Signup Now
Da bi mogli da pišete na forumu, otvarate nove teme, kao i da vidite download
linkove morate prvo da se registrujete.

Ukoliko Vam nije jasan proces registracije, molimo vas da kliknete OVDE
Ako ste zaboravili lozinku, kliknite OVDE :)

Vrste reči

Diskusija u 'Maternji Jezik' započeta od summer, 22.12.2010.

  1. summer
    Offline

    summer Legend

    Postova:
    4.765
    Zahvala:
    147
    Vrste reči
    Za početak ćemo se podsetiti kakve sve vrste reči postoje. Reč je skup glasova ili samo jedan glas koji ima neko značenje. Rečima saopštavamo svoje misli, osećanja i obaveštenja.

    Neke reči u našem jeziku se menjaju, a neke ne.

    Reči koje menjaju svoj oblik nazivamo promenjive reči.

    Reči koje uvek ostaju u istom obliku su nepromenjive reči.

    U srpskom jeziku postoji deset vrsta reči, pet promenjivih i pet nepromenjivih.

    Promenjive vrste reči su: imenice, zamenice, pridevi, glagoli i brojevi.

    Nepromenjive vrste reči su: predlozi, prilozi, uzvici, veznici i rečce.
  2. summer
    Offline

    summer Legend

    Postova:
    4.765
    Zahvala:
    147
    Imenice

    Imenice su promenjive vrste reči koje označavaju bića, objekte, materiju, kao i apstraktne pojave. Gramatičke kategorije imenice su rod, broj i padež. U rečenici imenice su samostalne reči, a mogu da vrše sve službe reči (subjekat, imenski deo predikata, objekat, atribut i priloške odredbe.)

    Imenice se dele po rodu na imenice:

    - muškog (taj) (tata, sin, mač, nož, mač, majmun, kamen, smeh, Petar, Kraljevo…)

    - ženskog (ta) (majka, ćerka, sveska, kiša, sreća, Dragica, Srbija…)

    - i srednjeg roda (to) (dete, pile, ime, pero, more, selo, veslo…)

    Imenice se po broju dele na:

    - jedninu i (kuća, škola, olovka, sestra, lav…)

    - množinu (kuće, škole, olovke, sestre, lavovi…)

    Postoje i imenice koje imaju samo množinu: farmerke, kola, pluća, prsa…)

    Po značenju imenice se dele na:

    - vlastite (imena bića, dražava, gradova, reka, planina, mora…i pišu se velikim slovom)…(Jelena, Marko, Španija, Goč, Jadransko more, Đerdap…)

    - zajedničke (imena bića, pojava i predmeta sa zajedničkim osobinama, pišu se malim slovom)…(brod, škola, klupa, sestra, brat, pismo, reka, more, miš, papagaj, slon, konj, kiša, sneg, ulica, semafor, čovek, životinja…)

    - zbirne (imena više predmeta ili bića skupa u neograničenom broju, zbiru)…(lišće, perje, deca, braća, gospoda, kamenje, prstenje, telad, prasad, užad, ćebad, momčad, unučad, stanovništvo, seljaštvo…)

    - gradivne (imena pojmova koji označavanju neku materiju ili građu)…(brašno, gvožđe, ugalj, sneg, mraz, voda, vino, mleko, so, mast, benzin…)

    - apstraktne (imenuju ono što se ne može opipati, nešto što se zamišlja)…(misao, lepota, ljubav…)

    - glagolske (označavaju neku radnju, stanje ili zbivanje)… (učenje, plivanje, vožnja, seoba, pisanje…)

    - brojne (nastaju od projeva pomoću sufiksa)…(milionče, prvačić, petak…)
  3. summer
    Offline

    summer Legend

    Postova:
    4.765
    Zahvala:
    147
    Zamenice

    Zamenice

    Zamenice su promenljive vrste reči odnose se na lica, stvari, osobine, odnosno zamenjuju imenice ili prideve i po tome se dele na imenične i pridevske.

    Imeničke zamenice
    zamenjuju imenice i dele se na lične i nelične. U rečenici su samostalne, a vrše službu subjekta ili objekta.

    Lične imeničke zamenice imaju rod (muški, ženski i srednji) i broj(jednina i bnožina). Kada se menjaju po padežima lične zamenice mogu imati duže ili kraće naglašene oblike.

    Jednina:
    1. ja
    2. ti
    3. on (muški rod), ona (ženski rod), ono (srednji rod)

    Množina:
    1. mi
    2. vi
    3. oni (muški rod), one (ženski rod), ona (srednji rod)

    Lična povratna zamenica ista je za sva lica i menja se samo po padežima. Ne upotrebljava se u službi subjekta i nema nominativ. Kada uz glagol stoji reč SE (igrati se, smejati se…) SE nije lična povratna zamenica.

    Nom. -
    Gen. – sebe
    Dat. – sebi
    Aku. – sebe/se
    Vok. -
    Ins. – sobom
    Lok. – sebi

    Nelične zamenice imaju samo jedan oblik koji se primenjuje za sva tri roda i oba broja i ne razlikuju lica.

    Dele se na:
    - upitne (ko, šta)
    - neodređene (neko, nešto)
    - odrične (niko, ništa)
    - opšte (svako, svašta)

    Pridevske zamenice zamenjuju prideve. U rečenici su nesamostalne reči i imaju funkciju atributa ili dela imenskog predikata. Kao i pridevi, slažu se sa imenicom u rodu, broju i padežu.

    Dele se na:
    - Prisvojne (posesivne) označavaju pripadanje bića i predmeta pojedinim licima.

    Jednina:
    1. lice: moj, moja, moje; moji, moje, moja;
    2. lice: tvoj, tvoja, tvoje: tvoji, tvoje, tvoja;
    3. lice: njegov, njegova, njegovo; njegovi, njegove, njegova

    Množina:
    1. lice: naš, naša, naše; naši, naše, naša;
    2. lice: vaš, vaša, vaše; vaši, vaše, vaša;
    3. lice: njihov, njihova, njihovo; njihovi, njihove, njihova

    Povratne prisvojne zamenice označavaju da objekat pripada subjektu:

    jednina: svoj, svoja, svoje;

    množina: svoji, svoje, svoja.

    - Pokazne upućuju na bića i predmete i njihove osobine.

    1. lice:
    za bića i predmete: ovaj, ova, ovo; ovi, ove, ova;
    za veličinu: ovoliki, ovolika, ovoliko; ovoliki, ovolike, ovolika;
    za osobinu: ovakav, ovakva, ovakvo; ovakvi, ovakve, ovakva;

    2. lice:

    za bića i predmete: taj, ta, to; ti, te, ta;
    za veličinu: toliki, tolika, toliko; toliki, tolike, tolika;
    za osobinu: takav, takva, takvo; takvi, takve, takva;

    3. lice:

    za bića i predmete: onaj, ona, ono; oni, one, ona;
    za veličinu: onoliki, onolika, onoliko; onoliki, onolike, onolika;
    za osobinu: onakav, onakva, onakvo; onakvi, onakve, onakva;

    - Upitno – odnosne zamenice imaju iste oblike, ali različita značenja u rečenici. Upitne zamenice se koriste u upitnim rečenicama, a odnosne se odnose na neku drugu reč u rečenici. (koji, koja, koje, koliki, kolika koliko, kakav, čiji, čija, čije)

    - Neodređene ukazuju na nepoznatu ličnost ili premdet, nepoznate osobine imenice uz koju stoje. (nekolik, nekolika, nekoliko, nekakav, nekakva, nekakvo, nečiji, nečije, nečija)

    - Odrične odriču da se nekog ili nečeg tiče ono što se iznosi u rečenici. (nikoji, nikoja, nikoje, ničiji, ničija, ničije, nikakav, nikakva, nikakvo, nikolik, nikolika, nikoliko)

    - Opšte zamenice upućuju na sva lica, predmete i osobine o kojima se govori. (svakakav, svakakva, svakakvo, svačiji, svačija, svačije, ma čiji, bilo čiji, koji god…).
  4. summer
    Offline

    summer Legend

    Postova:
    4.765
    Zahvala:
    147
    Pridevi

    Pridevi

    Pridevi su promenljive vrste reči koji označavaju osobinu pojma označenog imenicom uz koju stoje. Oni se slažu sa imenicom uz koju stoje po rodu, broju i padežu. U rečenici nisu samostalne reči i imaju atributsku ili predikatsku funkciju.

    Dele se na:
    - Opisne, koji označavaju osobine imenica uz koje stoje. (lep, star, mlad, ružan, srećan, mračan, glup…)
    - Prisvojne, koji označavaju pripadanje imenice uz koju stoje nekome. (gradski, kućni, srpski, Petrov, Sarin, lekarski, babin, mamin, sestrin…)
    - Gradivne, koji označavaju od čega je načinjena imenica uz koju stoje. (bakarni, slan, krvav, drven, peščani, plinski, medeni…)
    - Vremenske, koji označavaju imenicu po vremenu. (mesečni, letnji, zimski, tadašnji, noćni, dnevni…)
    - Mesne, koji označavaju na koje se mesto odnosi imenica uz koju stoje. (prednji, zadnji, gornji, donji, južni…).

    Pridevski vid je gramatička kategorija koju imaju samo pridevi.

    Postoje dva pridevska vida:
    - Neodređeni pridevski vid (lep čovek). (Neki lep čovek je došao.)
    - Određeni pridevski vid (lepi čovek)
    . (Ovaj lepi čovek je došao.)

    Komparacija (poređenje) prideva

    Promena opisnih prideva po stepenu osobine koju označava naziva se komparacija ili poređenje prideva. Postoje dva stepena poređenja. Porede se samo opisni pridevi.

    - Pozitiv je osnovni oblik prideva. (srećan, debeo, tanak, tih…)

    - Komparativ je prvi stepen poređenja prideva. Gradi se dodavanjem nastavaka -ji, -lji, nji, -ši na pozitiv. (srećniji, deblji, tanji, tiši…)

    - Superlativ je drugi stepen poređenja prideva. Gradi se dodavanjem nastavaka naj- ispred komparativa.
    (najsrećniji, najdeblji, najtanji, najtiši…).

    Nepravilna komparacija:
    dobar – bolji – najbolji
    zao – gori – najgori
    mali – manji – najmanji
    velik – veći – najveći
    brz – brži – najbrži
  5. summer
    Offline

    summer Legend

    Postova:
    4.765
    Zahvala:
    147
    Glagoli

    Glagoli
    Glagoli su reči koje kazuju radnju (čitati, kopati, pevati), stanje (osediti, pocrveneti, venuti) ili zbivanje (naoblačiti se, sevati, grmeti). To su nesamostalne, promenljive vrste reči. U rečenici vrše službu predikata, a glagolski prilozi sadašnji i prošli vrše službu priloga za vreme. Promena glagola se naziva konjugacija.

    Zavisno od svršenosti radnje, stanja ili zbivanja glagoli se dele na:

    - svršene (označavaju završenu radnju)…(doći, naučiti, ustati, pojesti, reći…)
    - nesvršene (označavaju radnju koja koš traje)…(dolaziti, učiti, ustajati, jesti, govoriti…)
    Glagoli radnje (trčati, pevati, igrati…)
    Glagoli stanja (misliti, voleti, želeti…)
    Glagoli zbivanja (duvati, sevati, svitati…) Zavisno od prelaznosti radnje na objekat glagoli se dele na: - prelazne (uz sebe mogu imati imenicu u akuzativu bez predloga)…(kuvati, bacati, sanjati…) - neprelazne (uz sebe ne mogu imati menicu u akuzativu bez predloga)…(ležati, ustati, misliti…)Glagoli koji uz sebe imaju reč SE, nazivaju se povratni glagoli. Oni nisu ni prelazni ni neprelazi glagoli.
    (češljati se, smejati se, umivati se…).

    Glagolski oblici
    U srpskom jeziku postoji 14 glagolskih oblika i dele se na:

    - Lične (9)
    - Nelične (5)



    Nelični glagolski oblici su:
    - infinitiv (osnovni glagolski oblik kojim se imenuje samo glagolska radnja, a ne kazuje se ništa o vremenu vršenja radnje, rodu i broju)…(hteti, trčati, govoriti, ići, seći…)

    - radni glagolski pridev (glagolski oblik koji se koristi za građenje drugih glagolskih oblika i govori da je radnja, stanje ili zbivanje izvršeno i da su subjekti bili aktivni)

    - trpni glagolski pridev…(označava da se na nekome ili nečemu vršila ili izvršila neka radnja, tj. da neko trpi vršenje radnje.1. nacrtan, nacrtana, nacrtano, nacrtani, nacrtane, nacrtana,2. srušen, srušena, srušeno, srušeni, srušene, srušena,3. zabrinut, zabrinuta, zabrinuto, zabrinuti, zabrinute, zabrinuta,

    - glagolski prilog prošli označava radnju koja se dešava u prošlosti i to pre neke druge radnje. (krenu-vši, mahnu-vši, vide-vši, tres-avši,..)

    - glagolski prilog sadašnji označava radnju koja se vrši istovremeno ili paralelno sa radnjom koju određuje…(crtajući, noseći, idući…)

    Lični glagolski oblici su:
    - Prezent sadašnje vreme – obeležava radnju koja se vrši:

    - u isto vreme kada se govori o njoj: Trčim na stadionu.

    - stalno, sve vreme, tj. prezent koji se koristi stalno, sve vreme: Ibar protiče kroz Kraljevo.

    - Perfekat prošlo vreme – glagolski oblik za izricanje radnje koja se dešavala u prošlosti, pre trenutka govorenja…(trčao sam, jeo sam, govorio sam, pričala sam…)

    - Futur I ili buduće vreme – je glagolsko vreme koje služi za opisivanje radnje, stanja ili zbivanja koji će se desiti u budućnosti…(trčaću, ješću, govoriću, pričaću, pričaćete…)

    - Imperfekt označava pređašnje nesvršeno vreme. Koristi se za radnju koja se vršila u neposrednoj prošlosti, pre trenutka govora o njoj…(Šetah po parku. Trčah na stadionu. Plivah u moru. Trčaše po parku…)

    - Pluskvamperfekat davno prošlo vreme – koristi se da opiše događaj koji se desio pre neke druge prošle radnje…(bio sam darovao, bila sam darovala, bili su darovali…)

    - Aorist ili prošlo svršeno vreme – je glagolski oblik koji oslikava radnju koja se desila u prošlosti…(padoh, uradih, sretoh, shvatih, uradismo, uradiste, ispekoše…).

    - Futur II označava buduću radnju koja će se izvršiti pre, posle ili istovremeno sa nekom drugom budućom radnjom…(budem radila, budeš govorio, bude pevao, budemo trčali, budete plivali, budu vozili…)

    - Imperativ
    je način kojim se izražavaju zapovesti i želje da se obave određene radnje. Imperativ ima samo drugo lice jednine i prvo i drugo lice množine prezenta.

    - i, -j (za 2. lice jednine)…(Hajde… trči, pevaj…)
    - imo, -jmo (za 1. lice množine)…(Hajde trčimo, pevajmo…)

    - ite, -jte (za 2. lice množine)…(Hajde trčite, pevajte…)

    - Potenicijal je glagolski oblik kojim se iskazuje mogućnost, uslov ili želja da se neka radnja izvrši…(jednina:bih, bi, bi (spavao): množina: bismo, biste, bi (spavali)
  6. summer
    Offline

    summer Legend

    Postova:
    4.765
    Zahvala:
    147
    Brojevi

    Brojevi
    Brojevi su vrste reči koje u srpskom jeziku spadaju u kategorije promenljivih vrsta reči i promena reči se vrši kroz padeže. Dele se na osnovne, redne i zbirne.

    Osnovni brojevi … (jedan, dva, tri…)…Od osnovnih brojeva, promenljivi su samo brojevi od jedan do četiri.

    Broj jedan, jednina:

    - Nom. jedan jedna jedno
    - Gen. jednog(a) jedne jednog(a)
    - Dat. jednom(e) jednoj jednom(e)
    - Aku. jedan; jednog(a) jednu jedno
    - Vok. jedan jedna jedno
    - Ins. jednim(e) jednom jednim(e)
    - Lok. jednom(e) jednoj jednom(e)

    Množina:

    - Nom. jedni jedne jedna
    - Gen. jednih jednih jednih
    - Dat. jednim(a) jednim(a) jednim(a)
    - Aku. jedne jedne jedna
    - Vok. jedni jedne jedna
    - Ins. jednim(a) jednim(a) jednim(a)
    - Lok. jednim(a) jednim(a) jednim(a)

    Broj dva: (za muški i srednji rod je isto)

    - Nom. dva dve
    - Gen. dvaju dveju
    - Dat. dvama dvema
    - Aku. dva dve
    - Vok. dva dve
    - Ins. dvama dvema
    - Lok. dvama dvema

    Broj tri: (isti za sva tri roda)

    - Nom. tri
    - Gen. triju
    - Dat. trima
    - Aku. tri
    - Vok. tri
    - Ins. trima
    - Lok. trima

    Broj četiri: (isti za sva tri roda)

    - Nom. četiri
    - Gen. četiriju
    - Dat. četirima
    - Aku. četiri
    - Vok. četiri
    - Ins. četirima
    - Lok. četirima

    Redni brojevi (prvi, drugi, treći…) Redni brojevi nastaju od osnovnih, dodavanjem pridevskih nastavaka za rod:
    šest → jedn. šesti, šesta, šesto.
    Izuzetak su brojevi prvi, drugi, treći i četvrti, koji nastaju od posebnih osnova. Redni brojevi se obavezno menjaju kroz padeže: prvi, prvog(a), prvom(e); sto osmoga, sto osmome…

    Zbirni brojevi nastaju od svih osnovnih, sem od broja jedan i onih složenih brojeva koji se završavaju njime (dvadeset jedan, sto trideset jedan). Na osnovu osnovnog broja dodaje se nastavak -oro, počev od broja četiri.(četvoro, petoro, dvadeset osmoro…). Od broja dva zbirni broj glasi dvoje, a od broja tri troje.

    Pisanje brojeva
    Osnovni i redni brojevi mogu se pisati ciframa, ali zbirni se mogu pisati samo slovima: osnovni
    ; jedan, dva, tri, četiri… — 1, 2, 3, 4…redni;
    prvi, drugi, treći, četvrti… — 1. 2. 3. 4…(obavezna je tačka posle rednog broja), (I, II, III, IV)
    , zbirni; dvoje, troje, četvoro…
  7. summer
    Offline

    summer Legend

    Postova:
    4.765
    Zahvala:
    147
    Nepromenljive vrste reci

    Prilozi
    Prilozi stoje obično uz glagole i kazuju mesto, vreme, način, uzrok ili količinu vršenja radnje.
    - za mesto: ovde, onde, levo, desno, napred, pozadi, blizu, daleko, ovamo, tamo, napred
    - za vreme: odmah, danas, juče, sutra, nekada, nikada, letos, ujutru, već, tek
    - za način: sporo, lako, brzo, lepo, ovako, složno
    - za količinu: malo, mnogo, dosta, puno, još, onoliko
    - za uzrok: zato, stoga

    Predlozi
    Predlozi su nepromenjive vrste reči koje izražavaju odnos između bića, stvari i pojava i utiču na padež reči uz koju stoje. Stoje ispred imenica i ličnih zamenica koje se nalaze u određenom padežu.
    - od, do, iz, spred, iza, iznad, ispod, između, pored, pre, posle, osim, uz, kroz, na, o, po, pri, u, s, za, radi, zbog…

    Veznici
    Veznici su nepromenljive vrste reči koje služe za označavanje veze među pojedinim rečima u rečenici, kao i među rečenicama.
    - pravi veznici su: i, pa, ali, da, dok, jer, ako
    - nepravi veznici su: kada, već, dakle, pošto, kako
    Veznici mogu biti i zavisni i nezavisni. Nezavisni veznici su oni koji vezuju naporedne rečenice i mogu biti:
    - sastavni (i, ta, pa, ni, niti),
    - rastavni (ali, no, nego, već, a) i
    - suprotni (ili).
    Zavisni su oni koji vezuju zavisne rečenice (iako, mada, premda, jer, ako, dok, kako, pošto).

    Uzvici
    Uzvici su pojedini glasovi ili skupovi glasova kojima se izražavaju lična osećanja ili raspoloženja.
    - jao, joj, oj, uh, ah, oh, uf, ura, ua, vau, opa, op, ups, oho, mrš, kuš, iš, mac…

    Rečce
    Rečce su reči koje izražavaju lični stav govornika prema onome što govori.
    - potvrdne i odrične: da, ne
    - upitne: li, da li, zar
    - imperativne: neka
    - uzvične: ala
    - zaključne: dakle
    - isključne: samo, jedino
    - poredbene: kao
    - pokazne: evo, eto, eno
    - za isticanje ličnog stava: sigurno, naravno, zacelo, dakako, verovatno, valjda, možda, nipošto, uistinu, zaista, zbilja
    - za posebno isticanje: upravo, baš, bar
    - za isticanje suprotnosti: međutim, pak
    U rečce se još ubrajaju i: inače, takođe, uostalom…
  8. edinos
    Offline

    edinos

    Postova:
    102
    Zahvala:
    7
    Pol:
    Muški
    Odlican pregled vrsta rijeci...
  9. edinos
    Offline

    edinos

    Postova:
    102
    Zahvala:
    7
    Pol:
    Muški

Preporučite stranicu