Vasil Hadžimanov

[crvendac_011]

Vasil Hadžimanov



Vasil Hadžimanov rođen je u muzičkoj porodici. Pored oca Zafira i majke Senke krenuo je da se interesuje za muziku od najranijih dana. Njegovo klasično muzičko obrazovanje je započelo kada je imao 5 godina a nastavilo se pohađanjem jedne od najstarijih srednjih muzičkih škola u jugoistočnoj Evropi, "Stevan Mokranjac" u Beogradu u klasi prof. Ljubinke Hadži-Jovančić.
Zanimanje za džez muziku obezbedilo mu je učešće u Interlochen Arts Camp-u dva leta za redom, pruživši mu priliku da uči i svira sa Milt Jackson-om, Curtis Fuller-om, i Bayron Stripling-om.
Godine 1992. preselio se u Boston da studira klavir i aranžman na Berklee College of Music. Diplomirao je 1995., a njegovi učitelji klavira su bili Ray Santisi i Lazslo Gardony.
U toku studija na Berklee-ju, nastupao je sa Matt Garrison-om, Rick Peckham-om, Leroy Jenkins-om (u njegovoj rep operi “Funky Faust”), George Garzone-om, Ayib Dieng-om, a sa Paskal Bokarovim afro-pop bendom je išao na američku turneju.
Septembra 1996. Vasil se seli u Njujork, gde nastavlja da sarađuje sa nekim od najboljih mladih muzičara: David Gilmore-om, David Binney-jem, Chris Cheek-om, Markom Đorđevićem, Danny Sadownick-om, Rodney Holmes-om, “Ultranate”…
Istovremeno radi kao muzički programer u “Tomandandy” studiju (autori “Killing Zoe” soundtrack-a).
Vasil je nastupao i sa brojnim muzičarima sa ovih prostora: Jovan Maljoković Balkan Salsa Band , Duško Gojković, Stjepko Gut , Mimo Mitrović, Bisera Veletanlić, Zafir i Senka Hadžimanov, Rambo Amadeus.
Nakon godinu dana provedenih u Njujorku, odlučio je da se vrati u Srbiju i osnuje svoj Vasil Hadžimanov band.

Njegova ideja o kombinovanju balkanskih tradicionalnih, folk ritmova i zapadnih, modernih muzičkih stilova (jazz, funk, world music…) u njegovoj muzici je u potpunosti autentična i predstavlja nov pristup džez muzici.
Vasil je sa bendom svirao na koncertima i džez festivalima širom Srbije i Crne Gore, kao i u inostranstvu (Belgrade Summertime Jazz Fest , Novi Sad Jazz Fest., Niš, Smederevo, Kragujevac, Podgorica, Budva, Banjaluka, Sarajevo, Mostar, Zelenkovac Jazz Fest (Bosna), Skopje Soul and Blues Fest., Kumanovo Jazz Fest. (Makedonija), Maribor Lent Fest., Cerkno Jazz Fest. (Slovenija), Opatija Jazz Fest., Pula (Hrvatska), Berlin , Porgy and Bess jazz club u Beču (Austrija), Bratislava Jazz Days (Slovačka)…
Godine 2001, Vasil Hadžimanov Band izdaje prvi album pod nazivom “11 Razloga za…”, . Prvi tiraž se rasprodao za samo tri meseca. Za svoj prvenac osvojili su nagradu Beovizije 2002 za Najbolji debi album 2002. godine.
Vasil Hadžimanov Band u narednom periodu se bavi snimanjem filmske muzike, i to u dokumentarnom filmu Gorana Paskaljevića (u kome su i glumili), “011 Belgrade”, mladog austrijskog režisera Michael Pfeifenberger-a, kao i u filmu Raše Andrića "Kad porastem biću kengur".
Godine 2003. objavljuju drugi CD “Kafanki”, koji uspešno promovišu širom Evrope. Za ovaj album, bend osvaja nagradu na festivalu Sunčane skale 2003 za Najbolji instrumentalni album 2003.
Usledili su nastupi sa čuvenim Joe Zawinul-om i njegovim bendom Zawinul Syndicate. Čuvši kako bend zvuči uživo, Zawinul ih lično poziva da na proleće 2005. sviraju u njegovom novom klubu "Joe's Birdland", u Beču. Juna 2004. Vasil Hadžimanov Band je pozvan od strane virtuoza Nigel Kennedy-ja da nastupe sa njim na njegovom velikom beogradskom koncertu.
Vasil Hadžimanov od 2008. svira sa beogradskim bendom Darkwood Dub.

Izvor: Muzička centrala

​

 

[crvendac_011]

Vasil Hadžimanov: 10 stvari koje ne znate o meni

Blic žena

Vasil Hadžimanov je jedan od retkih muzičara koji nisu pristali da kompromituju svoj talenat. Klavijaturista, kompozitor i aranžer ovaj put govori o nepoznatim, ali važnim detaljima iz svog života.



DEČJI HOR
Još u Osnovnoj školi "Branko Radičević" sam bio član dečjeg hora "Poletarci". To je tada bila jedina konkurencija prestižnim "Kolibrima". Sećam se tih "betlova" i mogu ih slobodno uporediti sa derbijima naših najvećih gradskih rivala.

BADMINTON
U Bloku 45, gde sam odrastao, svako leto smo kao klinci organizovali turnire u badmintonu. Pravili smo naš peščani teren, kačili visoku mrežu i najozbiljnije se takmičili celo leto, što u singlu, što u parovima, gde sam sa svojim najboljim ortakom Ilijom, često osvajao prvo mesto. Da se zna.

SOBA 405
Nekoliko godina sam bio član dečje grupe radio drame Mike Aleksića, koji je samo iz te generacije iznedrio gomilu mladih, danas veoma uspešnih glumačkih imena. Čak sam i ja bio akter njegove serije "Soba 405".

KOLCE
U srednjoj muzičkoj školi "Mokranjac" imali smo običaj da između časova sviramo raznorazna kolca. Tako da je pre svog tog džeza prvo pala ćirilica.

SVAŠTARENJE
U Americi sam imao prilike da se oprobam u par profesija koje nemaju baš veze sa muzikom. Prodavao sam parfeme u Saks Fifth Avenue, radio u iranskom kafiću "Caffe de Village" u Bostonu, gde sam vrlo brzo dobio otkaz zbog prečestih, pogrešno donesenih narudžbi i konačno- programiranje muzike u studiju "Tomandandy" gde sam imao to zadovoljstvo da radim noćnu smenu od 23h do 7h. Ništa lepše nego kad izađete na ulicu posle celonoćnog rada, i susretnete se sa milionima njujorčana, koji su upravo krenuli na šljaku.

DIPLOMA
Uspeo sam da prespavam ceromoniju dodela Berkli diploma i tako propustim da mi zvezda američke folk muzike, Džejms Tejlor uruči diplomu. Moji roditelji su bili potpuno razočarani, a meni nekako ni dan danas to nije mnogo bitno.

PRVI KONCERT
Prvi zvaničan koncert, na kome sam nastupio sa 16 godina, bio je onaj u klubu 24 u Novom Sadu, sa velikim basistom i profesorom Vojinom Draškocijem i svojom tetkom Biserom Veletanlić.

PLAYSTATION
Pasionirani sam ljubitelj Sony Playstation-a( iako ne posedujem PS3) i redovno sa svojom "braladi"- Belkom i Ćelom đuskam Pes 2011. Termini su od šest do 10 sati neprestanog igranja.

NUDIZAM
Već deset i više godina sam nudista i omiljeno mesto za odmor mi je Ada Bojana.

VOZAČKA DOZVOLA
Položio sam vožnju sa svojih 37 godina, pre otprilike šest meseci. Desilo mi se i vatreno krštenje. Razbucao sam kola u prvoj brzini, a šteta je bila kao da sam vozio u šestoj.

 

[macula]

 

[crvendac_011]

Vasil Hadžimanov: Nikad se ne predajem

Džez pijanista Vasil Hadžimanov o muzici, ćerki Marti, izazovima i planovima: Najveći izazov vidim u tome da stvaram i da uvek idem napred, makar to bilo i u pogrešnom pravcu

DžEZ pijanista Vasil Hadžimanov bio je predodređen da se bavi muzikom, a izazov je, kaže, uvek nalazio u stvaranju. Sin slavnog umetničkog para Zafira Hadžimanova i Senke Veletanlić nastupiće večeras na „Kolarcu“ sa svojim bednom, Biserom Veletanlić i Bojanom Stojmenov za pomoć ugroženima u poplavama. Publika ga je nedavno videla na festivalu „Proleće u Beogradu“, na sceni sa ocem Zafirom, koji je na ovoj manifestaciji proslavio dvostruki jubilej - pola veka karijere i 70. rođendan.


- Žao mi je što su ljudi zaboravili kako je nekad bilo na „Beogradskom proleću“ i ovaj festival je jedinstvena prilika da se podsetimo kvalitetnih pesama i izvođača tog vremena - kaže za „Novosti“ Vasil Hadžimanov. - Ne mora publika da bude luda za takvim manifestacijama, ali smatram da ovakvi festivali moraju da postoje i da imaju respekt koji se ovde, nažalost, izgubio.


* Sarađivali ste sa ocem, tetkom Biserom i taštom Vasilisom, jedino niste sa majkom?


- Ona se odavno povukla sa scene, bilo je pokušaja da nešto zajedno radimo i nadam se da će se to i desiti. To što mama i ja nikad nismo zajedno uradili neki projekat ili album je obostrana krivica. Pevala je na dva diska „Vasil Hadžimanov benda“, kao ambijentalni vokal, zajedno sa Biserom. Donela je odluku da se povuče sa scene u najgore vreme. Smatram da više nema razloga da ćuti, mada ni sada nije mnogo bolja situacija. Mama i dalje ima glas kao devojčica.

* Muzikom je ozbiljno „zaražena“ i vaš ćerka Marta?


- Ima 14 godina i već komponuje i peva. Gotovo po ceo dan je posvećena muzici, samoinicijativno je ušla u to. Videćemo šta će od toga biti, jer je još mala, ali je vrlo talentovana i ozbiljno pokazuje interesovanje za muziku. Znate, muzika je najlepši posao koji nikom ne bih preporučio.


* Zašto?


- Zato što je to užasno teško, naročito u današnje vreme kada su sve vrednosti poremećene. Muzički biznis je apsolutno pobedio u smislu da je bitno samo šta se i koliko prodaje. Kvalitet je drastično opao, a konkurencija je ogromna. Svi žele da pevaju, valjda misle da je to lak način da se zaradi novac, a u stvari je vrlo teško. Ali je najlepši! Konstantno moraš da učiš i radiš na sebi.

* Školovali ste se u Americi, da li ste nekad zažalili što niste ostali tamo?
- Nikad se nisam pokajao zbog takve odluke, bez obzira na ukupnu situaciju ovde. Ne vidim da će uskoro nešto da se promeni, jer ljudi koji su u stanju da menjaju stvari nisu zainteresovani. To nije slučaj samo u muzici. Ništa nije lako i ružičasto, ali kada se bavite nečim što volite, onda na to gledate drugačije. Već dugo je kultura poslednja rupa na svirali. Ne mora da bude prva na listi, ali bi bar trebalo da je među pet bitnih stvari. Mnogo zavisi od toga kako se ponašamo, šta nas interesuje, čime se duhovno bavimo i šta nas emotivno zadovoljava, odnosno da to nije samo prosta zabava.


* „Vasil Hadžimanov bend“ je jedan od retkih koji ne posustaje i radom pokušava nešto da promeni?


- Ne predajemo se! Toliko volimo da radimo ovaj posao, da se nikad nećemo zaustaviti. Ovde je velika stvar baviti se uopšte muzikom. Najveći izazov vidim u tome da stvaram i da uvek idem napred, makar to bilo i u pogrešnom pravcu, jer ćete jedino tako znati gde je pravi smer.

PORODICA

Na pitanje kako izgleda kada se porodica nađe na okupu i šta tada najčešće pevaju, Vasil odgovara:
- U našoj kući uvek su prisutni pesma, smeh i veselje. Peva se svaka vrsta muzike. Svako od nas je majstor u svom zanatu i poštuje onog drugog.

Izvor: Večernje novosti

 

[crvendac_011]

Vasil Hadžimanov predstavio svoju prvu ploču

Vasil Hadžimanov je dočekao da za dve decenije postojanja njegovog benda prvi put u rukama drži album objavljen na vinilu

Vasil Hadžimanov pušta prvu ploču svog benda

- Malo imam bolove u leđima, ponekad i u vratu, ali inače se osećam odlično zbog ove ploče - kaže kroz osmeh Vasil Hadžimanov za “Blic”.

U pitanju je album „Alive-The Essential“ objavljen pod etiketom američke izdavačke kuće “MoonJune Records”, a danas je predstavljeno licencno vinil izdanje muzičke kuće “Metropolis”.

- Ja sam fan vinila i drago mi je da je ovaj album koji je tako dobro prošao izađe i u formi vinila. Imali smo muke jedino da skratimo materijal, s obzirom da na CD staje više muzike, pa smo sada morali da se odreknemo tri pesme. Slušanje muzike je kao i čitanje knjige jer čovek mora da odvoji neko vreme za sebe, a ploča to podrazumeva jer ne možeš brzinski da odradiš ceo proces slušanja ploče - objašnjava poznati džez muzičar. Objavljivanje prvog vinilnog izdanja “Vasil Hadžimanov bend” će proslaviti koncertom 10. marta (21) u Domu omladine Beograda, a biće to prilika i da publika premijerno čuje numere sa nadolazećeg izdanja.

Vasil sa kolegama iz benda

- Ovaj album smo predstavili na Džez festivalu 2014. kada smo ga i snimali tako da sada nećemo biti fokusirani samo na ovim numerama nego i na materijalu sa novog albuma koji upravo radimo i baš nas interesuje kakva će biti reakcija publike - priča Vasil.

Karata za ovaj koncert je ostalo još vrlo malo na blagajnama, što ovaj muzičar vidi kao podstrek da radi nešto dobro.

Muzičar je najavio i veliki beogradski koncert

- Za ovih 20 godina ne mogu da izbrojim na prste jedne ruke da je bila mlaka reakcija publike na našim koncertima. Publika postoji, samo je potrebno animirati je. I unutrašnjosti kad god se neko posveti tom marketinškom delu posla, publika ne izostaje. Na žalost, današnji organizatori uvek igraju na sigurno, na to ko prodaje karte i uglavnom se organizuju koncerti komercijalne muzike jer preovlađuje ta sveopšta halapljivost - zaključuje Vasil Hadžimanov.

(Blic Online)