- Učlanjen(a)
- 30.07.2009
- Poruka
- 5.276
Valenca i oksidacioni broj
Valenca je broj veza koje neki atom može graditi sa atomima vodonika (stvaran ili formalan broj kovalentnih veza koje gradi ili može graditi neki atom).
Oksidacioni broj je stvarno ili formalno naelektrisanje neke čestice
Valenca nije uvek isto što i oksidacioni broj:
Na primer:
Kiseonik je uvek dvovalentan (može da gradi dve kovalentne veze sa vodonikom jer ima dva nesparena elektrona)
Ali, kiseonik može imati oksidacione brojeve 0(u elementarnom stanju), -1 u peroksidima, -2 u ostalim jedinjenjenjima
O=O; H-O; H-O-O-H;
dvovalentan; |
oks. br. = 0; H; dvovalentan
dvovalentan; oks.br.= -1;
oks.br.= -2;
Valenca se označava rimskim brojevima (I-VIII)
Oksidacioni broj zapisujemo arapskim br.: +1, -2, -3.....
Stvarno naelektrisanje čestica koje su stvarno naelektrisane to jest jona zapisuje se : 2-, -, +. 2+...
(prvo broj pa vrsta naelektrisanja)
Valenca i oksidacioni broj se koriste pri sredjivanju hemijskih formula.
Stvarno naelektrisanje se uvek i obavezno piše u oznakama za JONE
Na primer
NaI2OII ili Na+12O-2
jon kalcijuma Ca2+, oksidni jon O2-, sulfatni jon SO42-....
U sulfatnom jonu, na primer, sumpor je šestovalentan (+6), a kiseonik dvovalentan(-2), ali je naelektrisanje 2-
Uobičajeno ali nije uvek pravilo da elementi iz parnih grupa imaju parne oks. brojeve, a iz neparnih neparne oks.brojeve.
Kada neki element ima dva moguća oksidaciona stanja po staroj nomenklaturi mogu se koristiti i nastavci -o (niže oksidaciono stanje) i -i (više oksidaciono stanje)
Na primer: fero-hlorid (gvoždje(II)-hlorid), feri-hlorid (gvoždje(III)-hlorid), merkuro-hlorid (živa(I)-hlorid) i merkuri-hlorid (živa(II)-hlorid).....
Za one elemente koji mogu imati različite oksidacione brojeve, odnosno valence u imenu nekog jedinjenja mora se navesti data valenca!!! Za one elemente koji imaju uvek isti oksidacioni broj VALENCA SE NE NAVODI!
Valenca je broj veza koje neki atom može graditi sa atomima vodonika (stvaran ili formalan broj kovalentnih veza koje gradi ili može graditi neki atom).
Oksidacioni broj je stvarno ili formalno naelektrisanje neke čestice
Valenca nije uvek isto što i oksidacioni broj:
Na primer:
Kiseonik je uvek dvovalentan (može da gradi dve kovalentne veze sa vodonikom jer ima dva nesparena elektrona)
Ali, kiseonik može imati oksidacione brojeve 0(u elementarnom stanju), -1 u peroksidima, -2 u ostalim jedinjenjenjima
O=O; H-O; H-O-O-H;
dvovalentan; |
oks. br. = 0; H; dvovalentan
dvovalentan; oks.br.= -1;
oks.br.= -2;
Valenca se označava rimskim brojevima (I-VIII)
Oksidacioni broj zapisujemo arapskim br.: +1, -2, -3.....
Stvarno naelektrisanje čestica koje su stvarno naelektrisane to jest jona zapisuje se : 2-, -, +. 2+...
(prvo broj pa vrsta naelektrisanja)
Valenca i oksidacioni broj se koriste pri sredjivanju hemijskih formula.
Stvarno naelektrisanje se uvek i obavezno piše u oznakama za JONE
Na primer
NaI2OII ili Na+12O-2
jon kalcijuma Ca2+, oksidni jon O2-, sulfatni jon SO42-....
U sulfatnom jonu, na primer, sumpor je šestovalentan (+6), a kiseonik dvovalentan(-2), ali je naelektrisanje 2-
Uobičajeno ali nije uvek pravilo da elementi iz parnih grupa imaju parne oks. brojeve, a iz neparnih neparne oks.brojeve.
Na primer: fero-hlorid (gvoždje(II)-hlorid), feri-hlorid (gvoždje(III)-hlorid), merkuro-hlorid (živa(I)-hlorid) i merkuri-hlorid (živa(II)-hlorid).....
Za one elemente koji mogu imati različite oksidacione brojeve, odnosno valence u imenu nekog jedinjenja mora se navesti data valenca!!! Za one elemente koji imaju uvek isti oksidacioni broj VALENCA SE NE NAVODI!