- Učlanjen(a)
- 07.02.2010
- Poruka
- 14.864
Zašto je Švajcarska najjača zemlja?
Švajcarska je vrlo stabilna i ekonomski snažna zemlja, a uspešno je izbegla ekonomske probleme, poput visoke nezaposlenosti i prekomernih dugova.
Svetski ekonomski forum upravo je iz tih razloga Švajcarsku proglasio najkonkurentnijom zemljom na svetu.
Postoje određeni razlozi zbog kojih ova mala evropska zemlja postiže uspeh.
Prema biltenu švajcarske banke Kredi Svis, koji se bavi upravo tom temom, mogu se izvući neki od razloga koji pojašnjavaju uspeh zemlje.
"Globalne poslovne lokacije, nivo građanskih sloboda, Nobelove nagrade za razna dostignuća, kvalitet samih naučnika, preduzetnika, umetnika i autora neki su od faktora u kojima Švajcarska zauzima čelne pozicije, ne samo u Evropi, već i na celom svetu".
Gerd Haberman, nemački ekonomista, izneo je svojih sedam razloga zbog je Švajcarska toliko snažna, a uveren je kako se ta 'šema' vrlo lako može primeniti i na poslovanje kompanija.
1. Malo je dobro
Svaki nivo vlasti, bez obzira da li se radilo o vladi ili menadžmentu, dok raste postaje sve skuplji i neefikasniji. Iz tog razloga upravo najviši nivoi vlasti stvaraju i najveće troškove. Kako je Švajcarska mala zemlja, na svakom nivou može delovati kao 'mala i okretna' organizacija.
2. Svi nivoi snose jednaku odgovornost
Švajcarska, za razliku od većine evropskih zemalja, nema masivnu birokratiju, a glasači imaju ogromnu snagu. To znači i mogućnost glasanja o javnoj potrošnji, ali i ostalim pitanjima od javnog interesa. Osim toga, vlada je jednako odgovorna na svim nioima vlasti.
3. Decentralizacija
Savezna vlada u Švajcarskoj ima samo manji deo moći nad prikupljenim poreskim prihodima. Poznato je da se Švajcarska deli na kantone koji imaju ovlašenja za oporezivanje. Svaki deo zemlje nastoji da bude što bolji i atraktivniji kako bi privukao poslovne ljude i stanovništvo.
4. Većina odluka donosi se na lokalnom nivou
S obzirom na to da je zemlja decentralizovana, postoji tendencija donošenja odluka na lokalnom nivou kako bi se što efikasnije ispunile potrebe svakog pojedinog prostora.
5. Ne postoje političke karijere
U Švajcarskoj nema političkih karijera. Pojedini građani vode zemlju određeno vreme, ali osim toga, rade i svoj posao, koje je nezavisan od njihove političke uloge. Tako se izbegavaju problemi koji se inače javljaju u politici poput podmićivanja i ostvarivanja nečijih interesa. Lekcija koju mogu izvući poslovne organizacije je da menadžment može postati problematičan ukoliko je nivo centralizacije previsok, a stagnacija postaje prirodno stanje.
6. Financijsko i intelektualno utočište
Švajcarska se tokom svoje istorije držala prilično distancirano od zbivanja koja su se dešavala u svetu. Zemlja je tokom ratova i ostalih previranja uglavnom zauzimala neutralan stav i upravo je iz tog razloga privukla veliku količinu finansijskog i intelektualnog kapitala. Svaka država, ali i organizacija, može izgubiti puno toga ukoliko ispred praktičnosti stavlja neku sopstvenu ideologiju.
7. Srednja klasa je ključna
Švajcarska kultura nije posebno definisana određenom nacionalnošću, jezikom ili religijom. Ono što definiše kulturu Švajcaraca su umerenost, opšti stavovi i razmatranja, naročito u poslovnom pogledu i realnost u svakom pogledu, navodi Haberman.
Izvor:
B92.net
Švajcarska je vrlo stabilna i ekonomski snažna zemlja, a uspešno je izbegla ekonomske probleme, poput visoke nezaposlenosti i prekomernih dugova.
Svetski ekonomski forum upravo je iz tih razloga Švajcarsku proglasio najkonkurentnijom zemljom na svetu.
Postoje određeni razlozi zbog kojih ova mala evropska zemlja postiže uspeh.
Prema biltenu švajcarske banke Kredi Svis, koji se bavi upravo tom temom, mogu se izvući neki od razloga koji pojašnjavaju uspeh zemlje.
"Globalne poslovne lokacije, nivo građanskih sloboda, Nobelove nagrade za razna dostignuća, kvalitet samih naučnika, preduzetnika, umetnika i autora neki su od faktora u kojima Švajcarska zauzima čelne pozicije, ne samo u Evropi, već i na celom svetu".
Gerd Haberman, nemački ekonomista, izneo je svojih sedam razloga zbog je Švajcarska toliko snažna, a uveren je kako se ta 'šema' vrlo lako može primeniti i na poslovanje kompanija.
1. Malo je dobro
Svaki nivo vlasti, bez obzira da li se radilo o vladi ili menadžmentu, dok raste postaje sve skuplji i neefikasniji. Iz tog razloga upravo najviši nivoi vlasti stvaraju i najveće troškove. Kako je Švajcarska mala zemlja, na svakom nivou može delovati kao 'mala i okretna' organizacija.
2. Svi nivoi snose jednaku odgovornost
Švajcarska, za razliku od većine evropskih zemalja, nema masivnu birokratiju, a glasači imaju ogromnu snagu. To znači i mogućnost glasanja o javnoj potrošnji, ali i ostalim pitanjima od javnog interesa. Osim toga, vlada je jednako odgovorna na svim nioima vlasti.
3. Decentralizacija
Savezna vlada u Švajcarskoj ima samo manji deo moći nad prikupljenim poreskim prihodima. Poznato je da se Švajcarska deli na kantone koji imaju ovlašenja za oporezivanje. Svaki deo zemlje nastoji da bude što bolji i atraktivniji kako bi privukao poslovne ljude i stanovništvo.
4. Većina odluka donosi se na lokalnom nivou
S obzirom na to da je zemlja decentralizovana, postoji tendencija donošenja odluka na lokalnom nivou kako bi se što efikasnije ispunile potrebe svakog pojedinog prostora.
5. Ne postoje političke karijere
U Švajcarskoj nema političkih karijera. Pojedini građani vode zemlju određeno vreme, ali osim toga, rade i svoj posao, koje je nezavisan od njihove političke uloge. Tako se izbegavaju problemi koji se inače javljaju u politici poput podmićivanja i ostvarivanja nečijih interesa. Lekcija koju mogu izvući poslovne organizacije je da menadžment može postati problematičan ukoliko je nivo centralizacije previsok, a stagnacija postaje prirodno stanje.
6. Financijsko i intelektualno utočište
Švajcarska se tokom svoje istorije držala prilično distancirano od zbivanja koja su se dešavala u svetu. Zemlja je tokom ratova i ostalih previranja uglavnom zauzimala neutralan stav i upravo je iz tog razloga privukla veliku količinu finansijskog i intelektualnog kapitala. Svaka država, ali i organizacija, može izgubiti puno toga ukoliko ispred praktičnosti stavlja neku sopstvenu ideologiju.
7. Srednja klasa je ključna
Švajcarska kultura nije posebno definisana određenom nacionalnošću, jezikom ili religijom. Ono što definiše kulturu Švajcaraca su umerenost, opšti stavovi i razmatranja, naročito u poslovnom pogledu i realnost u svakom pogledu, navodi Haberman.
Izvor:
B92.net