dve različite emocije. Dok je ljubav zasnovana na emocionalnom vezivanju, zaljubljenost je zasnovana na idealizaciji druge osobe. Kako ne postoje idealne osobe, već nam se to samo čini zbog projekcije našeg ideala na drugu osobu, idealizaciju je nemoguće dugotrajno održavati, tako da je zaljubljenost osećanje koje ne može dugo da traje. A kada neko shvati da drugi nije idealan kao što mu se jedno vreme činilo, tada se razočara. I zato danas znamo da je zaljubljenost, kada je o osećanjima reč, prva faza razočaranja, a ne ljubavi. Za razliku od zaljubljenosti, ljubav je trajno i postojano osećanje.
Kako je zaljubljenost danas glavni način izbora partnera, i prva faza ljubavne veze, jasno je da druga faza veze mora da bude osećanje veće ili manje razočaranosti, a ne osećanje ljubavi. Taj uvid je ključan za razumevanje sve veće krize u kojoj se danas nalaze ljubavne veze, brak i porodica. Umesto da budu zasnovani na ljubavi, zapravo su zasnovani na zaljubljivanju, koje vodi u razočaranje.
Naša opijenost predstavom da će nam ljubav doneti životnu sreću, a koja dolazi iz našeg holivudizovanog kolektivnog nesvesnog, omogućuje zaljubljenost, ali nas vodi u ljubavnu nesreću. Vrhunac naše arogancije i ignorancije je da smatramo da je zaljubljivanje jedini prirodni način započinjanja ljubavnih veza – da smatramo da drukčije nije moguće. Za ovaj kolektivni zaborav nam je trebalo stotinak godina.
Za razliku od čoveka zapada, koji u svom „znanju” da traži sreću u ljubavi postaje od njih sve udaljeniji i usamljeniji, čovek istoka i juga u svom „neznanju” je mnogo srećniji. Tamo ljubavna veza ne započinje zaljubljivanjem, veze i brakovi su stabilni, a porodice su sa mnogo dece. Zato od njih treba da učimo kako da zavolimo bez zaljubljivanja.
Zoran Milivojević
Objavljeno: 25.04.2015.
Izvor: Politika
Zavoleti
Kada danas neko izjavi da je moguća ljubav muškarca i žene koja nije započela zaljubljivanjem, ljudi ga gledaju čudno, kao da je poludeo. Razlog takve reakcije je što smo kolektivno kao nepobitnu istinu usvojili uverenje da svaka prava ljubav mora da počne zaljubljivanjem. Zato ljudi koji žele da započnu odnos ljubavi čekaju da se pojavi prava osoba u koju će se snažno zaljubiti. Prepuštaju svom „srcu”, to jest intuiciji, da pronađe pravog ili pravu. Takođe se nemo pretpostavlja da će, što je snažnija zaljubljenost, veća ljubav nakon nje doći.
Iako nema sumnje da je u ovakvom obrascu zaljubljivanje zaista prva faza emocionalne veze – ljubavne veze – to nam ne daje za pravo da kažemo da je zaljubljivanje prva faza ljubavi. Kada razlikujemo vezu od ljubavi, to jest ljubavnu vezu od osećanja ljubavi, to nam omogućuje da mnogo jasnije razmišljamo o ljudskom ljubavnom životu.
Prema psihološkim mehanizmima na kojima su zasnovani, zaljubljenost i ljubav su dve različite emocije. Dok je ljubav zasnovana na emocionalnom vezivanju, zaljubljenost je zasnovana na idealizaciji druge osobe. Kako ne postoje idealne osobe, već nam se to samo čini zbog projekcije našeg ideala na drugu osobu, idealizaciju je nemoguće dugotrajno održavati, tako da je zaljubljenost osećanje koje ne može dugo da traje. A kada neko shvati da drugi nije idealan kao što mu se jedno vreme činilo, tada se razočara. I zato danas znamo da je zaljubljenost, kada je o osećanjima reč, prva faza razočaranja, a ne ljubavi. Za razliku od zaljubljenosti, ljubav je trajno i postojano osećanje.
Kako je zaljubljenost danas glavni način izbora partnera, i prva faza ljubavne veze, jasno je da druga faza veze mora da bude osećanje veće ili manje razočaranosti, a ne osećanje ljubavi. Taj uvid je ključan za razumevanje sve veće krize u kojoj se danas nalaze ljubavne veze, brak i porodica. Umesto da budu zasnovani na ljubavi, zapravo su zasnovani na zaljubljivanju, koje vodi u razočaranje.
Naša opijenost predstavom da će nam ljubav doneti životnu sreću, a koja dolazi iz našeg holivudizovanog kolektivnog nesvesnog, omogućuje zaljubljenost, ali nas vodi u ljubavnu nesreću. Vrhunac naše arogancije i ignorancije je da smatramo da je zaljubljivanje jedini prirodni način započinjanja ljubavnih veza – da smatramo da drukčije nije moguće. Za ovaj kolektivni zaborav nam je trebalo stotinak godina.
Za razliku od čoveka zapada, koji u svom „znanju” da traži sreću u ljubavi postaje od njih sve udaljeniji i usamljeniji, čovek istoka i juga u svom „neznanju” je mnogo srećniji. Tamo ljubavna veza ne započinje zaljubljivanjem, veze i brakovi su stabilni, a porodice su sa mnogo dece. Zato od njih treba da učimo kako da zavolimo bez zaljubljivanja.
Zoran Milivojević
Objavljeno: 25.04.2015.
Izvor: Politika