- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 38.981
Вукашин Катић и Сава Савановић на истом задатку
Култура | 26. јануар 2011. | 15:47
БЕОГРАД – Србија, почетак 20. века. У амбијенту кафане „Дарданели“ у центру Београда, група људи, међу којима се налазе и Вукашин Катић, Коштана, хајдук Станко, Сава Савановић, Олд Шетерхенд, Јозеф К. и гроф Вронски, одлучује да се супротстави тајним службама које крстаре Србијом и спасе земљу од издаје. Ово је кратак сиже несвакидашњег стрипа „Дружина Дарданели“ сценаристе Павла Зелића и цртача Драгана Пауновића, који као главне јунаке има историјске, али и фиктивне ликове српске и светске књижевности и који се следећег месеца појављује на тржишту у издању „Систем комикса“. О овом више него необичном и оригиналном остварењу девете уметности у интервјуу за „Правду“ говори цртач „Дарданела“ и ликовни уметник Драган Пауновић.
– Стрип-албум „Дружина Дарданели“ своју премијеру пред београдском и српском публиком имаће средином фебруара, а у марту ће бити одржана и тематска изложба посвећена таблама и цртежима из овог стрипа – каже на почетку разговора за наш лист Пауновић.
Како је дошло до идеје да на једном месту окупите ликове из српске историје, али и јунаке светске књижевности?
–Сама идеја за радњу стрипа потекла је од сценаристе Павла Зелића, који је образац преузео из чувеног светског стрипа, тачније графичке новеле Алана Мура „Лига изузетних џентлмена“, где се као дружина појављују Том Сојер, Мина Харкер, Доктор Џекил и Мистер Хајд и капетан Немо из Верновог романа „Двадесет хиљада миља под морем“. У нашој верзији, за коју нисмо желели да буде пуко копирање Мура и „Лиге“, у причу смо увели Вукашина Катића, лика из романа „Корени“ и „Време смрти“ Добрице Ћосића, затим Коштану Боре Станковића, хајдука Станка Јанка Веселиновића, и легендарног и првог српског вампира Саву Савановића из приповетке Милована Глишића „После деведесет година“. Њима се придружују и „страна појачања“, Хашеков добри војник Швејк, Толстојев гроф Вронски, Кафкин Јозеф К. и Олд Шетерхенд из романа „Винету“ Карла Маја. Сви они су на заједничком задатку да спрече прво напад Аустроугарске на Србију, а потом се супротставе још моћнијем и страшнијем непријатељу.
Ко вам је од ликова био најинтересантнији, односно ко је цртачки био највећи изазов?
–Сви ликови су интересантни и инспиративни на свој начин, али бих ипак издвојио Саву Савановића, који самом чињеницом да је вампир – и то онај словенски, а не у западњачком смислу – привлачи пажњу и никога не оставља равнодушним. Трудио сам се да свим ликовима дам лични цртачки печат и надам се да сам у томе успео.
У који бисте жанр сместили „Дружину Дарданели“?
–То је авантуристички хорор који у средишту радње има архетипску причу о борби добра и зла и верујем да ће бити интересантан читалачкој публици, а и такав вид стрипа је комерцијалан свуда у свету. Верујем такође да ће овај стрип привући како старије, тако и оне млађе љубитеље стрипа, јер обилује узбудљивим акционим сценама.
„Дружина Дарданели“ садржи бројне слике, односно цртеже Београда с почетка претпрошлог века. Да ли је било тешко да реконструишете тај период?
–Користио сам велики број фотографија Београда из првих година 20. века и тежио сам да постигнем што већу аутентичност тргова и улица тог доба. Као цртач стрипова, лично не волим да цртам линеарно и модерно и више волим класичнију форму цртежа.
Очекујете ли да овај стрип можда постане и својеврстан српски бренд у свету, попут Мурове „Лиге изузетних џентлмена“?
– Верујем да оваква тематика и овакви ликови као јунаци стрипа могу постати озбиљан бренд и ван граница Србије. Управо Саву Савановића видим као најзанимљивији лик страној публици, јер је вампирска тематика тренутно хит у свету после књига и филмова из серијала „Сумрак“, па зашто не бисмо и ми искористили овај моменат и промовисали аутентичног српског и словенског вампира.
Где је место стрипа на данашњој културној сцени Србије?
– У стрип се генерално, као уметнички медиј, мора још више улагати, а посебно у ауторе који већином одлазе на Запад и тамо стварају своје радове јер овде немају праве услове. И сам сам пре неколико година имао понуду да радим у иностранству, али то није реализовано. Најсрећнији бих био да се у Србији прилике промене набоље када је реч о ауторској стриповској сцени, јер на првом месту желим да останем овде.
Шта је потребно младом аутору да би успео у свету уметности и стрипа?
–Најбитније је да верује у себе и своје способности, односно у оно што ради. Ако ту веру има, онда не постоји никаква виша сила која ће човека спречити да ради оно што воли и што га чини срећним.
„Дилан Дог“ као узор
Да ли као аутор стрипова имате неки узор из света девете уметности?
–Користио сам током рада на „Дарданелима“ неке мотиве из култног стрипа „Дилан Дог“, који је осим у целом свету, омиљен и у Србији. Често ми кажу да мој цртеж по стилу подсећа на Корада Роија, италијанског аутора и једног од цртача на серијалу „Дилан Дог“, и драго ми је што доживљавам поређења са таквим уметником.
Срећко Миловановић
Извор: Правда
Култура | 26. јануар 2011. | 15:47
БЕОГРАД – Србија, почетак 20. века. У амбијенту кафане „Дарданели“ у центру Београда, група људи, међу којима се налазе и Вукашин Катић, Коштана, хајдук Станко, Сава Савановић, Олд Шетерхенд, Јозеф К. и гроф Вронски, одлучује да се супротстави тајним службама које крстаре Србијом и спасе земљу од издаје. Ово је кратак сиже несвакидашњег стрипа „Дружина Дарданели“ сценаристе Павла Зелића и цртача Драгана Пауновића, који као главне јунаке има историјске, али и фиктивне ликове српске и светске књижевности и који се следећег месеца појављује на тржишту у издању „Систем комикса“. О овом више него необичном и оригиналном остварењу девете уметности у интервјуу за „Правду“ говори цртач „Дарданела“ и ликовни уметник Драган Пауновић.
– Стрип-албум „Дружина Дарданели“ своју премијеру пред београдском и српском публиком имаће средином фебруара, а у марту ће бити одржана и тематска изложба посвећена таблама и цртежима из овог стрипа – каже на почетку разговора за наш лист Пауновић.
Како је дошло до идеје да на једном месту окупите ликове из српске историје, али и јунаке светске књижевности?
–Сама идеја за радњу стрипа потекла је од сценаристе Павла Зелића, који је образац преузео из чувеног светског стрипа, тачније графичке новеле Алана Мура „Лига изузетних џентлмена“, где се као дружина појављују Том Сојер, Мина Харкер, Доктор Џекил и Мистер Хајд и капетан Немо из Верновог романа „Двадесет хиљада миља под морем“. У нашој верзији, за коју нисмо желели да буде пуко копирање Мура и „Лиге“, у причу смо увели Вукашина Катића, лика из романа „Корени“ и „Време смрти“ Добрице Ћосића, затим Коштану Боре Станковића, хајдука Станка Јанка Веселиновића, и легендарног и првог српског вампира Саву Савановића из приповетке Милована Глишића „После деведесет година“. Њима се придружују и „страна појачања“, Хашеков добри војник Швејк, Толстојев гроф Вронски, Кафкин Јозеф К. и Олд Шетерхенд из романа „Винету“ Карла Маја. Сви они су на заједничком задатку да спрече прво напад Аустроугарске на Србију, а потом се супротставе још моћнијем и страшнијем непријатељу.
Ко вам је од ликова био најинтересантнији, односно ко је цртачки био највећи изазов?
–Сви ликови су интересантни и инспиративни на свој начин, али бих ипак издвојио Саву Савановића, који самом чињеницом да је вампир – и то онај словенски, а не у западњачком смислу – привлачи пажњу и никога не оставља равнодушним. Трудио сам се да свим ликовима дам лични цртачки печат и надам се да сам у томе успео.
У који бисте жанр сместили „Дружину Дарданели“?
–То је авантуристички хорор који у средишту радње има архетипску причу о борби добра и зла и верујем да ће бити интересантан читалачкој публици, а и такав вид стрипа је комерцијалан свуда у свету. Верујем такође да ће овај стрип привући како старије, тако и оне млађе љубитеље стрипа, јер обилује узбудљивим акционим сценама.
„Дружина Дарданели“ садржи бројне слике, односно цртеже Београда с почетка претпрошлог века. Да ли је било тешко да реконструишете тај период?
–Користио сам велики број фотографија Београда из првих година 20. века и тежио сам да постигнем што већу аутентичност тргова и улица тог доба. Као цртач стрипова, лично не волим да цртам линеарно и модерно и више волим класичнију форму цртежа.
Очекујете ли да овај стрип можда постане и својеврстан српски бренд у свету, попут Мурове „Лиге изузетних џентлмена“?
– Верујем да оваква тематика и овакви ликови као јунаци стрипа могу постати озбиљан бренд и ван граница Србије. Управо Саву Савановића видим као најзанимљивији лик страној публици, јер је вампирска тематика тренутно хит у свету после књига и филмова из серијала „Сумрак“, па зашто не бисмо и ми искористили овај моменат и промовисали аутентичног српског и словенског вампира.
Где је место стрипа на данашњој културној сцени Србије?
– У стрип се генерално, као уметнички медиј, мора још више улагати, а посебно у ауторе који већином одлазе на Запад и тамо стварају своје радове јер овде немају праве услове. И сам сам пре неколико година имао понуду да радим у иностранству, али то није реализовано. Најсрећнији бих био да се у Србији прилике промене набоље када је реч о ауторској стриповској сцени, јер на првом месту желим да останем овде.
Шта је потребно младом аутору да би успео у свету уметности и стрипа?
–Најбитније је да верује у себе и своје способности, односно у оно што ради. Ако ту веру има, онда не постоји никаква виша сила која ће човека спречити да ради оно што воли и што га чини срећним.
„Дилан Дог“ као узор
Да ли као аутор стрипова имате неки узор из света девете уметности?
–Користио сам током рада на „Дарданелима“ неке мотиве из култног стрипа „Дилан Дог“, који је осим у целом свету, омиљен и у Србији. Често ми кажу да мој цртеж по стилу подсећа на Корада Роија, италијанског аутора и једног од цртача на серијалу „Дилан Дог“, и драго ми је што доживљавам поређења са таквим уметником.
Срећко Миловановић
Извор: Правда