Zagor u Kragujevcu slavi 50. rođendan

[crvendac_011]

30. 06. 2011. 14:16h| Politika

Zagor u Kragujevcu slavi 50. rođendan

Prva Strip-konferencija u Srbiji održaće se u Kragujevcu, a ljubitelji devete umetnosti sa teritorije cele bivše Jugoslavije, zajedno sa autorima iz Italije, proslaviće pedeseti rođendan Duha se sekirom, Gospodara Darkvuda.

Poluvekovni super junak Zagor

​

Zagor Te-nej, Blek Stena, Komandant Mark i njihovi pratioci, luckasti Čiko, profesor Okultis i mali Rodi, Blaf, Žalosna Sova i verni Flok... Svi ovi legendarni strip-junaci, ali i mnogi drugi pomalo zaboravljeni pravednici, borci za slobodu i avanturisti, ovekovečeni u edicijama "Lunov Magnus strip" i "Zlatna serija", ponovo će oživeti tokom prve međunarodne Strip-konferencije, koja će pod nazivom "Kragujevac -godine prve" biti održana od 1. do 3. jula.

Ovaj svojevrsni festivala stripa u srcu Šumadije, koji će okupiti stripofile sa prostora cele bivše Jugoslavije, obeležiće proslava 50 godina od nastanka serijala "Zagor", koji se u štampi prvi put pojavio 15. juna 1961. godine. Proslavu će uveličati njegovi autori, Moreno Buratini i Joevito Nučio iz čuvene italijanske izdavačke kuće "Serđo Boneli editore".

"Leskovac i Beograd imaju svoje strip-manifestacije, pa je krajnje vreme da i Kragujevac dobije nešto slično. Naš cilj je da promovišemo i oživimo svet stripa na prostoru centralne Srbije", rekao je za "Politiku" Vlada Paunović, direktor nevladine organizacije "Milenijum", suorganizatora manifestacije, dodajući da će ovogodišnje okupljanje stripofila biti svojevrsna promocija italijanske škole "devete umetnosti", ali i celokupne kulture ove zemlje.

Prošlogodišnji pilot-projekat "Kragujevac - godine nulte" prošao je u neformalnom druženju ljubitelja stripa iz naše zemlje, a ove godine manifestacija je dobila međunarodni karakter. Osim gostovanja scenarista i crtača iz Italije, Strip-konferenciju će obeležiti niz predavanja, radionica za mlade autore, kao i berza stripa.

"Dolaze nam gosti iz Makedonije, Crne Gore, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, a očekujemo i veliki broj stripofila iz cele Srbije. Italijanski i naši autori održaće niz predavanja i radionica, a tokom manifestacije biće predstavljeno i nekoliko kvalitetnih domaćih izdanja, kao što su 'Družina Dardaneli' i 'Stripolis'. Program je bogat, za svakoga će biti ponešto, a posebno interesovanje očekujemo za berzu stripa", kaže Nebojša Vesović iz udruženja "Svet stripa", koje je takođe organizator, navodeći da je komplet od 2.300 stripova iz edicija "Lunov Magnus strip" i "Zlatna serija" na nedavnoj internet licitaciji prodat po ceni od 12.600 evra.

Strip je "ozbiljna stvar", kaže Vesović, navodeći da je pre ratova na ovom području postojala ozbiljna jugoslovenska škola, koju su zajedno formirali srpski i hrvatski autori.

"Strip je ozbiljna stvar i kao umetnost i kao medij, ali i kao sociološki fenomen koji je obeležio teritoriju bivše Jugoslavije. Sa raspadom zemlje prestala su da izlaze zajednička izdanja srpskih i hrvatskih autora, pa su mnogi od njih krenuli u svet, uključujući se, pre svega, u francusko-belgijsku školu stripa. Strip danas ima manje konzumenata, tu su drugi mediji koji nekad nisu bili toliko zastupljeni ili nisu postojali, kao što su televizija i Internet, ali on, ipak, nije mrtav. Prošle godine, samo u jednom danu, imali smo 150 posetilaca, a videćete koliko će stripofila doći sada", poručuje Vesović.

 

[death row]

Iznenađenje je uvek na sledećoj strani

Nije strip samo za decu, taj medij može da tretira i ozbiljne teme kao što je streljanje đaka u Šumaricama, tvrde Moreno Buratini i Joevito Nučio, autori „Zagora“

Kragujevac – Prva međunarodna Strip konferencija „Kragujevac – godine prve“, koja je okupila najpoznatije srpske autore i izdavače, završena je juče u sjajnoj atmosferi, koja je ovu manifestaciju pratila još od petka, kada je u Domu omladine počelo okupljanje više stotina stripofila s prostora cele bivše Jugoslavije. Autori serijala „Zagor“, scenarista Moreno Buratini i crtač Joevito Nučio, uveličali su proslavu 50. rođendana jednog od najpopularnijih strip junaka – Duha sa sekirom, Gospodara Darkvuda, koji se u štampi prvi put pojavio 15. juna 1961, u izdanju čuvene italijanske kuće „Serđo Boneli editore“.

Buratini i Nučio su prvi put u Srbiji, a u Kragujevcu su naišli na topao doček, kažu isti onakav kakav su imali i njihovi prethodnici, starije kolege Galijano Feri i Mauro Loređi.

Podstaknuti dobrom organizacijom skupa, koji su zajednički pripremili članovi domaćeg udruženja „Svet stripa“ i NVO „Milenijum“ iz Kragujevca, rado pristaju na razgovor za „Politiku“, navodeći da ovakve manifestacije na najbolji način doprinose popularizaciji „devete umetnosti“.

– U svetu postoji nekoliko velikih strip festivala, u Francuskoj, Italiji i SAD su najznačajniji. Srećni smo što i ovde zatičemo veliku zainteresovanost posetilaca i medija. To govori da je strip u Srbiji cenjen. Posebno je važno što imamo priliku da kažemo da strip nije samo šala i komika, da nije samo za decu, već da može da tretira i ozbiljne stvari, kao što je streljanje đaka u Šumaricama. Kada bismo hteli da ga uporedimo s filmom, koji je takođe vizuelna umetnost, odmah mi na pamet pada „Šindlerova lista“ – objašnjava Buratini.

Kažete da strip nije samo za decu, da je to umetnost koja može da se bavi i ozbiljnim temama. Šta je, zapravo, za Vas strip?

Buratini: Strip je medij, način komunikacije autora s publikom. Režiser režira filmove, muzičar svira, pesnik piše pesme, a ja stripove.

Joevito: Buratini koristi reči kako bi održao pažnju čitaoca do kraja, a ja crtež, sliku.

Pre nekoliko decenija, strip je bio izuzetno popularan. Danas je tu internet. Kakva je budućnost stripa „u sukobu“ s tom globalnom mrežom?

Buratini: Kada čitalac kupi strip u knjižari, on je samo jedan, a na internetu postoje sajtovi i forumi na kojima milioni ljudi prenose informacije i svoja iskustva. Samo kroz nekoliko znakova u stripu vi možete da izrazite daleko jaču emociju nego što to izgleda na prvi pogled, a te emocije se brže šire pomoću interneta. U našoj kući „Serđo Boneli editore“ ozbiljno se razmišlja o internetu, pratimo tržište, mada još nismo doneli definitivnu odluku o načinu kako da strip promovišemo na toj globalnoj mreži.

Na ovom skupu proslavljen je 50. rođendan Zagora Te-nej. Kako je nastao taj strip junak?

Buratini: „Zagor“ je produkt susreta dvojice ljudi, Serđa Bonelija, scenariste, i Galijana Ferija, crtača. Obojica su na papir preneli svoje dečačke snove. Boneli je kao mali gledao horor-filmove, a Feri je voleo da crta maskirane junake, poput Fantoma. Feri nije bio poznat u Italiji, bio je deo francuske škole stripa, ali kada ga je Boneli upoznao, rekao je: „Ne smem da pustim ovakvog crtača“. Sve je, zapravo, počelo posle Drugog svetskog rata, kada je Bonelijev otac Đan-Luiđi Boneli rekao da mora da napusti teške teme i napravi strip koji je više za decu, kao što su „Blek Stena“ i „Kapetan Miki“. „Zagor“ je tako nastao, ali sada, posle pedeset godina, mi vidimo da taj strip nije baš samo za decu.

Neke epizode „Zagora“ imaju elemente naučne fantastike. Gde nalazite inspiraciju?

Buratini: Pre nekoliko godina, kada je veliki požar zahvatio Kaliforniju, meni je palo na pamet šta bi bilo da se sličan požar desi u Darkvudskoj šumi! Kada sam gledao serijal krimi-filmova „Milenijum“, radnja jednog dela bila je zasnovana na ocu koji maltretira ćerku, a ja sam razmišljao da napravim epizodu o Zagorovom dedi koji je zao prema svojoj ćerki, Zagorovoj majci. Uvek, zapravo, imam u vidu kakvu bih ja priču o Zagoru voleo da pročitam. Tu je, naravno, i moj pripovedački dar. Nisam dobar u pletenju i menjanju sijalica, ali zato sam ubeđen da bih mogao da vam ispričam sjajnu priču o događaju koji se desio juče. Ubedio bih vas da je sve što sam vam rekao sušta istina.

Strip pravite zajedno, da li se uvek slažete ili, možda, ponekad imate različite stavove, sukob koncepcija?

Buratini: Kada celu priču imam u glavi, onda razmišljam o scenama. Scena ne sme biti ni duga, ni kratka, ali često radimo u hodu.

Joevito: Naravno da se raspravljamo, ali se u jednom uvek slažemo – iznenađenje po pravilu ostavljamo za narednu stranu. Prethodna je samo najava onoga što će se desiti. Mi smo odlična kombinacija različitih temperamenata. Gospodin Buratini živi u Milanu, a ja u seoskom ambijentu juga Italije, na Siciliji, kod Palerma. Eto, na to sam mislio kada sam rekao da iznenađenje tek sledi.

Brane Kartalović
objavljeno: 04.07.2011.


(politika.rs)