- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 38.979
Veštačko uho vraća sluh
Zbog čega se javljaju urođena ili tokom života stečena nagluvost i kako se dijagnostikuje i leči
Nagluvost može biti i urođena i stečena
Piše: prim. dr Dušanka Milošević, specijalista otorinolaringologije u KBC „Zvezdara“
PREMA uzrastu u kome se javlja, nagluvost može biti urođena i stečena, koja nastaje tokom života. Urođena nagluvost može da bude izazvana naslednim (dominantne i recesivne nasledne bolesti) i nenaslednim faktorima (bolesti u trudnoći - virus rubele, herpes i citomegalo virus, ototoksični lekovi, alkohol).
Takođe, i stečena nagluvost može da bude izazvana bolestima koje se javljaju tokom života (meningitis, encefalitis, Menijerova bolest) i naslednim faktorima koji se ne manifestuju na samom rođenju već u starijem uzrastu.
Prema vrsti oštećenja sluha nagluvost može biti konduktivna (oštećenje je u sprovodnom sistemu zvuka - spoljašnji slušni hodnik, bubna opna i/ili srednje uvo sa slušnim koščicama), senzorineuralna (oštećenje je u unutrašnjem uhu-kohlea, slušnom živcu, moždano stablo i/ili slušnim putevima i centrima u mozgu) i mešovita.
Prema trajanju nagluvost može biti privremena (čep od ušne masti ili strano telo u slušnom hodniku, akutno zapaljenje i sekret u srednjem uhu) i trajna (senzorineuralna nagluvost).
Najčešći uzroci konduktivne nagluvosti su čep od cerumena i infekcija slušnog hodnika, povreda bubne opne, akutna i hronična zapaljenja srednjeg uva i otoskleroza.
Ova vrsta nagluvosti je najčešće privremena jer se adekvatnim lečenjem sanira - cerumen se uklanja ispiranjem, infekcije i akutna zapaljenja srednjeg uva se leče antibioticima dok se hronična zapaljenja leče hiruškim putem: ugradnjom ventilacionih cevčica kod sekretornog otitisa, timpanoplastikom kod hroničnog zapaljenja uha sa ili bez holestatoma ili ugradnjom stapes proteze kod otoskleroze.
Najčešći uzroci senzorineuralne nagluvosti u dečjem uzrastu su nasledne bolesti i bolesti majke u trudnoći kao što je rubela, virusni parotitis, upotreba aspirina i aminoglikozidnih antibiotika (gentamicin, streptomicin).
Takođe, meningitis, encefalitis, povrede glave kao i nepoznati uzroci mogu da izazovu ovu vrstu nagluvosti i kod dece i kod odraslih. Kod odraslih senzorineuralna nagluvost je najčešće izazvana starenjem, bukom, Menijerovom bolešću, neurinomom slušnog živca, multiplom sklerozom, cerobrovaskularnim insultom i upotrebom ototoksičnih lekova kao što su hemioterapeutici i aminoglikozidni antibiotici.
Za dijagnostiku konduktivne i senzorineuralne nagluvosti kod odraslih najčešće je dovoljna timpanometrija i tonalna audiometrija.
Dijagnostika obostrane senzorineuralne gluvoće novorođenčadi je veliki izazov s obzirom na to da se rodi najmanje jedno dete sa trajnom gluvoćom na 1.000 novorođene dece, a cilj je da se ona otkrije pre nego što dete dođe u uzrast kada bi trebalo da počne da govori, jer se gluvoća uspešno sanira ugradnjom kohlearnog implanta („veštačkog uva“).
Već nekoliko godina radi se provera sluha novorođenčadi aparatom za tranzitorno evocirane otoakustičke emisije (TEOAE) ubrzo po rođenju i u slučaju potrebe može da se ponavlja više puta.
Neuspeh u registrovanju otoakustičkih emisija zahteva audiometriju merenjem ranih auditivnih evociranih potencijala (BERA) koja se radi u totalnoj anesteziji.
Takođe, nekada je potrebno uraditi još neka ispitivanja (ASSR) radi dobijanja dodatnih informacija (omogućava razlikovanje teške i duboke nagluvosti) koje će omogućiti izbor najboljeg rešenja kao što je ugradnja kohlearnog implanta i normalan razvoj govora.
U lečenju nagluvosti se koristi medikamentna terapija (infekcije i zapaljenja srednjeg uva, Menijerova bolest), hiruško lečenje (sekretorno i hronično zapaljenje srednjeg uva sa ili bez holestatoma, otoskleroza, ruptura bubne opne, urođena senzorineuralna gluvoća, jednostrana konduktivna nagluvost).
(Večernje novosti)
Zbog čega se javljaju urođena ili tokom života stečena nagluvost i kako se dijagnostikuje i leči
Nagluvost može biti i urođena i stečena
Piše: prim. dr Dušanka Milošević, specijalista otorinolaringologije u KBC „Zvezdara“
PREMA uzrastu u kome se javlja, nagluvost može biti urođena i stečena, koja nastaje tokom života. Urođena nagluvost može da bude izazvana naslednim (dominantne i recesivne nasledne bolesti) i nenaslednim faktorima (bolesti u trudnoći - virus rubele, herpes i citomegalo virus, ototoksični lekovi, alkohol).
Takođe, i stečena nagluvost može da bude izazvana bolestima koje se javljaju tokom života (meningitis, encefalitis, Menijerova bolest) i naslednim faktorima koji se ne manifestuju na samom rođenju već u starijem uzrastu.
Prema vrsti oštećenja sluha nagluvost može biti konduktivna (oštećenje je u sprovodnom sistemu zvuka - spoljašnji slušni hodnik, bubna opna i/ili srednje uvo sa slušnim koščicama), senzorineuralna (oštećenje je u unutrašnjem uhu-kohlea, slušnom živcu, moždano stablo i/ili slušnim putevima i centrima u mozgu) i mešovita.
Prema trajanju nagluvost može biti privremena (čep od ušne masti ili strano telo u slušnom hodniku, akutno zapaljenje i sekret u srednjem uhu) i trajna (senzorineuralna nagluvost).
Najčešći uzroci konduktivne nagluvosti su čep od cerumena i infekcija slušnog hodnika, povreda bubne opne, akutna i hronična zapaljenja srednjeg uva i otoskleroza.
Ova vrsta nagluvosti je najčešće privremena jer se adekvatnim lečenjem sanira - cerumen se uklanja ispiranjem, infekcije i akutna zapaljenja srednjeg uva se leče antibioticima dok se hronična zapaljenja leče hiruškim putem: ugradnjom ventilacionih cevčica kod sekretornog otitisa, timpanoplastikom kod hroničnog zapaljenja uha sa ili bez holestatoma ili ugradnjom stapes proteze kod otoskleroze.
Najčešći uzroci senzorineuralne nagluvosti u dečjem uzrastu su nasledne bolesti i bolesti majke u trudnoći kao što je rubela, virusni parotitis, upotreba aspirina i aminoglikozidnih antibiotika (gentamicin, streptomicin).
Takođe, meningitis, encefalitis, povrede glave kao i nepoznati uzroci mogu da izazovu ovu vrstu nagluvosti i kod dece i kod odraslih. Kod odraslih senzorineuralna nagluvost je najčešće izazvana starenjem, bukom, Menijerovom bolešću, neurinomom slušnog živca, multiplom sklerozom, cerobrovaskularnim insultom i upotrebom ototoksičnih lekova kao što su hemioterapeutici i aminoglikozidni antibiotici.
Za dijagnostiku konduktivne i senzorineuralne nagluvosti kod odraslih najčešće je dovoljna timpanometrija i tonalna audiometrija.
Dijagnostika obostrane senzorineuralne gluvoće novorođenčadi je veliki izazov s obzirom na to da se rodi najmanje jedno dete sa trajnom gluvoćom na 1.000 novorođene dece, a cilj je da se ona otkrije pre nego što dete dođe u uzrast kada bi trebalo da počne da govori, jer se gluvoća uspešno sanira ugradnjom kohlearnog implanta („veštačkog uva“).
Već nekoliko godina radi se provera sluha novorođenčadi aparatom za tranzitorno evocirane otoakustičke emisije (TEOAE) ubrzo po rođenju i u slučaju potrebe može da se ponavlja više puta.
Neuspeh u registrovanju otoakustičkih emisija zahteva audiometriju merenjem ranih auditivnih evociranih potencijala (BERA) koja se radi u totalnoj anesteziji.
Takođe, nekada je potrebno uraditi još neka ispitivanja (ASSR) radi dobijanja dodatnih informacija (omogućava razlikovanje teške i duboke nagluvosti) koje će omogućiti izbor najboljeg rešenja kao što je ugradnja kohlearnog implanta i normalan razvoj govora.
U lečenju nagluvosti se koristi medikamentna terapija (infekcije i zapaljenja srednjeg uva, Menijerova bolest), hiruško lečenje (sekretorno i hronično zapaljenje srednjeg uva sa ili bez holestatoma, otoskleroza, ruptura bubne opne, urođena senzorineuralna gluvoća, jednostrana konduktivna nagluvost).
(Večernje novosti)