- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 38.979
Veličanstveno zaveštanje Pavla Beljanskog
U susret 120. godišnjici od rođenja diplomate i kolekcionara, koji je narodu zaveštao čuvenu zbirku od 186 dela rađenih darom 36 umetnika
Zadužbinar Pavle Beljanski
KAŽEM: ja sam Crnjanski. On kaže: ja sam Beljanski.To je čovek, samac, lepog stasa, osedeo, a mlad, kao ispeglanih obraza. Govori o slikama. Sakupljač je slika i starih ramova.
Ovako je docnije, u svojoj londonskoj osami, književnik Miloš Crnjanski u „Embahadama“ opisao susret sa diplomatom i ljubiteljem umetnosti Pavlom Beljanskim. Susreli su se 1939. godine u Poslanstvu Kraljevine Jugoslavije u Rimu, u vili Borgeze, kada je Crnjanski bio ataše za štampu, a Beljanski savetnik.
Svojom uglađenošću, gospodskim izgledom i odmerenim ponašanjem, Pavle Beljanski (1892 - 1965) fascinirao je mnoge svoje savremenike. Bio je pravnik i diplomata, ljubitelj i poznavalac umetnosti, kolekcionar koji je svom narodu zaveštao veličanstvenu zbirku od 186 dela rađenih darom 36 umetnika.
Zbirka se nalazi u Novom Sadu u zgradi podignutoj baš za tu namenu. Ovih dana, nizom manifestacija biće obeleženo 120 godina od rođenja Beljanskog.
- To je najcelovitija zbirka umetničkih dela srpskog slikarstva iz prve polovine 20. veka - kaže Jasna Jovanov, direktorka Spomen-zbirke Pavla Beljanskog. - U kolekciji su radovi autora prve generacije modernista: Nadežde Petrović, Koste Milićevića, Mališe Glišića, Milana Milovanovića, Save Šumanovića, Milana Konjovića, Petra Dobrovića, Jovana Bijelića, Mila Milunovića, Petra Lubarde, Peđe Milosavljevića, Ljubice Sokić...
Beljanski su ugledna vojvođanska porodica iz Gospođinaca, čiji su se preci generacijama isticali obrazovanjem i ugledom. Pavlov otac Svetozar završio je studije medicine u Beču. Njegov sin imao je znatno zanimljiviji životni put. Posle povlačenja preko Albanije i boravka na Krfu, u Parizu na Sorboni diplomirao je prava i započeo doktorske studije. Tu dobija prvi poziv iz Ministarstva inostranih dela Kraljevine SHS i diplomatsku karijeru započinje u Stokholmu, da bi je nastavio u Varšavi, Berlinu, Beču, Parizu, Rimu i Beogradu.
Počeo je kao pisar, bio savetnik poslanstva i otpravnik poslova i najzad, opunomoćeni ministar u Ministarstvu inostranih poslova u Titovoj FNRJ.
Boraveći u evropskim prestonicama između dva svetska rata, upoznao je vrhunska dela istorije umetnosti i bio u prilici da se druži sa ličnostima iz sveta umetnosti poput Jovana Dučića, Ive Andrića, Rastka Petrovića, Milutina Milankovića, Veljka Petrovića, Isidore Sekulić, kao i Milana Konjovića, Koste Hakmana, Mila Milunovića, Sretena Stojanovića i Jefte Perića. Svetu umetnosti, muzejima, obilasku starina, antikvarnica i galerija, ateljea i mesta gde su izlagali savremeni umetnici, Beljanski je posvetio podjednaku, ako ne i veću pažnju nego svojoj struci, diplomatiji. Umetnička dela bila su njegova strast.
- Neposredno posle rata bio sam na dužnosti u inostranstvu i tada sam počeo da sakupljam slike starih majstora. Srećom, 1923. napustio sam ovaj jalov posao i odlučio da se posvetim isključivo sakupljanju dela naših umetnika - govorio je docnije Beljanski.
Sudbinu njegove dragocene umetničke zbirke odredio je tragični udes njegovih najbližih. Posle pogibije sedmoro članova njegove porodice koji su stradali u bombardovanju Svilajnca 1944. godine, Beljanski je ostao sam sa svojim slikama. Iz te samoće, rodila se ideja da da svoju nemerljivo vrednu kolekciju zavešta srpskom narodu.
ČOVEK IZ SENKE
BELjANSKI je bio uzdržan i diskretan. Duboko je poštovao pravila svog zanimanja, o diplomatskim poslovima, vezama, saradnicima, odnosu prema kolegama, nije ostavio ni dokumenta, niti beleške. Čak i u zvaničnim prilikama nametnuo je sebi mesto „čoveka u senci“, izbegavao je oko kamere i tek ponekad, uglavnom u protokolarnim situacijama, pristajao da bude fotografisan.
POSVETA
Ovu zbirku umetničkih dela koju zaveštavam srpskom narodu, a koju sam sakupljao sa dubokom verom u njegovu stvaralačku moć, posvećujem senima svojih predaka koji su istrajali u vekovnoj borbi za njegovu slobodu i nezavisnost - napisao je Beljanski u svojoj posveti. Odluku o zadužbini realizovao je ugovorom sa Izvršnim većem APV 1957, a 1961. godine Spomen-zbirka Pavla Beljanskog otvorila je vrata za publiku.
Izvor: Večernje novosti
U susret 120. godišnjici od rođenja diplomate i kolekcionara, koji je narodu zaveštao čuvenu zbirku od 186 dela rađenih darom 36 umetnika
Zadužbinar Pavle Beljanski
KAŽEM: ja sam Crnjanski. On kaže: ja sam Beljanski.To je čovek, samac, lepog stasa, osedeo, a mlad, kao ispeglanih obraza. Govori o slikama. Sakupljač je slika i starih ramova.
Ovako je docnije, u svojoj londonskoj osami, književnik Miloš Crnjanski u „Embahadama“ opisao susret sa diplomatom i ljubiteljem umetnosti Pavlom Beljanskim. Susreli su se 1939. godine u Poslanstvu Kraljevine Jugoslavije u Rimu, u vili Borgeze, kada je Crnjanski bio ataše za štampu, a Beljanski savetnik.
Svojom uglađenošću, gospodskim izgledom i odmerenim ponašanjem, Pavle Beljanski (1892 - 1965) fascinirao je mnoge svoje savremenike. Bio je pravnik i diplomata, ljubitelj i poznavalac umetnosti, kolekcionar koji je svom narodu zaveštao veličanstvenu zbirku od 186 dela rađenih darom 36 umetnika.
Zbirka se nalazi u Novom Sadu u zgradi podignutoj baš za tu namenu. Ovih dana, nizom manifestacija biće obeleženo 120 godina od rođenja Beljanskog.
- To je najcelovitija zbirka umetničkih dela srpskog slikarstva iz prve polovine 20. veka - kaže Jasna Jovanov, direktorka Spomen-zbirke Pavla Beljanskog. - U kolekciji su radovi autora prve generacije modernista: Nadežde Petrović, Koste Milićevića, Mališe Glišića, Milana Milovanovića, Save Šumanovića, Milana Konjovića, Petra Dobrovića, Jovana Bijelića, Mila Milunovića, Petra Lubarde, Peđe Milosavljevića, Ljubice Sokić...
Beljanski su ugledna vojvođanska porodica iz Gospođinaca, čiji su se preci generacijama isticali obrazovanjem i ugledom. Pavlov otac Svetozar završio je studije medicine u Beču. Njegov sin imao je znatno zanimljiviji životni put. Posle povlačenja preko Albanije i boravka na Krfu, u Parizu na Sorboni diplomirao je prava i započeo doktorske studije. Tu dobija prvi poziv iz Ministarstva inostranih dela Kraljevine SHS i diplomatsku karijeru započinje u Stokholmu, da bi je nastavio u Varšavi, Berlinu, Beču, Parizu, Rimu i Beogradu.
Počeo je kao pisar, bio savetnik poslanstva i otpravnik poslova i najzad, opunomoćeni ministar u Ministarstvu inostranih poslova u Titovoj FNRJ.
Boraveći u evropskim prestonicama između dva svetska rata, upoznao je vrhunska dela istorije umetnosti i bio u prilici da se druži sa ličnostima iz sveta umetnosti poput Jovana Dučića, Ive Andrića, Rastka Petrovića, Milutina Milankovića, Veljka Petrovića, Isidore Sekulić, kao i Milana Konjovića, Koste Hakmana, Mila Milunovića, Sretena Stojanovića i Jefte Perića. Svetu umetnosti, muzejima, obilasku starina, antikvarnica i galerija, ateljea i mesta gde su izlagali savremeni umetnici, Beljanski je posvetio podjednaku, ako ne i veću pažnju nego svojoj struci, diplomatiji. Umetnička dela bila su njegova strast.
- Neposredno posle rata bio sam na dužnosti u inostranstvu i tada sam počeo da sakupljam slike starih majstora. Srećom, 1923. napustio sam ovaj jalov posao i odlučio da se posvetim isključivo sakupljanju dela naših umetnika - govorio je docnije Beljanski.
Sudbinu njegove dragocene umetničke zbirke odredio je tragični udes njegovih najbližih. Posle pogibije sedmoro članova njegove porodice koji su stradali u bombardovanju Svilajnca 1944. godine, Beljanski je ostao sam sa svojim slikama. Iz te samoće, rodila se ideja da da svoju nemerljivo vrednu kolekciju zavešta srpskom narodu.
ČOVEK IZ SENKE
BELjANSKI je bio uzdržan i diskretan. Duboko je poštovao pravila svog zanimanja, o diplomatskim poslovima, vezama, saradnicima, odnosu prema kolegama, nije ostavio ni dokumenta, niti beleške. Čak i u zvaničnim prilikama nametnuo je sebi mesto „čoveka u senci“, izbegavao je oko kamere i tek ponekad, uglavnom u protokolarnim situacijama, pristajao da bude fotografisan.
POSVETA
Ovu zbirku umetničkih dela koju zaveštavam srpskom narodu, a koju sam sakupljao sa dubokom verom u njegovu stvaralačku moć, posvećujem senima svojih predaka koji su istrajali u vekovnoj borbi za njegovu slobodu i nezavisnost - napisao je Beljanski u svojoj posveti. Odluku o zadužbini realizovao je ugovorom sa Izvršnim većem APV 1957, a 1961. godine Spomen-zbirka Pavla Beljanskog otvorila je vrata za publiku.
Izvor: Večernje novosti