Član
- Učlanjen(a)
- 17.04.2009
- Poruka
- 4.299
Vijetnam,mesto gde je i pirinač doživeo genocid
Prolazeći kroz vijetnamska pirinčana i polja smrti stiže se do grada Danang, u kojem je manastir religije Cao Dai. Proroci su im Isus, Buda, Muhamed, Mojsije, ali i Šekspir i Viktor Igo. Telepatijom redovno održavaju vezu sa bogom i prorocima.
Približio sam se sedamnaestoj paraleli, granici koja je dugo razdvajala dva Vijetnama, sever i jug, komunizam i kapitalizam. Komunizam je apsolutno zavladao, ali se vremenom pretvorio samo u topao zimski kaput najvećeg kvaliteta koji štiti kapitalizam od svih eventualnih neudobnosti spoljašnjeg sveta.
Već prvog dana u Vijetnamu, u hotelu me je dočekao ruski jezik sa jakim azijskim akcentom. Iako strancima sve naplaćuju troduplo, saznavši da sam iz Srbije i da su i po nama bombe padale, smeštaj sam dobio za džabe.
Nekadašnji DMZ - demilitarizovana zona između komunističkog severa i kapitalističkog juga - pretvorio se u najmilitarizovanije bojno polje na svetu. Američke vojne baze naspram praćki svemoćnog Vijetkonga bile su nemoćne. Srce i volja su magična stvar: ne postoji voda koju Vijetnamci nisu mogli goli da pređu usred zime kako bi Amerikance u svojoj zemlji uhvatili za šiju. Pa ipak, veliki broj američkih vojnika ostao je bez glave u naručjima zanosnih Vijetnamki, tražeći barem malo nežnosti u bezdušnom svetu. Tražili su je na pogrešnom mestu, umesto u rukama svojih žena, na bojnim poljima Vijetnama, kod magičnih azijskih žena koje, koliko god da nežnosti, ljubavi i ljupkosti nose u sebi, toliko imaju i mržnje i okrutnosti za neprijatelja.
Najveće iznenađenje među ostacima bunkera i minskih polja, dok sam obilazio zarđale tenkove i polja čija je zemlja zapaljena i zatrovana da ni posle 40 godina na njoj trava ne može da izraste, svoju životnu priču poverio mi je lokalni vodič koga sam unajmio na nekoliko sati. Veteran vijetnamskog rata našao se na pravoj strani, barem tako on tvrdi. Bio je lični ađutant američkog generala upravo na ovom bojnom polju. Tu gde sad leže tragovi betona, pošto su Amerikanci sopstvenu bazu na kraju sravnili sa zemljom da ne bi pala u ruke Vijetkonga, tu je bila njegova kancelarija. Šest godina je odležao u zatvoru zbog poslušništva neprijatelju. Ali godine u zatvoru ne mogu prijatelje pretvoriti u neprijatelje i sada sa ponosom ističe svoju ulogu u ratu i prijateljstvo sa američkim komandantima. Što možda i ne bi bilo čudno, da nije turistički vodič i da to ne priča mnogobrojnim turistima. Tri puta je ranjavan, a jedanput je oboren helikopter u kome je leteo sa marincima na obližnju plažu na odmor. Sreća neke ljude prati daleko više nego pamet, a njemu izgleda ni jednog ne nedostaje. Sada je na osnovu svog iskustva stekao pravo bogatstvo vodeći turiste po preostalim bunkerima i ostacima vojne opreme. Trenutno pokušava da dobije američku penziju za svoju višegodišnju službu i vernu ljubav, ali vijetnamska vlada je takvu mogućnost sa zgražavanjem odbila. Bilo je krajnje neobično, pa čak i vrlo neugodno slušati Vijetnamca kako obožava SAD u zemlji koju je tako očigledno Amerika skoro sravnila sa zemljom.
Ubrzo sam se našao u hramu jedne od najneobičnijih religija na svetu - Cao Dai. Tvorci ove religije su u periodu između dva rata napravili zanimljiv miks svih velikih religija, stopivši ih u jednu, pod geslom da „sve religije imaju istu svrhu". Tako su za njih među glavnim prorocima Isus, Buda, Muhamed i Mojsije. Redovno održavaju vezu sa bogom preko telepatije, ali i sa prorocima. Tako su stupili u vezu sa Šekspirom i Viktorom Igoom, koji se posebno često javljao sa onog sveta. Oba ova poznata pisca smatraju za svoje velike proroke. Minimalni cilj života jeste da se na kraju pridružimo bogu u raju, a maksimalan jeste da se postigne nirvana, tj. oslobođenje od ciklusa ponovnih rađanja.
U sledećem životu bića mogu da se rode na bilo kojoj od 72 planete koje su naseljene živim svetom u univerzumu (tako im je javio Šekspir, a potvrdio bog lično). Planete su poređane jedna za drugom, od pakla do raja, tako što je prva najbliža raju, a 72. najbliža paklu. Zemlja je 68. u nizu. Sam bog je nastao iz velikog praska, koji su preuzeli iz nauke. Zanimljivo je da bog nije sam na nebu i da je oženjen. Sam je stvorio svoju ženu jer nije bio u stanju da napravi svet i univerzum bez ženske ruke. Neko vreme je ova religija imala i svoju vojsku i faktički mini državu u Vijetnamu.
Trenutno ima skoro tri miliona vernika, većim delom Vijetnamaca. U njihov hram, na čijem krovu se nalaze kukasti krstovi, došao sam pre početka molitve. Moli se na posebnim prostirkama za klečanje na podu, a žene i muškarci imaju svoje delove hrama. U centralnom delu crkve je velika plava kugla sa nacrtanim okom - simbolom božjeg prisustva. U njihov hram u gradu Danangu došao sam pred molitvu. U svetlim odorama, monahinje u redovima su me sa osmesima srdačno primile. Sa njima sam se pomolio u dvorištu, a zatim obišao ikone do sada neviđenih svetaca, uključujući predsednika Kine između dva svetska rata.
Pirinčana polja i planine čudesnih oblika - mnoge od čistog mermera - krasile su moj put. Nasmejani Vijetnamci samo su potvrdili da je neograničena složenost ljudskih odnosa, ali i ideja i ljudske mašte, upravo kao i širina pirinčanih polja u delti reke Mekong. Voda zamuljana blatom i radom svašta sakrije, ali svašta i izbaci na površinu.
Izvor: Press
Prolazeći kroz vijetnamska pirinčana i polja smrti stiže se do grada Danang, u kojem je manastir religije Cao Dai. Proroci su im Isus, Buda, Muhamed, Mojsije, ali i Šekspir i Viktor Igo. Telepatijom redovno održavaju vezu sa bogom i prorocima.
Približio sam se sedamnaestoj paraleli, granici koja je dugo razdvajala dva Vijetnama, sever i jug, komunizam i kapitalizam. Komunizam je apsolutno zavladao, ali se vremenom pretvorio samo u topao zimski kaput najvećeg kvaliteta koji štiti kapitalizam od svih eventualnih neudobnosti spoljašnjeg sveta.
Već prvog dana u Vijetnamu, u hotelu me je dočekao ruski jezik sa jakim azijskim akcentom. Iako strancima sve naplaćuju troduplo, saznavši da sam iz Srbije i da su i po nama bombe padale, smeštaj sam dobio za džabe.
Nekadašnji DMZ - demilitarizovana zona između komunističkog severa i kapitalističkog juga - pretvorio se u najmilitarizovanije bojno polje na svetu. Američke vojne baze naspram praćki svemoćnog Vijetkonga bile su nemoćne. Srce i volja su magična stvar: ne postoji voda koju Vijetnamci nisu mogli goli da pređu usred zime kako bi Amerikance u svojoj zemlji uhvatili za šiju. Pa ipak, veliki broj američkih vojnika ostao je bez glave u naručjima zanosnih Vijetnamki, tražeći barem malo nežnosti u bezdušnom svetu. Tražili su je na pogrešnom mestu, umesto u rukama svojih žena, na bojnim poljima Vijetnama, kod magičnih azijskih žena koje, koliko god da nežnosti, ljubavi i ljupkosti nose u sebi, toliko imaju i mržnje i okrutnosti za neprijatelja.
Najveće iznenađenje među ostacima bunkera i minskih polja, dok sam obilazio zarđale tenkove i polja čija je zemlja zapaljena i zatrovana da ni posle 40 godina na njoj trava ne može da izraste, svoju životnu priču poverio mi je lokalni vodič koga sam unajmio na nekoliko sati. Veteran vijetnamskog rata našao se na pravoj strani, barem tako on tvrdi. Bio je lični ađutant američkog generala upravo na ovom bojnom polju. Tu gde sad leže tragovi betona, pošto su Amerikanci sopstvenu bazu na kraju sravnili sa zemljom da ne bi pala u ruke Vijetkonga, tu je bila njegova kancelarija. Šest godina je odležao u zatvoru zbog poslušništva neprijatelju. Ali godine u zatvoru ne mogu prijatelje pretvoriti u neprijatelje i sada sa ponosom ističe svoju ulogu u ratu i prijateljstvo sa američkim komandantima. Što možda i ne bi bilo čudno, da nije turistički vodič i da to ne priča mnogobrojnim turistima. Tri puta je ranjavan, a jedanput je oboren helikopter u kome je leteo sa marincima na obližnju plažu na odmor. Sreća neke ljude prati daleko više nego pamet, a njemu izgleda ni jednog ne nedostaje. Sada je na osnovu svog iskustva stekao pravo bogatstvo vodeći turiste po preostalim bunkerima i ostacima vojne opreme. Trenutno pokušava da dobije američku penziju za svoju višegodišnju službu i vernu ljubav, ali vijetnamska vlada je takvu mogućnost sa zgražavanjem odbila. Bilo je krajnje neobično, pa čak i vrlo neugodno slušati Vijetnamca kako obožava SAD u zemlji koju je tako očigledno Amerika skoro sravnila sa zemljom.
Ubrzo sam se našao u hramu jedne od najneobičnijih religija na svetu - Cao Dai. Tvorci ove religije su u periodu između dva rata napravili zanimljiv miks svih velikih religija, stopivši ih u jednu, pod geslom da „sve religije imaju istu svrhu". Tako su za njih među glavnim prorocima Isus, Buda, Muhamed i Mojsije. Redovno održavaju vezu sa bogom preko telepatije, ali i sa prorocima. Tako su stupili u vezu sa Šekspirom i Viktorom Igoom, koji se posebno često javljao sa onog sveta. Oba ova poznata pisca smatraju za svoje velike proroke. Minimalni cilj života jeste da se na kraju pridružimo bogu u raju, a maksimalan jeste da se postigne nirvana, tj. oslobođenje od ciklusa ponovnih rađanja.
U sledećem životu bića mogu da se rode na bilo kojoj od 72 planete koje su naseljene živim svetom u univerzumu (tako im je javio Šekspir, a potvrdio bog lično). Planete su poređane jedna za drugom, od pakla do raja, tako što je prva najbliža raju, a 72. najbliža paklu. Zemlja je 68. u nizu. Sam bog je nastao iz velikog praska, koji su preuzeli iz nauke. Zanimljivo je da bog nije sam na nebu i da je oženjen. Sam je stvorio svoju ženu jer nije bio u stanju da napravi svet i univerzum bez ženske ruke. Neko vreme je ova religija imala i svoju vojsku i faktički mini državu u Vijetnamu.
Trenutno ima skoro tri miliona vernika, većim delom Vijetnamaca. U njihov hram, na čijem krovu se nalaze kukasti krstovi, došao sam pre početka molitve. Moli se na posebnim prostirkama za klečanje na podu, a žene i muškarci imaju svoje delove hrama. U centralnom delu crkve je velika plava kugla sa nacrtanim okom - simbolom božjeg prisustva. U njihov hram u gradu Danangu došao sam pred molitvu. U svetlim odorama, monahinje u redovima su me sa osmesima srdačno primile. Sa njima sam se pomolio u dvorištu, a zatim obišao ikone do sada neviđenih svetaca, uključujući predsednika Kine između dva svetska rata.
Pirinčana polja i planine čudesnih oblika - mnoge od čistog mermera - krasile su moj put. Nasmejani Vijetnamci samo su potvrdili da je neograničena složenost ljudskih odnosa, ali i ideja i ljudske mašte, upravo kao i širina pirinčanih polja u delti reke Mekong. Voda zamuljana blatom i radom svašta sakrije, ali svašta i izbaci na površinu.
Izvor: Press