Voće i povrće u službi zdravlja

[crvendac_011]

Чај од ђумбира уместо вакцине

Чај од ђумбира уместо вакцине

Крушке куване на пари, масаже биљним препаратима, чај од ђумбира са лимуном и трљање тела новчићем само су неке од традиционалних метода лечења грипа којима старије особе радије прибегавају него да се вакцинишу, показују резултати истраживања групе научника са Универзитета у Хонгконгу.
Они су овом студијом желели да открију разлоге због којих је у многима земљама немогуће достићи жељених 75 одсто покривености вакцином против сезонског грипа коју препоручује Светска здравствена организација.
Научници су открили да се особе које одбијају да се вакцинишу често ослањају на старе, „бапске” начине лечења, као и на добре хигијенске навике.
Анализирани су подаци из девет земаља разних култура, здравствених служби и система вакцинације – Индонезије, Кине, Бразила, Нигерије, Грчке, Турске, Јужне Кореје, Велике Британије и Канаде.
Испитивањем особа старијих од 65 година установили су да се две трећине њих редовно вакцинише, и то највише у Канади (93 одсто), а најмање у Нигерији (31 одсто). Вакцинишу се углавном особе које у грипу виде озбиљну опасност и код којих је ова болест раније изазвала компликације.
Вакцину радо примају и оне особе које не желе да заразе породицу, а могу да је приуште када није бесплатна.
Они који одбијају да се вакцинишу сматрају да не спадају у ризичну групу, немају поверење у ефикасност вакцине или просто су убеђени да је довољно што се придржавају основних начела хигијене и здраве исхране.

Танјуг
објављено: 31/10/2010

 

[crvendac_011]

Beli luk – zdravlje iz prirode

Beli luk – zdravlje iz prirode

Z. O. JOKSOVIĆ | 06. novembar 2010. 21:00 |Večernje novosti

Lekovita priroda - beli luk: Lekovit je i u najmanjim količinama jer sadrži više od dvesta biološki aktivnih sastojaka



Beli luk (allium sativum) nije samo karakteristična začinska biljka već prava riznica zdravlja. Milenijumima je korišćen u različitim kulturama kao prirodni lek za najrazličitije bolesti.
U našoj tradicionalnoj medicini beli luk zauzima posebno mesto, što je potvrdila i zvanična medicina sredinom prošlog veka. Beli luk sadrži više od dvesta biološki aktivnih materija, najviše koncentrisanih u njegovoj lukovici. Najprisutnija su eterična ulja, vitamini A, B1, B2 i C, minerali kalijum, gvožđe, sumpor, jod, kalcijum, fosfor, selen, kao i aminokiseline, enzimi, polioze poput insulina, adenozin i alicin. Svi sastojci su u koncentrovanom obliku i lekovite su i u minimalnim količinama.

Zvanična medicina potvrdila je da adenozin iz belog luka sprečava stvaranje krvnih ugrušaka, a organske komponente koje sadrže sumpor smanjuju holesterol i deluju preventivno na razvoj malignih bolesti. Potvrđeno je i njegovo vazodilatatorno delovanje dovodi do širenja krvnih sudova, i to naročito perifernih kao što su krvni sudovi glave, očiju i nogu. Ovo je značajno za pojedine vrste glavobolja, kao i bolne grčeve u potkolenicama koje se javljaju kod starijih ljudi i nakon kraćih šetnji.
Šta još može beli luk? Snižava krvni pritisak za pet do deset odsto, normalizuje ubrzan rad srca, poboljšava rad krvnih sudova i bolju ishranu srčanog mišića, a deluje i na održavanje elastičnosti krvnih sudova. Takođe pospešuje varenje i rad želuca, podstiče rad jetre, bubrega i prostate, a pomaže i u lečenju različitih plućnih oboljenja. Izrazito je delotvoran u lečenju gripa i bronhitisa, zbog čega ga u Rusiji zovu i ruski penicilin. Poklonici ruske narodne medicine savetuju da čen ili dva belog luka treba pojesti pre nego što virusi gripa počnu da deluju u organizmu, odnosno kada se oseti bol u grlu ili neki drugi simptom koji najavljuje prehladu ili bronhitis. Delotvornost belog luka dokazana je i kod herpes virusa i kvasnih gljivica kao što je kandida albikans.
Zanimljivo je da je njegov karakterističan i težak miris vrlo blag dok se biljka ne načne. Tek onda oslobađa svoj ljuti miris, koji se iz čovekovog organizma u potpunosti eliminiše tek posle 72 sata i to preko pluća. Ali, bez obzira na ovaj neprijatan detalj, beli luk nikako treba pojačano konzumirati, posebno u jesenjim i zimskim danima, kada virusi počinju svoj uobičajeni pohod.

I SVEŽ I KUVAN
Zavisno od toga zbog čega se beli luk unosi u organizam, treba se opredeliti za sveži ili kuvani. Sveži je efikasniji protiv bakterija, virusa, gljivica i parazita, dok kuvani zajedno sa povrćem oslobađa sastojak ahoin, pa je delotvoran protiv tromboze, infarkta, šloga i tromboembolije. Za zaštitu srca i krvnih sudova, takođe se prednost daje kuvanom belom luku, dok se za preventivu od karcinoma preporučuje sirovi ili ukiseljen u salati.

LEK PROTIV BRADAVICA
Svež čen belog luka treba sitno iseckati i staviti na bradavicu, s tim što prethodno okolnu kožu treba namazati nesoljenim svinjskim salom ili guščijom mašću. Beli luk zatim treba pričvrstiti flasterom, a postupak ponavljati svakodnevno sve dok bradavice nestanu. Okolina bradavice može da se prekrije i unutrašnjim delom kore banane, dok se na bradavicu direktno sipa sok od belog luka. I u ovom slučaju se bradavica prekriva flasterom i menja svaki dan dok ne nestane, a zo traje između sedam do deset dana.

ZA BOLNE NOGE
Posle napornog dana, čim stignete kući možete napraviti jednostavnu delotvornu kupku za umorne i bolne noge. Aromaterapeuti savetuju da se u posudu sa toplom vodom stavi po šest kapi eukaliptusovog i ružinog ulja, kao i supena kašika soka od belog luka. U ovako spremljenoj kupki noge se drže pet minuta, dovoljno da biljni ekstrakt uđe kroz kožne pore i počne da deluje, a zatim isperu pod mlazom hladne vodom.

 

[crvendac_011]

Lekovita priroda - cvekla

Lekovita priroda - cvekla

Z. O. JOKSOVIĆ | 29. novembar 2010. 12:50 | Večernje novosti

Cvekla sadrži najširu lepezu vitamina i minerala, izuzetno je bogata belančevinama, mastima i ugljenim hidratima, a ima i antikancerogeno delovanje



Za cveklu (Beta vulgaris) kažu da je u stanju da popravi većinu toga što je u organizmu pokvareno. Smatra se najkorisnijom i najlekovitijom povrtarskom kulturom koja se lako vari, sadrži najširu lepezu vitamina i minerala i izuzetno je bogata belančevinama, mastima i ugljenim hidratima.
Od minerala sadrži gotovo sve - kalcijum, kalijum, natrijum, fosfor, magnezijum, gvožđe, fluor, mangan, bakar, jod, sumpor, litijum, stroncijum, brom... Od vitamina najprisutniji su vitamin B1, B2, C, kao i izuzetno redak vitamin u biljnim namirnicama B12. Crvena boja cvekle potiče od antocijana koji utiče na obnavljanje krvi, dok biljka u celini deluje i antikancerozno.

Osim toga, potvrđena je i njena zdravstvena delotvornost u slučajevima demineralizacije kostiju i zuba. Prisustvo joda čini je dragocenim lekom protiv ateroskleroze i procesa starenja. Osnovu višestruke lekovitosti ove biljke čine sastojci betanin i betain koji podstiču razmenu materija, regulišu krvni pritisak, smanjuju holesterol, održavaju krvne sudove u dobrom stanju, podstiču rad jetre.
Cvekla je izuzetno korisna u lečenju slabokrvnosti kod dece i mladih osoba, jer sadrži visok procenat gvožđa. Povoljno deluje i na rad creva i njihovu peristaltiku (pokretljivost) pošto sadrži celulozu i pektin u izobilju. Ali, da bi se zadovoljile dnevne potrebe organizma za dragocenim vlaknima treba pojesti pet srednjih glavica cvekle.
Iako je kod nas odomaćeno korišćenje samo korena cvekle, stručnjaci tvrde da je ona korisna u celosti tokom cele godine. Može da se uzima u neograničenim količinama, bez bojazni od bilo kakvih štetnih posledica. Malo se zna da je lišće cvekle nalik spanaću, pa se tako može i pripremati. Međutim, bez obzira što je cela biljka jestiva, lekovit je samo koren, koji se sakuplja u jesen i ostavlja u umereno toplim prostorijama, da ne bi promrzao. Ako se čuva na odgovarajući način, u svežini cvekle može da se uživa sve do sledećeg leta.
Cveklu treba jesti kada god vam padne na pamet, jer ona deluje preventivno na ceo organizam. Narodni lekari tvrde da je dobra i protiv tumora i leukemije, niskog pritiska, gripa, da pospešuje rad nerava i mozga, podstiče aktivnost jetre, žuči i želuca, te da štiti od radioaktivnosti i zračenja.
Sok od cvekle ima posebnu vrednost, jer je, takođe, delotvoran kod mnogih bolesti. Krepi i jača ceo organizam i deluje povoljno na njegov metabolizam. Najbolje je da se pije u kombinaciji sa medom, po pola čaše tri puta na dan. Soku takođe može da se doda i kim, kao i izrendani ren, čime se dobija poseban ukus.

ČORBA ZA JAČANJE KRVI
Dve veze mladih listova cvekle treba iseckati i staviti da se kuva zajedno sa vezom peršuna od 10 do 15 minuta. Za to vreme treba iseckati glavicu crnog, i dva do tri češnja belog luka, narendati koren šargarepe, jedan koren peršuna i manji koren celera. U to sve dodati najsitnije narendanih 4-5 cvekli i sve preliti velikom kašikom ulja i sokom od limuna. Na kraju sve staviti u vodu sa lišćem i odmah skloniti sa vatre.

SOK OD CVEKLE SNIŽAVA HIPERTENZIJU
Cvekla je delotvorna i kod najtežih oboljenja, s tim što kuvanjem gubi svoju lekovitost pa je najbolje piti sok od presne cvekle. Od kilograma cvekle dobije se oko 700 mililitara soka. Priprema: Cvekla se tanko oljušti, sitno izrenda i prelije medom i sokom od limuna. Kad ova smeša malo odstoji dobro se procedi, pije se u gutljajima celog dana. Kod težih oboljenja dnevno treba popiti pola litre soka, a kada se oseti poboljšanje, količinu smanjiti na četvrtinu.
Svakodnevno unošenje pola decilitra soka od cvekle u znatnoj meri će smanjiti povišeni krvni pritisak, tvrde stručnjaci iz Britanskog udruženja osoba sa hipertenzijom, predvođeni profesorom dr Grahamom Mekgregorom. Nitrat, ključni sastojak cvekle, koji se, inače, nalazi i u zelenom lisnatom povrću, odgovoran je za regulisanje krvnog pritiska, pokazalo je njihovo istraživanje.
Do ovakvog zaključka došli su tako što su grupi zdravih ljudi dali da popiju pola decilitra soka od cvekle. Posle samo sat vremena, njihov pritisak se snizio. Pozitivan učinak bio je još veći posle tri sata, a primećivao se i nakon 24 časa.
S obzirom na to da danas u svetu više od 25 odsto odraslih ljudi ima hipertenziju, sa stalnom tendencijom rapidnog rasta, više je nego važno otkriti sastojak koji će pozitivno da utiče na njegovo regulisanje, ističu britanski stručnjaci. U tom smislu, sok od cvekle i lisnato zeleno povrće, treba unositi redovno da bi se blagovremeno zaštitio kompletan kardiovaskularni sistem.

 

[crvendac_011]

Cikla

Cikla


Približava se zima i ne preostaje nam ništa drugo, nego preći na "zimsko" povrće - grickati mrkvicu, sjeckati kupus i guliti krumpire. Ali ne zaboravimo ciklu - jedno od najboljeg povrća, koje je dostupno u zimi!
Prema ayurvedi, cikla je namirnica koja ima zagrijavajuća svojstva, zbog toga je idealna hrana tokom hladnih zimskih mjeseci.
Cikla je jedinstvena zbog visokog sadržaja anti-kancerogenih tvari i karotenoida. Ovo povrće je također odličan izvor folne kiseline. Cikla je prepuna antioksidanata, koji štite organizam od prijevremenog starenja i pomažu u borbi protiv mnogih bolesti.

​

Betacyanin je pigment, koji daje cikli njezinu crvenu boju. Ovaj pigment se apsorbira u krv i povećava sposobnost krvi prenositi kisik i do 400%.
Nemojte baciti lišće cikle. Ono je bogato beta-karotenom, folnom kiselinom, klorofilom, kalijem, vitaminom C i željezom. Od lišća cikle možete napraviti zeleni kašasti sok ili pripremiti ga kao špinat.

Ljekovita svojstva cikle:

• Cikla je tradicionalni lijek za leukemiju. Ovo povrće sadrži aminokiselinu betain, koja ima antikancerogena svojstva. Terapija ciklom, koja podrazumijeva svakodnevno uzimanje soka od cikle ili sirove ribane cikle, ima pozitivan učinak na leukemiju i mnoge druge vrste raka.
• Redovito konzumiranje cikle pomaže protiv bolesti, uzrokovanih oksidativnim stresom.
• Vlakna, koja sadrži cikla, mogu smanjiti razinu kolesterola u krvi i do 40%.
• Poznato je da cikla normalizira krvni tlak.
• Cikla pomaže u očuvanju elastičnosti arterija. Redovito konzumiranje cikle može spriječiti proširene vene.
• Iako količina željeza, koju sadrži cikla, nije jako visoka, njegova kvaliteta je izvanredna. Željezo iz cikle je moćno sredstvo za čišćenje organizma od toksina i izgradnju krvi. Upravo zbog toga cikla je efikasna u liječenju mnogih bolesti, uzrokovanih toksinima.
• Cikla se posebice preporučuje trudnicama zbog visokog sadržaja folne kiseline. Folna kiselina može spriječiti mnoge bolesti u novorođenčadi.
• Sok od cikle stimulira rad jetre i žuči i sprečava zatvor.
• Sok od cikle u kombinaciji sa sokom mrkve je odličan lijek za giht, bolesti bubrega i žučnog mjehura
• Poznato je da cikla može pomoći i kod mnogih drugih bolesti: glavobolje, zubobolje, dizenterije, krstobolje, kožnih problema, menstrualnih bolova itd.

Kako konzumirati ciklu?
Ciklu možete konzumirati u kuhanom ili sirovom obliku. Tokom kuhanja cikla na žalost gubi neke vrijedne sastojke, zbog toga sirova cikla ima najveća terapeutska svojstva.
Tokom zimskih mjeseci popularna je kisela cikla, koju možete pripremiti i na sirovojelski način. Sirovu ciklu također možete naribati i dodati u Vašu omiljenu salatu.
Isprobajte ove ukusne i neobične recepte sa ciklom, da bi donijeli raznovrsnost zimskoj prehrani i poboljšali zdravlje!


Terapija sa sokom od cikle


Sok od cikle posjeduje moćna ljekovita svojstva. Ovaj sok je dio mnogih alternativnih metoda, posebice poznate terapije protiv raka Rudolfa Breussa.
Rudolf Breuss, alternativni liječnik iz Austriji, cijeli svoj život je posvetio pronalaženju najboljeg prirodnog lijeka protiv raka. Napravio je poseban sok, koji je davao odlične rezultate u liječenju ove bolesti. Uz pomoć svoje metode izliječio je preko 45000 ljudi od raka i drugih neizlječivih bolesti.
Prema Breussu, rak može preživjeti samo uz pomoć bjelančevina, koje sadrži kruta hrana. Zbog toga je razradio poseban post trajanjem 42 dana, tokom kojeg se piju samo čajevi i poseban sok od povrća, glavni sastojak kojeg je cikla. Tokom ovih 42 dana stanice raka gladuju i umiru, dok se zdravlje kompletnog organizma poboljšava.
Breussov sok se pravi samo od ekološki uzgojenog povrća. Sok se može napraviti kod kuće od domaćeg povrća ili od sokova, koje možete nabaviti u trgovinama zdrave hrane (preporučujemo sokove Biotta)

Sastav soka:

• cikla (55%)
• mrkva (20%)
• celerov korijen (20%)
• krumpir (3%)
• rotkva(2%)

Moramo napomenuti, da terapija protiv raka prema Rudolfu Breussu uključuje ne samo 42-dnevni post, nego i mnoštvo drugih čimbenika, kao što su eliminacija iz kuće svih otrova, izbacivanje iz prehrane šećera, regulacija probave, fizička aktivnost itd.
Više o Breussovoj metodi možete pročitati na našem forumu ili u knjizi Rudolfa Breussa.

Napomena:
Ako odlučite uzimati sok cikle, nikada nemojte započeti sa velikom količinom. Sok od cikle je toliko jak, da tokom čišćenja možete osjetiti vrtoglavicu. To je normalan znak eliminacije toksina iz organizma. Pijte više vode, da bi pomogli procesu čišćenja i postepeno povećavajte unos soka.


Izvor: Alternativa

Knjigu Rudolfa Brojsa možete naći ovde:
http://serbianforum.org/domace-knjige/8738-rudolf-breuss-izlecenja-raka-i-leukemije.html

 

[crvendac_011]

Lekovita priroda - rotkva

Lekovita priroda - rotkva

Z. O. JOKSOVIĆ | 06. decembar 2010. 12:27 | Večernje novosti

Smiruje bronhitis i otklanjaju kašalj, uklanjaju virusne i druge infekcije, podstiču apetit, čiste organizam od holesterola i triglicerida...



Iako predstavlja izvrsno povrće, rotkva (Raphanus sativus) na našoj trpezi nije dovoljno zastupljena. S obzirom na sastojke i lekovita svojstva posebno se preporučuje u zimskom periodu, kada organizam vapi za dobrom odbranom od raznih infekcija koje prate ovo godišnje doba. Crna ili bela, onaj ko bira neće mnogo pogrešiti. Obe su okruglog i vretenastog oblika korena, lekovite, iste im je boje jestivi deo, poznat po oštrom mirisu i manje ili više ljutom ukusu. Jedino se razlikuju po boji kore, odakle i potiče naziv.

Rotkva je poreklom iz Azije i jedna od najstarijih kultivisanih biljaka u svetu. Čak se nalazi i na crtežima grobnica starih Egipćana, koji su je smatrali čudotvornom i lekovitom. U svetu je veoma rasprostranjena, a koristi se kao salata, začin ili lek.
Za naše podneblje karakteristična je crna rotkva, koja se najčešće koristi za salatu, sama ili pomešana sa jabukom, maslinom, kiselim krastavcima, uz maslinovo ulje i kiselo mleko. Budući da je teška za varenje, treba je što više usitniti, najbolje u mikseru, i, što je veoma važno, treba je pripremati neposredno pred obrok, jer stajanjem gubi specifičan miris i ukus, kao i određene lekovite sastojke.

Rotkva je male energetske vrednosti. Od hranljivih materija sadrži proteine, ugljene-hidrate, masti i celulozu, od mineralnih kalijum, kalcijum, fosfor, natrijum, gvožđe, a u manjim količinama i magnezijum, sumpor, bakar, kobalt, cink i fluor, sumporno ulje rafanol, vitamine i druge korisne sastojke.
Efikasna je protiv infekcija, a najdelotvornija je kod poremećaja rada jetre i žučne kese. Sok crne rotkve pospešuje proizvodnju žuči, razlaže kamenčiće i uravnotežava rad žučne kese. Sok crne rotkve zapravo ispira žučnu kesu. Međutim, pre no što se počne sa ovakvom terapijom, obavezno treba konsultovati lekara, jer je nekada korišćenje rotkve kontraindikovano.
Crna rotkva se preporučuje i kod plućnih oboljenja i kašlja. Da bi se dobio željeni efekat, koren crne rotkve sa korom treba iseći na fine tanke kriške i složiti ih po slojevima u činiju. Svaki sloj posuti šećerom, po mogućstvu smeđim u prahu. Posudu zatim prekriti kuhinjskom krpom i ostaviti da odstoji 24 sata. Tako dobijeni sirup treba da se procedi i stavi u hermetički zatvorenu bočicu. Tokom dana, u jednakim razmacima, uzimati četiri do pet supenih kašika. Terapiju treba sprovoditi sve dok ne dođe do vidnog zdravstvenog poboljšanja.
Belu rotkvu,inače veoma zastupljenu u istočnjačkoj kuhinji, Japanci nazivaju „čistačem tela“, jer čisti organizam od holesterola i triglicerida, predstavlja aktivan diuretik koji topi pesak i kamen, pomaže varenju masnoća, smiruje bronhitis i otklanja kašalj, a takođe stimuliše i rad žuči. Bela rotkva je posebno zahvalna za varenje celovitih žitarica i masti životinjskog porekla. Uz pomoć sastojka rafanola, odnosno eteričnog sumpornog ulja, deluje i na izlučivanje sluzi iz disajnih organa, zbog čega se sok ili sirup preporučuje kod bronhitisa, prehlade i kašlja.
Povoljan odnos minerala, a posebno kalijuma i natrijuma, stvara diuretičko delovanje, omogućavajući odstranjivanje suvišne vode i holesterola iz organizma. Od vitamina je najvažniji vitamin C, a zatim karoten, odnosno provitamin A i vitamini B grupe. Razgradnjom tvrdih masnih naslaga nataloženih duboko u telu i sakupljanjem toksina, bela rotkva na ovaj način zaokružuje procese čišćenja organizma.

PODMLAĐUJE
Za žene je rotkva od velike važnosti za zadovoljenje potrebe organizma za mineralima i enzimima, a na taj način utiče i na podmlađivanje. Osim toga, stimuliše i pojačava menstruaciju, a povećava mlečnost dojilja. Koktel sokova od rotkve, šargarepe i cvekle popravlja krvnu sliku i pročišćava telo.

NE SOLITI
Rotkvu u bilo kom obliku ne treba soliti, jer tada postaje štetna. Osobe sa upalom želuca, čirom na dvanaestopalačnom crevu, kao i oboleli sa bubrezima na rotkvu treba da zaborave, jer je ona za njih kontraindikovana. Rotkvu treba jesti isključivo sveže pripremljenu, jer stajanjem gubi miris, ukus i lekovita svojstva, a oslobađa toksične sastojke koji mogu da naškode zdravlju.

ZA ŽUČ I JETRU
Za lečenje žuči i žučnih puteva, kao i funkcije jetre, preporučuje se sveži rotkvin sok. Priprema se tako što se rotkva dobro opere, oljušti, izrenda, a zatim u električnom sokovniku iscedi sok. Sok treba da se pije četiri do pet dana, između 100 do 150 mililitara, podeljenih u više manjih doza dnevno. Nakon toga pravi se pauza od dva do tri dana, a onda ceo postupak ponavlja duže vreme da bi se lekovito delovanje ispoljilo u punoj meri. U narodnoj medicini sveže isceđeni sok se preporučuje i za lečenje neuralgija i išialgija. Sok se utrljava u kožu duž nerva, pri čemu se na terapijski efekat ne čeka dugo.

 

[crvendac_011]

Keleraba - riznica vitamina C i gvožđa

Keleraba - riznica vitamina C i gvožđa

Z. O. Joksović | 13. decembar 2010. 12:24 | Večernje novosti

Povrće koje dugo drži osećaj sitosti, a sa minimalnom količinom kalorija jača imunitet, reguliše metabolizam, neutrališe dejstvo slobodnih radikala, smanjuje loš holesterol...



Iz nekih razloga svrstana je u red kupusnjača, mada osim listova, po izgledu, nema ničeg zajedničkog sa ostalim lisnatim povrćem iz ove porodice. Reč je o kelerabi (Brassica oleracea var. gongylodes), ukusnom i korisnom povrću neobičnog izgleda. Neobična je jer ima stabljiku i plod u vidu jabuke iz koje rastu lisnate peteljke.
Keleraba je naročito omiljena u Nemačkoj i Indiji, mada se najviše gaji u severnoj i zapadnoj Evropi, odakle je i potekla i gde je vrlo cenjeno i traženo povrće. Kultivisana je sorta divljeg kupusa, a ime joj potiče od nemačkih reči „kohl” (kupus) i „rube“ (repa), jer podseća na ove dve biljke. Ukus i struktura kelerabe su, u stvari, slični srcu kupusa. Postoji nekoliko sorti ovog povrća koje se razlikuju po ukusu i boji koja ide od bledozelene do tamnoljubičaste.

Keleraba može da se jede samo dok je mlada. Mlad plod je vrlo sočan, mekan i ukusan, pa može da se jede sirov kao salata, dok se stariji najčešće kuva, dinsta ili peče. Od mlade kelerabe može da se priprema i svež sok, koji je prijatnog ukusa, ali samo pod uslovom da ne stoji dugo. Ako stoji duže, sok dobija ljut ukus, a mirisom podseća na sumpor. Za kelerabu je karakteristično i da ne može da se čuva van frižidera ili zamrzivača, jer stajanjem postaje drvenasta, tvrda i nepodesna za jelo. Ali zato, u zamrzivaču može da se čuva i više meseci.
Mlado lišće i stabljika kelerabe takođe su jestivi, a sadrže i mnoštvo važnih vitamina i minerala, među kojima posebno karotina i fosfora. Listovi su naročito bogati sa provitaminom vitamina A, posebno važnim za očuvanje ćelija. Iz tih razloga nutricionisti savetuju da se i ovi delovi kelerabe obilato koriste u ishrani, najčešće u vidu čorbi.
Keleraba je zasitno povrće sa minimalnom količinom kalorija. Sadrži 6,2 odsto ugljenih-hidrata, 1,7 odsto belančevina i masti u tragovima. Ali je zato odličan izvor vitamina C. U sto grama ploda ima ga čak 62 miligrama, što predstavlja 78 odsto preporučenih dnevnih potreba. Ovo je vrlo značajan detalj, jer vitamin C jača imunitet, reguliše metabolizam i neutrališe dejstvo slobodnih radikala. Keleraba sadrži i tiamin, niacin, pantotensku kiselinu, vitamin B 6 i folnu kiselinu. Od minerala najviše poseduje kalcijum, gvožđe, magnezijum, fosfor, bakar i mangan.
Keleraba predstavlja i savršeni izvor biljnih vlakana, važnih ne samo za varenje, već i za celokupno zdravlje organizma. Upravo vlakna obezbeđuju duži osećaj sitosti, zbog čega se ova namirnica i preporučuje posebno u jelovnicima za skidanje viška kilograma. Što se tiče njene lekovitosti, delotvorno deluje na kardiovaskularni sistem, a smanjuje i količinu lošeg (LDL) holesterola u krvi.
Redovna upotreba sveže kelerabe u ishrani pojačava apsorpciju gvožđa odgovornog za snabdevanje krvi kiseonikom, zahvaljujući čemu se povećava energija. Ovo povrće povoljno deluje i na zdravlje kostiju, limfni i sistem za varenje, vezivno tkivo, zube i desni. Pokazala se i vrlo efikasnom kod ublažavanja edema, kandidijaze i virusnih infekcija. S obzirom na to da stabilizuje nivo šećera u krvi, preporučuje se kod hipoglikemije i dijabetesa. A ako se redovno jede, smanjuje rizik od pojave kamena u bubregu, dok zahvaljujući prisutnom kalijumu snižava povišeni krvni pritisak. Deluje i kod opstipacije, a dobro upućeni tvrde i da pomaže u prevenciji karcinoma debelog creva.

SVEŽA BOLJA
Kelerabu, preporučuje se, valja jesti svežu, jer termičkom obradom gubi na sadržaju vitamina C, koji je izuzetno termolabilan. Mlada sirova keleraba može da se doda u svaku vrstu sezonske salate, ali i u salate sa voćem, ribom, mesom, sirom. Začinjena sirćetnim i jogurtnim prelivima, uz dodatak soka i korice agruma po želji, veoma je ukusna i zdrava. Keleraba može da se koristi i kao začin za hleb, kao i u jelima sa ribom i mesom.
Ako mora da se termički obrađuje, cela keleraba se kuva pola sata, a isečena deset minuta, samo da bude mekana. Ukusna je i ako se priprema na pari, dinsta, kuva, pa pohuje, ili peče u rerni.

BRZA SALATA
Po želji narendati kelerabu, belu i crnu rotkvu, sve izmešati i u to dodati malo jabukovog sirćeta i maslinovog ulja. Mogu i drugačije kombinacije, a ako se želi dodatno poboljšanje ukusa, treba dodati i malo kisele pavlake.

 

[crvendac_011]

Cvekla - Supermen među povrćem

ponedeljak, 13. dec 2010, RTS

Cvekla - Supermen među povrćem


Tokom zimskih meseci pomozite organizmu da se izbori sa stalnim naletima mikroorganizama redovnim unosom cvekle, ukazuju nutricionisti. Bordo korenčići telo snabdevaju energijom, mineralima, vitaminima...
Odlična podrška odbrambenim snagama organizma, u zimskim mesecima, je cvekla. Bogata brojnim korisnim nutrientima, prema oceni dijetologa, trebalo bi da bude na trpezi svakog dana, a ne samo kada anemija zakuca na vrata.

Reč je o niskokaloričnom povrću koje je veoma korisno kada nameravate da se rešite viška kilograma. Među brojnim korisnim materijama obiluje i onim koje zadovoljavaju potrebu organizma za slatkišima.

Sveže ceđen sok pravi je lek za organizam koji je izmoren borbom sa mikroorganizmima

U nedostatku sveže cvekle odlična je i ona iz tegle

Cvekla ne sadrži štetne trans masnoće niti nezasićene masnoće uopšte.
U bordo korenčićima ima dosta ugljenih hidrata, što znači da, u kratkom roku, obezbeđuju veliku količinu energije. Međutim, za razliku od prerađene hrane to „gorivo" ne zamara sistem organa za varenje niti će se rasporediti u vidu naslaga po struku i kukovima.
Natrijum, magnezijum, kalcijum, gvožđe i fosfor samo su neki od veoma važnih minerala koje unosom cvekle snabdevamo organizam.
Vitaminima A i C, nijacinom i vlaknima nagradićemo telo svaki put kada pojedemo salatu od cvekle, navode nutricionisti, ističući prednosti tog korenastog povrća u svežem obliku.
Zbog toga osobama sa neredovnom stolicom lekari najčešće preporučuju da u tanjiru svakodnevno imaju cveklu.
Materije koje su u metabolizmu neophodne za stvaranje novih ćelija, ali i održavanje njihovog zdravlja, poput folne kiseline, organizam bez mnogo muke može uzeti iz kriščica bordo boje. To, naročito, treba da imaju na umu trudnice i rekonvalescenti.
Lekari često savetuju da, umesto da posežemo za dodacima ishrani, stavimo rukavice na ruke i izrendamo svežu cveklu ili iscedimo sok i naravno pojedemo ili popijemo.

Gotovo da ne postoji recept za prirodno lečenje malokrvnosti koji ne sadrži termički neobrađenu cveklu.
Visok sadržaj gvožđa u kombinaciji sa vitaminom C, koji je neophodan za vezivanje tog minerala, važan je za izgradnju važnih proteina i enzima (najčešće hemoglobin) čiji nedostatak je u direktnoj vezi sa anemičnim stanjima. Poželjno je dodati i malo soka od limuna koji obiluje pomenutim vitaminom kako bi što više gvožđa dospelo u krv.

Takođe, rezultati naučnih istraživanja pokazuju da je to povrće odličan izvor betaina, materije koja smanjuje koncentraciju homocisteina u krvi, supstance koja se dovodi u vezu sa bolestima srca i moždanim udarom.
Zaključak američkih stručnjaka koji su analizirali uticaj sveže ceđenog soka od cvekle na zdravlje je da je u pitanju moćni napitak koji efikasno i brzo snižava visok krvni pritisak.
Rezultati studije objavljeni su u medicinskom časopisu American Heart Association's Hypertension journal i podstakli su i druge stručnjake da dodatno razmotre mogućnosti upotrebe tog povrća u prevenciji i lečenju kardiovaskularnih oboljenja.
Iako ih ima tokom cele godine, zimi su najsvežije i najukusnije. Nutricionisti podsećaju da ih je najbolje jesti sveže, u obliku salate ili ceđenog soka, a da tek pojedini korisni sastojci „prežive" termičku obradu ili proces pripreme za dugotrajniji „boravak u teglama".
Savet za osobe kojima smeta jaka aroma sveže cvekle je da u salatu od kupusa ili šargarepe izrendaju jedan bordo koren i umesto sirćeta začine je sokom od limuna.

 

[crvendac_011]

Borac za zdravlje - crni luk

petak, 07. jan 2011, RTS

Borac za zdravlje - crni luk


Enzimi, antioksidanti, sulfidi i peptidi samo su neke od visokovrednih materija koje organizmu pomažu u borbi protiv brojnih bolesti, a sastavni su deo crnog luka. Nutricionisti preporučuju jednu glavicu aromatičnog povrća dnevno, najbolje u sirovom stanju, to jest u salati.
Crni luk dah čini ne baš prijatnim, ali to je najverovatnije jedina mana koju to korisno povrće ima.

Moćni enzimi koji se bore protiv raka prostate i jednjaka i druge veoma korisne materije za koje je potvrđeno da smanjuju rizik od bolesti krvnih sudova i srca samo su neki od razloga da jela sa crnim lukom često budu na trpezi.

Rezultati naučnih ispitivanja pokazali su da sulfidi, kojima to aromatično povrće obiluje, imaju važnu ulogu pri snižavanju povišenog krvnog pritiska i lošeg holesterola.
Takođe, peptidi iz crnog luka sprečavaju gubitak koštane mase tako što zaustavljaju gubitak kalcijuma i drugih važnih minerala.
Prema rečima stručnjaka, reč je o povrću koje je moćan antioksidant, a jedna od njegovih najvažnijih osobina je to što sadrži bioflavonoid kvercetin, odlično sredstvo protiv upala disajnih puteva.
Visok nivo vitamina C u kombinaciji sa kvercetinom gotovo blokira simptome gripa, alergije i prehlade.
Protivupalno dejstvo crnog luka, bez obzira na to da li je on crveni ili beli, mogu ublažiti tegobe (bol i otok) koje se javljaju kod obolelih od osteoporoze i reumatoidnog artritisa.
Crni luk je odličan izvor materija koje vešto izlaze na kraj sa bakterijama i virusima što je posebno važno tokom zimskih meseci.

Nutricionisti ističu da bi ljubitelji masnije hrane, poslastica sa dosta šećera i jela koja obiluju proteinima mogu da se oslone na crni luk pri „čišćenju" arterija i odbrani od virusnih i gljivičnih oboljenja.
Kada je reč o količini, stručnjaci ističu da bi jedna glavica dnevno bila idealna, ali da to najčešće zbog ne baš prijatnog mirisa nije moguće.
Najbolje je unositi ga u svežem stanju, u salati, kako bi organizam mogao da iskoristi što više korisnih materija, ali je i delimično termički obrađen - pečen, baren ili dinstan - dosta dobar saveznik protiv bolesti.

 

[crvendac_011]

O spanaću: Popaj je bio u pravu

Popaj je bio u pravu

Mondo 02.02.2011 19:50



Rezultati nedavnog istraživanja dali su za pravo slavnom crtanom junaku Popaju koji je govorio da njegova snaga dolazi od spanaća.

Naučnici predvođeni dr Edijem Vicbergom sa švedskog Instituta Karolinska, ustanovili su da svakodnevno uzimanje ovog povrća znatno snaži mišiće.

Porcija od 300 grama spanaća smanjuje za pet odsto količinu kiseonika koja je potrebna mišićima tokom vežbe. Efekat je tako moćan da se može osetiti već nakon tri dana.

Tajna nije u gvožđu već u nitratima koje spanać sadrži u izobilju. Ova jedinjenja efikasnije grade mitohondrije, naše male "energane".

"To je kao aditiv za gorivo za mišiće - čini da rade bolje i efikasnije", objašnjava dr Vicberg u studiji objavljenoj u časopisu "Cell metabolism".

Spanać je svojevremeno na Zapadu popularisao mornar Popaj, junak crtaća koji je nastao početkom prošlog veka. Svaki put kada bi upao u nepriliku, pojeo bi konzervu spanaća što mu je davalo snagu da se suprotstavi mnogo jačim neprijateljima.

Dugo se verovalo da je gvoždže u spanaću zaslužno za potsticanje snage. Naučnici, međutim, sada znaju da je to zahvaljujući nitratima.

"Popaj je zaista bio u pravu", kaže dr Vicberg.

Veruje se da spanać, latinski Spinacia oleracea, potiče iz Persije (današnji Iran), a u Kinu je dospeo u VII veku nakon što ga je tamo, kao dar, poslao kralj Nepala. U Evropu je stigao tek u XI veku kada su ga Maori doneli u Španiju.

 

[nenadwolf]

Bijeli luk, je li vrijedan jedenja???

Bez obzira je li u sirovom ili zelenom stanju, je li osušen ili u obliku paste, bijeli luk se spominje od davnina kao ljekovito sredstvo za liječenje povišenog tlaka, ćelavosti, ateroskleroze, za zarastanje rana, protiv crijevnih parazita i brojnih drugih oboljenja. Ima ga po starim knjigama i u kuharicama svih naroda. Na mnogim jezicima ima mistično značenje i koristi se u raznim “čarobnim” smjesama. Pasta od usitnjenog češnjaka se privija na rane jer ima blago antibiotičko djelovanje. Usta i grlo nakon konzumiranja češnjaka, postaju privremeno slobodni od mikroba. Bijeli luk je glavni začin domaćih kobasica koje se zbog toga nazivaju “češnjovke”. U nekim našim krajevima i danas smatraju da je to vrlo zdrava namirnica upravo zbog sadržaja bijelog luka. Ako se preprženi kruh (prepečenac) natrlja s česnom bijelog luka, smatra se ne samo ukusnim već i ljekovitim. Ako dijete ima vrućicu koja traje dulje vrijeme, nareže se bijeli luk , stavi u ocat i od toga se prave oblozi na noge. Vjeruje se da takvi oblozi izvlače “vatru”. Domačica koja u hrani koristi mnogo bijelog luka, a miris se širi okolo, dolazi na glas kao “dobra” kuharica, a njeni ukućani kao “zdravi” ljudi. Imidž bijelog luka kao zdrave namirnice stvarao se stoljećima, a pričama o njegovoj ljekovitosti nema kraja.

Premda se klasična medicina nije utrkivala u priznanju ljekovitog statusa bijelog luka, nije mogla prešutiti činjenice koje su vrlo dobro argumentirane. Prvo ali i najvažnije, bijeli luk kod kontinuirane uporabe, snižava kolesterol i ukupnu masnoću u krvi te time indirektno djeluje kod prevencije bolesti krvožilnog sustava. Drugo, bijeli luk nakon dulje uporabe snižava krvni tlak i treće, paleće supstance koje sadrže sumpor, povoljno djeluju kod zacjeljivanja rana putem stimuliranja obrambenog sustava. Da je samo to u pitanju , bilo bi dovoljno ali nije to sve! Bijeli luk usporava rast opasne mikroflore u crijevima koja izaziva proljev uključujući i amebe. Tamo gdje nema drugih sredstava, česnjak bi bilo prvo pomoćno sredstvo. Želite li istjerati dječje gliste iz crijeva i tako poboljšati njihovo napredovanje, pokušajte s bijelim lukom. U te svrhe koristi se barem 1000 godina! Tek nedavno je otkriveno da bijeli luk spada u jače antioksidanse, koji štite od zagadjenja iz okoliša i drugih toksina koje svakodnevno unosimo u organizam. Bijeli luk stimulira jetrene enzime koji služe kao “čistaći” otrova!