- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 38.979
Uticaj gena na srčana oboljenja žena
RTS 18.04.2010 11:16
Poznato je da se porodična istorija srčanih oboljenja ubraja u faktore rizika. Porodična istorija, pored genetskog faktora, uključuje i životne navike i ponašanje, ali i faktore životne sredine, objašnjavaju naučnici.
Genetski testovi, koji su obuhvatali 100 genetskih mutacija, pokazali su se neuspešnim u proceni rizika da žena doživi srčani ili moždani udar.
Do ovog zaključka došli su američki istraživači nakon što su ustanovili da su visok nivo holesterola, visok krvni pritisak i porodična istorija srčanih oboljenja bili najubedljiviji predznaci rizika kojima je izložena žena.
Otkriveno je da su mnoge genetske varijacije bile povezane sa rizikom da žena dobije neko srčano oboljenje, ali kombinujući ih u predviđanje rizika naučnicima nije pomoglo da otkriju koja će žena od 19.000 učesnica u istraživanju eventualno oboleti.
Naučnici su, ipak, ustanovili da, nakon što su detaljno razmotrili tradicionalne faktore rizika, genetski rizik koji obuhvata 101 takozvani „pojedinačan nukleotidni polimorfizam"(SNPs), promenu u genetskom kodu za samo jedno slovo, nije bio od koristi u predviđanju srčanog oboljenja.
Godinama su timovi naučnika kao „pomagalo" u istraživanju koristili studije u kojima su istraživači upoređivali genome obolelih sa genomima zdravih osoba da bi otkrili zajedničke genetske razlike koje bi mogle predviđati oboljenje.
„I dok su višestruki markeri koji ukazuju na kardiovaskularno oboljenje bili identifikovani u toku opsežnih istraživanja gena, njihov ukupni uticaj na rizik oboljevanja van tradicionalnih faktora ostaje nedokazan, posebno među ženama", izjavila je za časopis Sajens genetičarka i ginekolog Nina Pajnter iz Ginekološke klinike „Brigam" u Bostonu.
Ekipa istraživača, koju je predvodila, otkrila je dva pokazatelja rizika zasnovanih na markerima koji su povezani ili sa srčanim oboljenjem ili sa faktorima koji izazivaju kardiovaskularne probleme - u prvom redu visok nivo holesterola.
Nakon što su detaljno razmotreni tradicionalni faktori koji izazivaju srčana oboljenja, kao što su visok krvni pritisak i ukupni holesterol, ustanovljeno je da genetski faktori nisu povećavali rizik od dobijanja kardiovaskularnih bolesti.
Umesto toga, istraživači su otkrili da je porodična istorija ranih srčanih udara najveći nezavisni faktor rizika.
„Naša otkrića potvrđuju važnost porodične istorije kardiovaskularnih bolesti, koja uključuje genetiku, životne navike i ponašanje, ali i faktore životne sredine", naglasila je profesorka Pajnter.
RTS 18.04.2010 11:16
Poznato je da se porodična istorija srčanih oboljenja ubraja u faktore rizika. Porodična istorija, pored genetskog faktora, uključuje i životne navike i ponašanje, ali i faktore životne sredine, objašnjavaju naučnici.
Genetski testovi, koji su obuhvatali 100 genetskih mutacija, pokazali su se neuspešnim u proceni rizika da žena doživi srčani ili moždani udar.
Do ovog zaključka došli su američki istraživači nakon što su ustanovili da su visok nivo holesterola, visok krvni pritisak i porodična istorija srčanih oboljenja bili najubedljiviji predznaci rizika kojima je izložena žena.
Otkriveno je da su mnoge genetske varijacije bile povezane sa rizikom da žena dobije neko srčano oboljenje, ali kombinujući ih u predviđanje rizika naučnicima nije pomoglo da otkriju koja će žena od 19.000 učesnica u istraživanju eventualno oboleti.
Naučnici su, ipak, ustanovili da, nakon što su detaljno razmotrili tradicionalne faktore rizika, genetski rizik koji obuhvata 101 takozvani „pojedinačan nukleotidni polimorfizam"(SNPs), promenu u genetskom kodu za samo jedno slovo, nije bio od koristi u predviđanju srčanog oboljenja.
Godinama su timovi naučnika kao „pomagalo" u istraživanju koristili studije u kojima su istraživači upoređivali genome obolelih sa genomima zdravih osoba da bi otkrili zajedničke genetske razlike koje bi mogle predviđati oboljenje.
„I dok su višestruki markeri koji ukazuju na kardiovaskularno oboljenje bili identifikovani u toku opsežnih istraživanja gena, njihov ukupni uticaj na rizik oboljevanja van tradicionalnih faktora ostaje nedokazan, posebno među ženama", izjavila je za časopis Sajens genetičarka i ginekolog Nina Pajnter iz Ginekološke klinike „Brigam" u Bostonu.
Ekipa istraživača, koju je predvodila, otkrila je dva pokazatelja rizika zasnovanih na markerima koji su povezani ili sa srčanim oboljenjem ili sa faktorima koji izazivaju kardiovaskularne probleme - u prvom redu visok nivo holesterola.
Nakon što su detaljno razmotreni tradicionalni faktori koji izazivaju srčana oboljenja, kao što su visok krvni pritisak i ukupni holesterol, ustanovljeno je da genetski faktori nisu povećavali rizik od dobijanja kardiovaskularnih bolesti.
Umesto toga, istraživači su otkrili da je porodična istorija ranih srčanih udara najveći nezavisni faktor rizika.
„Naša otkrića potvrđuju važnost porodične istorije kardiovaskularnih bolesti, koja uključuje genetiku, životne navike i ponašanje, ali i faktore životne sredine", naglasila je profesorka Pajnter.