Signup Now
Da bi mogli da pišete na forumu, otvarate nove teme, kao i da vidite download
linkove morate prvo da se registrujete.

Ukoliko Vam nije jasan proces registracije, molimo vas da kliknete OVDE
Ako ste zaboravili lozinku, kliknite OVDE :)

Vocarstvo

Diskusija u 'Bašta i Vrt' započeta od Nostradamus, 12.01.2012.

  1. Nostradamus

    Nostradamus Moderator Moderator

    Postova:
    23.016
    Zahvala:
    931
    Pol:
    Muški
    Lokacija:
    Stari Ras
    [h=1]Rekordna prodaja sadnica[/h] Povećan ovogodišnji izvoz svežih plodova na tržište Ruske federacije i Evropske unije i lepo vreme ove jeseni uticali su na povećanu tražnju za sadnicama voća. Rasadničari zadovoljno trljaju ruke pošto su najveći deo sadnica prodali u jesenjoj sezoni, dok za proleće ostaju manje atraktivne voćne vrste.
    [​IMG]Milan Kovačević je ugledni poljoprivrednik u Čereviću. Iz njegovih voćnjaka, 60 tona šljiva prodato je inostranstvu po veoma dobroj ceni.
    „Rusi su kupovali čačansku ranu, čačansku lepoticu, blue free i čačansku najbolju. Cena je bila od 90 do 75 dinara za čačansku ranu, lepotica se prodavala 47, blu fri je bio 50, a najbolja se prodavala za 40 dinara. Sve smo prodali i naplatili, narodski rečeno, „na blatobranu“, kaže Kovačević.
    Ovaj primer nije usamljen. Voćari koji su poslovali sa Rusima ostvarili su značajan prihod i ulažu u nove zasade. Dobra vest brzo se pročuje tako da i njihove komšije podižu voćnjake. Lepo vreme ove jeseni omogućilo je bezmalo dva meseca neprekidnje sadnje. To je skoro ispraznilo rasadnike.
    Od 70.000 sadnica, koliko je pripremio Departman za voćarstvo, najveći deo prodat je i zasađen, kaže asistent na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu Nenad Magazin.
    „Možemo reći da smo unapred prodali sve količine sadnica jabuke, kruške i kajsije. Standardno dobro prodavali smo sadnice oraha i leske.“, kaže Magazin
    I Institut za voćarstvo u Čačku je naprvio dobar posao. Direktorica Svetlana Paunović kaže da su prodali bezmalo sve sadnice ove jeseni.
    „Iznenađujuće ove godine bila je velika potražnja za sadnicama šljive i maline s obzirom da te dve voćne vrste nisu bile uključene u subvencije Ministarstva poljoprivrede. Uz šljivu i malinu veoma veliko interesovanje bilo je za sadnice trešnje, višnje, kajsije. U suštini, sve su to sorte koje rano stupaju na rod i čiji plodovi kao sveži završavaju na tržištu Rusije i Evropske unije“, zaključuje Svetlana Paunović.
    Proizvodnja sadnica je višegodišnji posao i rasadničari apeluju na voćare da ugovore proizvodnju sadnica. Tada će sigurno kupiti kvalitetan sadni materijal i ako unapred plaćaju, dobiće ga po nižoj ceni. Tradicija u prozvodnji sadnica voća i kalemova vinove loze kod nas postoji dva veka. Sredinom 80-ih godina prošlog veka samo smo na tržište Sovjetskog saveza izvozili loznih kalemova za 30 miliona dolara. Poslednjih decenija, zbog smanjenih investicija i kašnjenja u usvajanju novih tehnologija, izgubili smo ta tradicionalna tržišta. Tako da sada ne proizvodimo dovoljno sadnica ni za svoje potrebe, pa uvozne sadnice plaćamo i do više miliona evra godišnje.
    Đorđe Simović, Poljoprivreda.info
     
  2. Nostradamus

    Nostradamus Moderator Moderator

    Postova:
    23.016
    Zahvala:
    931
    Pol:
    Muški
    Lokacija:
    Stari Ras
    [h=1]Kruška SWEET SENSATION[/h] Ime ove kruške najbolje odražava njen izgled i ukus. Crveno obojena s senzacionalno slatkim i svežim ukusom. Ta kruška je kao kvalitetna prepoznata među kupcima a visok rejtin zavređuje i od prodavaca. Marketinški moto za ovu sortu je “SWEET SENSATION – voće sutrašnjice”.
    [​IMG]SWEET SENSATION je nova sorta kruške s atraktivnom crvenom pokožicom i ekstremno slatkog ukusa, a u ishrani može da se koristi oljuštena ili neoljuštena. Da bi se povećala potrošnja kruške među odraslima u celom svetu se specijalno razvija concept vidljivih i uniformnih brendova sa vizuelnim inentitetom. Licencirani proizvođači proizvode po jasno zadatim smernicama, poštujući koncept zaštite kvaliteta hrane. Takođe, prati se i ukupno proizvedena količina, kako bi se napravio odnos između proizvedene količine I zahtevane količine na godišnjem nivou.
    Prosečna veličina kruške je od 75 - 85 mm u prečniku. Karakterističnog je konusnog oblika. U osnovi je zelenkastožute boje. Pokožica može da pocrveni i to da bude crvene do tamnocrvene boje s izraženim režnjevima po dužini, dok 40-70% površine dobija crvenkastu boju. Boja pulpe je beličaste do boje slonove kosti, a nivo šećera je Brix>12.
    Na tržištu se nalazi od novembra 2009.
    Inače kruška SWEET SENSATION jedan je od 10 nominovanih proizvoda za najinovaciju na sajmu “Fruit logistica”, Berlin 2011.
    Kompanija: „The Greenery BV", Holandija
    Dr Anđelko Mišković
     
  3. Nostradamus

    Nostradamus Moderator Moderator

    Postova:
    23.016
    Zahvala:
    931
    Pol:
    Muški
    Lokacija:
    Stari Ras
    [h=1]abuka ROCKIT[/h] „Rockit" je nova sorta jabuke koja je selekcionisana tako da bude male veličine, finog hrskavog i izbalansirano slatkog ukusa. Vizuelno je veoma prepoznatljiva, ne samo zbog izrazito crvene boje, nego i zbog novog i inovativnog načina pakovanja.
    [​IMG]Po ekskluzivnoj licenci Havelock North Fruit Company je razvila specifičnu plastičnu rolnu, u koju se pakuje po pet jabuka. Cilj je da se predstavi da je „Rockit" sorta jabuka zdrava za ishranu, izuzetnih hranljivih karakteristika u specifičnom načinu pakovanja. Alternative u pakovanju će biti ponuđene tek sledeće sezone, gde će se nuditi manje rolne u koje će se pakovati po tri ili četiri jabuke, ali i veće sa po šest jabuka.
    „Rockit" sorta jabuka je dostupna u veličini od 57 - 63 mm u prečniku. Masa jabuka je od 78 - 100g.
    Na tržištu se nalazi od juna 2010.
    Inače ta jabuka jedan je od 10 nominovanih proizvoda za najinovaciju na sajmu “Fruit logistica”, Berlin 2011
    Dr Anđelko Mišković
     
  4. Nostradamus

    Nostradamus Moderator Moderator

    Postova:
    23.016
    Zahvala:
    931
    Pol:
    Muški
    Lokacija:
    Stari Ras
    [h=1]Prolećna sadnja holandskih frigo sadnica jagoda za odličan rod[/h] Prednost treba dati ranoj prolećnoj sadnji. Tada su niže temperature i veća relativna vlažnost vazduha tako da je prijem sadnica bezmalo stoprocentan. Prvi rod stiže na kraju sezone, kada jagode ponovo imaju visoku cenu i taj rod svakako isplaćuje sadnice i proizvođač ima praktično ulaganja u prvoj godini samo u obradu i pripremu zemljišta, sistem navodnjavanja, crnu foliju i zaštitu. Jagode posađene rano u proleće naredne godine imaju maksimalan rod jer su nakon berbe imale dovoljno vremena da se razviju i formiraju generativni potencijal.
    [​IMG]Sa vrhunskim frigosadnicama jagoda od ove godine na tržištu Srbije prisutan je i holandski rasadnik „RAPO“ u Roosendalu. Rasadnik postoji već 38 godina, a godišnje proizvedu oko 40 miliona sadnica. RAPO proizvodi nekoliko desetina sorti jagoda, sa različitim vremenom dospeća prilagođenih za različite klimatske regione. Rasadnik ima distribuciju u skoro svim zemljama Evrope, severu Afrike i Turskoj. Ovog proleća rasadnik „RAPO“ je u saradnji sa firmom „ATP IRRIGATION“u Zaklopači, nadomak Beograda, podigao ogledno polje sa 10 različitih, brižljivo izabranih, sorti jagoda, koje bi na osnovu fiziologije sorti i klimatskih uslova u Srbiji trebalo da postignu odlične proizvodne rezultate.
    Posađene su sadnice kategorije A+ (250 kom u gajbi), koje za 8 nedelja posle sadnje dospevaju na rod i donose prinos od 250-350g/sadnici a idućeg proleća prinos, u zavisnosti od sorte, je na nivou 0.8-1.2 kg/sadnici. Planirano je da se polovinom jula, kada se tradicionalno sanice u Srbiji sade, posade i sadnice kategorije A (500 kom/gajbi), koje neće imati rod ove godine. Želja rasadnika „RAPO“ i „ATP IRRIGATION“ je da u proleće 2012. godine organizuju „Dane jagode“ i proizvođačima pokažu razliku između prolećne i letnje sadnje.
    Dakle, kao tehnološku novinu u proizvodnji jagoda na našim prostorima, treba dati prednost ranoj prolećnoj sadnji jer je to najisplativije. U proleće su niže temperature i veća relativna vlažnost vazduha tako da je prijem sadnica bezmalo stoprocentan. Prvi rod stiže na kraju sezone, kada jagode ponovo imaju visoku cenu i taj rod svakako isplaćuje sadnice i proizvođač ima praktično ulaganja u prvoj godini samo u obradu i pripremu zemljišta, sistem navodnjavanja, crnu foliju i zaštitu. Jagode posađene rano u proleće naredne godine imaju maksimalan rod jer su nakon berbe imale dovoljno vremena da se razviju i formiraju generativni potencijal. Kada se jagode sade leti, ako su temperature visoke, imaju problema sa prijemom sadnica, potom se sa sadnica moraju skidati cvetovi i ako su iste posađene polovinom jula naredne godine moguće je očekivati rod na nivou 40-50% od maksimalnog. Ako se jagode sade u avgustu rod je još manji. Maksimalni rod se dobija tek druge godine, međutim taj rod je lošijeg kvaliteta jer je plantaža godinu dana duže bila izložena štetnim uticajima patogena a i broj tretmana pesticidima bio je znatno veći.
    Od ranih sorti izabrane su HONEOYE („Medena“) i DAROYAL. Dovoljno je reći da su to dve među najranijim sortama u Evropi, pri čemu je Honeoy izuzetno rodna, stiže kada i dobro poznata Clery, ima duplo veći rod od nje i mnogo je otpornija na zimske mrazeve. Plodovi su čvrsti, krupni i vrlo ukusni a biljka je tolerantna na bolesti lista.
    Od srednje ranih sorti u ponudi su ELSANTA, SONATA i FIGARO. Elsanta je vodeća sorta u Evropi, sazreva 2-3 dana pre Marmolade, visoko rodna, ima odličan ukus i aromu, plodovi su krupni i dugo se čuvaju. Figaro je još otporna na sušu i visoke temperature. Sve 3 sorte su pogodne za uzgoj i na otvorenom i u zaštićenom prostoru. Od kasnih sorti u ponudi su SALSA, FLORENCE i SIMPHONY. Salsa i Florence sazrevaju 7-10 dana posle Elsante, plodovi su za trećinu krupniji u odnosu na Elsantu, izraženog su ukusa i arome, čvrsti i sjajni. Sorte su izuzetno rodne, drugi rod je oko 1kg/sadnici pod uslovom da se živići posade u proleće. Folorence odlikuje otpornost na bolesti korena a Simphony je otporna na trulež ploda. Konačno, za proizvođače jagoda za industrijsku preradu u ponudi su SENGA SENGANA i POLKA. Senga Sengana je do sada ne prevaziđena jagoda za preradu, vrlo rodna, vrlo sočna i ukusna, otporna na sušu i bolesti. Polka je krupnija od S. Sengane, a takođe je odličnog ukusa i prvi plodovi se mogu prodati i u konzum.
    Sadnice će biti u ponudi već od početka jula 2011. Pored sadnica u ponudi su višegodišnje crne folije, PLUVIO sistemi kap po kap i uslužna izrada bankova sa postavljanjem sistema kap po kap i folije. Za zadruge, udruženja i velike proizvođače moguća je saradnja i oko praćenja proizvodnje i plasmana jagoda iz našeg sortimenta, proizvedenih po našoj tehnologiji. Za detaljnje informacije dovoljno je posetiti ili pozvati ATP IRRIGATION, Beograd, Bul. oslobođenja 172, 011/2 66666 2; 266 1857;063/80 37 132, ATP Irrigation - Beograd.
    Đorđe Simović, Poljoprivreda.info
     
  5. Nostradamus

    Nostradamus Moderator Moderator

    Postova:
    23.016
    Zahvala:
    931
    Pol:
    Muški
    Lokacija:
    Stari Ras
    [h=1]Sorte kajsija i najoptimalnije podloge[/h] Dva najveća problema u proizvodnji kajsije su izmrzavanje cvetova od poznih prolećnih mrazeva i prevremano sušenje stabala (apopleksija). Sa ciljem da se unapredi proizvodnja kajsiju treba saditi u odgovarajućim agroekološkim uslovima, koristiti sadnice sa posrednikom, bezvirusni sadni material, kombinovati sorte u zasadu, štititi voćke od izmrzavanja, obavljati zelenu rezidbu, navodnjavati zasade sa zatravljivanjem.
    [​IMG]Proizvodnja kajsije u Srbiji je deficitarna. Sušenje stabala ove voćne vrste usled apoplcksije, kao I izmrzavanje pupoljaka i cvetova, uticalo je na visinu i promenjivost proizvodnje iz godine u godinu. Ubuduće pri podizanju zasada treba birati kasnocvetne sorte koje su kalemljene visoko u kruni, gde se kao posrcdmk (deblotvorac) pretežno koriste sorte šljiva (stenlej, čačanska lepotica i crni trn). Prilikom izbora sorti, treba koristiti one različitog vremena sazrevanja, od najranijih (krupna rana, aurora, ninfa), preko srednje ranih (cegledi bibor, segdinski mamut, roksana, ambrozija, ligeti orijaš, bademolika, mađarska najbolja), do poznih sorti (kečkemetska ruža, luizet, umberto i dr.), Poslednjih nekoliko godina, dobre proizvodne osobine pokazale su novosadske sorte i selekcije: novosadska rodna, NS- 4, NS- 6 i novosadska kasnocvetna i selekcija DM-1.
    Podloge za kajsiju
    Za ovu voćnu vrstu još nije izabrana prava podloga. Najčešće se koriste generativne podloge, uglavnom sejanci džanarike (Prunus cerasgfera L.), Međutim, ona nije najbolje rešenje za kajsiju, jer su voćke kalemljene na njoj bujne, u jesen kasnije završavaju vegetaciju, a u proleće ranije počinje kretanje sokova i zato ona vrlo često strada od mrazeva. Pored toga, kajsija na džanarici u velikoj meri strada od apopleksije i plodovi su dosta sitni.
    Ovi nedostaci se u poslednje vreme veoma uspešno otklanjaju korišćenjem posrednika, tj. pojedinim sortama šljiva (požegača, stenlej, čačanska lepotica, krupna zelena renkloda, crni trn). Istraživanja Đurića i Keserovića (1994) su pokazala da različite sorte daju različite rezultate na pojedinim posrednicima. Prvo se na sejancu džanarike pri zemlji kaleme navedene sorte šljiva, a zatim se na visini od 100-120 cm kaleme sorte kajsije. Ovakav način proizvodnje sadnica kajslje, poznat kao kalemljenje na visoko ili u kruni, je danas u pojedinim rasadnicima najzastupljeniji. Prema dosadašnjim istraiživanjima, kao najbolja generativna podloga za kajsiju se pokazala belošljiva, posebno za peskovita zemljišta. Za proizvodnju sejanaca je najbolje koristiti seme sa tipova belošljive koji imaju krupne plodove, kod kojih se meso lako odvaja od koštice i koji sazrevaju krajem jula. Kajsija kalemljena na ovoj podlozi daleko manje strada od apopleksije, obilnije rađa, a plodovi su krupniji i kvalitetniji nego na ostalim podlogama. Posebno su dobri rezultati ako se kajsija kalemi na 80-100 cm od zemlje. Pored ovih generativnih podloga koristi se I domaća kajsija sitnog ploda (zerdelija) za peskovita zemljišta i badem za toplije krajeve i suvlja zemljišta. U poslednje vreme čine se pokušaji da se crni trn iskoristi kao posrednik za proizvodnju sadnica kajsija za guste zasade. Od vegetativnih podloga, za kalemljenje kajsije dolaze u obzir izdanci belošljive i novija vrsta Piksi (Piksy), Isthara, Mr. S 2/5, Penta, Rubira, Franco, VVA-1 itd.
    Zoran Keserović, Vladislav Ognjanov, Biserka Vračević, Nenad Magazin
     
  6. Nostradamus

    Nostradamus Moderator Moderator

    Postova:
    23.016
    Zahvala:
    931
    Pol:
    Muški
    Lokacija:
    Stari Ras
    [h=1]Ђубрење воћњака у роду[/h]
    Редовно ђубрење воћњака сваке године се примењује по завршетку вегетације, када спадне лист. На количине ђубрива које треба унети утичу: - обезбеђеност земљишта азотом-Н, фосфором-П, калијумом-К, магнезијумом-Мг - тип земљишта (глиновито, песковито) - врста воћке и висина приноса ​
    [​IMG]Ђубрење на глиновитим земљиштима се врши током новембра месеца, а на песковитим почетком фебруара. При истом нивоу обезбеђености хранивима глиновита земљишта захтевају 20-30% веће количине ђубрива у односу на песковита.
    Током основног јесењег-зимског ђубрења уноси се целокупна количина фосфора и калијума, док се азот уноси у трећини од укупне количине потребне за наредну вегетацију. Остатак азота се додаје касније прихранама у току вегетације.
    За одређивање тачне количине ђубрива потребно је познавати садржај N, P, K у земљишту. То се постиже израдом агрохемијске анализе земљишта. Оптимум садржаја елемената у земљишту је:
    а) за азот
    - више од 0,1% земљишта да чини укупни азот
    - 60-70 ppm лакоприступачног азота у слоју земљишта од 60 cm

    б) за фосфор
    - 12-15 mg лакоприступачног P/100 g суве земље, на песковитим земљиштима
    - 15-20 mg лакоприступачног P /100 g суве земље, на глиновитим земљиштима
    б) за калијум
    - 25-30 mg лакоприступачног К /100 g суве земље, на песковитим земљиштима
    - 35-40 mg лакоприступачног К/100 g суве земље, наглиновитим земљиштима
    Под условом да је ниво елемената на оптимуму онда се при основном ђубрењу уносе само количине хранива које се изнесу приносом.
    Количине које изнесе воћњак у пуном роду при приносу од 25-50 t/ha су 80-150 kg/ha чистог азота, 50-80 kg/ha чистог фосфора и 130-200 kg/ha калијума.
    [​IMG]
    Ако садржај N, P, K у земљишту није на оптимуму онда поред редовних количина хранива које се изнесу приносом треба додати за сваки 1mg/100 g недостатка фосфора или калијума по 30 kg/ha чистог фосфора или калијума. Поправка нивоа фосфора и калијума врши се расподељена у 2-3 године.
    Пример: Земљишту недостаје 10 mg/100 g фосфора и редовним приносом изнесе 120 kg/ha N, 50 kg/ha P и 170 kg/ha K. Количина од 300 kg/ha недостајућег чистог фосфора за поправку земљишта ће се унети у 3 вегетације.
    Значи при јесењем-зимском ђубрењу потребно је унети 40 kg N, 150 kg P и 170 kg K.
    Ако имамо ђубриво чији је састав 10-30-20 и ђубриво састава 0-10-30, онда у 100 kg таквих ђубрива имамо 10 kg чистог азота, 30 kg чистог фосфора и 20 kg чистог калијума односно 0 kg N, 10 kg чистог P и 30 kg чистог K. Жељене количине хранива које је потребно унети овом земљишту постижу се уношењем 400 kg/ha ђубрива састава 10-30-20 и 300 kg/ha ђубрива чији је састав 0-10-30.
     
  7. Nostradamus

    Nostradamus Moderator Moderator

    Postova:
    23.016
    Zahvala:
    931
    Pol:
    Muški
    Lokacija:
    Stari Ras
    [h=1]Недостатак микроелемената у воћарству[/h]
    Проблем високе pH вредности земљишта, на којем се гаје воћарске културе, проузрокује недостатак микроелемената гвожђа-Fe, мангана-Mn, цинка-Zn и бакра-Cu. Микроелементи су воћкама потребни у веома малим количинама, али услед њиховог недостатка ометени су сви физиолошки и биохемијски процеси. ​
    [​IMG]Мање повољним земљиштима за гајење воћака, због недостатка микроелемената, сматрају се алкална земљишта која имају pH вредност већу од 7-7,5. Оптимум за воћке је 5,5-7, значи благо кисела реакција земљишног раствора. На алкалним земљиштима долази до блокаде микроелемената од стране калцијума-Ca и фосфора-P, са којима микроелементи граде нерастворљива једињења карбонате и фосфате који нису доступни воћкама.
    Видљиве последице недостатка микроелемената на воћкама често се могу помешати са болестима које проузрокују гљиве, вируси итд.

    Поремећаји на воћкама који указују на недостатак микроелемената су следећи:
    - лимун жути најмлађи-вршни листови на младарима
    - геометријски правилна хлороза (жутило) између лисних нерава најмлађег-вршног лишћа
    - умањени листови, доста ужи од нормалних
    - појава груписања листова у розету, без издуживања младара
    - увијање лиске по ивицама на горе, код најмлађег лишћа, и пропадање тог дела ткива лиске
    Сви ови поремећаји имају за исход смањену фотосинтезу и приносе.
    У Србији најкритичнија област за појаву хлорозе је Војводина. Већина земљишта је са pH вредношћу изнад 8.
    Симптоми недостатака микроелемената се јаче јављају у годинама са великим падавинама, као ове године. Покретљивост фосфора и калцијума је већа и долази до веће блокаде микроелемената.
    Такође су симптоми недостатака израженији у високоинтензивним засадима који дају високе приносе.
    Чест је случај да воћњаци у прве 3-4 године раста немају недостатак микроелемената. Касније када се изношење хранива из земљишта повећа, преко приноса, долази и до повећане потребе за микроелементима којих нема довољно у лакоприступачном облику и због тога долази до хлорозе.
    Пракса је показала да земљишта богата органском материјом мање испољавају недостатак микроелемената. На таквим земљиштима се воћке могу гајити успешно и при pH вредности 7,5-8.

    Мере за превазилажење проблема недостатка микроелемената:
    1) прскање преко листа водорастворљивим ђубривима са микроелементима (Брексил Комби, Вуксал-Fe), 2-4 пута у почетку вегетације, током маја и јуна
    2) убацивање у земљиште ђубрива (Ферилен, Секвестрен) у којима је гвожђе обавијено органским омотачем EDDHA који га чува од реакције у земљишту са калцијумом
    3) разбацивање и заоравање тресета чија је pH вредност 3-5, у количини од 10-15 l/m²
    4) у случају постојања система ”кап по кап” правити хранљиви раствор воде и ђубрива тако да пХ раствора буде 5-5,5 и таквим раствором заливати; за снижење пХ вредности раствора могу се користити киселине. сумпорна, фосфорна, азотна
    5) употреба амонијум-сулфата као азотног ђубрива; амонијачни јон избацује водоников јон из адсорптивног комплекса земљишта у земљишни раствор и снижава pH
    6) уношење 100 t/ha стајњака сваке године
     
  8. Nostradamus

    Nostradamus Moderator Moderator

    Postova:
    23.016
    Zahvala:
    931
    Pol:
    Muški
    Lokacija:
    Stari Ras
    [h=1]Прављење готових супстрата за сетву и пикирање поврћа и цвећа[/h]
    Поред готових супстрата који се увозе углавном из Немачке, могуће је у сопственој производњи направити супстрат који је доста јефтинији од увозног, а за њим не заостаје по квалитету. Основа ових супстрата су бели и црни тресет. ​
    [​IMG]1) Супстрат за сетву цвећа и поврћа

    - 60% тамни тресет (Галицина, Пештерски тресет)
    - 20% светли тресет (литвански или немачки ), на балу од 300 литара додати 1,5 kg креча у праху ради регулације pH вредности
    - 15% агроперлита
    - 5% песка
    На 1m³ оваквог супстрата додаје се 1-1,5 kg ђубрива са доста фосфора, различитих формулација 10-52-10, 13-40-13, 11-44-11, 12-30-12.


    2) Супстрат за пикирање поврћа
    - 80% тамни тресет ( на балу од 250 литara додати по 1 kg гашеног креча у праху, ради регулације пХ вредности)
    - 20% светли тресет ( на балу од 300 литara додати по 1,5 kg гашеног креча у праху због регулације pH вредности)
    - 80-100 kg глине по кубику тресета, глина без семена корова, са 50-60 cm дубине или 25-40 kg зеолита или неког другог алумо-силиката.

    [​IMG]
    На 1m³ оваквог супстрата додаје се 1-1,5 kg ђубрива са доста фосфора, различитих формулација (10-52-10, 13-40-13, 11-44-11, 12-30-12) и 1,5-2 kg ђубрива са контролисаним разлагањем (Осмокот, Базакот)
    3) Супстрат за улончавање цвећа
    - 50% тамни тресет
    - 50% светли тресет ( на балу од 300 литара додати по 1,5 kg гашеног креча у праху због регулације pH вредности)
    - 80-100 kg глине по кубику тресета, глина без семена корова, са 50-60 cm дубине или 25-40 kg Зеолита или неког другог алумо-силиката

    На 1m³ оваквог супстрата додаје се 1-1,5 kg ђубрива са доста фосфора, различитих формулација (10-52-10, 13-40-13, 11-44-11, 12-30-12) и 1,5-2 kg ђубрива са контролисаним разлагањем (Осмокот, Базакот).
     
  9. Nostradamus

    Nostradamus Moderator Moderator

    Postova:
    23.016
    Zahvala:
    931
    Pol:
    Muški
    Lokacija:
    Stari Ras
    [​IMG] [TABLE]
    [TR]
    [TD="class: Rezultat_naziv, width: 2%, bgcolor: #bcd161"][/TD]
    [TD="class: Rezultat_naziv, width: 302, bgcolor: #bcd161"]
    VOĆNJAK​
    [/TD]
    [TD="class: Rezultat_naziv, width: 31, bgcolor: #bcd161, align: right"][/TD]
    [/TR]
    [TR]
    [TD="class: Detaljno_marka_model, colspan: 3"]U zaštićenom prostoru[/TD]
    [/TR]
    [TR]
    [TD="class: Detaljno_Model, colspan: 3"]VERTIKALNI UZGOJ JAGODE[/TD]
    [/TR]
    [/TABLE]
    Preporučuje se za komercijalnu vansezonsku proizvodnju sorte «elsanta», uz modifikovan (smanjen) broj biljaka po jedinici površine Proizvođači širom sveta tragaju za najboljim tehnologijama koje će omogućiti produžetak sezone plodonošenja jagoda i ostvarivanje visokih prinosa na malim površinama. Među njima su i različiti sistemi hidroponskog uzgoja u zaštićenom prostoru, odnosno staklenicima i plastenicima. U poslednje vreme nove tehnologije primenjuju se i u našoj zemlji i često su predmet istraživanja.
    Dr Mihailo Nikolić, mr Jasminka Milivojević i dipl. inž.Čeda Nikolić, stručnjaci Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, ispitivali su rodnost i kvalitet ploda sorte «elsanta» u vertikalnom hidroponskom sistemu gajenja. Cilj je bio da se utvrde prednosti i nedostaci ove tehnologije i daju preporuke za šire gajenje.
    Na privatnom posedu u Surčinu, u visokom tunelu površine 90 kvadratnih metara, frigo živići «elsante» posađeni su početkom avgusta 2006. godine. Korišćene su specijalno dizajnirane stiroporske saksije ispunjene s pet i po litara originalnog nemačkog supstrata «flora gard». Po devet saksija postavljeno je na stubove nosače u vertikalnom rasporedu jedna iznad druge. U svaku su posađena četiri živića,tako da je gustina sklopa bila 36 biljaka po kvadratnom metru. Stubovi nosači raspoređeni su u četiri reda, na 1,2 metra rastojanja između redova i u redu. Ogled je postavljen u tri ponavljanja, a svako su činila dva stuba, odnosno 18 saksija sa 72 biljke.
    Živići u vršnim saksijama su četiri dana ranije cvetali od onih u donjim. Pre su i završili ovu fenofazu i ranije počeli zrenje za šest dana u odnosu na biljke u donjim saksijama,ali im je istovremeno period zrenja duže trajao.
    Slabiji rodni potencijal zabeležen je u donjim posudama, u kojima je bilo po biljci 3,1 cvast, 13,6 cvetova i 12,7 zametnutih plodova. To se objašnjava lošijim mikroklimatskim uslovima (nižim temperaturama i slabijom osvetljenošću) i neujednačenom snabdevenošću hranljivim materijama po vertikali.
    Najveći prinos po živiću ostvaren je u drugoj vršnoj saksiji(539,8 grama),što je u skladu s najvećim brojem zametuntih plodova. Idući ka osnovi, rod se smanjivao do 199,6 grama u najnižoj, devetoj saksiji.
    Masa ploda bila je od 15,72 grama u donjim do 18,30 grama u vršnim posudama,dok je oblik okruglastoizdužen do zatupastokonusan.
    Najbolje hemijske osobine,odnosno sadržaj rastvorljive suve materije,ukupnih,invertnih šećera i vitamina C, imali su plodovi u gornjim saksijama, a u skladu s tim i visoku organoleptičku ocenu kvaliteta (17,5).
    Stručnjaci zaključuju da se za komercijalnu vansezonsku proizvodnju «elsante» u visokom tunelu može preporučiti hidroponski sistem gajenja. Istovremeno napominju da vertikalni uzgoj ima brojne nedostatke, pa treba težiti njegovoj modifikaciji, pre svega smanjenju broja biljaka po jedinici površine,odnosno u vertikali.
    Isti mikroklimatski uslovi unutar objekta mogu se postići povećanjem njegove zapremine ili postavljanjem kontejnera (saksije,vreće) u horizontalnoj ravni. Tako bi se znatno povećala i ujednačila produktivnost i poboljšao kvalitet ploda.
    S.Malinović


    «ELSANTA»

    Vodeća sorta jagode u zapadnoj Evropi je «elsanta», stvorena u Holandiji.
    Razvija srednje bujan bokor. Plod je krupan, konusan, svetlocrven. Ima čvrst, narandžastocrven mezokarp izražene arome.
    Neznatno je osetljiva na prouzrokovača sive truleži plodova(Botryotinia fuckeliana).Rađa veoma dobro,lako se bere i dobro podnosi prevoz. Pogodna je za stonu upotrebu, zamrzavanje i industrijsku preradu.
     
  10. Nostradamus

    Nostradamus Moderator Moderator

    Postova:
    23.016
    Zahvala:
    931
    Pol:
    Muški
    Lokacija:
    Stari Ras
    [​IMG] [TABLE]
    [TR]
    [TD="class: Rezultat_naziv, width: 2%, bgcolor: #bcd161"][/TD]
    [TD="class: Rezultat_naziv, width: 302, bgcolor: #bcd161"]
    VOĆNJAK​
    [/TD]
    [TD="class: Rezultat_naziv, width: 31, bgcolor: #bcd161, align: right"][/TD]
    [/TR]
    [TR]
    [TD="class: Detaljno_marka_model, colspan: 3"]Plantaža u Kelebiji[/TD]
    [/TR]
    [TR]
    [TD="class: Detaljno_Model, colspan: 3"]JABUKE PRVE KLASE[/TD]
    [/TR]
    [/TABLE]
    Dobro rađaju «gloster», «ajdared», «greni smit», a naročito «zlatni delišes» Negovan s puno ljubavi,znanja i stručnosti,jabučnjak Sejfudina Ibričića u Kelebiji pleni lepotom i urednošću.A u vreme berbe,grane se savijaju pod težinom plodova izuzetnog kvaliteta.
    -Jabuka mnogo daje,ali i mnogo zahteva-objašnjava Sejfudin.-U voćnjaku svaki dan treba pratiti promene i na vreme reagovati.Jedino tako će uzvratiti bogatim i kvalitetnim rodom.
    Plantaža se prostire na četiri hektara.O rodnosti voćaka naš sagovornik je razmišljao još pre sadnje.Prvo je zemljište dobro očistio od prethodnog useva,a potom uradio analizu, koja je pokazala da nema dovoljno kalijuma i humusa(manje od jedan odsto),dok je sadržaj fosfora bio odgovarajući.Zato je u jesen po hektaru ravnomerno raporedjeno oko 50 tona dobro zgorelog stajnjaka i 300 kilograma kalijum-sulfata.Rigolovanjem su djubriva uneta na 40-50 centimetara dubine.
    -Jabučaste vrste uvek sadim u jesen-dodaje Ibričić.-Tada imaju dovoljno vode,bolje se primaju i razvijaju.Važno je da su sadnice zdrave jer tako se postiže ujednačen rast i bolje iskorišćavaju hranljivi elementi iz zemljišta.To se odražava na prinos i kvalitet plodova.
    Uzgojni oblik je formiran tako da stabla nisu previše visoka.Berba,rezidba i druge mere nege gotovo da se mogu obavljati sa zemlje,pa je proizvodnja znatno olakšana.Postavljen je i sistem za navodnjavanje "kap po kap".Uključuje se kada nema dovoljno padavina, tako da je u svim fazama razvoja jabuke vlažnost odgovarajuća,posebno u vreme cvetanja,zametanja i razvoja plodova,ali i obrazovanja cvetnih pupoljaka za narednu godinu.
    -Visokim prinosom zemljište se iscrpljuje,pa je djubrenje obavezno-objašnjava naš sagovornik.-Stajnjak treba dodavati svake treće godine po celoj površini, u vreme mirovanja,a zatim freziranjem uneti u zemljište.U toku vegetacije zasad se prihranjuje sa 150 kilograma amonijum-nitrata po hektaru.Za prihranjivanje preko lista odličan "fertikare I",a kada su plodovi veličine oraha kalcijum-nitrat,koji sprečava pojavu gorkih pega.
    Ni obrada zemljišta nije zapostavljena.Medjuredni prostor se frezira ili obradjuje setvospremačem na desetak centimetara dubine kad se pojavi trava,a naročito posle svake kiše da se razbije pokorica.Trava u redu uništava se herbicidima.
    -U voćnjaku svakodnevno kontrolišem da li postoje uslovi za pojavu bolesti i štetočine-kaže Ibričić.-Jer i najmanje zakašnjenje u zaštiti ostavlja posledice koje se kasnije teško otklanjaju.Broj prskanja zavisi od godine, tako da je ponekad potrebno i do dvanaest.
    "Zlatni delišes","gloster","ajdared" i "greni smit" posadjene su na četiri metra medjurednog razmaka i na dva metra u redu.Rasporedjene su po redovima i medjusobno se dobro oprašuju.
    Sve sorte dobro radjaju,ali naš sagovornik izdvaja "zlatni delišes".Kaže da je prava "fabrika" plodova u odgovarajućim uslovima-obilje sunca,povoljna vlažnost zemljišta i dobra agrotehnika.Zlatnožute, čvrste i sočne nakisele jabuke lako nalaze put do potrošača.Većina ispunjava zahteve prve klase.

    S.Malinović
     

Preporučite stranicu