Signup Now
Da bi mogli da pišete na forumu, otvarate nove teme, kao i da vidite download
linkove morate prvo da se registrujete.

Ukoliko Vam nije jasan proces registracije, molimo vas da kliknete OVDE
Ako ste zaboravili lozinku, kliknite OVDE :)

Vocarstvo

Diskusija u 'Bašta i Vrt' započeta od Nostradamus, 12.01.2012.

  1. Nostradamus
    Offline

    Nostradamus Moderator Moderator

    Postova:
    22.445
    Zahvala:
    617
    Pol:
    Muški
    Lokacija:
    Stari Ras
    Borovnica sve interesantnija
    U Srbiji su se pored sljivika i malinjaka pojavili i neki drugi zasadi. To su zasadi visokozbunaste borovnice( Vaccinium Corymbosum ) koja je poznatija pod imenom "Americka borovnica" jer su Amerikanci pioniri u proizvodnji i selekcionisanju gotovo svih sorti koje se danas gaje u svetu.
    [TABLE]
    [TR]
    [TD]Borovnica je po mnogo cemu specificna biljka. Pripada grupi jagodastih vocaka i veoma je znacajna i korisna sa aspekta hranljivosti i lekovitih svojstava ploda. Plod ima veoma visoku biolosku vrednost, koristi se u borbi i sprecavanju nastanka raznih bolesti. Vrlo je malo iskoriscena u odnosu na mogucnosti koje pruza. Tokom poslednje decenije dolazi do veceg interesovanja kako za potrosnju tako i za njenu proizvodnju.[/TD]
    [TD][​IMG][/TD]
    [/TR]
    [/TABLE]
    Zahvaljujuci povoljnim prirodnim uslovima poljoprivredni proizvodi proizvedeni u nasoj zemlji po kvalitetu su u samom svetskom vrhu i kao takvi nalaze svoje mesto na probirljivim trzistima razvijenih zemalja, pa je tu nasa sansa i u proizvodnji borovnice. Plod borovnice je veoma ukusno i cenjeno voce. Ima visok sadrzaj secera, ukupnih kiselina, antocijanina, minerala, vitamina, itd. Energetska vrednost borovnice je niska, svega 60 kcal u 100 g ploda tako da je pogodna u raznim dijetama. Najkorisnija je u svezem stanju ali se koristi i u zamrznutom stanju ili u obliku raznih preradjevina kao sto su marmelade, vocni jogurti, sokovi, zelei, slatka, kompoti i dr.

    Konzumiranje borovnice doprinosi prevenciji i lecenju: bolesti ociju, povisenog secera, skleroticnih oboljenja, lose cirkulacije i dr. Antocijanini iz borovnice deluju kao izraziti antioksidansi u borbi protiv slobodnih radikala i sprecavanju nastanka nekih bolesti pa i kancera kod coveka.

    U nasoj zemlji ima veoma malo iskustva u gajenju visokozbunaste borovnice. Od 70-ih godina proslog veka do danas cinjeno je nekoliko pokusaja uvodjenja u proizvodnju ove plemenite vocne vrste. Intenzivna i profitabilna proizvodnja visokozbunaste borovnice podrazumeva redovnu i obilnu rodnost i visok kvalitet ploda. Pre otpocinjanja investicija treba izvrsiti detaljnu analizu agroekoloskih i drugih uslova, koji su relevantni za ovu proizvodnju. Podizanje zasada je slozen i veoma odgovoran posao. Treba obratiti paznju na osnovne pretpostavke za podizanje zasada:

    - izbor proizvodne lokacije
    - sistem gajenja
    - izbor sorte ( najcesce se gaje Bluecrop, Duke, Spartan, Patriot i dr.)
    - zasnivanje vocnjaka ( agrohemijska analiza zemljista, priprema zemljista, sadnja, nega i zastita, navodnjavanje, berba )

    Posebno treba naglasiti da borovnica uspeva na lakim, plodnim i kiselim zemljistima ( pH 4,2 - 4,8 ) , sa visokom sadrzajem humusa i dosta padavina ( 900 - 1400 mm vodenog taloga godisnje ). Kiselost se moze popraviti dodavanjem sumpora u prahu, sadrzaj humusa pomocu stajnjaka i treseta a kolicina padavina navodnjavanjem. Osnovni preduslov za uspeh gajenja borovnice je kiselost zemljista.
    Eksploatacija borovnice traje 20 i vise godina., najveca ulaganja su u pripremi zemljista i podizanju zasada ( humus, materijal za popravku zemljista, sadnice-cena jedne kvalitetne sadnice je 5 €, sistem za navodnjavanje, protivgradna mreza i dr.). Od trece do seste godine prinosi se uvecavaju, a od sedme godine zasad ulazi u pun rod.

    Podizanje 1 ha zasada borovnice iziskuje velika novcana ulaganja. Ako se proizvodjac odluci i za postavljanje protivgradne mreze i sistema "kap po kap", sto se preporucuje, ulaganja su znatno veca, ali su i prihodi visoki. Proizvodnja borovnice je veoma isplativa i prinosi uz optimalne uslove i strucno odrzavanje zasada mogu dostici i do 15 t/ha.

    Dipl.ing. Jelena Ivanovic
  2. Nostradamus
    Offline

    Nostradamus Moderator Moderator

    Postova:
    22.445
    Zahvala:
    617
    Pol:
    Muški
    Lokacija:
    Stari Ras

    Pravilna sadnja vocaka

    Posle zavrsene pripreme zemljista, a pre sadnje vocaka neophodno je izvrsiti jos nekoliko vaznih operacija: razmeravanje i obelezavanje puteva i sadnih mesta, kopanje jamica za sadnju i neposredna priprema sadnica.
    Razmeravanje i obelezavanje mesta za sadnju
    Razmeravanje parcele i obelezavanje mesta za sadnju izvodi se posle ravnanja terena i fine pripreme zemlje za sadnju. Za obelezavanje se koriste drveni markeri debljine 10-15 mm i duzine oko 40 cm. Da bi se sadnja ubrzala i dobio dobar pravac redova mogu se koristiti po dva markera za svako sadno mesto i posebno napravljena letva duzine 1,5-2 m sa dva ureza na kraju i jednim u sredini, koja se zove "ravnjaca".
    [TABLE]
    [TR]
    [TD="width: 2%"] [/TD]
    [TD="width: 98%"]
    [​IMG]
    [/TD]
    [/TR]
    [/TABLE]

    Vreme sadnje

    Sadnja se moze obaviti tokom jeseni, zime ili ranog proleca. Jesenjoj sadnji treba dati prednost, jer se posadene sadnice bolje primaju, u toku zime obrazuju jaci korenov sistem i brze rastu u prvim godinama nakon sadnje. Jesenja sadnja je posebno pogodna sa sadnice sa prevremenim grancicama, jer se efikasnije uspostavlja ravnoteza izmedu redukovanog korenovog sistema i nadzemnog dela vocke. Veliki nedostatak jesenje sadnje, posebno ako zasad nije ograden, je velika mogucnost krade sadnica. U takvim uslovima i zecevi i poljski misevi mogu ostetiti deblo sadnica u tolikoj meri da izazovu njihovo susenje. Zato je pri jesenjoj sadnji zastita sadnica neophodna. Ona moze biti mehanicka ili hemijska.
    Dobre rezultate daju i kasna zimska sadnja, posebno ako su sadnice ujesen pripremljene za sadnju sa skracivanjem korenovog sistema i ako su bile dobro utrapljene.
    Kasna prolecna sadnja nije za preporuku. Bez apsorpcionog korena kasno posadene sadnice su vrlo osetljive na susu, pogotovo ukoliko u prolece duvaju topli i suvi juzni i jugoistocni vetrovi. Potreba posadenih sadnica za zalivanjem je velika, one se teze primaju i imaju znatno slabiji porast sto se kasnije odrazava na visinu prinosa.
    Kopanje jamica sa sadnju

    Jamici za sadnju otvaraju se neposredno pred sadnju. Kopanje se vrsi tik uz merkere, kojima je obelezeno sadno mesto i uvek sa iste strane markera, pri cemu se vodi racuna da markeri ostanu nedirnuti. Ako se za sadnju koristi ravnjaca onda se jamic kopa izmedu dva markera. Precnik sadnog mesta treba da je nesto veci od precnika korena sadnice, da bi se zile nesmetano smestile u jamic i zauzele sto prirodniji polozaj.
    Neposredna priprema sadnica za sadnju

    Priprema sadnica za jesenju sadnju izvodi se u danu sadnje. Sadnice se pregledaju i vrsi se poslednje kontrola njihove ispravnosti. Sve ostecene, nekvalitetne i zdravstveno neispravne sadnice se odstranjuju. Na zdravim sadnicama se skrate osnovne zile korenovog sistema na duzinu 15-20 cm. Na pokidanim zilama obnavljaju se preseci do zdravog mesta. Ako se vrsi kasna zimska sadnja ili rana prolecna sadnja pozeljno je da se prirema sadnica za sadnju obavi posle njihovog vadenja iz rasadnika, a pre trapljenja. Na taj nacin se postize zarastanje rana na osnovnim zilama do momenta sadnje i one ne trose snagu za ponovno zarastanje rana u prolece.
    Napravljeni preseci moraju biti pravi, a ne kosi, jer su pravi preseci najmanji i najlakse zarastaju. Sitne zile ne treba uklanjati niti skracivati ako su zdrave.
    Nacin sadnje

    Sadnja se uvek obavlja na priblizno istoj dubini na kojoj je sadnica bila u rastilu. Dubina sadnje se lako odreduje po boji kore. Deo sadnice koji je bio u zemlji je svetliji od dela koji je bio iznad zemlje. Sadnju obavljaju dva lica. Jedan radnik stavlja sadnicu u centar jamica, drzi je u vertikalnom polozaju i proverava da li je u istom pravcu sa markerima. Ako se koristi ravljaca za sadnju onda se sadnica postavlja u srednji urez, a markeri u bocne ureze na ravnjaci. Drugi radnik preko korena sadnice nabacuje rastresitu i umereno vlaznu zemlju. Laganim povlacenjem sadnice omogucava se bolje popunjavanje prostora izmedu zilaZemlja se lagano nagazi da bi se istisnuo vazduh i sto bolje uspostavio kontakt izmedu zemljista i zila. Ponovo se dodaje nova zemlja i vrsi njeno gazenje. Kada se jamic skoro pun sa zemljom sadnica se zalije sa oko 10 l vode (neophodno je ako se sadnja obavlja krajem zime, a posebno u prolece). Po upijanju vodeu jamic se doda 100-150 grama NPK dubriva. Pozeljno je, ako je na raspolaganju, dodati i 2-3 lopate stajnjaka. Na kraju jamic se potpuno zatrpa zemljom. Sadnja je dobro obavljena ako se sadnica ne moze iscupati laganim povlacenjem rukom i ako stajnjak i mineralno dubrivo nisu dosli u direktan kontakt sa zilama korenovog sistema.



    Mr Dragan Radivojevic, asistent
    Poljoprivredni fakultet - Zemun
  3. Nostradamus
    Offline

    Nostradamus Moderator Moderator

    Postova:
    22.445
    Zahvala:
    617
    Pol:
    Muški
    Lokacija:
    Stari Ras
    [h=3]Sistemi gajenja sljive[/h]
    Izbor sistema gajenja
    Preporuceno rastojanje sadnje, ako se kao podloga koristi dzanarika, za navedene sorte sljive je 4-5 m izmedju redova, a unutar reda 2-4 m. Gustina sadnje uslovljava intenzitet rezidbe i neophodnost primene mera za ubrzavanje rodnosti (razvodjenje i savijanje grana). U zasadima velike gustine, sa malim rastojanjem izmedju vocaka mora se primeniti intenzivna zimska ali i jedna do dve letnje rezidbe za smanjenje bujnosti stabala sljive. Takodje se za ubrzavanje rodnosti grane moraju povijati i razvoditi.

    [TABLE]
    [TR]
    [TD] Preporuceni oblici krune su za zasade sa redjom sadnjom piramidalna kruna i kotlasta kruna, a za guste zasade (sa vise od 1000 stabala sljive po hektaru) vreteno.

    Piramidalna kruna

    Ima 7-9 jakih, dugackih ramenih grana na jasno formiranoj centralnoj vodjici. Visina krune je 3-4 m. Ugao pod kojim izrastaju grane je 45-60 stepeni. Formira se u uslovima kada je rastojanje sadnje vece od 4x2,5 m.


    [/TD]
    [TD] [​IMG]
    Piramidalna kruna kod sorte sljive Stenlej pri razmaku sadnje 5x4 [/TD]
    [/TR]
    [/TABLE]
    Kotlasta kruna
    Ovaj oblik krune je bez centralne vodjice. Ima tri do cetiri skeletne grane rasporedjene medjusobno na podjednakom rastojanju. Ugao koji grane zaklapaju sa vertikalom je 40-45 stepeni. Na njima se obrazuje nekoliko serija sekundarnih grana na kojima su smesteni nosaci rodnih grancica. Uklanjanjem centralne vodjice postize se bolja unutrasnja osvetljenost krune. Ovaj oblik je posebno pogodan za japanske sorte sljive. Osnovni nedostatak je nemogucnost njegove primene u veoma gustoj sadnji sljive.

    [TABLE]
    [TR]
    [TD][​IMG]
    Gusta sadnja sljive sa vretenastom formom krune
    [/TD]
    [TD]Vreteno
    To je piramidalna forma koja se formira na stablima sljive ako je rastojanje sadnje manje od 4 x 2,5 m. Ima jasno formiranu centralnu vodjicu i spiralno (kruzno) raporedjene kratke skelete grane, koje izrastaju pod uglom od 90 stepeni. [/TD]
    [/TR]
    [/TABLE]
    Otvoreni rast grana jako povecava rodnost i smanjuje bujnost stabala sljive. Za skeletnu granu se ostavlja svaka umereno bujna grancica sa povoljnim uglom rasta. Ako ugao rasta nije dobar, moraju se razvoditi i savijati. To se radi sa cackalicama, stipaljkama ili sa tegovima.

    [TABLE]
    [TR]
    [TD]Pravilno formiranje oblika krune, posebno u gustoj sadnji, moguce je samo uz razvodjenje grana koriscenjem razlicitih pomagala (cacakalice, stipaljke, tegovi)[/TD]
    [TD][​IMG][/TD]
    [/TR]
    [/TABLE]

    [TABLE]
    [TR]
    [TD][​IMG][/TD]
    [TD]Dovodjenje skeletnih grana sljive u horizontalni polozaj pozitivno utice na postizanje ranih i visokih prinosa [/TD]
    [/TR]
    [/TABLE]
    Mr Dragan Radivojevic,
    Poljoprivredni fakultet Zemun ​
  4. Nostradamus
    Offline

    Nostradamus Moderator Moderator

    Postova:
    22.445
    Zahvala:
    617
    Pol:
    Muški
    Lokacija:
    Stari Ras
    Izbor sorti sljive
    Vecina sorti sljive je samooplodna pa su moguci jednosortni zasadi, mada bolje radjaju ako se obezbede sorte oprasivaci. Pri izboru sorte treba obratiti paznju na sledece momente od kojih zavisi ekonomicnost proizvodnje sljive: Upotrebna vrednost plodova, mogucnosti realizacije plodova pojedinih sorti na trzistu, prilagodljivost sorte podrucju i podneblju gde ce biti lociran zasad i dr. Za gajenje na vecim povrsinama mogu se preporuciti sledece sorte:
    Cacanska lepotica

    Stvorena je u Institutu za vocarstvo u Cacku. Okalemljena na dzanarici je krzljiva do sredne bujna sorta. Rano prorodi i radja redovno i obilno u svim uslovima.Ova sorta sazreva krajem jula meseca.

    [TABLE]
    [TR]
    [TD]Plod je srednje krupan, prosecne mase 30 do 40 grama, okruglastog oblika i vrlo privlacnog izgleda. Vrlo kvalitetna sorta sljive, ciji plodovi su prvenstveno namenjena stonoj potrosnji. Od plodova se, ako dobro sazru, moze dobiti veoma kvalitetna rakija.[/TD]
    [TD][​IMG][/TD]
    [/TR]
    [/TABLE]
    Sorta Cacanska lepotica
    Osetljiva je na plamenjacu i rdju. U normalnim uslovima ne pati od monilije (susenja cvetova i grancica i trulezi plodova). Tolerantna je na sarku sljive sto se smatra njenim posebnim kvalitetom.

    Stenlej

    Americka sorta. Stablo je srednje bujno. Rano prorodi i radja redovno i obilno. Zahteva redovnu i ostru rezidbu. Sazreva krajem avgusta, deset dana pre pozegace. Plod je krupan, oko 35 grama, sladunjavog ukusa i osrednjeg kvaliteta. Dobro podnosi transport. Plodovi sorte stenli mogu se koristiti za potrosnju u svezem stanju, smrzavanje susenje i preradu u rakiju i druge proizvode. Rakija je solidnog kvaliteta ako plodovi dobro dozru i primeni se posebna tehnologija spravljanja rakije.
    Tolerantna je na sarku sljive, pa se moze gajiti u veoma zarazenim podrucjima. Otporna je na plamenjacu i rdju sljive. Veoma je osetljiv na moniliju (susenje cvetova, grancica i truljenje plodova). Takodje, veoma je podlozna napadu sljivine ose tako da je hemijska zastita neophodna.
    .
    Cacanska rodna

    Stvorena je u Institutu za vocarstvo u Cacku. Predstavlja jednu od ekonomski najzancajnijih sorata u novim sljivicima Srbije. Srednje je bujna sorta. Odlicne je rodnosti, ali zahteva ostru i redovnu rezidbu radi postizanja redovnih i obilnih prinosa sa visokim kvalitetom ploda. Zri kada i stenlej.

    [TABLE]
    [TR]
    [TD][​IMG][/TD]
    [TD]Plod je srednje krupan 25-30 grama. Meso ploda je zuto, cvrsto, slatkonakiselo, prijatnog ukusa i dobrog kvaliteta. Kostica je sitna i lako se odvaja od mesa. Plodovi su univerzalne namene. Daje vrlo kvalitetnu rakiju.[/TD]
    [/TR]
    [/TABLE]
    Sorta Cacanska rodna

    Najveca mana je osetljivost na sarku, ali su stete manje nego kod pozegace. Otporna je na moniliu.

    Pozegaca


    Sazreva u prvoj polovini septembra. Plod je sitan, oko 17 grama ali vrhunskog kvaliteta, tako da je odlicna za preradu posebno u rakiju.
    Veoma je osetljiva na sarku sljive pa je njeno gajenje dovedeno u pitanje. Moze se gajiti jedino u nezarazenim podrucjima i sa upotrebom zdravog sadnog materijala. Pored toga osetljiva je na plamenjacu i rdju sljive.

    [TABLE]
    [TR]
    [TD]Za gajenje na manjim povrsinama u pojedinim lokalitetima sa specificnim agroekoloskim uslovima, mogu se preporuciti sorte namenjene potrosnji u svezem stanju: cacanska rana, kalifornijska plava, valerija, grossa di felicio, ali i neke sorte japanske sljive: Autumn giant, TC sun i dr.
    [/TD]
    [TD][​IMG][/TD]
    [/TR]
    [/TABLE]
    Sorta Grossa di felicio
    Mr Dragan Radivojevic, asistent
    Poljoprivredni fakultet - Zemun
  5. Nostradamus
    Offline

    Nostradamus Moderator Moderator

    Postova:
    22.445
    Zahvala:
    617
    Pol:
    Muški
    Lokacija:
    Stari Ras
    Izbor podloge i sadnica sljive
    Izbor podloge

    U nasim uslovima se, kao podloga za proizvodnju sadnica sljive, uglavnom koristi sejanac Dzanarike. Najveci nedostatak ove podloge je prevelika bujnost i velika heterogenost sadnica. Postoje klonovi Dzanarike koji se razmnozavaju vegetativno, najcesce kulturom tkiva. Koriscenjem vegetativno razmnozenih podloga postize se dobra ujednacenost sadnica. Medjutim, koriscenje vegetativno razmnozene dzanarike kod nas je retkost. Neke druge podloge manje bujnosti, kao sto su: MRs, Istara ili ferciana u nasim uslovima su nedovoljno ispitane, tako da se ne mogu preporuciti za masovniju upotrebu.
    Izbor sadnica

    Osobine sadnica imaju presudan uticaj na prijem, porast, prinos i kvalitet sljive.
    One moraju biti:
    - Garantovano zdrave, bez prisustva virusa sarke sljive
    - Od deklarisane sorte i podloge
    - Umereno bujne sa dobro razvijenim korenovim sistemom
    - Dobro razvijenim zimskim pupoljcima u zoni krune za formiranje skeletnih grana.
    - Pozeljno je da u zoni ukrosnjavanja imaju najmanje 5 prevremenih grancica duzine najmanje 20 cm. Zasadi podignuti sa sadnicama sa prevremenim grancicama ranije ulaze u period pune rodnosti.

    [TABLE]
    [TR]
    [TD]
    [​IMG]
    [/TD]
    [/TR]
    [/TABLE]
    Izgled sadnice sljive loseg kvaliteta
    Mr Dragan Radivojevic, asistent
    Poljoprivredni fakultet - Zemun
  6. Nostradamus
    Offline

    Nostradamus Moderator Moderator

    Postova:
    22.445
    Zahvala:
    617
    Pol:
    Muški
    Lokacija:
    Stari Ras
    [h=3]Oskorusa[/h]

    Oskorusa (Sorbus domestica L.) je retka vrsta i u Srbiji je zastupljena sporadicno. [TABLE]
    [TR]
    [TD] Raste kao pojedinacno drvo, redje u grupama, najcesce na livadama ili retkim sumama hrasta, graba i cera, a ne podnosi bukvu i bor.
    Heliofitna je biljka i srece se na nadmorskoj visini od 300-700 m. Stabla su uglavnom stara (vise od sto godina) veoma bujna i dobre rodnosti (100-300kg po stablu).
    Plod oskoruse je sitan, najcesce jabukolike ili kruskolike forme, dosta kiseo i trpak, a kada ugnjili vrlo je ukusan i hranljiv. Najcesce se koristi za jelo u svezem stanju (gnjili plodovi), zatim za spravljanje zelea, kompota, a ponekad i za susenje ili proizvodnju rakije.
    Ima lekovita svojstva pa se dosta koristi u narodnoj medicini (protiv dizenterije i bubreznih bolesti). [/TD]
    [TD][​IMG][/TD]
    [/TR]
    [/TABLE]
    Plod oskoruse poboljsava memoriju i povecava koncentraciju. Prof.dr Mihajlo Nikolic [TABLE]
    [TR]
    [TD][/TD]
    [/TR]
    [/TABLE]
  7. Nostradamus
    Offline

    Nostradamus Moderator Moderator

    Postova:
    22.445
    Zahvala:
    617
    Pol:
    Muški
    Lokacija:
    Stari Ras
    [h=3]Primena retardanata u uzgoju jabuka[/h]

    Intenzifikacija sistema guste sadnje predstavlja jednu od osnovnih tendencija u savremenom vocarstvu. Povecanje broja stabala po jedinici povrsine uslovljeno je smanjenjem bujnosti vocaka.
    Time se postize ranije stupanje u rod, veci prinosi po jedinici povrsine, lakse obavljanje berbe, rezidbe i zastite od bolesti i stetocina, kao i brze vracanje sredstava ulozenih u podizanje zasada. [TABLE]
    [TR]
    [TD] Regulisanje vegetativnog rasta, pored izbora podloge i mera rezidbe, moze se vrsiti i pomocu retardanata-sintetickih inhibitora rasta. Primena ovih materija je znacajna jer obezbedjuje brzo smanjenje bujnosti uz mali utrosak ljudskog rada.
    Smanjenjem rasta mladara smanjuju se troskovi rezidbe, apoboljsava se osvetljenost i provetrenost u unutrasnjosti krune, sto rezultira boljom obojenoscu i kvalitetom plodova.[/TD]
    [TD][​IMG][/TD]
    [/TR]
    [/TABLE]
    Hranljive materije se, umesto na rastenje mladara, usmeravaju na diferenciranje cvetnih pupoljaka, sto u narednoj godini dovodi do obilnijeg cvetanja i povecanja prinosa.
    Daminozid i paklobutrazol su jedni od najvise izucavanih i primenjivanih retardanata u vocarstvu.
    Jednokratno prolecno tretiranje daminozidom moze obezbediti uspesnu kontrolu vegetativnog rasta, kao i povecanje prinosa u narednoj godini. [TABLE]
    [TR]
    [TD] Za razliku od njega, paklobutrazol obezbedjuje efikasno inhibiranje rasta samo ako se obezbedi veci broj tretiranja. Za praksu se moze preporuciti 3-5 prskanja sa koncentracijama 200-500 mg/kg, zavisno od bujnosti sorte. Pri tome ne treba obavljati tretiranje u periodu do tri nedelje posle punog cvetanja, jer ono moze prouzrokovati proredjivanje plodova i smanjenje prinosa.[/TD]
    [TD][​IMG][/TD]
    [/TR]
    [/TABLE]
    Proucavani retardanti mogu naci primenu kod mladih stabala, u drugoj i trecoj godini posle sadnje, posebno kod sorti koje rastu suvise bujno i slabije diferenciraju cvetne pupoljke, zbog cega kasnije prorode i daju nize pocetne prinose.

    Dragan Milatovic
    Poljoprivredni fakultet, Beograd
  8. Nostradamus
    Offline

    Nostradamus Moderator Moderator

    Postova:
    22.445
    Zahvala:
    617
    Pol:
    Muški
    Lokacija:
    Stari Ras
    Proizvodnja lesnika
    Leska treba znatno vise da se gaji na nasem prostoru, jer je najdeficitarnija od svih vocnih vrsta. Nasi ekoloski uslovi odgovaraju za njeno intenzivno gajenje, koje je vrlo ekonomicno.
    Po jednom hektaru godisnja vrednost proizvodnje je 15000-20000 DM, sto ne moze da se postigne ni sa jednim od ratarskih useva. [TABLE]
    [TR]
    [TD] Reseni su glavni problemi tehnologije gajenja leske, obavlja se selekcija, a i introdukcija najboljih svetskih sorti koje se ispituju u nasim uslovima pa su stvoreni potrebni preduslovi za uspesno gajenje ove vocne vrste. Plodovi leske su vrlo hranljivi, transportabilni, lako se cuvaju, lome i lako im se odvaja jezgra od ljuske. Kvalitetna su sirovina, posebno u konditorskoj industriji. To su prvenstveni razlozi sto su lesnici vrlo trazena sirovina.
    Godisnja prosecna svetska proizvodnja lesnika je oko 500 000 tona. Ovu proizvodnju ostvaruju uglavnom Turska sa oko 315 000 tona, Italija sa oko 115 000, a daleko manje Spanija i SAD. Dominantni izvoznik je Turska sa oko 75% ukupnog svetskog izvoza.[/TD]
    [TD][​IMG][/TD]
    [/TR]
    [/TABLE]
    Vecina evropskih zemalja su uvoznici lesnika. Proizvodnja lesnika u Jugoslaviji je izrazito mala. Smatra se da mi podmirujemo oko 10% potreba za ovim vocem. Unasoj zemlji ce lesnik jos dugo biti deficitarno voce.
    Prof.dr Milovan Korac
    dr Slobodan Cerovic ​
  9. Nostradamus
    Offline

    Nostradamus Moderator Moderator

    Postova:
    22.445
    Zahvala:
    617
    Pol:
    Muški
    Lokacija:
    Stari Ras
    [h=1]Aronija[/h] Zbog supstanci koje odstranjuju teške metale iz tela, aronija se preporučuje bolesnicima obolelim od raka, onima koji su bili podvrgnuti težoj operaciji, kao i rekonvalescentima. Plodovi aronije sadrže i veliku količinu karotena, koji štiti ćelije od oštećenja, a kožu od opasnih opekotina sunca. Ne zahteva prskanje, jer je otporna na bolesti i štetočine.
    [​IMG]Aronija (Aaronia melanocarpa) je listopadni grm, bujnog rasta, koji se orezivanjem može oblikovati u manje drvo. Svrstava se u grupu jagodičastog voća. Njena domovina je Severna Amerika, dok je u Evropi kao voćna vrsta najrasprostranjenija u državama bivšeg Sovjetskog Saveza. Najčešće se može naći u mokrim šumarcima i na rubovima močvara. Drvo aronije naraste najčešće 1-6m, bujnog je rasta, a ljudi je rezidbom oblikuju kao manje drvo. Cesto gaji kao ukrasna biljka. Zbog visokog stepena otpornosti na mraz, izdržava zimu i do - 47°C. Zato je mnogi nazivaju "sibirska borovnica". Otporna je i na sušu, insekte, zagađenja i bolesti. Oprašuju je pčele i vetar, a u jesen listovi menjaju boju u crvene nijanse. Listovi aronije su jednostavi, poređani naizmenično. Cvetovi su mali, sastoje se od pet latica i pet listića. Plod je mala bobica (jagodica), oporog i pomalo gorkog ukusa. Upravo od oporog ukusa ploda dolazi i ime Chokeberry što znači - "opora bobica". Plodovi nisu jestivi sveži jer su gorkog ukusa (osim . cnoplodne aronije), ali se često koriste u pripremi vina, džema, čaja, sirupa, kompota, likera. Takođe se koriste kao začin i boja u pićima i jogurtima.
    VRSTE
    Crvenoplodna aronija
    Crvenoplodna aronija (Aronia arbutifolia) naraste 2-4 m u visinu, ređe 6 m. Listovi su joj 5-8 cm široki. Cvetovi su joj beli ili bledo ružičasti, otprilike 1 cm široki. Plod je crven, 4-10 mm širok i otporan na zimu. Jedino kod ove vrste aronije, svež plod je jestiv.
    Crnoplodna aronija
    Crnoplodna aronija (Aronia melanocarpa) naraste u visinu malo manje od 1 m, a retki primerci narastu do 3 m. listovi su najčešće 6 cm široki a cvetovi su beli i široki 1,5 cm. u početku je plod crvene boje a kad naraste, plod je crne boje, veličine 6-9 mm.
    Ljubičastoplodna aronija
    Ljubičastoplodnu aroniju (Aronia prunofolia) neki naučnici smatraju hibridnom crvenoplodne i crnoplodne aronije, dok je drugi smatraju zasebnom vrstom. Plod joj je tamnoljubičaste do crne boje, 7-10 mm širok.
    Lekovitost

    Zbog supstanci koje odstranjuju teške metale iz tela, aronija se preporučuje bolesnicima obolelim od raka, onima koji su bili podvrgnuti težoj operaciji, kao i rekonvalescentima. Plodovi aronije sadrže i veliku količinu karotena, koji štiti ćelije od oštećenja, a kožu od opasnih opekotina sunca.
    Gajenje i upotreba aronije
    Odgovaraju joj manje plodna zemljišta, osim peščanih, glinovitih i močvarnih. Sadi se u jamu dimenzija 60x60x60 cm. Na dno se stavlja sloj šljunka, zatim sloj fine rastresite zemlje, pa sloj dozrelog stajskog đubriva (da ne dodiruje koren sadnice). Na kraju se zatrpa ostatkom zemlje i obavezno zalije. Ukoliko se posade u plodnu zemlju na razdaljinu od 2 metra, grmovi aronije dostići će visinu od 2 do 4 metra. Ako je posađena u vrtu, aronija će već druge godine cvetati (obrazuje i po 30 cvetova) a prve plodove daće u jesen. Plodova će biti više ako raste na hranljivom zemljištu. Aronija ne zahteva prskanje, jer je otporna na bolesti i štetočine. Orezuje se prema potrebi, da bi se omogućilo podmlađivanje. Pogodna je za gajenje u manjim vrtovima zbog relativno male visine i za podizanje žive ograde. Medonosna je biljka. Plodovi aronije su ukusna poslastica i za ptice. Plod je slatko-kiselkastog ukusa i crvenog mesa, a najpribližniji je ukusu crnog čaja ili crnog vina. Koristi se za spravljanje sokova, sirapa, džemova (u kombinaciji sa jabukom i šljivom), kompota, likera, rakija, vina, kao fil za čokolade. Sok je prijatnog osvežavajućeg ukusa. Osim u ishrani, plod aronije ima veliku primenu i u farmaceutskoj industriji. Bogat je antocijaninom, sadrži vitamine A, B, C, E, P, minerale kalijum, kalcijum, fosfor, gvožđe, jod, magnezijum, mangan, molidben. Brojna istraživanja američkog Ministarstva poljoprivrede pokazuju da je količina antioksidansa u plodu aronije znatno veća nego u namirnicama kao što su borovnica, brusnica ili kupina.
    Dragoljub Glišić, Agrobiznis magazin, jul-avgust 2011
  10. Nostradamus
    Offline

    Nostradamus Moderator Moderator

    Postova:
    22.445
    Zahvala:
    617
    Pol:
    Muški
    Lokacija:
    Stari Ras
    [h=1]Uzgoj jabuka doveden do savršenstva[/h] U poslednjih 50 godina u Južnom Tirolu su utrostručili proizvodnju jabuka. Sa ekstenzivnih zasada sa 150 do 300 voćaka po hektaru su prešli na intenzivnu sadnju od 2800 – 4500 voćaka po hektaru. Milion tona jabuka na 18.000 hektara proizvodi 8.000 proizvođača. To su uglavnom manji porodični posedi prosečne veličine 2,5 hektara, sa izrazito visokim prosečnim prinosima, sa oko 60 tona po hektaru.
    [​IMG]Južni Tirol u severnoj Italiji jedna je od najznačajnijih regija za proizvodnju jabuka u Evropi. Godišnje proizvode do milion tona tog voća, što je 10 odsto ukupne proizvodnje čitave Evropske unije sa 27 članica. Kada je reč o organskoj proizvodnji, ukupna evropska produkcija je 150.000 tona, dok se u južnom Tirolu od toga proizvode trećina, odnosno 50.000 tona organske jabuke.
    U tom kraju zadružno povezivanje voćara dovedeno je skoro do savršenstva. Na ovom primeru više je nego očigleno da je kvalitet i kvantitet u proizvodnji povezan na najbolji mogući način. Tih milion tona jabuka na 18.000 hektara proizvodi 8.000 proizvođača. To su uglavnom manji porodični posedi prosečne veličine 2,5 hektara, sa izrazito visokim prosečnim prinosima, sa oko 60 tona po hektaru. Zasadi sa nalaze od 200 do hiljadu metara nadmorske visine, tako da je u proizvodnom regionu i velika razlika u mikroklimi. U ravnici vegetacija traje 240 dana sa 1900 sati sunca a za to vreme padne 850 mm kiše. U brdsko-planinskom regionu vegetacija traje 215 dana sa 2200 sunčanih sati sa 500 mm vodenog taloga.
    Iz navedenih razloga proizvodnju su organizovali na dva nivoa. Konzorcijum Vog okuplja proizvođače iz doline, dok Vip konzorcijum organizuje proizvođače na brdsko-planinskom terenu. Voćari u Južnom Tirolu nemaju problema sa navodnjavanjem jer poseduju dobre vodne resurse, pre svega reke.
    Orošivače koriste radi sprečavanja šteta od mraza u maju i junu. Za redovno navodnjavanje koriste drip irigaciju gde sistem kap po kap kombinuju sa orošavanjem. Tim sistemom je pokriveno 2/3 svih zasada. U poslednjih nekoliko godina grad je sve učestaliji kao i njegov intenzitet. Iz tog razloga trećina zasada je pokrivena protivgradnom mrežom.
    Standardno u voćnjacima su jabuke u redu posađene na 80 cantimetara dok je međuredni razmak 3 metra i 20 centimetara, tako da po hektaru zasađeno bezmalo 4.000 stabala. Visina stabala u rodu je od 3,5 - 4 metra visine, što rezultuje visokim prinosima. U brdskim predelima razmaci su manji kao i visina voćaka.
    Valja napomenuti još neke karakteristike proizvodnje jabuke u Južnom Tirolu. U redu, sa obe strane voćaka herbicidni pojas je 30 cm. U voćnjacima su postavljeni feromonski mamci za konfuziju opasne štetočine jabukinog smotavca. Pod tim sistemom sa nalazi 12 000 hektara. U zaštiti imaju problema s čađavom krastavosti i pepelnicom. Jabučnjake protiv čađave krastavosti prosečno godišnje štite od 8 do 12 puta ali ističu da je to daleko manje nego u severnijim krajevima Evrope gde broj tretiranja prevazilazi 20. Jak napad bakteriske plamenjače iz 2003 se ponovio i ove godine. Od glodara stabla štite postavljanjem mreža oko debla. U zaštiti protiv Ervinije ne mogu koristiti antibiotike, tako da preventivno koriste bakar ali to ne daje dobre rezultate.
    Više od 90 odsto jabuka prodaju konzorcijumu. Savetodavni centar pokriva 80 odsto proizvođača što je odličan primer javno-privatnog partnerstva.
    U poslednjih 50 godina u Južnom Tirolu su utrostručili proizvodnju jabuka. Sa ekstenzivnih zasada sa 150 do 300 voćaka po hektaru su prešli na intenzivnu sadnju od 2800 – 4500 voćaka po hektaru. Dominirajuća podloga je M9. Domaćini se hvale i kvalitetom zemljišta gde je humus na nivou od 2-4 posto, ali se ipak primećuje pad plodnosti jer se već 3-4 voćnjaka smenjuju na istom terenu.
    U Južnom Tirolu nema ni pedlja slobodne zemlje. Oni retki koji je prodaju za hektar traže od 250.000 do pala miliona evra, pa voćari nemaju alternativu nego da jabuke ponovno sade na istom terenu.
    U strukturi sortimenta najviše je zlatnog delišesa, 43 odsto
    15 odsto gale, 11 odsto crvenog delišesa, 9 odsto breburna i 6 odsto greni smita. U Južnom Tirolu u proizvodnji jabuka utroše 600-700 radnih sati po hektaru. Polovina je za vreme berbe, 15 odsto je ručnog proređivanja i 10-15 odsto radnih sati se utroši na zelenu rezidbu. Poslednjih godina zbog bakteriozne plamenjače i ožegotina izbegavaju zelenu pa prednost daju zimskoj rezidbi.
    Proizvodna cena jednog kilograma jabuka uključujući sortiranje, pakovanje i skladištenje je do 30 evro centi. Najniže troškove proizvodnje imaju zlatni delišes i greni smit dok najveće imaju fudži i crveni delišes.
    Po sortama se razlikuje i otkupna cena. Ona je u rasponu od 25 do 70 evro centi koliko se može dobiti za pink lejdi. U Zavisnosti od godine udeo prve klase jabuke je 80-85 odsto. Standard za prvu klasu ploda zlatnog delišesa 65-80 mm. Polovina ukupne prodaje ide na italijansko tržište, trećina u Nemačku dok nešto manje izvoze u Španiju, Rusiju, Engleski, Irsku i severnu Afriku. U budućnosti se nadaju izvozu u Indiju i Kinu.
    Radnici za berbu dobijaju 7 do 8 evra na sat, dok ako im poslodavac obezbedi smeštaj i hranu dobijaju 5 do 6 evra. Berači u Južni Tirol pristižu iz Slovačke, Poljske, Ukrajine i Moldavije.
    Đorđe Simović, Poljoprivreda.info

Preporučite stranicu