- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 38.981
Zašto žene tonu u depresiju
Žena blic
Depresija će do 2020. godine postati zdravstveni problem broj jedan kod žena, procenjuju stručnjaci Svetske zdravstvene organizacije.
Kako razlikovati depresiju kao bolest od prolaznih depresivnih stanja i šta je prvi korak u lečenju ovog oboljenja, pitali smo dr Minju Erić, psihijatra i psihoanalitičkog psihoterapeuta.
Kada nas potrese neki događaj u životu, prirodno je da smo tužni, neraspoloženi ili zabrinuti. Međutim, ova depresivna stanja se još uvek ne mogu nazvati depresijom kao poremećajem koji se navodi u psihijatrijskim kategorizacijama, naglašava dr Minja Erić.
– Kada doživimo neki gubitak u životu, posvađamo se sa prijateljem, padnemo na ispitu, ne prođemo na konkusu za posao ili se rastanemo sa voljenom osobom sigurno ćemo biti tužni, povređeni, neraspoloženi pa čak i ljuti. Ovakve reakcije su kratkotrajne i prolaze u relativno kratkom vremenskom periodu – objašnjava. – Za razliku od normalne tuge koja se javlja u talasima, depresija je stalna i nameće se. Normalna tuga, recimo, za gubitkom voljene osobe dovodi do osećanja da je svet prazan i loš, dok depresivna osoba doživljava da je ona prazna i loša.
Depresija je, navodi naša sagovornica, intenzivno osećanje tuge, obeshrabrenosti, sopstvene bezvrednosti. Kod obolelih osobadolazi do gubitka samopouzdanja i javlja se jak osećaj krivice.
– Takva stanja traju mesecima, pa i duže, te osoba koja pati od depresije nije sposobna da vodi normalan život. Zatvara se u sebe, povlači iz svih aktivnosti koje je do tada volela i postaje radno neefikasna. Takođe, javljaju se problemi u odnosima u porodici i široj socijalnoj sredini.
Osobe sa ovim poremećajem, dodaje dr Erić, imaju pesimističan pogled na život i sklone su samokritici. I pored svih svojih vrednosti, misle da su bezvredne i nevoljene, a kada je bolest veoma izražena, kod njih se javljaju i suicidne misli.
Kad je reč o dijagnostikovanju bolesti, dr Erić kaže da danas postoji veoma jasna i sveobuhvatna klasifikacija svih depresivnih poremećaja.
− Dijagnoza se postavlja na osnovu psihijatrijskog pregleda mentalnog stanja pacijenta, njegovog ličnog iskaza, posmatranja njegovog ponašanja govora i reagovanja – navodi. – Od velikog značaja su i podaci koje dobijemo od članova porodice i prijatelja, kao i psihološki testovi koji verifikuju emocionalno stanje pacijenta.
Ohrabrujući je podatak, kaže dr Erić, da se u 80 odsto slučajeva depresija veoma uspešno leči.
– Najbolje rezultate u lečenju daje kombinacija psihoterapije i terapije lekovima. Psihoterapija ima za cilj da omogući pacijentu uvid u njegove unutrašnje konflikte, osećanja, lične vrednosti i slabosti – objašnjava. – Tokom intervjua tragamo za događajem koji je predhodio nastanku depresije, tražimo njegovu realnu ili simboličku vezu sa nastankom bolesti.
Dobro postavljena dijagnoza, naglašava dr Erić, značajno određuje pravilan plan terapije. Izbog psihoterapije se određuje individualno, prema karakteristikama ličnosti i oblika depresije.
Kad je reč o terapiji lekovima, naša sagovornica ističe da danas postoje dobri i raznovrsni antidepresivi, koji brzo pomažu pacijentu da se oporavi od teških simptoma depresije. Ove lekove, naglašava, ne treba uzimati na svoju ruku, već samo na preporuku lekara.
Simptomi depresije
Ukoliko neka osoba ima 5 od navedenih simptoma, u trajanju dužem od dve nedelje, to ukazuje na mogućnost da je depresivna.
− Tužno raspoloženje koje traje svaki dan izvesno duže vreme
− Manjak životne energije i osećanje stalnog umora
− Nesposobnost da se uživa u stvarima koje su ranije pričinjavale zadovoljstvo.
− Povlačenje od porodice i prijatelja
− Razdražljivot bes i strah
− Psihomotorna uznemirenost ili usporenost
− Slaba koncentracija
− Gubitak telesne težine
− Poremećaj spavanja (teškoće uspavljivanja, rano jutranje buđenje ili prekomerno spavanje)
− Osećanje krivice i bezvrednosti
− Bolovi u telu bez drugih medicinskih razloga
− Pesimizam i nezainteresovanost za sve u sadašnjosti i budućnosti
− Razmišljanja o smrti i samoubistvu
Žena blic
Depresija će do 2020. godine postati zdravstveni problem broj jedan kod žena, procenjuju stručnjaci Svetske zdravstvene organizacije.
Kako razlikovati depresiju kao bolest od prolaznih depresivnih stanja i šta je prvi korak u lečenju ovog oboljenja, pitali smo dr Minju Erić, psihijatra i psihoanalitičkog psihoterapeuta.
Kada nas potrese neki događaj u životu, prirodno je da smo tužni, neraspoloženi ili zabrinuti. Međutim, ova depresivna stanja se još uvek ne mogu nazvati depresijom kao poremećajem koji se navodi u psihijatrijskim kategorizacijama, naglašava dr Minja Erić.
– Kada doživimo neki gubitak u životu, posvađamo se sa prijateljem, padnemo na ispitu, ne prođemo na konkusu za posao ili se rastanemo sa voljenom osobom sigurno ćemo biti tužni, povređeni, neraspoloženi pa čak i ljuti. Ovakve reakcije su kratkotrajne i prolaze u relativno kratkom vremenskom periodu – objašnjava. – Za razliku od normalne tuge koja se javlja u talasima, depresija je stalna i nameće se. Normalna tuga, recimo, za gubitkom voljene osobe dovodi do osećanja da je svet prazan i loš, dok depresivna osoba doživljava da je ona prazna i loša.
Depresija je, navodi naša sagovornica, intenzivno osećanje tuge, obeshrabrenosti, sopstvene bezvrednosti. Kod obolelih osobadolazi do gubitka samopouzdanja i javlja se jak osećaj krivice.
– Takva stanja traju mesecima, pa i duže, te osoba koja pati od depresije nije sposobna da vodi normalan život. Zatvara se u sebe, povlači iz svih aktivnosti koje je do tada volela i postaje radno neefikasna. Takođe, javljaju se problemi u odnosima u porodici i široj socijalnoj sredini.
Osobe sa ovim poremećajem, dodaje dr Erić, imaju pesimističan pogled na život i sklone su samokritici. I pored svih svojih vrednosti, misle da su bezvredne i nevoljene, a kada je bolest veoma izražena, kod njih se javljaju i suicidne misli.
Kad je reč o dijagnostikovanju bolesti, dr Erić kaže da danas postoji veoma jasna i sveobuhvatna klasifikacija svih depresivnih poremećaja.
− Dijagnoza se postavlja na osnovu psihijatrijskog pregleda mentalnog stanja pacijenta, njegovog ličnog iskaza, posmatranja njegovog ponašanja govora i reagovanja – navodi. – Od velikog značaja su i podaci koje dobijemo od članova porodice i prijatelja, kao i psihološki testovi koji verifikuju emocionalno stanje pacijenta.
Ohrabrujući je podatak, kaže dr Erić, da se u 80 odsto slučajeva depresija veoma uspešno leči.
– Najbolje rezultate u lečenju daje kombinacija psihoterapije i terapije lekovima. Psihoterapija ima za cilj da omogući pacijentu uvid u njegove unutrašnje konflikte, osećanja, lične vrednosti i slabosti – objašnjava. – Tokom intervjua tragamo za događajem koji je predhodio nastanku depresije, tražimo njegovu realnu ili simboličku vezu sa nastankom bolesti.
Dobro postavljena dijagnoza, naglašava dr Erić, značajno određuje pravilan plan terapije. Izbog psihoterapije se određuje individualno, prema karakteristikama ličnosti i oblika depresije.
Kad je reč o terapiji lekovima, naša sagovornica ističe da danas postoje dobri i raznovrsni antidepresivi, koji brzo pomažu pacijentu da se oporavi od teških simptoma depresije. Ove lekove, naglašava, ne treba uzimati na svoju ruku, već samo na preporuku lekara.
Simptomi depresije
Ukoliko neka osoba ima 5 od navedenih simptoma, u trajanju dužem od dve nedelje, to ukazuje na mogućnost da je depresivna.
− Tužno raspoloženje koje traje svaki dan izvesno duže vreme
− Manjak životne energije i osećanje stalnog umora
− Nesposobnost da se uživa u stvarima koje su ranije pričinjavale zadovoljstvo.
− Povlačenje od porodice i prijatelja
− Razdražljivot bes i strah
− Psihomotorna uznemirenost ili usporenost
− Slaba koncentracija
− Gubitak telesne težine
− Poremećaj spavanja (teškoće uspavljivanja, rano jutranje buđenje ili prekomerno spavanje)
− Osećanje krivice i bezvrednosti
− Bolovi u telu bez drugih medicinskih razloga
− Pesimizam i nezainteresovanost za sve u sadašnjosti i budućnosti
− Razmišljanja o smrti i samoubistvu