LEGEND
Učlanjen(a)
06.08.2009
Poruka
24.424
[h=1]Домаће сорте кајсија[/h]
Настале су селекцијом из природне популације .​


Све већу пажњу воћара у последње време привлаче сорте кајсије које су дело стручњака Департмана за воћарство и виноградарство Пољопривредног факултета у Новом Саду. Мада смо о њима већ писали, читаоци нас често питају какве су им особине и по чему се разликују. Због тога им поново посвећујемо пажњу.
«Новосадска 2»
Развија средње бујно стабло и веома је родна. У огледном засаду, за четири године плодоношења, дала је 2,7 пута већи принос од «мађарске најбоље»,с којом је поређена. Кад прероди, плодови остају ситни.
Цвета два-три дана после «мађарске најбоље», а сазрева половином јула. Има крупан до врло крупан(63-65 грама), округласт, наранџаст плод с благим црвенилом на осунчаном делу. Наранџасто месо је сочно, слатконакисело и ароматично. Лако се одваја од коштице.

«Новосадска 3»
Цвета средње касно, три до пет дана после «мађарске најбоље», а сазрева половином јула. Крупан плод(51-60 грама)је издужен, жутонаранџаст, прекривен благим руменилом на страни изложеној сунцу. Наранџасто, сочно, киселкасто и ароматично месо лако се може одвојити од коштице. Језгра је слатка. Развија средње бујно стабло. Током прве четири године плодоношења у огледном засаду дала је три пута већи принос од «мађарске најбоље».

«Новосадска 4»
Стабло је слабе до средње бујности и веома витално. Цвета касно, пет-шест дана после »мадјарске најбоље».Рађа умерено и редовно.
Крупан, издужено пљоснат плод посебно је атрактиван због обилног црвенила које прекрива наранџасту покожицу. Ароматично, сочно и накисело месо је наранџасто, освежавајућег укуса, а коштица се лако вади.

«Новосадска 6»
Заслужује пажњу због крупног плода(55-70 грама), велике родности и виталности.Сазрева средином јула. Цвета касно, четири-пет дана после «мадјарске најбоље». Развија средње бујно до бујно стабло.
Наранџаста покожица дугуљастог плода прекривена је обилним црвенилом на осунчаном делу. Месо је наранџасто, ароматично, чврсто и сочно. Лако се одваја од коштице.

«Новосадска родна»
Има средње бујно стабло. Интересантна је због велике родности и крупних плодова (75-80 грама). Наранџаста покожица још је лепша због руменила по целој површини. Цвета касно, неколико дана после «мадјарске најбоље». Месо је ароматично и коштица је лако одваја.

«Новосадска касноцветна»
Први род даје у трећој или четвртој години. Има средње бујно стабло и пирамидалну круну. Плод је средње крупан, јајолик, при врху мало спљоштен. На бледонаранџастој покожици појављује се мало руменила. Месо је чврсто, накисело, освежавајуће и благе ароме. Лако се одваја од коштице.

С. Малиновић
 
LEGEND
Učlanjen(a)
06.08.2009
Poruka
24.424
Sledeci sadrzaj preuzet je sa sajta instituta za vocarstvo-Cacak gde su prikazane neke od njihovih sorti


cacanska_pozna_v.jpg



ČAČANSKA POZNA

Stvorena je ukrštanjem sorti Starking x Jonathan. Priznata je kao sorta 1971. godine.
 
Poslednja izmena:
LEGEND
Učlanjen(a)
06.08.2009
Poruka
24.424
cadel_v.jpg


ČADEL

Stvorena je ukrštanjem sorti Golden delicious x Jonathan. Za novu sortu priznata je 1984. god.
 
LEGEND
Učlanjen(a)
06.08.2009
Poruka
24.424
trevlek_v.jpg


TREVLEK

Stvorena je ukrštanjem Trevuške (Precoce de Trevoux) sa Lektijerkom (Le Lectier) 1965. u Institutu za voćarstvo u Čačku, a priznata za sortu 1984.
 
LEGEND
Učlanjen(a)
06.08.2009
Poruka
24.424
sampionka_v.jpg


ŠAMPIONKA


Stvorena je ukrštanjem Druardove Maslovke (President Drouard) sa Viljamovkom (William's) 1952. godine.
 
LEGEND
Učlanjen(a)
06.08.2009
Poruka
24.424
junsko_zlato_v.jpg


JUNSKO ZLATO

Stvorena je ukrštanjem Trevuške (Precoce de Trevoux) sa Julskom Dekantkinjom (Doyenne de Juillet) 1963. godine u Institutu za voćarstvo u Čačku. Priznata je za sortu 1978. godine.
 
LEGEND
Učlanjen(a)
06.08.2009
Poruka
24.424
zilavka_v.gif


ŽILAVKA (X/27) *

Stvorena je ukrštanjem Druardove Maslovke (President Drouard) sa Pariskom Groficom (Comtesse de Paris) 1970. u Institutut za voćarstvo u Čačku.
 
LEGEND
Učlanjen(a)
06.08.2009
Poruka
24.424
morava_v.jpg



MORAVA

Stvorena je ukrštanjem sorti mamutova (Reans Mamouth) i leskovačke 1967. god. u Institutu za voćarstvo u Čačku. Za sortu priznata 1987.god.
 
LEGEND
Učlanjen(a)
06.08.2009
Poruka
24.424
cacanska_rana_v.jpg



ČAČANSKA RANA

Nastala je 1961. godine ukrštanjem Wangenheims Fruhzwetsche i Požegače. Za sortu je priznata 1975. god.
 
LEGEND
Učlanjen(a)
06.08.2009
Poruka
24.424
cacanska_lepotica_ii_v.jpg



ČAČANSKA LEPOTICA

Nastala je 1961. godine ukrštanjem Wangenheims Fruhzwetsche i Požegače. Priznata je 1975, a zaštićena 1991. god.
 
Natrag
Top