Član
- Učlanjen(a)
- 17.04.2009
- Poruka
- 4.299
Zašto je vaš kolega stalno pospan
Od narkolepsije, koja se odlikuje povećanom pospanošću i iznenadnim napadima spavanja, u našoj zemlji boluje oko 5.000 ljudi.
O ovoj bolesti se nedovljno govori, a pacijenti su izloženi socijalnoj izlolaciji, često i nerazumevanju u porodici, a zbog ove tegobe se često dešava i da budu otpušteni sa posla.
Doktor Slavko Janković, iz Centra za poremećaj spavanja Instituta za neurologiju Kliničkog centra Srbije, objašnjava da je narkolepsija poseban vid patološke pospanosti.
Oboleli lutaju od lekara do lekara, sve dok se za pomoć ne obrate neurologu koji prepozna u čemu je problem i uputi ih u Centar za poremećaj spavanja.
"Ispitivanja u našoj ustanovi traju nekoliko dana. Sastoje se od snimanja kako pacijent spava i specifičnog testa koji pokazuje takozvano višestruko uspavljivanje. Osobama koje imaju narkolepsiju dovoljno je da kažete da mogu da zaspe i oni istog trtenutka to učine, za dve sekunde.
Taj osećaj teškog umora koji imaju uslovljava da oni mogu da utonu u san svuda i na svakom mestu - tokom poslovnog razgovora, vožnje automobila, u javnom prevozu, pozorištu, bioskopu... čak i kad obeduju glava im može pasti u tanjir“, kaže za "Politiku“ doktor Slavko Janković.
Među javom i međ' snom
Dešava se i da narkoleptičar naglim padanjem u san reaguje i na prijatne događaje u svom okruženju. Svaka jača emocija, radost zbog iznenadnog dolaska drage osobe, na primer, dovodi do naglog gubitka tonusa mišića i pada no tlo, ali im je za razliku od epileptičara, svest potpuno očuvana.
"Meidkamenti koji se preporučuju ne mogu da postignu stoprocentno izlečenje, ali olakšavaju tegobe. Ti lekovi su veoma skupi - 90 tableta košta oko 300 evra, a nema ih u našoj zemlji.
Takođe, teško je razumeti obolele do ove bolesti, naročito je to teško njihovim poslodavcima. A dovoljno bi bilo da im omoguće da u toku radnog dana odremaju makar pola sata“, kaže doktor.
Oboleli, takođe, pri usnivanju mogu da istovremeno vide i svoje okruženje i snove, slike realnosti i sna se preklapaju i mešaju. Bolesnik je zbunjen, ni sam nije siguran da li spava ili je budan.
Tu su i takozvane paralize spavanja, koje se javljaju obično pri buđenju. Reč je o oduzetosti svih osim disajnih mišića. Iako budan, bolesnik nije u stanju da se pokrene niti da dozove pomoć ili skrene pažnju članova porodice na sebe.
Izvor: Mondo
Od narkolepsije, koja se odlikuje povećanom pospanošću i iznenadnim napadima spavanja, u našoj zemlji boluje oko 5.000 ljudi.
O ovoj bolesti se nedovljno govori, a pacijenti su izloženi socijalnoj izlolaciji, često i nerazumevanju u porodici, a zbog ove tegobe se često dešava i da budu otpušteni sa posla.
Doktor Slavko Janković, iz Centra za poremećaj spavanja Instituta za neurologiju Kliničkog centra Srbije, objašnjava da je narkolepsija poseban vid patološke pospanosti.
Oboleli lutaju od lekara do lekara, sve dok se za pomoć ne obrate neurologu koji prepozna u čemu je problem i uputi ih u Centar za poremećaj spavanja.
"Ispitivanja u našoj ustanovi traju nekoliko dana. Sastoje se od snimanja kako pacijent spava i specifičnog testa koji pokazuje takozvano višestruko uspavljivanje. Osobama koje imaju narkolepsiju dovoljno je da kažete da mogu da zaspe i oni istog trtenutka to učine, za dve sekunde.
Taj osećaj teškog umora koji imaju uslovljava da oni mogu da utonu u san svuda i na svakom mestu - tokom poslovnog razgovora, vožnje automobila, u javnom prevozu, pozorištu, bioskopu... čak i kad obeduju glava im može pasti u tanjir“, kaže za "Politiku“ doktor Slavko Janković.
Među javom i međ' snom
Dešava se i da narkoleptičar naglim padanjem u san reaguje i na prijatne događaje u svom okruženju. Svaka jača emocija, radost zbog iznenadnog dolaska drage osobe, na primer, dovodi do naglog gubitka tonusa mišića i pada no tlo, ali im je za razliku od epileptičara, svest potpuno očuvana.
"Meidkamenti koji se preporučuju ne mogu da postignu stoprocentno izlečenje, ali olakšavaju tegobe. Ti lekovi su veoma skupi - 90 tableta košta oko 300 evra, a nema ih u našoj zemlji.
Takođe, teško je razumeti obolele do ove bolesti, naročito je to teško njihovim poslodavcima. A dovoljno bi bilo da im omoguće da u toku radnog dana odremaju makar pola sata“, kaže doktor.
Oboleli, takođe, pri usnivanju mogu da istovremeno vide i svoje okruženje i snove, slike realnosti i sna se preklapaju i mešaju. Bolesnik je zbunjen, ni sam nije siguran da li spava ili je budan.
Tu su i takozvane paralize spavanja, koje se javljaju obično pri buđenju. Reč je o oduzetosti svih osim disajnih mišića. Iako budan, bolesnik nije u stanju da se pokrene niti da dozove pomoć ili skrene pažnju članova porodice na sebe.
Izvor: Mondo