Signup Now
Da bi mogli da pišete na forumu, otvarate nove teme, kao i da vidite download
linkove morate prvo da se registrujete.

Ukoliko Vam nije jasan proces registracije, molimo vas da kliknete OVDE
Ako ste zaboravili lozinku, kliknite OVDE :)

Verski turizam u Makedoniji

Diskusija u 'Makedonija' započeta od zjovan29, 23.11.2010.

  1. zjovan29
    Offline

    zjovan29 Član

    Postova:
    1.857
    Zahvala:
    2
    Lokacija:
    CRIKVENICA
    Manastirski turizam u Makedoniji


    [​IMG]

    Traganje za smislom.
    Posjeta pravoslavnim manastirima u Makedoniji


    Nataša Dokovska - Manastirski turizam u Makedoniji se počeo razvijati zajedno sa rekonstrukcijom konačišta, oživljavanjem manastirskih aktivnosti i prozvodnjom hrane. Pioniri turizma te vrste su bili manastir Sv.Leontij u Vodoči i manastir Sv. Presveta Bogorodica, u Veljusi.
    “Vidimo se ponovo najesen, ali ovaj put u Makedoniji”, rekao mi je moj ruski kolega Jurij, s kojim sam bila u Švedskoj. Objasnio mi je da će u oktobru doći u moju zemlju, u organiziranu posjetu makedonskim manastirima i crkvama.
    Jurij kaže da će ovo biti već peta turistička posjeta koja ima za cilj upoznati makedonsko kulturno naslijeđe. Dolazak je iz Moskve čarter letom, u aranžmanu neke meakedonske turističke agencije, čijeg se imena nije sjećao. Priznao mi je, da ono što je čuo od prijatelja koji su posjetili Makedoniju, nagnalo je njegovu suprugu i njega, da planiraju to putovanje za sljedeći oktobar.
    Tokom našeg razgovora sam primjetila da on jako dobro poznaje imena makedosnkih manastira i crkava, pa u šali govori: “Ostalo je još samonekoliko pravoslavnih zemalja i treba da poznajemo jedni druge”.
    Pada mi na pamet istraživanje o Makedoniji, koje je prije par godina napravilo nekoliko francuskih
    analitičara. U zaključku njihovog izvještaja pisalo je da bi Makedonija, osim poljoprivrede, mogla živjeti i od alternativnog turizma, prvenstveno manastirskog, seoskog, banjskog...
    Očigledno je neko poslušao taj savjet, pa danas, tri godine nakon spomenutog izvještaja, može se slobodno rećida je amnastirski turizam preuzeo primat nad drugim oblicima alternativnog turizma.
    Uzevši u obzir činjenicu da u Makedoniji postoji veliki broj manastira, koji su u zadnjih petnaest godina restaurirani o otvoreni za turiste, nema razloga da sumnjamo u razvoj ove turističke grane.

    Vodoča i Veljusa – pioniri
    Manastirski turizam u Makedoniji se počeo razvijati zajedno sa rekonstrukcijom konačišta, oživljavanjem manastirskih aktivnosti i prozvodnjom hrane. Pioniri turizma te vrste su bili manastir Sv.Leontij u Vodoči i manastir Sv. Presveta Bogorodica, u Veljusi.
    Ovi manastiri plijene svojom arhitekturom, monumentalnošću i očuvanošću. Njihovi najčešći gosti su diplomate koji borave u Makedoniji. Priča se da je bivši ruski ambasador u Makedoniji, Agaron Asaturk, bio čest gost i najveći promoter tzv. duhovnog turizma, koji se kod nas još uvijek svodi na posjete organiziranih grupa.
    Manastiri u Vodoči i Veljusi su otvoreni za posjete svim prostorijama, osim onih u kojima žive monasi.
    Najviše dolaze grupe raznih organizacija i škola kojima neko od monaha tumači istorijsku vrijednost i značenje ovih hramova za krščanstvo u zemlji – kažu u Strumičkoj eparhiji pri MPC.
    Također, naglašavaju da nemaju baš neku saradnju sa lokalnim turističkim agencijama u vezi promocije ovih manastira i Strumičkog regiona, ali se zadovoljavaju posjetama putnika namjernika koji odavde odlaze zadovoljni.

    Konkurentnost u cijeni
    Unatoč nepostojanju ozbiljne saradnje sa turističkim agencijama, ima i agencija koje za nisku cijenu nude prenočište u konacima i ekološki uzgojenu i zdravu hranu, pripremljenu po receptima starih monaha. Njazastupljeniji manastiri na listama turističkih agencija u Makedoniji su: “Sveti Jovan Bigorski”, “Sv. Joakim Osogovski”, “Sv. Naum Ohridski”, renovirani lešočki manastir “Sveti Atanasij”, kao i manastire u selima Brajčino, Jankovec i Slivnički manastir u Prespi.
    Prema agencijama koje promoviraju manastirski turizam u Makedoniji, strani turisti najveći interes
    pokazuju za hotelski kompleks “Sv.Naum”, koji je crkva dala pod koncesiju.
    - Strani turisti se teško odlučuju da prenoće u nekom od konačišta al isu zato vrlo zainteresirani za cjelodnevne izlete i ručak u manastirskom kompleksu – kažu u turističkoj agenciji “Ekonekt” koja već nekoliko godina radi na razvoju alternativnog turizma.
    Iz ove agencije govore da su najtraženije destinacije za posjete manastir “Sv.Joakim Osogovski” kod Krive Palanke i “Sv.Jovan Bigorski”, u neposrednoj blizini Debra. Njihova konačišta su u potpunosti restaurirana i u mogućnosti da ugoste do 80 ljudi. Oni raspolažu i kuhinjama u kojima gosti mogu sami sebi pripremiti jelo ili jesti u jednom od dva restorana gdje je na ponudi i bogat izbor tradicionalne makedonske kuhinje. Zaštitni znak ovdašnje ponude je pita ispod sača.
    Ali, ipak, čini se da je za turiste koji odluče prenoćiti ovdje najvažniji faktor niska cijena. Cijena noćenja u starom konaku “Sv.Joakim Osogovski” je 250 denara (8,5 KM), a u novom konaku A kategorije košta 500 denara (17KM). Cijena nije viša ni u manastiru “Sv. Jovan Bigorski” odakle turisti ne mogu otići a da ne probaju poznati posni grah.

    Skandinavci najčešći gosti
    U Makedoniji nema puno agencija koje se bave alternativnim turizmom. Jedna od prvih koje su se počele time baviti je i agencija “Gou Makedonija”, koja postoji već tri godine i koja ima moto “uponajte prošlost i ljepote Makedonije”. Preko njihove agencije Makedoniju godišnje posjeti preko dvije stotine stranih turista koji žele upoznati prirodne ljepote zemlje.
    Kosta Mickovski, direktor agencije “Gou Makedonija” kaže da već tri godine rade na promociji, pružajući turistima mogućnosti seoskog, manastirskog i avanturističkog turizma.
    “Ljudi s kojima sarađujemo su sofisticirani turisti kojima je važno da upoznaju Makedoniju, vide njenu ljepotu, i nauče više o nama. Program je prilagođen njihovim potraživanjima, i skoro uvijek iskazuju želju da posjete i manastire” - govori Mickoski i objašnjava da njihova agencija stalno ima na umu i to da njihova turistička ponuda doprinosi i ekonomskom razvoju lokalne zajednice. I kod njih na listi najtraženijih manastira su: “Sv. Atanasij” u Lešoku, “Sv. Jovan Bigorski” i “Sv. Joakim Osogovski”.
    Mickovski kaže da u zadnje vrijeme i naši sugrađani poakzuju veći interes za upoznavanjem i posjetama manastirima, a njihova agencija je za takve prilike počela organizirati “team building tour”, što znači da zasposleni u nekoj firmi zajedno idu na izlete po Makedoniji.
    Strani turisti zainteresovani za alternativni turizam u Makedoniji mogu se informisati na nekoliko web portala koji nude razne programe. Dužina ovakvih tura traje oko sedam dana, a cijena se kreće od 500 – 700 eura, zavisno od ponude programa. Najčešći gosti su Evropljani, a iz agencija kažu da najveći interes za manastire pokazuju Skandinavci. Također, očekuje se veliki priliv ruskih, rumunskih i izraelskih turista.

    izvor:putovatibalkanom


    Manastir Presvete Bogorodice u selu Matejče



    [​IMG]
    Freska u unutrašnjosti Matejče

    Manastir Presvete Bogorodice Matejče ili Matejić(Matejič) se nalazi na obroncima Skopske Crne Gore, 13km udaljen od Kumanova kod istoimenog sela u kome prema popisu iz 2002. godine živi 3012 Albanaca, 325 Srba i 17 Makedonaca. Podignut je još u XI veku o čemu svedoče natpisi na grčkom jeziku iz vremena Isaka Komnina (1057—1059, dok se u izvorima prvi put pominje u hrisovulji kralja Milutina (1282—1321) iz 1300. godine. Sredinom XIV vekacar Dušan (kralj 1331—1346, car 1346—1355) započeo, a njegov sin Uroš (1355—1371) i supruga Jelena su završili obnovu manastira oko 1357. godine, posle čega je on postao zadužbina cara Uroša. Sa manastirske crkve je u XVIII veku skinut olovni krov koji je iskorišćen za pokrivanje Eski džamije u Kumanovu, čime je ubrzan proces njegovog propadanja. Manastirska crkva je obnovljena 1934. ili 1926. godine, mada ima velikih zamerki na način na koji je to izvedeno. Međutim crkva je pretrpela oštećenja od strane albanskih terorista tokom pobune protiv republike Makedonije 2001. godine, kada je njegova neposredna okolina minirana , a sama manastirska crkva je korišćena kao glavni štab terorista i skladište za municiju . Sama crkva je karakteristična po tome što je u svojoj unutrašnjosti posedovala manju prvobitnu crkvicu koja je porušena tokom restauracije u prvoj polovini XX veka, kao i po činjenici da se u njoj nalazi jedna od fresaka loza Nemanjićai prikaz loze vizantijskih careva, iako ima tumačenja da je u pitanju loza starozavetnog Jeseja. Manastir je poznat i po tome što je u njemu živeo i stvarao srpski kompozitor duhovne muzike sa kraja XV vekaIsaija Srbin, kao i dijak iz sredine istog veka Vladislav Gramatik. je


    Izgled manastirske crkve


    [​IMG]
    Freska Bogorodice sa Hristom,pre skrnavljenja

    Manastirska crkva u Matejču ima osnovu upisanog krsta sa pet kubeta, sa četiri manja u uglovima i velikim u sredini koje je svojom dvanaestostranošću jedinstven primer u sklopu tzv. vardarske stilske grupe, a po svojoj arhitekturi podseća na one u Starom Nagoričanu i Nerezima. Dugačka je 23.5mistočnom i zapadnom delu crkve. Dva dodatna stuba na zapadu sa još dva niža odvajaju središnji deo crkve i sa glavnim ulazom formiraju pripratu.i spada među veće građevine, a njenu izduženu osnovu pored četiri osnovna stuba, drže još po dva stuba na
    Sama crkva je građevinski tako izvedena da je njen središnji deo najosvetljeniji među građevinama vardarskog stila.Živopis u samoj manastirskoj crkvi pripada slikarstvu prve polovine XIV veka i izveden je neposredno posle Dušanove smrti. Odlikuje ga visok realizam sa zanimljivom skalom boja i više živosti nego što se obično sreće na freskama, kao i dramatičnošću prikaza iz ondašnjeg života.
    Pored glavnog ulaza na zapadu, crkva je imala i dva bočna ulaza na severu i jugu koji su kasnije zazidani. Na bočnim stranama se iznad prostora za vrata nalaze prozori u dva reda, dok se na zapadnom kalkanu iznad priprate nalazi jedan okulus. Građena je običnim pritesanim kamenom i sa njene spoljne strane nema naročitog ulepšavanja fasade ili šaranja opekama koji se mogu naći kod drugih spomenika.Kubeta su međutim izrađena od opeka, a sama crkvena apsida je ukrašena nišama.

    Prvobitna crkvica

    Prvobitno se na mestu manastirske crkve nalazila omanja crkvica oko koje se najverovatnije vremenom razvio manastir i oko koje je podignuta, najverovatnije u XIII veku, manastirska crkva koja je opstala do danas. Pored ovog slučaja, ovakvih primera za podizanje nove veće crkve oko prvobitne manje ima i u Jermeniji u Mzhetu.
    Prvobitna crkvica je bila mala jednobrodna građevina čiji je severozapadni ugao pretvoren u severoistočni centralni stub nove crkve. Imala je pravougaonu osnovu sa spljoštenim jugozapadnimpolukružna apsida sa prozorom smeštenim na njenoj sredini. Po svojoj površini, prvobitna crkvica je zauzimala oko 1/3 površine glavnog prostora između središnje kupole i oltarske apside. temenom iz koje se otvarala


    [​IMG]
    Freska Bogorodice sa Hristom,posle skrnavljenja


    Prošlost manastira

    Nije poznato kada je podignuta prvobitna crkvica, ali se na osnovu najstarijih grčkih natpisa iz doba Isaka Komnina, može smestiti u prvu polovinu XI veka, iako se najstariji pomen manastira nalazi u hrisovulji kralja Milutina iz 1300. godine. Sredinom XIV veka je Milutinov unuk Stefan Dušan otpočeo sa obnovom manastira koju su oko 1357. godine dovršili njegov sin Uroš i supruga Jelena. Manastir je u narednom veku postao značajan kulturni centar(Isaija Srbin), koji se odlikovao svojom prepisivačkom delatnošću(Vladislav Gramatik).
    Posle dolaska Osmanlija, počeo je da propada, a njegovom zarušavanju doprinelo je i skidanje olovnog krova u XVIII veku da bi se njime pokrila Eski džamija u Kumanovu. Posle Kumanovske bitke 1912. godine i prvog balkanskog rata, ušao je u sastav Kraljevine Srbije odnosno Kraljevine SHS posle Prvog svetskog rata. Između dva svetska rata, izvršna je rekonstrukcija manastira tokom koje je iz njegove unutrašnjosti sklonjena prvobitna crkvica[1]. Posle Drugog svetskog rata, na manastirskoj crkvi su ponovo izvedeni konzervatorsko-restauratorske radovi 1953. i 1960. godine.
    Manastirska crkva je stradala 2001. godine od strane albanskih terorista koji su tokom svoje kratkotrajne pobune držali kontrolu nad samim selom i njegovom okolinom. Prostor nekadašnjeg manastira je korišćen kao štab i centar za obuku, manastirska crkva kao skladište municije,a freske u njenoj unutrašnjosti su vandalizovane i dodatno uništene. Albanski teroristi su na taj način pokušali da svetost i ugled manastira iskoriste kao štit od dejstva bezbednosnih snaga republike Makedonije.U unutrašnjosti
    izvor:wikipedija


    Manastir Svetog Andreje na Treski


    [​IMG]
    Manastirska crkva Svetog Andreje

    Manastir Svetog Andreje Andreaš se nalazi u kanjonu reke Treske u Republici Makedoniji, jugozapadno od Skoplja.
    Podigao ga je 1389. godine sin kralja Vukašina (savladar 1365—1369, samostalno 1369—1371) i bratKraljevića Marka (1371—1395) Andrijaš koji je kao oblasni gospodar vladao tom oblašću. Manastir je prvobitno podignut visoko u klancu Treske, ali se posle podizanja brane i hidrocentrale na njoj, našao na obali akumulacionog jezera Matka.

    Izgled manastirske crkve

    Manastirska crkva ima osnovu trikonhosa sa jednim kubetom i pripratom i ukupnom dužinom od oko 15m. Njena osnova se razlikuje od klasičnog trikonhosa po tome što su bočne konhe spolja zatvorene u kubične zidne mase. Sama građevina je sa spoljne strane ukrašena nišama, koje su raspoređene u dva nivoa.

    Živopis

    Živopis manastirske crkve su radili freskoslikari mitropolit Jovan i jeromonah Makarije, o čemu svedoči natpis u samoj crkvi. Njihov rad se dosta razlikuje od ostalih freski rađenih u XIV veku na području današnje republike Makedonije, kako po stilu tako i po temama. Među freskama nema Hristovih čuda, scena iz života Bogorodice,pustinjaka, pa čak ni Pričešća apostola koje se uobičajeno slika u oltarskojapsidi.
    Među urađenim freskama se izdvajaju događaji iz Hristovog života:

    • Molitva na gori
    • Umivanje nogu apostolima
    kao i prikazi svetih ratnika koji su naslikani u punoj ratnoj opremi.
    izvor:Wikipedija


    Manstir "Sveti Arhangel Mihail" Teovo

    Vo neposredna blizina, nad Teovo, kako na prirodna terasa, se gleda najubaviot spomenik, kogo ovde vekovite ne go videle, manastirot Sveti Arhangel Mihail.

    Niz ~etirigodi{no, anga`irano sebevgraduvawe, ktitorot, vo slava na Boga i vo ~est na Svetiot Arhangel Mihail,izgradil manastir.

    [​IMG]

    Ktitorstvoto e poznata kategorija vo celata Pravoslavna Crkva, no vo ramkite na Makedonskata, posebno vo ponovata, toa e piedestalna retkost. Sepak, ova grandiozno, novo svetili{te, e delo na samo eden ~ovek. Na protojerejot-stavrofor Stojko Ristovski. Toj otpo~na, mnogu odamna, so gradewe na hramot, vnatre vo sebe, pa Mu soyida Dom na @iviot Bog kako izraz na negovata silna vera i blagodarnost na Boga za site dobrodeteli so koi gi nagradil, a Mu gi prinese za site nas.

    Manastirot e rasposlan na nadmorska viso~ina od 450 m.,na lokacija vrz koja se najdeni stari temeli od nekoga{en manstir. Mo`ebi od vremeto na duhovno retardirani Bogomili ? Za toa indicira i bliskoto selo Bogomila, no i tvrdata karpa, Teovo-Bogovo, Gospodovo, koe ne go zaboravilo nezgasnatiot spomen za ova sakralno svetili{te. Nego od pepel go krena negoviot ktitor. Samiot Teov~anec. Pronajdenite koski na nepoznatiot monah Jovan, preku videnie, apoteozno gi sohrani vo temelot na kambanarijata. Na taa vizurna, manastirska terasa, na povr{ina od 3.000 kvadratni metri, vo besprekorna grade`na izvedba, vi{neat tri objekti: hramot, kambanarijata i konakot.
    Manstirskata crkva e ednokoraben hram, so dimenzii 9 X 4,5 m., a visinata na centralnoto kube e 7 m., taka {to vkupnata korisna povr{ina iznesuva nad 40 kv.metri. Avtor na proektot e arh.Dragi{a @ivkovski od Skopje. Zografi na ikonite se Svetozar Bogdanovski i Tawa Mi{eva, a na fresko`ivopisot Dragan Risteski i Lazar Le~i} od Ohrid. Hramot od vremenski pri~ini se u{te ne e celosno zografiran, no za skoro vreme go ~eka svoeto kompletirawe.
    Kmbanarijata e dominantniot objekt vo manstirskiot kompleks. Nejzinata osnova e 2,5 X 2,5 m. vo prizemjeto, so tri kata, vo visina na 23 m.
    Manstirskiot konak e vistinsko remek delo na gradba i ureduvawe stamben prostor. Vo osnova sodr`i dimenzii 18 X 9 m. so dve niski prizemja, kat so kaskadno re{enie i dve potkrovja. Korisnata povr{ina iznesuva vkupno 304 kv. Metri.
    So mali isklu~oci, site grade`ni objekti se zavr{eni i ekipirani so nova oprema. Celiot kompleks e ograden so kamena i kovana ograda, a vnatre{niot prostor e zazelenet so kultivirana treva. So golemi zalo`bi, ktitorot izdejtvuval do manastirot da se doa|a po nov asfalten pat, dodeka, pak, dolgiot pat, poradi o{tetenost, da bide popraven so ispolnuvawe na dupkite.
    Na ~inot osvetuvawe prisustvuvalo golemo mnozinstvo na blago~estiv pravoslaven narod brojno sve{tenstvo od site kraevi na Makedonija. ^inot osvetuvawe go izvr{ija ~etiri arhierei: Kiril, Petar, Timotej i Stefan, vo soslu`enie na ktitorot prota-stavroforot Stojko Ristovski i brojno sve{tenstvo.
    Po ~inot osvetuvawe, Mitropolitot Stefan pred mnogubrojniot veren narod, ja proiznese negovata propoved, od koja ktitorot i semejstvoto, obzemeni od radosta i ~uvstvata, so samo nim poznat emotiven naboj, trognati do solzi, rekoa: "Revnosta za Tvojot Dom Gospodi, ne ispolni. . ."Propovedta na Mitropolitot Stefan gi trogna site: "Kako se bogatime vo Gospoda i dali na{eto bogatstvo e za neboto, ili pak, molci go jadat"?
    Prota-stavroforot Stojko Ristovski e eparhiski sekretar na Povardarska eparhija od 1.Januari 1978 godina do denes, kako i parohiski sve{tenik pri crkvata "Sveta Bogorodica" vo Veles.
    U{te so samoto postavuvawe na tie dol`nost vo Povardarskata eparhija, poto~no vo Veles, iscelo se anga`ira vo grade`ni dejnosti kako vo svojata poverena parohija taka i niz eparhijata. Negova e zaslugata za vonredno retkata izgradbata na administrativnata rezidencija na Povardarska eparija, dvospratnata administrativna zgrada so krstilnica od temeli pri crkvata "Sv.Bogorodica", celosni rekonstrukcii so `ivopis na crkvite "Sveta Bogorodica" i "Sveti Spas", i golemi potkrepi vo podr`ka na pove}e gradbi niz eparhijata.
    Neka mu bide ~estito i vekovito od site. Bog da go nagradi so krepko zdravje i u{te pogolemi blagodetni sili, da go tvori Bo`joto, za spasenie na svojata du{a, du{ite na negovoto semejstvo i vernicite od Teovo i na celata MPC. Teovskiot manstir, neka bide eden venec pove}e vo dodeluvaweto na ve~nata, Bo`ja, nagrada.
    izvor:m-p-c.org
    Poslednja izmena: 23.11.2010
  2. EuroTurs
  3. zjovan29
    Offline

    zjovan29 Član

    Postova:
    1.857
    Zahvala:
    2
    Lokacija:
    CRIKVENICA
    [FONT=C_Arabia]Sv. Bogorodica Perivleptos
    (Sv. Kliment Ohridski)


    [/FONT][​IMG]

    Dene{nata crkva Sv. Kliment, izgradena e vo 1295 godina pod imeto Sv. Bogorodica Perivlepta (Preslavna), e potpolno so~uvan ohridski srednovekoven spomenik, poznat po izvonrednata arhitektura i yidno slikarstvo. Vo 13 vek koga e izggradena so Vizantija vladeat Paleolozite i stilot e paleozoski. Crkvata e vo forma na vpi{an krst a podocna se dodadeni egzonarteks i dva paarlisi.Od levata strana od vlezot (golemata vrata niz koja se vleguva vo crkvata) se izdignuva kambanarija so golema kambana, poklon od 1924 od Mihajlo Pupin. Od desnata strana e zgradata vo koja vo 1983 od pove}e crkvi e prenesena Galerijata na ohridski ikoni. Vo staroto osnovno u~ili{te "Kliment Ohridski" od Avgust 1985 se nao|a postojana izlo`ba za Slovenskata pismenost .

    Crkvata Sv. Kliment e gradena vo oblikot na vpi{an krst. Ima osmostrano kube so ovalni pokrivni venci. Kako graditelski materjal se upotrebeni pe~ena tula i bigor. So nivnoto majstorsko redewe postignati se izvonredni dekorativni re{enija i harmoni~nost na nadvore{niot izgled na crkvata. Zaradi toa crkvata Sv. Kliment zavzema istaknato mesto me|u vrvnite ostvaruvawa na srednovekovnata arhitektura.

    Vo crkvata se nao|aat i nadvore{ni dogradbi. So nejzino dograduvawe vo 19 vek e promenet izgledot na zapadnata strana. Najprvo se minuva niz trem koj go dr`at anti~ki stolbovi.

    Po pretvoraweto na Sv. Sofijavo xamija, crkvata Sv. Kliment stanuva soboren hram na Ohridskata arhiepiskopija i ostanuva se do ukinuvaweto na arhiepiskopijata 1767 godina. Dene{noto ime go dobila po prenesuvaweto na mo{tite na Kliment Ohridski od manastirskata crkva Sv. Pantelejmon, zatoa {to i taa e pretvorena vo xamija. Vo Sv. Kliment od Sv. Sofija i Sv. Pantelejmon se preneseni mnogu skapoceni ikoni, rakopisni knigi pi{uvani na slovenski i gr~ki jazik od 10 vek pa natamu, razni relikvii, crkveni ode`di, taka {to ovaa crkva stanala edinstvena riznica. Do dene{ni denovi se so~uvani pove}e eksponati, pred se poznatata

    kolekcija na ohridski ikone

    [​IMG]

    Freskite vo Sv. Kliment postepeno se otkrivani po~nuvaj}i od 1950 godina. Se nao|ale pod temni sloevi ~ad koi, so tekot na vekovite se natalo`ile od kandilata i sve}ite. Is~isteni se so specijalna emulzija od hemikalii so organsko poteklo po recept na poznatiot slikar i konzervator Zdravko Bla`i}. Freskite se delo na Mihailo Astrapa i Eftihij, vrvni slikari od krajot na 13 i prvata polovina na 14 vek. Tie vo 1295 godina ja dekorirale ovaa crkva po nara~ka na vizantiskiot vojskovoda~ Progon Zgur, rodnina na Andronik 2 Paleolog, {to e napi{ano na vnatre{nata strana nad vleznata vrata. Slikarite svoite imiwa ve{to gi vokomponirale vo ornamentikata na oblekata na Sv. Dimitrija (Mihajlo) i Sv. Prokopija (Evtihij), a i na drugi mesta.

    Slikarstvoto vo Sv. Kliment pretstavuva sosema novo poglavje vo srednovekovnata umetnost. So ovie freski se zapo~nuvaat novite umetni~ki streme`i na vizantiskata umetnost, poznati kako renesansa na paleolozite.

    Sem toa, freskite od Sv. Kliment se prvite poznati datirani dela na Mihajlo i Evtihij, Podocna dvorski slikari na kralot Milutin. Nivnoto tvore{tvo mo`e da se prati skoro tri decenii: od Sv. Kliment (1295) preku Sv. Nikitie (1307) do Staro Nagori~ani (1318) i drugi crkvi.

    Freskite vo Sv. Kliment, gi karakterizira pred se te`neeweto na umetnikot za individualizirawe na prika`anite likovi i naglasuvawe na napu{taweto na postoe~kite ikonografski {abloni. Se dobiva vpe~atok deka na slikarite za likovite na svetcite, prika`ani bez tragovi na ma~eni{tvo i isposni{tvo i raboteni mnogu realisti~no so niza detali, im pozirale nivni sovremenici. Ako pak se pravat nekoi sporedbi, opravdano se pravi vrska me|u freskite od Sv. Kliment i slikarstvoto na ranata renesansa. Na vakva sporedba posebno upatuva nizot od specifi~ni detali vo kompozicijata "Oplakuvawe na Hristos", vo vtorata zona na severniot yid. Silniot dramatizam na ovaa kompozicija pred se e izrazen so gestovi i pokreti - posebno so prika`uvawe na raspletenata kosa na Bogorodica - i voop{to so re{enija koi imaat mnogu zaedni~ko so slikarstvoto na Xoto, sovremenik na Mihajlo i Eftihij. Do ovie novini i identi~ni re{enija slikarite na ohridskiot Sv. Kliment i italjanskiot umetnik Xoto doa|aat nezavisno edni od drugi. Zaedni~kata inspiracija i bila anti~kata umetnost, poto~no maskite koi glumcite gi nosele vo tekot na izveduvaweto na tragediite vo anti~kite teatri.

    Slikarstvoto vo Sv. Kliment karakterizira i tematsko pro{iruvawe i zgolemuvawe na brojot na figuri vo kompozicijata. Na zapadniot yid centralno mesto zavzema kompozicijata "Uspenie na Bogorodica", sostaven del na ciklusot posveten na Bogorodica, koja, so isklu~ok na oltarskiot prostor, ja pokriva celata prva zona. Vo vtorata zona slikani se sceni na hristovite stradawa. Vo kupolata e prika`an hristos kako stra{en sudija. Vo oltarskiot prostor naslikana e ogromna figura na Bogorodica i pod nea izvonredna kompozicija "Pri~estuvawe na apostolite.

    Portreti na Kliment Ohridski i arhiepiskopot Konstantin Kavasila se nao|aat na severniot yid, dodeka na ju`niot e prika`an apoostol Petar koj namesto ktitorot, go dr`i modelot na crkvata.

    Vnatre{niot ambient na crkvata go nadopolnuva mermernata ograda, koja e rekonstrukcija od stariot ikonostas. Ovde e izlo`eno edno delo od golema umetmi~ka i istoriska vrednost. Toa e edinstvenata skluptura i edinstvena vo koja e prika`an likot na Sv. Kliment Ohridski. Se smeta deka sklupturata e napravena kon krajot na 13 vek. Verojatno nastanala pod vlijanie na zapadnoevropskata umetnost vo vreme na krstonosnite pohodi i zavzemaweto na Carigrad od krstonoscite. Ovde se nao|a i drevniot prestol na ohridskiot arhiepiskop Prohor, ukrasen so sedef. Po odvaj vidliviot slovenski natpis doznavame deka ovoj prestol e izgraden 1540 godina. U{te edno delo predizvikuva vlijanie: toa e vladi~kiot prestol na mitropolitot Grigorij, izraboten vo rezba, delo na debarskite majstori bra}a Todorovi od seloto Gari.

    Freskite vo pripratata se isto taka slikani 1295 godina.

    Kako i vo drugi ohridski crkvi i vo S. Kliment podocna se vr{eni dograduvawa i doslikuvawa na novi freski. Taka vo pripratot, na levata strana, so~uvan e portret na Ostoja Rajakovi}, rodnina na Krale Marko, naslikan 1379 godina. Vo istiot vek, na severnata i ju`nata strana na crkvata se izgradeni i dve kapeli. Severnata kapela na Sv. Grigorija Bogoslov, sprema natpisot na vnatre{nata strana na vleznata strana na vleznata vrata, podignata e i slikana 1365 godina. Devolskot episkop Grigorije bil nejzin ktitor. Za ju`nata kapela, vo koja se so~uvani freski, nema nikaki podatoci. Freskite nastanale okolu 1365 godina. Od 14 vek poteknuva i slikarstvoto na nadvore{nata fasada na crkvata Sv. Kliment. Na zapadnata fasada, na starite raboteni se vo 1595 novi freski.

    Mnogu zna~ajni ikonografski celini od 14 vek, nastanale vo isto vreme koga i freskite na severnata kapela i so fragmentirano so~uvani portreti na nejzinata zapadna fasada, pretstavuva" Ilustracija na himnata na Bogorodi~niot akatist", koja go pokriva celiot fasaden yid na crkvata.

    Sega{nata nadvore{na priprata na crkvata Sv. Kliment e izrabotena vo 19 vek.

    Del od freskite koi zaslu`uvaat posebno vnimanie se :



    • [*] Bogorodica [ir{aja nebesi( Bogorodica po{iroka od neboto)
      [*] Pri~estuvawe na apostolite
      [*] Voznesenie Hristovo
      [*] Isus Hristos Pantokrator (Sedr`itel)
      [*] Me|u prozorcite se prika`ani ~etirite proroci,
      [*] Vo Pandantifite se prika`ani Evangelistite:
      • Sv. Jovan
      • Sv. Marko
      • Sv. Matej
      • Sv. Luka
    Crkvata na yidovite e podelena na 4 zoni. Gornata zona e posvetena na Isus Hristos, vtorite dve na Bogorodica, a na najdolnata zona ima portreti na svetiteli.


    • [*] -Prva zona za `ivotot na Hristos:
      • Isus Hristos e prika`an vo pe{tera kade {to se ra|a,
      • "Sretenie" na prorokot so Isus,
      • "Kr{tevawe" na Isus vo Jordan
      • , 2 sceni od ~udata Hristovi "Lazarevo voskresenie" i "Preobra`enie" na Isus vo svetlina),
      • sceni od pred smrtta (Vleguvawe na Isus vo Erusalim, Tajnata ve~era, mieweto na nozete),
      • Molitva vo maslinovata gora (Isus se moli tri pati). ,
      • Predavstvoto na Juda so bakne`,
      • Raspetie,
      • oplakuvawe na Isus Hristos (proka`ani se mnogu ~uvstva),
      • Voskresenie.

      [*] -Vtora i Treta zona `ivotot na Bogorodica
      • Blagovesti (vest deka }e se rodi Bogorodica),
      • ra|awe na Bogorodica,
      • vovedenie vp hramot,
      • davawe na Josif,
      • Uspenie (Isus dr`i bebe vo racete nad nea simboliziraj}i ja nejzinata du{a, okolu nea ima mnogu angeli i drugi li~nosti koi ja `alat).

      [*] -Vo ~etvrtata zona ima portreti na Sv. Kliment i drugi svetci. Na stolbovite se prika`ani svetite voini.
    Mihail Astrapa i Evtihij se sigurni, so sigurni potezi, blaga modelacija na liceto i racete (se ~uvstvuva volumen), ima izedna~en kolorit i izgleda kako edna celina vo harmonija. Rabotele na vla`en malter. Istite majstori rabotele i vo crkvata Sv. Nikita na Skopska Crna Gora kako i vo Sv. \or|i vo Staro Nagori~ane

    [FONT=C_Arabia]Sv. Sofija (Bo`ja premudrost)


    [/FONT][​IMG]
    Pogledneta ja Sv. Sofija od site agli:



    • Najstarata so~uvana ohridska crkva e katedralata Sv. Sofija, pove}evekovno sedi{te na Ohridskata arhiepiskopija. Toa e eden od najzna~ajnite srednovekovni spomenici vo Makedonija i po{iroko, edinstvena galerija na srednovekovnoto slokarstvo od prvata polovina na 11 do vtorata polovina na 14 vek.

      Crkvata e izgradena od strana na arhiepiskopot Leon(1036 - 1056). Vo toj period so vizantija vladeele makedonci i stilot na crkvata e makedonski.

      Sv. Sofija e gradena na temelite na ranohristijanska bazilika. Fragmenti od postaroto slikarstvo od ona od 11 vek, primetni se na nekolku mesta vo oltarskiot prostor. Crkvata bila obnovuvana za vreme na arhiepiskopot Lav.

      Vnatre{nosta na ovaa nekoga{ katedralna crkva na Ohridskata arhiepiskopija ne podsetuva na nejziniot nekoga{en sjaj. Stotina kvadratni metri freski zasekoga{ se izgubeni. Delovi od prvobitniot kamen ikonostas se nao|aat na pove}e mesta vo blizina oltarot. Izlo`eni se kako posebni eksponati ili se zaedno so delovi od ciboriumot od 14 vek vgradeni vo turskiot mimbar koj i denes postoi.

      Veli~enstvenosta na ovaa edinstvena galerija na srednovekovnoto yidno slikarstvo mo`e da se voo~i najprvo i najdobro vo oltarskiot prostor. Impresivno deluvaat krupnite figuri na crkvenite velikodostojnici, monumentalni starozavetni i novozavetni kompozicii ili dvata friza so po pet angeli koi istovremeno kle~at, tr~aat i letaat.

      Sv. Sofija e pretvorena vo xamija najverojatno vo 16 vek. Toga{ e zna~itelni izmenet nejziniot prvobiten vnatre{en i nadvore{en izgled. Izvr{en e niz prepravki i doyiduvawa. Freskite vo centarlniot del na crkvata i vo pripratot bile varosani, a na edno od kupolite bilo izgradeno minare.

      Vedna{ po zavr{uvaweto na Vtorata svetska vojna prevzemeni se itni merki za za~uvuvawe na Sv. Sofija od ponatamo{no propa|awe. Prvo freskite se iz~isteni od malterot i varta, a potoa se pristapilo kon potpolna za{tita na crkvata, pri {to se prevzemeni najsovremeni konzervatorski metodi. Od ju`niot yid, a i od drugi mesta od kade postoela opasnost od ru{ewe, freskite se odstarneti. Vo maj 1953 godina po vra}aweto na ju`niot yid vo prvobitnata polo`ba bez ru{ewe, koga se primeneti iskustvata na na poznatiot italjanski konzervator Fernando Forlatija, freskite na specijalni platna se povtorno montirani na drveni okviri i vrateni na prvobitnite mesta.

      Vo najstaroto slikarstvo na Sv. Sofija od 11 vek, koe ima izvonredna ikonografska i likovna vrednost, prv pat se sretnuva niz od novozavetni i starozavetni kompozicii, koi podocna vo srednovekovnata umetnost, stanuvaat sostaven del na ikonografskiot repertoar na yidnite dekoracii.

      Dolnite delovi na oltarskiot prostor ispolneti se so cela galerija portreti od carigradski, antiohiski, erusalimski i aleksandriski patrijarsi, arhiepiskopi i episkopi. Vo apsidata na \akonikonot se nao|aat {est portreti na rimskite papi, a na ju`niot yid naslikani se prvite poznati portreti na tvorcite na slovenskata pismenost Kiril Solunski i negoviot najistaknat sledbenik Kliment Ohridski. Vo polukalotata na oltarskata apsida se istaknuva ogromna figura na Bogorodica, a pod nea kompozicijata "Pri~estuvawe na apostolite, koja od vizantiskata umetnost prvo tuka se sretnuva. Vo prvata zona na oltarskiot prostor prika`ani se sceni od Stariot zavet. Na ju`niot yid se nao|a ciklus sceni od `ivotot na Avram, edinstven vo srednovekovnoto slikarstvo na Makedonija. Na sprotivniot strana, na severniot yid, prika`ani se kompozicii "Trojca mladi vo v`arena pe~ka", "Jakovini skali~ki", "Sv. Vasilie slu`i liturgija" i "Sonot na Jovan Bogoslov". Dvete posledni kompozicii, kao dvata friza angeli, koi se nao|aat vo vtorata zona, isto taka se edinstveni vo srednovekovnata umetnost. Vo svodot na oltarniot del, nad frizovite so angeli, naslikana e kompozicija Voznesenie. Vo apsidata na proskomidijata prika`ana e kompozicija "^etirieset ma~enici". Na severniot yid na naosot se nao|a fragmentirano so~uvana kompozicija "Uspenie na Bogorodica". I taa vo vizantiskoto slikarstvo se javuva prvo ovde , za podocna da e ~esto povtoruvana.

      Novina pretstavuva pretstavuvaweto na Hristos so goli noze. Vaka e prika`an na freskata "Bogorodica so Hristos" od 11 vek, koja se nao|a na severniot yid, nekoga{en sostaven del na prvobitniot ikonostas. Se smeta deka so ovie slikarski re{enija se ssoboruva tezata deka italjanskite od 13 vek prvi na vakov na|in go prika`uvale Hristos.

      Vo pripratot na crkvata prika`ana e cela galerija `eni svetici, edinstvena ikonografska celina vo yidnoto slikarstvo na 11 vek.

      Slikarstvoto na ohridska Sv. Sofija, kolku i da se povrzuva so umetnosta na vizantiskiot kler od toa vreme, nastanuva vo edna nova, slovenska sredina, vo sedi{teto na aftokefalnata Ohridska arhiepiskopija. Sekako deka toa bila i edinstvena pri~ina za razvoj na novi i samostojni sva}awa na likovnata umetnost od toa vreme . Vo ovie freski se sodr`ani mnogu specifi~ni, a i univerzalni ikonografski i likovni osobenosti. Ba{ vo toa e i posebnoto zna~ewe na najstaroto slikarstvo na ohridskata Sv. Sofija..

      Vo tekot na podocne`nite vekovi crkveni velikodostojnici nastojuvale vo Sv. Sofija da ostavat primetni tragovi od svoeto prisustvo. Zaradi toa na yidovite na ovaa crkva sre}avame freski slikani od prvata polovina na 11 do vtorata polovina na 14 vek.

      Od pripratot, kade se nao|a galerija portreti na `eni svetci, so skali se stignuva do gornite delovi na crkvata. Najprvo naiduvame na severnata kapela na Sv. Jovan Prete~a, dekorisana vo sredinata na 14 vek. Ovde se prika`ani ~lenovi na semejstvoto na feudalniot despot Oliver, ktitor na ovaa kapela. Freskite se delo na slikarot Konstantin. Negovoto ime, zaedno so imeto na negoviot sin Jovan se spomnuvaat vo natpisot otkrien vo prozorot na kapelata. Ovie podatoci se mnogu zna~ajni za prou~uvawe na rabotata na lokalnite slikarski rabotilnici vo Ohrid.

      U{te pointeresna e dekoracijata na spratot na pripratot. Ovde pokraj portretot na ktitorot - arhiepiskopot Nikola, naslikani i Kliment i Naum Ohridski. Vo centralniot del, na mesto kade se nao|ala kalota, stru{ena vo vreme na turskite intervencii koga crkvata e pretvorena vo xamija, so~uvani se fragmenti od "Ilustracijata na Damaskinoviot kanon za bogorodi~noto uspenie", ciklus koj se srea}ava samo u{te vo crkvata Sv. Bogorodica Qevi{ka vo Prizren. Vo svodot se prika`ani vaselenski soboro, prili~no o{teteni. Ovie freski, raboteni vo sredinata na 14 vek, se delo na slikarot Teorijan i negovite sorabotnici koi se smetaat i za ikonografi na mnogu zna~ajnata freska vo nadvore{niot priprat na ohridskata Sv. Sofija, koi se so tekot na minatite vekovi dosta o{teteni.

      Posebno vnimanie privlekuva zapadnata fasada na Sv. Sofija, yidana za vreme na ohridskiot arhiepiskop Grigorij 1313-1314 godina., {to e so~uvano na natpisot od tuli koj se protega vo celata dol`ina na gorniot del na fasadata. Anonimniot neimar, koj suvereno vladeel so elementite na vrvnite dostignuvawa na vizantiskata arhitektura, izvonredni re{enija postignati so harmoni~na podelba na povr{inata, mirnite ritmovi na triforot, slepite prozorci i arkadi, sozdava svoevidno remek delo.

      Kako graditelski materjal za Sv. Sofija koristeni se i delovi na anti~ki gradbi i hramovi. Na prvobitnata zapadna fasada, od levata strana, se nao|a mnogu interesen reljef vo kamen, na koj e prika`ana mitolo{ka scena "Borba na kentaur so Lapid".
    [FONT=C_Arabia]Sv. Jovan Bogoslov - Kaneo[/FONT]


    [​IMG]

    Crkvata Sv. Jovan Bogoslov - Kaneo e yidana i slikana vo 13 vek i za nea nema pi{ani podatoci. Crkvata se nao|a na edno od najubavite mesta na Ohridskiot breg. Podignata e na visoka stena nad nekoga{nata ribarska naselba Kaneo i nad edna od najubavite pla`i vo stariot del na gradot. Gradena e vo oblikot na krst. Poznata e po mnogu skladnite oblici i izvonredno uspe{no dekorativno oblikuvana fasada i kupola. Kako konstruktivni i dekorativni elementi za gradba se upotrebuvani pe~ena cigla i bigor.

    Arhitekturata na Sv. Jovan Bogoslov - Kaneo mnogu e zna~ajna za prou~uvawe na srednovekovnite spomenici na Ohrid. Taa pretstavuva uspe{na kombinacija na vizantiski i ermenski elementi. Nepoznatiot graditel na ovoj spomenik ja proektiral kupolata pod vlijanie na ermenskata arhitektura. Toa se ogleda i na rebrastite troagolni venci na nadvore{nata strana na osmostranata kupola.

    Na crkvata Sv Jovan - Kaneo, eden od simbolite na drevniot Ohrid i e vraten prvobitniot izgled po konzervatorskite raboti obaveni 1963 i 1964 godina, koga se stru{eni yvonikot i pripratata, koi i bile doyidani na ovaa manastirska crkva vo 19 vek. Toga{ se otkrieni freskite od kupolata koi se konzervirani zaedno so onie od oltarot.

    Dolgo vreme, me|u 17 i 19 vek, crkvata bila delumno stru{ena i napu{tena. Toga{ pogolem del od freskite e uni{ten i zasekoga{ izguben.

    Vo kupolata e naslikana ogromna figura na Hristos Pantokrator (Sedr`itel), opkru`en so osum angeli koi lebdat. Na yidovite me|u prozorite na kupolata se pretstaveni prorocite.

    Vo oltarot, vo gornata zona pod polukalotata, naslikana e kompozicija "Pri~estuvawe na apostolite" vo koja apostolite se prika`ani vo carski obleki, {to pretsavuva isklu~ok vo celoto vizantisko slikarstvo.

    Vo slikarstvoto na Sv. Jovan Kaneo od posebno ikonografsko zna~ewe e zaedni~koto prika`uvawe na Kliment Ohridski, ohridskiot arhiepiskop Konstantin Kavasila i prviot ranohristijanski misioner vo ove kraevi, konkrajot na 3 vek - Erazmo Lihnidski. Toa e edinstveniot portret na erazmo vo ohridskoto srednovekovno slikarstvo.

    Freskite od Sv. Jovan Kaneo se delo na grupa slikari koi ja prodol`uvaat umetni~kata tradicija na epohata Komneni. Po svoite arhai~ni osobenosti i mona{kiot karakter, pva slikarstvo e von novite streme`i vo srednovekovnata umetnost, koi se javuvaat so renesansata na Paleolozite i koi po~nuvaat ba{ vo Ohrid so slikarstvoto na crkvata Sv. Kliment.

    izvor:soros.org.mk




    Poslednja izmena: 29.11.2010
  4. zjovan29
    Offline

    zjovan29 Član

    Postova:
    1.857
    Zahvala:
    2
    Lokacija:
    CRIKVENICA
    Polikonhalna ranohristijanska bazilika kaj Imaret


    [​IMG]

    Poglednete ja vnatre{nosta na bazilikata zaedno so prekrasnite mozaici. Polikonhalnata bazilika e taka nare~en abidej}i e specifi~no izgradena od pove}e konhii Taa e tribrodna vo osnova i ima prosrorija Katehumenum, krstilnica Baptisterium.

    Katehumenum se vika bidej}i Katehumenite (lu|e koi se spremaat da se krstat) se u~ele za verata.

    Ranohristijanskata crkva, ~ie vistinsko ime ne se znae, e bogato ukrasena so podni mozaici, ~ie iskopuvawe zapo~nalo 1961 a zavr{ilo nekolku godini podocna. Najubavite od mozaicite se nao|aat vo Krstilnicata. Se sostojat od raboti povrzani so vodata. Tri pati e prika`ana fontanata na `ivotot, i na sekoja ima po eden par `ivotni. Na aglite kako ~ove~ki likovi se prika`ani ~etirite rajski reki( Od ustite na lu|e te~e voda) Crkvata najverojatno e podignata i dekorirana vo 5 vek, vo vreme koga gradot Lihnid bil zna~aen ranohristijanski centar i sedi{te na Lihnidskiot episkop. Ni po dimenziite, ni po sjajot, taa ne zaostanuva zad najmonumentalnite ranohristijanski hramovi od tie vremiwa.

    Sistematskite iskopuvawa na gradbata poka`ale deka crkvata imala ogromni dimenzii. Nepoznati slikari ja ukrasile so prekrasni mozaici. Ktitorite svojot golem poklon go odbele`ile so natis vo isto~niot del na prostorijata (severno od glavnata crkva), bez svoi imiwa i na mnogu skromen na~in: "Napravile za svoj blagoslov onie ~ii imiwa samo Bog gi znae".

    Ovoj ranohristijanski hram bil izgraden od golemi beli i crveni kameni blokovi, te{ki i do nekolku stotini kilogrami. Kako graditelski materjal se koristeni i delovi od kamenite sedi{ta na anti~kiot teatar koj se nao|al vo neposredna blizina. Crkvata e stru{ena verojatno na po~etokot na 6 vek so golemiot zemjotres koj gi sravnil so zemja gradovite Skupi i Stobi.


    Sv. Pantelejmon - Imaret


    [​IMG]
    Klimentoviot manastir Sv. Pantelejmon, vo turskiot period i podocna e poznat kako Imaret xamija.

    Denes na mestoto na manastirot postoi konzervirana xamija so stru{en svod i minare. Terenot okolu objektot e ubavo ureden. Vo vnatre{nosta na xamijata se nao|aat tragovi od postari gradbi. Toa se ostatoci od najstariot slovenski manastir Sv. Pantelejmon koj vo 893 godina, kako svoja zadu`bina go izgradil Kliment Ohridski.

    Ovde se nao|al prviot slovenski univerzitet, `ari{te na slovenskata pismenost i kultura, mesto kade se postaveni temelite na Ohridskata kni`evna {kola. Ovde Kliment Ohridski, prv pisatel me|u makedonskite Sloveni, sostavuval literaturni tvorbi, me|u koi i "Pofalno slovo na Kiril" - remek delo na srednovekovnata slovenska kni`evnost. Vo sklop na prviot slovenski univerzitet rabotela i najstarata medicinska {kola vo Evropa. Ohridskiot arhiepiskop Teofilakt (12 vek) i dimitrije Homatijan (13 vek), biografi na Kliment Ohridski, mnogu reljefno ja opi{uvaat negovata bolnica vo koja le~eweto bilo besplatno, izvr{uvano so sugestija, hipnoza, razni ~aevi i napitoci od treva - bez upotreba od magija. Kliment Ohridski go smetaat i za prviot slovenski kompozitor i muzi~ki pedagog. Toj gi sostavuval pesnite i obu~uval generacii od peja~i, neophodni za crkovnata slu`ba. Vo Klimentoviot manastir osnovni pouki dobivale i idnite slikari i drugi umetnici, koi bile mnogu barani za dekorirawe na crkvi, slikawe ikoni, prepi{uvawe i ukrasuvawe rakopisni knigi. Od Klimentovata i Naumovata sredina vo Ohrid i oblasta Kutmi~evica izniknale mnogu obrazuvani mladi lu|e.

    Me|u arheolo{kite ostatoci vo Klimentovata crkva Sv. Pantelejmon se nao|a grobnicata na Kliment Ohridski. Sprema `itieto na arhiepiskopot Teofilakt za Sv. Kliment Ohridski, golemiot slovenski prosvetitel so svoja raka ja napravil grobnicata vo koja e zakopan 916 godina.

    Vo vnatre{nosta na objektot se izlo`eni fotografii na koi e prika`an tekot na arheolo{kite iskopuvawa i konzervacijata na Klimentoviot manastir, pove}e fragmenti od freski i venecijanski pari, kako i drugi predmeti pronajdeni vo tekot na istra`uvawata.

    Na edna rekonstruirana freska koja e izlo`ena, proka`an e eden od obnovuva~ite na Klimentoviot manastir vo 14 vek - bojarot Kesar Duka zaedno so sinot Dimitrija. Gore, vo leviot ago, na ovaa ktitorska kompozicija, se gleda Kliment Ohridski kako go blagoslovuva Kesar Duka i negoviot pratitel.

    Freskite od prvobitnata Klimentova crkva ne se so~uvani. Fragmenti od otkrienite freski im pripa|aat na tri razli~ni periodi na obnovuvawe i pro{iruvawe na Klimentoviot manastir. Na najstaroto so~uvano slikarstvo im pripa|aat figurite od prviot sloj vo oltarskiot prostor. Stanuva zbor za freski koi gi imaat site karakteristiki na podocne`nite streme`i na Komnenoviot stil od 13 vek. Delovi, pak, od freski na oltarot i na stolbovite, kako i spomnatata ktitorska kompozicija so Kesar Duko i negoviot sin, pripa|aat na drugafaza na obnovata od tretata decenija na 14 vek. Na tretata faza, odnosno poslednata obnova, obavena neposredno pred doa|aweto na Turcite, pripa|aat freski otkrieni vo tekot na arheolo{kite iskopuvawana zapadniot del na crkvata.

    Narodnoto predanije deka na ova mesto postoi Klimentova crkva i negova grobnica, potvrdeno e po prvite arheolo{ki iskopuvawa 1943 godina koga prof. Dim~e Koco otkril temeli na Klimentova crkva i vo istovreme i negovata grobnica. Po Doa|aweto na Turcite, Klimentovite mo{ti se preneseni vo crkvata Sv. Bogorodica Perivlepta. Dvaeset i dve godini podocna, 1965 godina zavodot za za{tita na kulturatavo Ohrid prodol`i so istra`uvaweto kaj Imaret xamijata, koi se zavr{eni so ureduvawe na ovoj kulturno - istoriski spomenik. Na 10 septemvri 1966 godina po povod 1050 godi{ninata od smrtta na Kliment Ohridski odr`ani se vo Ohrid golemi sve~enosti.

    Profesorot Dim~e Koco utvrdil deka Klimentovata crkva bila izgradena na temelite naedna ranohristijanska bazilika ~ii ostaoci se so~uvani. Kliment ja podignal svojata crkva vo trikonhalen oblik (list detelina), arhitektonski oblik neguvan vo Makedonija vo vreme na Kliment i Naum. Crkvata bila obnovuvana nekolku pati, {to se mo`e da se zaklu~i na osnova na ve}e spomnatite fragmenti freski, kako i po tragovite na podocne`ni dograduvawa i pro{iruvawa.


    Sv. Naum Ohridski


    [​IMG]

    Videte go manastirot od drugi agli: Podra~jeto vo koi se nao|a manastirot Sv. Naum e edno od najubavite na Ohridskoto ezero. Prekrasnoto zelenilo na ovoj predel, dvata romanti~ni ostrovca (od koi drugoto e obrasnato so gusta {uma i so mnogu ptici koi tamu se gnezdat nepristapno za posetitelite) opkru`eni so izvorite na Crn Drim, prostanata peso~na pla`a,, samiot manastir i panorama koja se poka`uva od izvu{uvaweto na koe e izgraden, go pravat ova mesto edno od najprivle~nite izleti{ta.

    Konacite na manastirot denes se adaptirani i pretvoreni vo hotel.

    Manastirot Sv. Naum e izgraden na stena nad ezeroto, od kade se pru`a izvonreden pogled na Ohridskoto ezero, gradot Pogradec vo Albanija i na okolnite planini. Prvobitnata Naumova crkva

    Naumoviot manastir na Svetite arhangeli, kako i Klimentoviot manastir Sv. Pantelejmon vo Ohrid se prvi poznati slovenski spomenici na crkvenata arhitektura vo ohridskiot kraj. Gradena so osnova trikonhos (losna detelina), Naumovata crkva pripa|a na pravecot na srednovekovnata slovenska arhitektura koja bila neguvana vo periodot na dejnosta na slovenskite prosvetiteli Kliment i Naum na teritorijata na Makedonija.

    Podatocite za `ivotot i rabotata na Naum Ohridski i negoviot manastir na Ohridskoto ezero, sodr`ani se vo tri `itija. Najstaroto, Naumovoto `itie go napi{al eden od negovite sovremenici i u~enici. Prepis na ova `itie, koe vo 15 vek go objavile Ivan i Nikola Milo{evi od okolinata na Debar, najdeno e 1906 godina vo Zografskiot manastir na Atos. Drugo slovensko `itie za Naum Ohridski so~uvano e vo eden zbornik od 16 vek. Treto `itie na gr~ki jazik ostavil ohridskiot arhiepiskop Konstantin Kavasila.

    Niz novi, dosega nepoznati podatoci, pru`a Letopis na manastirot Sv. Naum od vtorata polovina na 19 vek, delo na sve{tenikot Dimitrija Petru, roden vo Ohrid, vo sopstvenost na Istoriskiot arhiv vo Ohrid. Vo ovoj letopis se iznesuvaat niz interesni podatoci za igumenite, za izgradbata i imotot na manastirot Sv. Naum. Od letopisot na Dimitrija Petru, na primer se doznava deka igumenot Serafim 1 1846 godina nameraval da ja stru{i Naumovata crkva i na nejzino mesto da izgradi pogolem hram od klesan kamen. Od nepoznati pri~ina no i za sre}a, se otka`al od gradba na nova crkva. Letopisot zboruva i za katastrofalniot po`ar koj se slu~il no}ta me|u 2 i 3 februari 1875 godina, koga skoro do temel izgorel najgolemiot del od manastirskite konaci.

    Vo tekot na povoenite arheolo{ki ispituvawa prof. Dim~e Koco 1955 godina otkril ostatoci od prvobitnata crkva izgradena vo vremeto na Naum. Taka najnakraj e rasvetlena zagonetkata na Naumoviot manastir. Prvobitnata crkva e stru{ena za vreme na Turcite. Iskopuvawata ovozmo`ile da se doznaat mnogu novi podatoci za dograduvaweto na crkvata vo tekot na izminatite vekovi. Utvrdeno e deka promenite, izvr{eni vo minatoto, imale takov karakter {to potpolno se izmenil prvobitniot izgled na Naumoviot manastir.

    Ostatocite od prvobitnata crkva po arheolo{kite iskopuvawa i obavenata konzervacija povtorno se zatrupani. Nad niv e napraven nov pod, na koja e osnovata od prvobitnata crkva ozna~ena so crn i bel mermer. Na toj na~in na posetitelite im se pru`a mo`nost da dobijat odredena pretstava za porane{niot izgled na ovoj spomenik, eden od prvite od slovenskata arhitektura.

    So arheolo{kite iskopuvawa i prou~uvawa na Naumoviot manastir utvrdeno e deka na temelite na prvata crkva, vo periodot me|u 16 i 17 vek, izgradena sega{nata crkva, koja e dograduvana i pro{iruvana vo nekolku fazi. Taka kon krajot na 17 vek, Naumovata crkva bila obnovena so izgradba na kupola nad naosot na hramot. Ako prethodno ne bila izgradena kupola, ne bi mo`el da se postavi ni ikonostas vo 1711 godina bidej}i bilo povisoko od stariot svod. Vo vtorata polovina na 18 vek izgradena e kupola nad pripratata na Naumovata crkva.Posledno zna~ajno obnovuvawe e e konkrajot na 18 vek, odnosno 1799 godina koga e izgraden goben paraklis na Naumovata crkva.

    Freskite vo Sv. Naum Ohridski
    Poglednete del od freskite vo manastirot

    Vo crkvata ne se so~uvani freski od vremeto na Naum, a nitu arheolo{kite ispituvawa ne potvrdile deka postoelo slikarstvo od po~etokot na na 10 vek. Vo ovoj pogled sudbinata na Naumoviot manastir istovetna e so sudbinata na Klimentoviot, vo koj, iso taka ne e otkrien prvobitniot `ivopis na ostatocite na najstarata crkva.

    Celokupnata yidna dekoracija, so isklu~ok na nekoi fragmenti freski od 16 i 17 vek koi se otkrieni 1962 godina, e izvedena od strana na zografot Trpo, vo periodot koga igumen na manastirot bil jeromonahot Stefan, {to se doznava od ktitorskiot natpis. Freskite vo centralniot del na crkvata, sprema ktitorskiot natpis nad vleznata vrata na vnatre{nata strana, zografot Trpo gi zavr{il vo 1806 godina. Vo pripratata na crkvata ne e otkrien ktitorski natpis. Me|utoa, ovde `ivopisot po stilskite i ikonografski karakteristiki predstavuva celina so drugite delovi na Naumovata crkva.

    Vo grobviot paraklis naad Naumoviot grob prika`ana e kompizicija "Uspenie Naumovo". Me|u figurite nad Naumoviot odar, do slovenskite prosvetiteli Kiril i Metodij, naslikani se i negovite u{enici Kliment, Gorazd , Angelarij i Sava. Tie mo`at da se identifikuvaat blagodarenie na faktot deka slikarot Trpo, Vo edinstvenata kompozicija Sedmo~islenici vo pripratot na crkvata gi napi{al i nivnite imiwa. Nad Naumoviot odar naslikana e u{te edna figura. Toa e lik na mlad |akon bez brada i brkovi. Kako {to ka`uva istori~arot na umetnosta dr Cvetan Grozdanov, se raboti za likot na Lavrentija, u{te eden od u~enicite na Kiril i Metodij, kogo inaku go spomnuva ohridskiot arhiepiskop Teofilakt vo op{irnoto `itie za Kliment Ohridski.

    Vo Naumoviot Grobenparaklis, vo vtorata zona, naslikani se sceni od `ivotot i ~udata na Sv. Naum Ohridski, do sega edinstvena poznata celina vo monumentalnoto slikarstvo, {to ima posebno zna~ewe. Vo grobniot paraklis kru`no se prika`ani pet sceni nastanati sprema veruvawata vo Naumovite ~uda koi stanale i se preka`uvale vo naselbite okolu manastirot. Toa se kompoziciite "Vpregnuvawe na me~kata vo ralo", Skamenetiot monah koj probal da go ukrade teloto od Sv. Naum od negoviot grob", "Le~ewe na nervno zabolenite", "Kradecot na kowi kogo zorata go zateknuva pred portata na manastirskata crkva" i "Vedroto ostava dupka vo kamenot".
    Ikonostasot vo Sv. Naum Ohridski
    Poglednete detali od ikonostasot na manastirot:

    Posebna umetni~ka vrednost ima ikonostasot, raboten vo plitok, mnogu stilski duborez. Nastanal 1711, istovremeno so ikonite od glavniot red na ikonostasot, koi se delo na zografot Konstantin jeromonarhot, {to e zabele`ano vo dolniot del na prestolnata ikona Isus Hristos. Avtorite na rezbata na ikonostasot ne se poznati. Inaku ovoj ikonostas, eden od najrano datiranite vo 18 vek, pretstavuva isklu~itelno umetni~ko ostvaruvawe. Raboten e pod vlijanie na rezbarskata tradicija na Sveta Gora. Ikonostasot i posebno ikonite, se zna~ajni ostvaruvawa na baroknata umetnost, koja vo Makedonija preku Sveta Gora, prodira celi dva veka po pojavata vo Evropa.

    Na stolbovite na pripratata na crkvata Sv. Naum se nao|aat dva kirilski i eden glagolsko - kirilski natpis, grafiti koi nastanale vo periodot od krajot na 10 do 12 vek. Ovie natpisi na duhovnite lica se zna~ajni dokumenti za najstarite slovenski pisanija - glagolica i kirilica vo Ohridskiot kraj.

    Za ~udotvornata mo} na naum Ohridski postojat brojni veruvawa, posebno za negovata sposobnost da lei duhovno zaboleni lica. Prvata "bolnica" vo mansastirskata kniga na Sv. Naum bila izgradena u{te 1662 godina. Podocna, vo blizina na Naumoviot grob podignata e posebna prostorija vo koja izvesno vreme, bile zatvorani pote{ki du{evni bolni. posvetena na sv. arhangeli Mihail i Gavril, na ova mesto go izgradil kako svoja zadu`bina 900 godina slovenskiot prosvetitel Sv. Naum Ohridski, u~enik na Kiril i Metodij, sovremenik i sorabotnik na Kliment Ohridski, koj 910 godina ovde e i zakopan. izvor:soros.org.mk


    Sv. Jovan Bigorski


    [​IMG]

    Videte go i pro~itajte za ikonostasot na crkvata vo manastirot zaradi koi i samiot e mnogu poznat Videte ja panoramata na manastirot od vozduh Manastirot se nao|a na patot kon s. Rostu{e, me|u Gostivar i Debar. Crkvata e posvetena na Sv. Jovan Krstitel. Spored manastirskiot pomenik od 1833 godina istiot bil izgraden vo 1020 godina od arhiepiskopot Jovan. Me|utoa, za ovoj podatok se smeta deka ima legendaren karakter. Vo 16 vek go razurnale Turcite i ostanala samo edna stara crkva. Vi 1743 godina go obnovil eromonahot Ilarion i izgradil nekolku kelii. Vo 18 vek poznati igumeni vo manastirot bile Trifilija i Mitrofan. Od 1812 godina, do 1825 godina, go pro{iril arhimandritot Arsenij koga vo poslednata godina i go napi{al pomenikot na manastirot. Me|u ktitorite se spomenuva i monahot Iov, vo koj nekoi istra`uva~i go prepoznavaat idniot prosvetitel Joakim Kr~ovski. Pred toa, vo 1800 godina, monahot Mitrofan ja obnovil vo pogolema crkva. Ikonostasot



    Sv. Jovan Bigorski


    [​IMG]
    Ikonostasot go izrabotile pro~uenite majstori Petre Filipovski i Makarie Fr~kovski. Eve nekolku detali od ikonostasot:

    • Blagovestie (detal) od ikonostasot na Sv. Jovan Bigorski, 1835;
    • Adam i Eva (detal) od ikonostasot na Sv. Jovan Bigorski, 1835;
    • Vlez vo Erusalim (detal) od ikonostasot na Sv. Jovan Bigorski, 1835;
    • Posledna ve~era (detal) od ikonostasot na Sv. Jovan Bigorski, 1835;
    • Begstvo vo Egipet (detal) od ikonostasot na Sv. Jovan Bigorski, 1835;
    • Stol na igumenot od manastirot Sv. Jovan Bigorski, 1835;
    • Baldahin od manastirot Sv. Jovan Bigorski, 1835;
    • Avtoportreti od ikonostasot na Sv. Jovan Bigorski, 1835;
    • Episkopski tron od manastirot Sv. Jovan Bigorski
    Isto taka manastirot se spomenuva i vo Zografskiot pomenik od 17 vek. Ovoj manastir raspolagal so svoja golema rakopisna zbirka: vo NB - Sofija se ~uva Zlatoust od 1547 godina, pi{uvan od eromonahot Visarion, pri igumenot Serafim, vo Slep~enskiot manastir, a istiot prestojuva vo Bigorskata biblioteka. Na list 165 ima zapis od 1631 godina. Vo pou~enieto na Kiril Erusalimski( vo Sofija) od 1547, od istiot pi{uva~ ima bele{ka od 1697 godina od Debarsko - Ki~evskiot vladika Jakim. Ima i pokana za poklonicite vo manastirot, napi{ana na naroden jazik od igumenot Arsenij do pop Konstantin od debarskoto selo Makelarij so manastirski pe~at od 1755 godina. Se ~uva vo NB - Plovdiv. Spored eden zapis vo rakopis od ovoj manastir, vo 1564 godina bil prepokrien. Od 16 vek vo manastirskata zbirka se ~uva ^etvoroevangelie. Od sredinata na 16 vek se ~uva Paterik - ote~nik, go napi{al Kozma Vukelik vo Lipovo. Vo zapis od 1757 godina stoi deka rakopisot e na Bigorskiot manastir, se ~uva vo negovata biblioteka pod signatura M-4. Drugi poznati rakopisi od negovata zbirka se pomenik 1857 godina, sve{tenski kodiki od 1863 godina - pi{uvani od Joan Harlosin, pomenik od 1868 godina, kniga za prihodite i rashodite na manastirot za 1900 - 1905 godina. Vo NUB Skopje se ~uvaat Kniga izreki na svetite otci, napi{ani od ruskiot eromonah Arsenie vo Erusalim 1813 godina - bila vo ovoj manastir - /M - 12/; Vo 1851 godina Kozma Simonovi} tamu prepi{al slu`ba na Sv. Atanasie i na Sv. Kiril. Vo arhivot na Makedonija vo Skopje od 19 vek se sre}avaat i dokumenti od Bigorskiot manastir. Vo 1924 godina ^. Marijanovi} objavil monografski trud za ovoj makedonski spomenik na kulturata.


    Sv. Dimitrija vo Skopje



    [​IMG]

    Gradena sekako na postaro kultno mesto, vo po~etokot na 19 vek. Toa e relativno mala ednokorabna gradba, so transept nad zapadniot del i mala slepa kupola. Gradena e od kamen i malter so malterisani fasadi. Vo vnatre{nosta se vleguva od severnata i zapadnata strana. Na yidovite vo vnatre{nosta se izvedeni yidni sliki od nepoznat avtor bez pogolemi likovni vrednosti. Na ikonostasot i vo crkvata se nao|aat pove}e ikoni, eden broj nastanati vo 19 vek. Vo dvorot se nao|aat visoka kambanarija i administrativna zgrada. Na isto~nata strana, do apsidata, se nao|a grobot na arhiepiskopot na Makedonskata Pravoslavna crkva, negovoto bla`enstvo g.g. Angelarij. A vnatre vo hramot, grobot na arhiepiskopot g.g. Dositej.


    Sv. Spas vo Skopje




    [​IMG]
    Videte go i pro~itajte za ikonostasot na crkvata.

    Crkvata e izgradena na staro kultno mesto, kon sredinata na 16 vek, bila izgradena crkva posvetena na Sv. Spas. Za toa svedo~at ostatocite na ju`niot yid so za~uvan freskopis, otkrien po katastrofalniot zemjotres vo Skopje (1963), vklopen vo ju`niot yid na podocna izgradenata crkva.

    Po svojata nadvore{nost crkvata poka`uva neugledna gradba. Vo nea denes se vleguva niznekolku skalila, kako rezultat na golemite nanosi zemja {to se talo`ele okolu nejzinite yidovi, postepeno zatrupuvaj}i go objektot. Crkvata e trikorabna. Sredniot korab e la~no zasvoden, a strani~nite se ramni i pokrieni so {tici. Vo zapadniot del na crkvata e izgradena drvena galerija nameneta za `eni vernici.

    Vo tekot na 19 vek, crkvata go dobila dene{niot izgled. Ikonostasot na Sv. Spas

    • Celiot Ikonostas vo Sv. Spas (frontalen pogled), 1824
    • Celiot ikonostas na Sv. Spas (bo~en pogled), 1824
    • Adam i Eva (detal) od ikonostasot na Sv. Spas, 1824
    • Ra|awe na Hristos (detal) od ikonostasot na Sv. Spas, 1824
    • Sobira~ na grozje (detal) od ikonostasot na Sv. Spas, 1824
    • Ikona za baknuvawe od crkvata Sv. Spas, 1824
    • Detal od ikonostasot na Sv. Spas, 1824
    • Detal od ikonostasot na Sv. Spas, 1824
    Zanaet~iskite esnafi i trgovcite od ^ar{ijata dale prilozi so koi vo 1824 godina bil zavr{en eden od najubavite rezbarski ikonostasi. Rabotata i bila doverena na renomiranata kopani~arska tajfa predvodna od majstorot Petre Filipovski, poznat po prekarot "Garka", od malorekanskoto selo Gari. Tajfata ja so~inuvale negoviot brat Marko i Makarie Fr~kovski od selo Gali~nik. Kolektivniot trud trael 6 godini po~nuvaj}i od 1819 do 1824 godina.

    Ikonostasot e dolg 10, a visok 6 metri. Rezbanite sostavni delovi se rasporedeni vo pet horizontalni zoni. Vo gorniot del ikonostasot zavr{uva so golem "Zmiski krst", so pridru`nite ikoni na Bogorodica i na Sv. Jovan. Ovoj del od ikonostasot e pozlaten.

    Majstorot - kopani~ar Petre Filipovski - Garka, so svojata tajfa, gi izrabotil ikonostasite vo crkvite na Lesnovskiot i Bigorskot manastir. Posledniov se smeta za remek delo na kopani~arstvoto vo Makedonija.

    Teolo{kata programa na rezbaniot ikonostas vo crkvata Sv. Spas opfa}a temi od stariot i noviot zavet. Koristeni se i razni geometriski ornamenti, figuri od rastitelniot i `ivotinskot svet i drugi motivi. Ona {to pretstavuva novina vo programata na ovoj ikonostas sekako e vklopuvaweto motivi od folklorot, kako {to e prika`uvaweto na Saloma, vo kompozicijata "Pirot na car Irod", oble~ena vo mija~ka `enska obleka, i prika`uvaweto na portretite na kpani~arskata tajfa pretstavena vo proces na rabota.

    Na ikonostasot se nao|aat i brojni ikoni, postaveni vo dva reda. Vo dolniot se golemite prestolni ikoni, a vo gorniot pomalite, prazni~ni. Vo crkvata se nao|aat i eden broj ikoni nadvor od ikonostasot. Pogolemiot del od niv pripa|aat kon tvore{tvoto na pro~ueniot Di~o Zograf, od selo Treson~e.

    Vo naosot na crkvata se ~uva rezbanata Kutija so koja bile preneseni, a vo dvorot na crkvata se nao|a mermerniot sarkofag vo koj po~ivaat koskite na golemiot revolucioner i ideolog na makedonskata revolucija Goce Del~ev (1872 - 1903 godina).

    izvor:soros.org.mk
    Poslednja izmena: 07.12.2010
  5. zjovan29
    Offline

    zjovan29 Član

    Postova:
    1.857
    Zahvala:
    2
    Lokacija:
    CRIKVENICA
    Lesnovski manastir Sv. Gavril Lesnovski


    [​IMG]

    Videte go ikonostasot na crkvata vo manastirot zaradi koi i samiot e mnogu poznat Manastirot se nao|a na bregot na rekata Crna, do selo Polo{ko, Kavadare~ko. Crkvata e posvetena na Sv. Gorgi. Se misli deka e od 13 ili 14 vek. Vo 134o godina vo edna povelba kral Du{an veli deka vo ovoj manastir bil zakopan negoviot brat Dragu{in, pa na molba na svojata majka toj go prilo`il na Hilendar. Okolu 1378 godina bra}ata dejanovi}i go prilo`ile na svetogorskiot manastir sv. Pantelejmon. Vo 1584 godina vo manastirot imalo 5-6 monasi na ~elo so Igumenot Paisij. Vo 1599 godina, ili 1609 godina, manastirot bil `ivopisan so trudot na eromonahot Sava - igumen i eromonahot Partenie: Vop `ivopisot e izrazen kultot na Ilarion Megleski. Ima zapis vo minej za mesec mart od 16 vek, deka istiot mu pripa|al na ovoj manastir.

    Manastir Sv. Andrea, Matka
    [FONT=C_Arabia]
    [/FONT] [​IMG]

    Na Virginov rid, nad rekata Serava, sproti Skopje. Od edna gramota se gleda deka bil razurnat vo vtorata polovina na 11 vek, a potoa go obnovil Aleksij 1 Komnin, i u{te edna{ zapustel, pa povtorno go izgradil kral Milutin. Se misli deka prvobitno go izgradil car Roman 3 Argir. Kako ktitor se javil i car Konstantin Tiha, Diogen i Nikifor 3 Votaniat. Ma|u ktitorite se spomnuva i Petar Deljan. Verojatno e razurnat vo po~etokot na turskoto ropstvo. Praven e obid najto~no da se locira : na mestoto na dene{nata Sultan - Muratova xamija. Interesno e da se izlo`i i razmisluvaweto na na Slavko Dimevski, deka manastirot e izgraden za vreme na Car Samoil.

    [FONT=C_Arabia]Manastir Sv. Pantelejmon - Nerezi

    [/FONT] [​IMG]

    Videte del od `ivopisot na crkvata. Videte ja ceremonijalnata vrata od ikonostasot na crkvata Vo Gorno Nerezi, Skopsko. Bil izgraden na staro rimsko kulturno mesto. Dene{nata crkva e izgradena od vlastelinot Aleksij Komnen vo 1164 godina. Vo 1300 godina kral Milutin go pretvoril vo metoh na manastirot Sv. \or|i-gorg. Pri silniot zemjotres od 1553/1555 godina manastirot se razurnal, a vedna{ potoa bil obnoven i `ivopisan. Vo 1671 godina se spomenuva vo zapis na eden manastirski rakopis. Vo 1672 godina Filip od Gorno Vodno mu prilo`il Posen triod, zapisot go napi{al Anastasij, a rakopisot se naogal vo starata zbirka na narodnata biblioteka vo Belgrad pod broj 891. Vo 1673 godina se spomenuva vo zapis na rakopisen osmoglasnik, deka vo manastirot do{ol eromonahot Goslov. Vo 1688 godina se spomenuva vo osmoglasnik, deka tamu do{ol pop Nikola. Vo 1699 godina se spomenuva vo druga manastirska kniga. Vo 18 vek ne se pronajdeni zapisi ili natpisi kade{to se spomenuva ovoj manastir. Vo 19 vek sre}avame dva : 1842 godina koga bil kupen minej pri igumenot Serafim i vo 1856 godina, vo trebnik od ovoj manastir. Za ovoj manastir se napi{ani nekolku iscrpni studii, a vo prv plan zaslu`uvaat da se spomenat trudovite na P.Miqkovi} - Pepek, Kosta Balaabnov i N. Okuwev.

    [FONT=C_Arabia]Manastir Zrze, Prilep[/FONT]

    [​IMG]

    Zapadno od Prilep, nad seloto Zrze. Crkvata e posvetena na Sv. Preobra`enie. Go podignal monahot German, vo sredinata na 14 vek, za vreme na car Du{an. Gri`ata natamu ja prevzele negovite vnuci, zografite Joan (mitropolit) i brat mu -erominarhot Makarie. Po doa|aweto na turcite vo ovoj kraj spomenatite bra}a go otstapile na svojot kmet Konstantin i na negovite sinovi Jakov, Kalojan i Dimitar. Za vreme na Bajazit 1 zapustel, a Konstantin go obnovil. Pred 1368/1369 godina bila doyidana zapadnata priprata. Po smrtta na Konstantinovite sinovi povtorno zapustel i vo po~etokot na 16 vek pretrpel seriozni o{tetuvawa. Bil obnoven vo 1535 godina. Vo 1544/1545 godina tamu `iveele {est sve{tenici: pop Jakov, pop Malesija, pop Filip, pop Gerasim, pop Nikola i pop Josif. Vo 1616 godina tamu sromonarhot Visarion prepi{al minej za mesec Februari, a za prepi{uvaweto mu platil Stojan Petkov od selo Krapa. Najdocna do 1625 crkvata bila doyidana i bil izgraden trem. Vo 1624/1625 vo manastirot bil igumen eromonarhot Damaskin. Vo 1634/1635 bil igumen eromonahot Petronij, a monasi bile Kiril Simeon i Gersim. Vo 17 vek manastirot bil pro{iren. Na severnata strana se dogradila crkvata Sv. Petar i Pavle, a podocna poznata kako ^obanska crkva. Vo 18 vek, osmanliskiot odmetnik - arnautskiot vojvoda Mat Ilija go pretvoril manastirot vo svoe skrivali{te. Vo sredinata na toj vek manastirot bil ograben. Vo selot6o Zrze imalo mnogu stari crkvi {to mo`ebi bile negovi skitovi. Spored edno predanie vo manastirot bile ven~ani Volka{in i sin mu Kral Marko.

    [FONT=C_Arabia]Sv. Leontie, Vodo~

    [/FONT] [​IMG]

    Manastirot se nao|a vo selo Vodo~a, Strumi~ko. Najprvo crkvata bila posvetena na Sv. Bogorodica. Imal pet fazi na gradba, od 8/9 do 16 vek. Crkvata bila pro{irena vo 11-12 vek. Vo vtorata polovina na 14 vek bila podignata pripratata. Manastirot bil sedi{te na Strumi~kata episkopija, ~ii episkopi se narekuvale i "voda~ki". Strumi~kata episkopija za prvpat se spomenuva vo 1018 godina vo povekbata na Vasilie 2, koga propadnala Samolilovata dr`ava. Vo eden hilendarski akt od 1376 godina se spomenuva Voda~kiot episkop Danil. Urnatinite na negovata crkva za prvpat se spomnuvaat vo patepisnite bele{ki na Viktor Grigirivi~. Arhimandritit Gerasim zabele`al pri opisot na manastirot deka vo 1896 godina ne bil mnogu razurnat, tuku trebalo da se obnovat samo kupolata i vratite. Vo 1931 od silen zemjotres se urnale svodovite i toj prestanal da e kultno mesto No pred izvesno vreme manastirot be{e renoviran. Ovoj srednovekoven spomenik bil rasadnik na prosvetata vo Strumi~kiot kraj. Monografski nau~en trud za ovoj spomenik izraboti poznatiot istra`uva~ Petar Miqkovi} - Pepek, a za konzervatorskite raboti vo nego pi{uvaat \. Bo{kovi} i K. Tomovski.

    [FONT=C_Arabia]Sv. Bogorodica - Eleusa

    [/FONT] [​IMG]

    Videte del od `ivopisot na crkvata. Vo selo Vequsa, Strumi~ko. Go izgradil monahot, podocna Strumiot episkop - Manojlo vo 1080 godina. Manojlo go postavil za igumen monahot Ilija. Vo 1085 do 1106 imperatorot Aleksij 1 Komnin go daril bogato manastirot. Sin mu Jon 2 Komnin (1118-1143) isto t5aka mu dal darovi so svojata gramota. Vo 1152 godina bil igumen Diononosij. Pokrovitel mu bil i Nikejskiot imperator Joan 3 Duka Vatac (1222-1254) i vizantiskiot (sanovnik) Konstantin Komnin Torniki. Interesno e da go prsledime izlagaweto na G. Traj~ev vo koe{to veli deka, vo 1080 godina Manojlo go obnovil manastirot od osnova", tvrdej}i deka za ovoj podatok stoel i natpis. Dokolku toa e vistina, svedo~i deka istiot postoel i porano Spored nekoe predanie {to go citira Traj~ev , starata crkva ja izgradile Kiril i Metodij, a Stumi~kiot mitropolit Gerasim zboruval deka Metodij propoveduval deset godini na slovenski jazik po "Bela Reka", koja te~ela isto~no od Vequsa. Gorniot tek se vika Bela Reka, a dolniot Vodo~nica. Imalo dve plo~i so natpisi za koi Traj~ev veli deka, Gerasim gi ispratil vo Sofiskiot muzej. Na ednata plo~a pi{uvalo deka, manastirot e izgraden vo 1100 godina, a se mislelo deka bil izgraden vo 916 godina. Ovie podatoci na Traj~ev treba da podle`at na nau~no - istar`uva~kata proverka so prakti~ni metodi, a dosega{nite istra`uvawa ne gi potvrduvaat. Vo sredinata na 13 vek vo manastirot imalo 23 monasi, a vo negovata biblioteka se nao|ale ~etiri evangelija i 64 drugi crkovni knigi. Vo 1346 godina car Du{an go potvrdil kako metoh na manastirot Ivirion na Sveta Gora. Se smeta deka vo 15 vek manastirot bil pro{iren so narteks, a mnogu podocna i trem. vo 1958 godina pod drveniot ikonostas bil otkrien postar vo bel mermer od 11 vek. Vo 1913 godina bil opfaten od po`ar.

    Denes e so~uvan i dobro konzerviran.Iscrpni podatoci za ovoj makeodnski manastir dava P. Miqkovi}mPepek, koj izvr{i temelno istra`uvawe i objavi mo{ne zna~aen monografski trud.
    izvor:soros.org.mk
  6. zjovan29
    Offline

    zjovan29 Član

    Postova:
    1.857
    Zahvala:
    2
    Lokacija:
    CRIKVENICA
    [FONT=C_Arabia]Markov manastir - Skopsko

    [/FONT] [​IMG]

    Zad ju`nite padini na Vodno, kaj seloto Su{ica, Skopsko. Crkvata e posvetena na Sv. Dimitrie. Sidaweto na manastirot go zapo~nal kralot Volka{in vo 1345 godina, a go dovr{il Kral Marko - i po nego go dobil imeto. Bil `ivopisan 1376/77 godina. Manastirot ne zapustel nikoga{. Vo 1467/68 godina vo manastirot imalo 20 kalu|eri. Vo 1645 se spomenuva i vo pe~atena kniga., a vo 1663 godina vo zapis na edna rakopisna kniga. Ovoj manastir se spomenuva niz pove}e zapisi niz rakopisi od 14 do 19 vek: vo prolog od 1370 godina, pi{uvan od }akonot Nikola; zbornik od 14 vek, vo 18 vek bil odnesen od ovoj manastir - denes se nao|a vo Hludovata zbirka; apostol od 1362 godina, pi{uvan od eromonahot Varlaam; Slova od krajot na 14 vek. Prolog za Septemvri - Noemvri od sredinata na 14 vek ; minej od 14 - 15 vek; vo 1745, 1792 i 1799 godina se spomenuva vo dva rakopisa. eden od najgolemite raznesuva~i na rakopisite od ovoj manastir bil mitropolitot Zaharie i negoviot zamenik grkot Antim. Tie `iveele vo 18 vek. Vo po~etokot na 19 vek Kiril Pej~inovi} gi sobiral mladite vo manastirot i gi u~el da ~itaat i pi{uvaat. Vo Markoviot manastir ja napi{al svojata kniga "Ogledalo"/1816/ Vo 1830 se izgradil otvoren trem, a Hamzi - pa{a Skopski ja finasiral ovaa gradba.


    [FONT=C_Arabia]Manastir Sv. Joakim Osogovski

    [/FONT] [​IMG]

    Na padinite na Osogovskite planini, kaj Kriva Palanka. Spored nekoi predanija bil osnovan od anahortetot Joakim Osogovski, koj `iveel vo 11 vek. Postoi mo`nosta da bil izgraden i po negovata smrt. Vo negovoto `itie se veli deka za vreme na vizantiskiot car Manojlo Omnen /1143 - 1180/ nekoj sve{tenik, po ime Teodor, od Ov~e Polsko, otkako se zamona{il i dobil mona{ko ime Teofan, go osnoval manastirot Otkako postanal prv igumen izgradil crkva posvetena na Joakim Osogovski, kade {to mu gi zakopal mo{tite na pustino`itelot. Vo istoriskite izvori prva pat se spomnuva za vreme na bugarskiot car Kalojan /1196 - 1207/ koj{to go posetil manastirot. Vo Karlova~kiot letopis stoi deka okolu 1305 godina kral Milutin izgradil crkva posvetena na Sv. Joakim, a mo`ebi samo ja obnovil. za obnovuva~ se smeta i K. Dejanovi} Draga{. Vo 1330 godina, pred bitkata na Velbu`d so bugarskiot car [i{man, Stefan De~anski naminal vo manastirot da se pomoli pred mo~tite na Sv. Joakim. Se spomenuva i vo 1350 godina. Vo 1436 godina, na patot za osvojuvawe na Bosna, turskiot sultan Mehmed 2 do{ol vo manastirot. Vo vtorata polovina na 15 vek manastirot pobaral pomo{ od Dubrovni~kata Republika. Na den 19 dekemvri 1474 godina sovetot na Dubrovni~kata republika mu podaril 20 perperi. Vo 1489 godina vo manastirot bil igumen Arsenie. Vo Saraevskiot muzej ima letopis za ovoj manastir od 1463, 1487, 1491, 1492 godina. Vo manastirot bilo napi{ano `itieto na Grigorie Omiritski, verojatno vo 15 - 16 vek. Vo 1585 godina nastradal od zemjotres. Niz 17 vek bil jak ekonomski i vo nego se razvil mona{kiot `ivot. Na krajot na edno rakopisno evangelie e potpi{an Patrijarhor Arsenie, ostavaj}i bele{ka deka vo 1686 godina go posetil manastirot. Vo 1690 godina Turcite go razurnale. kon sredinata na 18 vek isto taka bil vo lo{a sostojba. O`iveal duri vo sredinata na 19 vek: vo 1847 godina, po inicijativa na Haxi Stefan Beglik~ija od Kriva Palanka, otpo~nala izgradba na golema soborna crkva Sv. Jovan Osogovski. Vo 1851 godina zavr{ila izgradbata i bila osvetena.


    [FONT=C_Arabia]Mitropolitska Crkva Sv. Kliment (Skopje)

    [/FONT] [​IMG]

    Se nao|a vo centarot na Skopje. Crkvata e izgradena po Vtorata Svetska vojna, a e osvetena vo 1991 godina, so golema sve~enost. Denes e soboren hram na Ohridskata Arhiepiskopija.



    [FONT=C_Arabia]Crkvata Sv. Jovan Krstitel,

    [/FONT] [​IMG]

    Se nao|a visoko nad karpite, pod Isarot, vo [tip. Pred 1350 godina ja izgradil Jovan Probi{tipovi}. Po smrtta negovite sinovi ja prilo]ile na manastirot Hilendar. Vo 1350 godina i car Du{an ja potvrdil na istiot manastir. Crkvata e napu{tena. Vo 1955 godina bile izvr{eni sitni popravki, no ostanala i natamu vo lo{a sostojba.



    [FONT=C_Arabia]Sv. \or|i Pobedonosec, Nagori~ani

    [/FONT] [​IMG]

    Se nao|a vo neposredna blizina na Mlado Nagori~ino, me|u Kumanovo i Kriva Palanka. Nekoi kulturno istoriski prosleduva~ija smestuvaat nejzinata gradba vo vremeto na despot Srefan Lazarevi}, me|u 1406 - 1407 godina, a drugi pak vo 14 vek. Kosta Balabanov go pomestuva ovoj spomenik vo 11 vek. Tamu rabotel srednovekovnot kni`evnik Vladislav Gramatik. Toj bil od Novo Brdo, no po 1455 godina, koga turcite go zazele ovoj grad , toj oti{ol vo Mlado Nagori~ano , pa vo Matej~e i na krajot vo Rilskiot manastir. Vo mlado nagoti~ano vo 1456 godina prepi{al eden rakopis, {to denes se ~uva vo UB vo Odesa pod broj 41.



    [FONT=C_Arabia]Mitropolitska Crkva Sv. Kliment (Skopje)

    [/FONT] [​IMG]

    Se nao|a vo centarot na Skopje. Crkvata e izgradena po Vtorata Svetska vojna, a e osvetena vo 1991 godina, so golema sve~enost. Denes e soboren hram na Ohridskata Arhiepiskopija.

    izvor:soros.org.mk
    Poslednja izmena: 17.12.2010
  7. zjovan29
    Offline

    zjovan29 Član

    Postova:
    1.857
    Zahvala:
    2
    Lokacija:
    CRIKVENICA
    Ohrid

    Ono što me je posebno iznenadilo, istorijski podatak koji sam možda nekad čula i zaboravila, to je da je u Ohridu nekada bilo 365 crkvi - koliko i dana u godini. Danas ih je ostalo možda šezdesetak kako reče vodič, ali se malo njih upotrebljava za versku službu. Ovde ću prikazati fotografije njih nekoliko, one koje sam obišla i one koje sam slikala iz broda.

    Za početak - Crkva Bogorodice Perivlepte: sagrađena je krajem XIII veka. Osnova joj je u obliku upisanog krsta u pravougaoniku, s naosom, narteksom i apsidom. Na sredini se nalazi kube, a bočni delovi objekta natkriveni su poluobličastim svodovima. Crkva je vrlo dekorativno obrađena naizmeničnim redovima opeke i kamena, sa ukrasima meandra i šahovskih polja i zupčasto povučenim vencima od opeke. Kasnije je ozidan trem oko crkve.


    [​IMG]



    [​IMG]

    [​IMG]

    [​IMG]

    izvor:vojvodinacafe.rs


    crkva Svetog Nauma:


    Manastir Sv.Naum je 29km udaljen od Ohrida i nalazi se u neposrednoj blizini makedonsko-albanske granice.
    Područje u kome se nalazi Sv.Naum je jedno od najlepših na Ohridskom jezeru. Prekrasno zelenilo ovog predela,romantično ostrvce okruženo izvorima Crnog Drima, prostrana peščana plaža, sam manastir i panorama koja se ukazuje sa uzvišenja na kome je izgrađen, čine ovo mesto jednim od najprivlačnijih meta turista, izletnika i stanovnika Ohrida.
    Manastir Sv.Naum izgrađen je na stieni iznad jezera, odakle se pruža nezaboravni pogled na Ohridsko jezero i okolne planine. Prvobitni manastir Sv.Arhanđela Mihaila izgradio je 900. godine na ovome mestu kao svoju zadužbinu slovenski prosvjetitelj Naum Ohridski, učenik braće Ćirila i Metodija i savremenik i saradnik Klimenta Ohridskog. Naum je ovde 910. godine i sahranjen.
    Prvobitna crkva je srušena za vrieme Turaka. Arheološkim iskopavanjima i proučavanjem Naumovog manastira utvrđeno je da je na temeljima prve crkve, u periodu između XVI i XVII veka izgrađena današnja crkva, koja je dograđivana u četiri faze. Najpre je podignut naos u obliku krsta, potom je izgrađena kapelica iznad grobnice Nauma. Priprata sa južnom prostorijom je nastala još kasnije,a trem je izgrađen u XX veku.

    [​IMG]

    [​IMG]



    [​IMG]


    [​IMG]


    [​IMG]

    Freske u naosu manastira Sv.Nauma slikane su 1806.godine. One su delo zografa Trpa iz Korče (Albanija) .
    Posebnu umetničku vrednost ima ikonostas, rađen u plitkom vrlo stilizovanom duborezu. Nastao je 1711. godine, istovremeno sa ikonama u njegovom glavnom redu, koje su delo slikara Konstantina. Ikonostas, a posebno velike ikone, značajno je ostvarenje barokne umetnosti. Druge ikone su slikane u XVIII i XIX veku .U gornjem delu kapelice, nad stajaćim figurama, prikazan je ciklus “Naumova čuda”.
    Naum Ohridski sahranjen je u crkvi 910. godine. Iznad njegove grobnice nalazi se kompozicija koja prikazuje Naumovu smrt.

    [​IMG]

    [​IMG]


    [​IMG]


    [​IMG]

    izvor:vojvodinacafe.rs




    Sv.Jovan Bogoslov (Kaneo)


    Crkva je podignuta na steni koja nadvisuje jezero, i ima neverovatno lep vidik.
    Ja sam je gledala i slikala samo sa broda. Istorija crkve nije baš dobro utvrđena, pretpostavlja se da je izgrađena pred kraj XIII veka. Poseduje lepe freske. Bombica nam možda nešto više kaže o njoj.


    [​IMG]

    [​IMG]

    [​IMG]

    izvor:vojvodinacafe.rs


    Crkva Svete Sofije


    Iza Ulice cara Samuila nalazi se prostrani plato na kome dominira najstarija sačuvana ohridska crkva Sv. Sofije, viševekovno sedište Ohridske arhiepiskopije. To je jedan od najznačajnijih srednevekovnih spomenika Makedonije. Sv. Sofija je građena na temeljima ranohrišćanske bazilike. Fragmenti starijeg slikarstva od onog iz XI vijeka, primetni su na nekoliko mesta u oltarskom prostoru.Crkva je bila obnovljena i živopisana sredinom XI veka, u vreme ohridskog arhiepiskopa Lava.

    [​IMG]
    By streethorn

    [​IMG]
    By streethorn

    [​IMG]
    By streethorn

    [​IMG]
    By streethorn

    [​IMG]
    By streethorn

    [​IMG]
    By streethorn

    izvor:vojvodinacafe.rs



    Crkva Svetoh Nikole Gerakomija

    Nalazi se u neposrednoj blizini crkve Svete Sofije. Prvu put se pominje u spiskovima Kozme Kitijskog 1694. god. današnji njen izgled potiče iz 19. veka i građena je u formi trikorabne bazilike sa stubovima. U unutrašnjosti crkve nalazi se ikonostas iz 1862. god. koji je mestimično pozlaćen.



    [​IMG]
    By streethorn

    [​IMG]
    By streethorn​

    I fotografije crkve Svetog Dimitrija, koja se nalazi sasvim bljzu kapije kroz koju se ulazi u dvorište crkve Bogorodice od Perivlepte. Koliko sam pronašla, čeka je skorašnja obnova.

    [​IMG]
    By streethorn

    [​IMG]
    By streethorn​

    autor:
    streethorn
    izvor:vojvodinacafe.rs
    Poslednja izmena: 18.08.2011
  8. diaboliq
    Offline

    diaboliq Član

    Postova:
    1
    Zahvala:
    0
    Manastir Sv. Andrea, Matka
    [FONT=C_Arabia]fotografija je pogresna

    [/FONT]
Slične teme
Forum Naslov Datum
BiH Verski turizam u BiH 21.11.2010
Svet i putovanja Verski turizam: Hrišćanstvo 21.11.2010
Novosti, Pitanja i Predlozi u vezi Foruma Verski simboli 21.01.2013
Svet Verski sukobi u Nigeriji, 52 mrtvih 18.06.2012
Domaće Knjige Shari Lawrence Pfleeger, Joanne M. Atlee - Softverski inženjering 15.02.2012

Preporučite stranicu