- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 38.979
Забава у вези
Аутор Срђан Печеничић
Забава јесте важан део живота. Поред рада и одмора, људи имају потребу да се забаве јер им она омогућава да се опусте и да осете у себи животну енергију. Забава код одраслих је веома блиска дечјој игри, тако да се она може схватити као добар начин да се оно „унутрашње дете” у свакоме од нас мало поигра. За разлику од деце која воле да се играју, одрасли се међусобно веома разликују по томе шта им је омиљена забава, у чему уживају, као и колико времена посвећују забави. Када двоје успостави љубавну везу и жели да време проводи заједно, њихове индивидуалне разлике могу постати проблем.
Када двоје људи започне везу, тада им је веома пријатно да време проводе заједно, поготово ако су заљубљени једно у друго. Само присуство вољене особе им је тада сасвим довољно да уживају у вези. Али током времена, када им чињеница да су заједно у вези постане нешто што је нормално, што се подразумева, појављује се потреба за додатном стимулацијом из „спољашњег” света. И управо тада се појављују разлике које могу дестабилизовати везу.
Једна од честих разлика је да партнери приписују различито значење појму забава. На једном крају спектра је особа којој је омиљена пасивна забава: да борави код куће, на топлом и сигурном; да седи или лежи; да се мази; да гледа телевизију, филмове; да чита; да пуно спава, итд. На супротном крају спектра је особа којој је омиљена активна забава. Она жели да изађе из куће, да се бави неком активношћу попут спорта, фитнеса или плеса, да посећује друге људе, да се појављује на јавним местима, да одлази на концерте, изложбе или предавања, да вечера у добром ресторану; да у заједници у којој живи види и буде виђена.
Природно је да свако ко је у вези жели да заједно са партнером учествује у својим омиљеним активностима, тако да ће и један и други партнер хтети да их онај други прати у њиховој омиљеној забави. Када су разлике велике, тада ће увек један од партнера морати да се труди, да се ангажује у активностима на које није навикао, према којима има отпор. Особи која ужива у активностима ће после извесног времена проведеног код куће бити досадно, имаће утисак да губи време, да јој узалуд пролази живот. Када особа која ужива у пасивности остане предуго изван куће, поред досаде и угњављености ће имати утисак да бескорисно троши време.
Уместо да гурају једно другог у своју омиљену забаву, партнери треба да разумеју у чему је проблем. Договор о обавезном минималном учешћу и једног и другог партнера у омиљеној забави оног другог, и то редовно, током свакенедеље, може резултирати у великом скоку обостраног задовољства везом.
Зоран Миливојевић
Објављено: 05.02.2011.
Извор: Политика
Аутор Срђан Печеничић
Забава јесте важан део живота. Поред рада и одмора, људи имају потребу да се забаве јер им она омогућава да се опусте и да осете у себи животну енергију. Забава код одраслих је веома блиска дечјој игри, тако да се она може схватити као добар начин да се оно „унутрашње дете” у свакоме од нас мало поигра. За разлику од деце која воле да се играју, одрасли се међусобно веома разликују по томе шта им је омиљена забава, у чему уживају, као и колико времена посвећују забави. Када двоје успостави љубавну везу и жели да време проводи заједно, њихове индивидуалне разлике могу постати проблем.
Када двоје људи започне везу, тада им је веома пријатно да време проводе заједно, поготово ако су заљубљени једно у друго. Само присуство вољене особе им је тада сасвим довољно да уживају у вези. Али током времена, када им чињеница да су заједно у вези постане нешто што је нормално, што се подразумева, појављује се потреба за додатном стимулацијом из „спољашњег” света. И управо тада се појављују разлике које могу дестабилизовати везу.
Једна од честих разлика је да партнери приписују различито значење појму забава. На једном крају спектра је особа којој је омиљена пасивна забава: да борави код куће, на топлом и сигурном; да седи или лежи; да се мази; да гледа телевизију, филмове; да чита; да пуно спава, итд. На супротном крају спектра је особа којој је омиљена активна забава. Она жели да изађе из куће, да се бави неком активношћу попут спорта, фитнеса или плеса, да посећује друге људе, да се појављује на јавним местима, да одлази на концерте, изложбе или предавања, да вечера у добром ресторану; да у заједници у којој живи види и буде виђена.
Природно је да свако ко је у вези жели да заједно са партнером учествује у својим омиљеним активностима, тако да ће и један и други партнер хтети да их онај други прати у њиховој омиљеној забави. Када су разлике велике, тада ће увек један од партнера морати да се труди, да се ангажује у активностима на које није навикао, према којима има отпор. Особи која ужива у активностима ће после извесног времена проведеног код куће бити досадно, имаће утисак да губи време, да јој узалуд пролази живот. Када особа која ужива у пасивности остане предуго изван куће, поред досаде и угњављености ће имати утисак да бескорисно троши време.
Уместо да гурају једно другог у своју омиљену забаву, партнери треба да разумеју у чему је проблем. Договор о обавезном минималном учешћу и једног и другог партнера у омиљеној забави оног другог, и то редовно, током свакенедеље, може резултирати у великом скоку обостраног задовољства везом.
Зоран Миливојевић
Објављено: 05.02.2011.
Извор: Политика