- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 38.979
Zašto nije dobro uzimati antibiotike na svoju ruku
Blic žena
Srbija spada među zemlje s najvećom potrošnjom antibiotika jer ih lekari olako prepisuju, a i građani ih piju na svoju ruku. Što se više koriste, manje pomažu, kaže dr Nevenka Dimitrijević, specijalista opšte medicine.
Lekari savetuju da antibiotike uzimate samo kada se dokaže da je to potrebno
Otpornost bakterija na antibiotike predstavljaće jednu od tri najveće pretnje po zdravlje ljudi u budućnosti, upozoravaju stručnjaci Svetske zdravstvene organizacije i naglašavaju da ova vrsta lekova ne sme da se zloupotrebljava.
Njihovi apeli upućeni su i lekarima i pacijentima koji preteruju s upotrebom antibiotika. Zbog otpornosti bakterija preti nam opasnost od pojave mnogih ozbiljnih oboljenja, kaže dr Donald Porec, jedan od vodećih američkih specijalista za infektivne bolesti. Što se više koriste, antibiotici gube efikasnost jer menjaju strukturu bakterije, pa bi lako izlečive infekcije u budućnosti mogle da se pojave u novom obliku, otpornom na sve lekove.
REZISTENTNOST SE ŠIRI SVETOM
– Otpornost na antibiotike javlja se svuda u svetu. Neko je otporan na jedne lekove, neko na neke druge, pa se, zahvaljujući putovanjima i migracijama stanovništva, bakterije prenose s jednog na drugi kontinent. Zbog toga je rezistentnost, tj. neosetljivost na određeni antibiotik, podjednako izražena u različitim krajevima sveta iako se taj lek ne upotrebljava u istoj meri ili se uopšte ne koristi.
Srbija, inače, spada među zemlje s najvećom potrošnjom antibiotika jer ih lekari olako i često prepisuju, a građani kupuju i piju na svoju ruku.
NE LEČITE SE SAMI
To potvrđuje i dr Nevenka Dimitrijević, specijalista opšte medicine u Domu zdravlja „Voždovac“.
– Kad ga zaboli grlo, umesto da ode kod lekara, pacijent popije dve-tri kapsule antibiotika koji je našao u kući, pozajmio od komšije ili ga je kupio u privatnoj apoteci. Tek kad shvati da mu to ne pomaže, on ide lekaru, ali s izmenjenom kliničkom slikom, što otežava postavljanje dijagnoze i lečenje – kaže dr Dimitrijević i naglašava da antibiotike treba prepisivati tek nakon mikrobioloških pregleda.
Samo na taj način može da se izoluje bakterija koja je izazvala infekciju i da se odredi antibiotik koji će se najefikasnije izboriti s njom.
NE POMAŽU KOD VIRUSA
Međutim, pacijenti skloni samolečenju posežu za antibioticima čak i kad imaju virusnu infekciju poput prehlade, kijavice i bolova u grlu. Ovi lekovi neće ubiti viruse, ali će se zato stvoriti rezistentnost na njih.
Nažalost, i mnogi roditelji dolaze kod pedijatra sa zahtevom da detetu prepiše određeni antibiotik na koji dete, navodno, najbolje reaguje. Međutim, ako se lek prepiše bez rezultata brisa, grla i nosa, analize krvi ili mokraće, lečenje može da bude dugo i neefikasno, što niko ne želi.
Zato dr Dimitrijević izdvaja određena pravila kojih se treba pridržavati.
- Antibiotike uzimajte isključivo po preporuci lekara.
- Ne skraćujte lečenje, čak i ako su tegobe prošle. Ukoliko ne popijete propisanu dozu, bakterija će preživeti i razmnožiće se, a vi ćete se ponovo razboleti od iste bolesti.
- Ne preskačite doze i ne remetite satnicu. Ako vam je lekar rekao da pijete jednu kapsulu na svakih šest sati, poslušajte ga.
- Ne pozajmljujte svoj lek drugima i ne čuvajte ga za neku dugu priliku.
Prepisano 6,2 miliona recepata
Podaci Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje svedoče o tome da je u Srbiji lane prepisano 6.280.000 recepata za antibiotike, odnosno 7.120.000 kutija, za šta je Fond platio 2,3 milijarde dinara. Najviše su prepisivani antibiotici na bazi penicilina – 2.350.000 kutija, cefalosporini – 1.950.000 kutija i lekovi iz grupe makrolida – 1.550.000 kutija.
LEK UBIJA I DOBRE BAKTERIJE
Antibiotici imaju i svoju lošu stranu, kaže dr Dimitrijević i objašnjava zašto je to tako.
– Ovi lekovi ubijaju patogene bakterije, uzročnike infekcije, ali istovremeno ubijaju i korisne bakterije iz creva, vaginalne flore i usta koje imaju odbrambenu ulogu u organizmu. Kad njih nema, onda dolazi do pojave štetnih mikroorganizama kao što su gljivice – objašnjava.
I lekari su, kaže ona, često u dilemi da li da prepišu antibiotik.
– U Švajcarskoj se beleži velika smrtnost dece zbog upale pluća jer lekari, u strahu od stvaranja rezistentnosti, odugovlače s prepisivanjem antibiotika. Mi pak idemo u drugu krajnost – kaže doktorka i naglašava da u svemu treba imati meru i da antibiotike treba prepisivati samo kada se dokaže da je to potrebno.
NEMA DOBRE EVIDENCIJE
Farmaceut Vukosava Stevanović iz Udruženja „Farmaceutsko jezgro“, ukazuje da kod nas ne postoji precizna evidencija o potrošnji antibiotika jer u mnogim privatnim apotekama oni mogu da se kupe bez recepta.
– Država mora da uspostavi jaku kontrolu prometa i kvaliteta lekova, a sve to zarad bezbednosti pacijenata. To ne mogu da rade ni lekari ni apotekari – kaže ona.
Blic žena
Srbija spada među zemlje s najvećom potrošnjom antibiotika jer ih lekari olako prepisuju, a i građani ih piju na svoju ruku. Što se više koriste, manje pomažu, kaže dr Nevenka Dimitrijević, specijalista opšte medicine.
Lekari savetuju da antibiotike uzimate samo kada se dokaže da je to potrebno
Otpornost bakterija na antibiotike predstavljaće jednu od tri najveće pretnje po zdravlje ljudi u budućnosti, upozoravaju stručnjaci Svetske zdravstvene organizacije i naglašavaju da ova vrsta lekova ne sme da se zloupotrebljava.
Njihovi apeli upućeni su i lekarima i pacijentima koji preteruju s upotrebom antibiotika. Zbog otpornosti bakterija preti nam opasnost od pojave mnogih ozbiljnih oboljenja, kaže dr Donald Porec, jedan od vodećih američkih specijalista za infektivne bolesti. Što se više koriste, antibiotici gube efikasnost jer menjaju strukturu bakterije, pa bi lako izlečive infekcije u budućnosti mogle da se pojave u novom obliku, otpornom na sve lekove.
REZISTENTNOST SE ŠIRI SVETOM
– Otpornost na antibiotike javlja se svuda u svetu. Neko je otporan na jedne lekove, neko na neke druge, pa se, zahvaljujući putovanjima i migracijama stanovništva, bakterije prenose s jednog na drugi kontinent. Zbog toga je rezistentnost, tj. neosetljivost na određeni antibiotik, podjednako izražena u različitim krajevima sveta iako se taj lek ne upotrebljava u istoj meri ili se uopšte ne koristi.
Srbija, inače, spada među zemlje s najvećom potrošnjom antibiotika jer ih lekari olako i često prepisuju, a građani kupuju i piju na svoju ruku.
NE LEČITE SE SAMI
To potvrđuje i dr Nevenka Dimitrijević, specijalista opšte medicine u Domu zdravlja „Voždovac“.
– Kad ga zaboli grlo, umesto da ode kod lekara, pacijent popije dve-tri kapsule antibiotika koji je našao u kući, pozajmio od komšije ili ga je kupio u privatnoj apoteci. Tek kad shvati da mu to ne pomaže, on ide lekaru, ali s izmenjenom kliničkom slikom, što otežava postavljanje dijagnoze i lečenje – kaže dr Dimitrijević i naglašava da antibiotike treba prepisivati tek nakon mikrobioloških pregleda.
Samo na taj način može da se izoluje bakterija koja je izazvala infekciju i da se odredi antibiotik koji će se najefikasnije izboriti s njom.
NE POMAŽU KOD VIRUSA
Međutim, pacijenti skloni samolečenju posežu za antibioticima čak i kad imaju virusnu infekciju poput prehlade, kijavice i bolova u grlu. Ovi lekovi neće ubiti viruse, ali će se zato stvoriti rezistentnost na njih.
Nažalost, i mnogi roditelji dolaze kod pedijatra sa zahtevom da detetu prepiše određeni antibiotik na koji dete, navodno, najbolje reaguje. Međutim, ako se lek prepiše bez rezultata brisa, grla i nosa, analize krvi ili mokraće, lečenje može da bude dugo i neefikasno, što niko ne želi.
Zato dr Dimitrijević izdvaja određena pravila kojih se treba pridržavati.
- Antibiotike uzimajte isključivo po preporuci lekara.
- Ne skraćujte lečenje, čak i ako su tegobe prošle. Ukoliko ne popijete propisanu dozu, bakterija će preživeti i razmnožiće se, a vi ćete se ponovo razboleti od iste bolesti.
- Ne preskačite doze i ne remetite satnicu. Ako vam je lekar rekao da pijete jednu kapsulu na svakih šest sati, poslušajte ga.
- Ne pozajmljujte svoj lek drugima i ne čuvajte ga za neku dugu priliku.
Prepisano 6,2 miliona recepata
Podaci Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje svedoče o tome da je u Srbiji lane prepisano 6.280.000 recepata za antibiotike, odnosno 7.120.000 kutija, za šta je Fond platio 2,3 milijarde dinara. Najviše su prepisivani antibiotici na bazi penicilina – 2.350.000 kutija, cefalosporini – 1.950.000 kutija i lekovi iz grupe makrolida – 1.550.000 kutija.
LEK UBIJA I DOBRE BAKTERIJE
Antibiotici imaju i svoju lošu stranu, kaže dr Dimitrijević i objašnjava zašto je to tako.
– Ovi lekovi ubijaju patogene bakterije, uzročnike infekcije, ali istovremeno ubijaju i korisne bakterije iz creva, vaginalne flore i usta koje imaju odbrambenu ulogu u organizmu. Kad njih nema, onda dolazi do pojave štetnih mikroorganizama kao što su gljivice – objašnjava.
I lekari su, kaže ona, često u dilemi da li da prepišu antibiotik.
– U Švajcarskoj se beleži velika smrtnost dece zbog upale pluća jer lekari, u strahu od stvaranja rezistentnosti, odugovlače s prepisivanjem antibiotika. Mi pak idemo u drugu krajnost – kaže doktorka i naglašava da u svemu treba imati meru i da antibiotike treba prepisivati samo kada se dokaže da je to potrebno.
NEMA DOBRE EVIDENCIJE
Farmaceut Vukosava Stevanović iz Udruženja „Farmaceutsko jezgro“, ukazuje da kod nas ne postoji precizna evidencija o potrošnji antibiotika jer u mnogim privatnim apotekama oni mogu da se kupe bez recepta.
– Država mora da uspostavi jaku kontrolu prometa i kvaliteta lekova, a sve to zarad bezbednosti pacijenata. To ne mogu da rade ni lekari ni apotekari – kaže ona.
