Zakonom Srbija Nemačkoj OPRAŠTA RATNU ODŠTETU?!

[Angelus]

Pojedinačna obeštećenja dobilo tek 7.500 bivših logoraša, a trebalo je bar 100.000. U momentu kada je Poljska najavila da će od Nemačke tražiti hiljadu milijardi dolara ratne odštete za zločine i štetu počinjenu tokom Drugog svetskog rata, u Srbiji je počelo da se govori o pripremi zakona kojim bi se, navodno, naša zemlja odrekla isplate bilo kakve dalje odštete.

Ovo, za „Novosti“, kaže advokat Dragan Novović, predsednik UO Zajednice udruženja žrtava Drugog svetskog rata. Novović je do pre sedam godina bio koordinator Vladine komisije za procenu ratne štete.

– Komisija je izdejstvovala da nekoliko hiljada ljudi dobije izvesnu satisfakciju.

Ne mogu da kažem odštetu, jer iznosi nisu bili veliki. Isplate su išle za one koji su bili izloženi prinudnom radu, rasnom progonu, ženama koje su se porodile u logoru i deci koja su u logoru rođena – kaže Novović. Nemačka, Austrija i Mađarska propisale su da odštetu mogu da dobiju samo preživeli logoraši koji su još bili živi 1999, odnosno 2000. godine.

Obeštećenja su podelili u dve rate. Prema rečima Novovića, naslednici žrtava koje su preminule pre 1999. ostali su praznih ruku. To se desilo i mnogim naslednicima onih koji su u to vreme bili živi, ali su umrli ne sačekavši drugu ratu. Kako kaže naš sagovornik, njih su obaveštavali da je novac iz fonda potrošen i da druge rate neće ni biti.

Šta su nacisti odneli iz Srbije, ne zna se ni danas

Umesto da pare dobije bar 100.000 ljudi, dobilo ga je svega 7.500. Zajednica udruženja žrtava podnela je inicijativu pre tačno godinu dana da država ponovo od Nemačke traži odštetu, kako reparaciju, tako i za fizička lica (već je jednom tražila početkom devedesetih, bezuspešno).

U tome ih je podržalo najmanje 20 udruženja, među kojima i udruženja književnika, novinara, penzionera, Savez sindikata Srbije… Zahtev da se Nemačka pozove za pregovarački sto poslali su predsedniku, premijeru i šefovima poslaničkih grupa u parlamentu.

Do danas nisu dobili odgovor, baš kao što je nezapaženo prošao i njihov zahtev da Srbija formira fond za obeštećenje žrtava nacizma i fašizma, koji bi se punio donacijama zemalja – nekadašnjih okupatora.

– Ali, mi ne odustajemo. Ratna šteta ne zastareva i to pitanje rešiće se kad-tad – poručuje Novović.

Do 31. decembra 2001, do kada je Nemačka primala zahteve za isplatu odštete fizičkim licima, preko Međunarodne organizacije za migracije (IOM) iz Jugoslavije je stiglo oko 18.000 zahteva, a iz celog sveta oko 329.000. Odluke po zahtevima bile su dostavljane direktno na adresu korisnika, pa se do danas ne zna koliko je tačno isplata odobreno.

Što se tiče duga prema državi na ime reparacije, prema često plasiranoj glasini, Tito je oprostio Nemcima taj dug prilikom posete kancelara Vilija Branta Jugoslaviji, sedamdesetih godina prošlog veka. Istina je, međutim, da je Nemačka tada Jugoslaviji dala kredit od milijardu maraka, sa rokom otplate 30 godina i grejs periodom od 10.

Kredit je vraćen, a poslednje rate platila je Srbija. Iz Nemačke su u nekadašnju zemlju vraćene i odnete, demontirane fabričke mašine, ali one nisu vraćane striktno tamo odakle su otete, pa se ne zna koliko je toga došlo u Srbiju.

Govorilo se i da je ratna odšteta naplaćena imovinom folksdojčera koja je ostala ovde. Kako, međutim, objašnjava publicista Dušan Kovačev, sudbina nemačke manjine u istočnoj Evropi rešena je još 1945. sporazumom SSSR, SAD i Velike Britanije, na osnovu kog je došlo do iseljavanja Nemaca iz istočne Evrope u Nemačku. Iz naše zemlje je sa vojskom Trećeg rajha otišla otprilike polovina nemačke manjine, dok su preostali internirani u 22 logora, pod vojnom upravom Jugoslovenske armije i komandom generala Ivana Rukavine.

Brozov režim, kaže Kovačev, nije proterao Švabe iz Jugoslavije, već je nešto manje od 97.000 preostalih Švaba repatrirano, a imovina im je konfiskovana na osnovu ugovora sila pobednica u ratu. Do 1953. u Jugoslaviji je ostalo oko 60.000 Nemaca, a do 1961. se u Nemačku iselilo više od 40.000 njih.

Te godine je, prilikom pregovora Nemačke i Jugoslavije povodom ratne odštete, Nemačka počela otvoreno da uslovljava pregovore pitanjem odštete folksdojčerima. Ali po Kovačevu, oni na to formalno nemaju pravo:

– Nemačka se obavezala da će nadoknaditi štetu Nemcima koju su pretrpeli usled uključivanja u poduhvat Trećeg rajha.

On podseća da Nemačka nikada nije nadoknadila štetu žrtvama nacizma, kao ni imovinsku štetu oštećenima u nekadašnjoj Jugoslaviji. Obeštećenje nisu dobila ni lica romske nacionalnosti.

Što se tiče jevrejske zajednice, kako nam je potvrđeno u Jevrejskoj opštini Beograd, Nemačka je isplaćivala izvesne iznose onima koji su preživeli Holokaust preko međunarodne organizacije „Kleim“, ali je najveći deo novca odlazio američkim advokatskim kancelarijama.

NIKAD NIJE POTPISAN MIROVNI UGOVOR

Bivša Jugoslavija nikada sa Nemačkom nije potpisala mirovni sporazum, dok ih je sa Italijom, Mađarskom i Bugarskom potpisala i na osnovu njih dobila određena sredstva na ime reparacije. Ipak, Nemačka je bila obavezna da isplati ratnu štetu po osnovu Pariskog sporazuma, 1947. Nema pouzdanih podataka koliko je para stiglo po tom osnovu.

ROBOVSKI RAD 7.000 EVRA

Maksimalni iznosi koje je Nemačka isplaćivala pojedincima bili su: 7.699 evra za robovski rad u konclogoru ili getu, 2.566 evra za deportaciju i prinudni rad za neku firmu, 1.000 evra za prinudni rad u poljoprivredi i oko 15.300 evra za žrtve medicinskih eksperimenata (oko 380 njih je dobilo novac).

Iz cele Jugoslavije je u vojnim logorima bilo 350.000 zarobljenika, od čega 85 odsto iz Srbije. Oni nisu obeštećeni.

Izvor: Vestinet.rs