Signup Now
Da bi mogli da pišete na forumu, otvarate nove teme, kao i da vidite download
linkove morate prvo da se registrujete.

Ukoliko Vam nije jasan proces registracije, molimo vas da kliknete OVDE
Ako ste zaboravili lozinku, kliknite OVDE :)

UPOZORENJE KOJE MORATE DA PROČITATE Šta mobilni telefoni rade našoj deci i da li su već uništili CEL

Diskusija u 'Kutak za roditelje' započeta od crvendac_011, 24.12.2017.

  1. crvendac_011

    crvendac_011 Always a lady Moderator

    Postova:
    34.991
    Zahvala:
    20.285
    Pol:
    Ženski
    Lokacija:
    Beograd
    UPOZORENJE KOJE MORATE DA PROČITATE Šta mobilni telefoni rade našoj deci i da li su već uništili CELU GENERACIJU

    Razgovarah pre neki dan sa svojim šestogodišnjim sinom dok smo se vraćali iz vrtića.

    "Tata, da li mogu da dobijem mobilni telefon kad napunim 8 godina?"

    "Razgovaraćemo sa mamom kada napuniš 8 godina."

    "Suuupeer! A je l može da bude ajfon 10 (iPhone X)?"

    "Ama otkud ti znaš za ajfon 10?!"

    "Pričali smo o tome u vrtiću!"

    [​IMG]

    Nije tajna da naša deca sve češće provode vreme na mobilnim telefonima, bez nadzora starijih. Za razliku od prethodnih generacija, današnja deca, umesto licem u lice, komuniciraju na "Snepčetu", "Instagramu", "Fejsbuku"...

    Ovaj fenomen je istraživala Džin Tvengi (Jean M. Twenge), psihološkinja i autorka knjige "Aj-generacija: Zašto današnji superpovezani klinci odrastaju manje buntovni, tolerantniji, manje srećni i potpuno nepripremljeni na odrastanje - i šta to znači za sve nas". Istraživanje koje je Tvengi vodila je rađeno na američkoj populaciji, ali otkrića do kojih je došla sigurno mogu biti upozorenje i za nas u Srbiji.

    "Negde oko 2012. primetila sam nagle promene u ponašanju i emocionalnom stanju tinejdžera. Još od tridesetih godina 20. veka nisam videla ništa slično. Magična privlačnost nezavisnosti, karakteristična za prethodne generacije, današnjim tinejdžerima nije toliko bitna. Šta se to dogodilo 2012. i izazvalo tako dramatične promene u ponašanju? Upravo tada je udeo Amerikanaca koji imaju pametne telefone prešao 50 odsto", piše Džin Tvengi u veoma čitanom članku objavljenom u magazinu "Atlantik".

    Najgora kriza mentalnog zdravlja poslednjih decenija

    Postajalo je sve jasnije da postoji generacija koju su formirali pametni telefoni i društvene mreže - Tvenge ih naziva aj-generacijom (i-gen). Generacija rođena između 1995. i 2012. odrasta s pametnim telefonima, ima nalog na "Instagramu" pre nego što krene u srednju školu i ne pamti vreme pre interneta.

    Pojava smartfona i tableta ubrzo je izazvala zabrinutost zbog štetnih efekata “vremena provedenog na ekranu”. Uticaj tih uređaja, međutim, nikada nije u potpunosti sagledan. Pametni telefon radikalno je izmenio sve aspekte života tinejdžera - od prirode njihovih društvenih interakcija, do njihovog psihičkog zdravlja. Gde god postoje stubovi mobilne telefonije, tinejdžeri žive život na pametnom telefonu.

    Onima koji se rado sećaju odrastanja u analognom vremenu, ovo će možda izgledati strano i zabrinjavajuće. Ipak, kako upozorava Tvengi, cilj ove studije nije da podlegnete nostalgičnom raspoloženju, već da razumete kakva su deca sada. Neke generacijske promene su pozitivne, neke negativne, a za neke se može reći da su i jedno i drugo.

    Na primer, budući da im je prijatnije u svojoj sobi nego u kolima ili na žurci, današnji tinejdžeri su bezbedniji nego što su tinejdžeri ikada bili. Znatno su manje izloženi opasnosti da dožive saobraćajni udes, manje ih privlači alkohol nego prethodne generacije i manje su podložni bolestima koje izaziva konzumiranje alkohola.

    Psihološki su, međutim, osetljiviji. Stopa obolelih od depresije i samoubistava među tinejdžerima u Americi drastično je skočila posle 2011. godine. Ne bi bilo preterivanje reći da je aj-generacija na pragu najgore krize mentalnog zdravlja poslednjih decenija. Za takvo loše stanje velikim delom su odgovorni njihovi telefoni.

    Manje izlaze, manje ih zanima seks

    Širenje smartfona i društvenih mreža izazvalo je potres nezapamćene magnitude, piše Tvengi. Postoje uverljivi dokazi da uređaji koje smo mladima dali u ruke imaju ogromne posledice po njihovo zdravlje i čine ih veoma nesrećnim.

    Na primer, privlačna snaga nezavisnosti, koja je bila toliko jaka kod prethodnih generacija, nije toliko bitna današnjim tinejdžerima koji mnogo ređe izlaze iz kuće bez roditelja. Promena je zapanjujuća: učenici završne godine srednje škole 2015. manje su izlazili nego njihovi vršnjaci iz 2009.

    Takođe, današnji tinejdžeri ređe se zabavljaju. Ređe zabavljanje prati i opadanje seksualne aktivnosti. Činjenica da manje tinejdžera ima seksualne odnose doprinela je pojavi koju mnogi vide kao najpozitivniji trend među omladinom poslednjih godina: stopa rađanja u tinejdžerskom uzrastu u Americi bila je najniža 2016, čak 67 odsto niža nego 1991, kada je doživela vrhunac.

    U mnogim oblicima ponašanja - konzumiranje alkohola, ljubavne veze, vreme bez nadzora - današnji 18-godišnjaci ponašaju se kao 15-godišnjaci nekada, a 15-godišnjaci kao nekadašnji 13-godišnjaci. Detinjstvo se delimično produžilo i na period srednje škole.

    Imaju telefon, svoju sobu, sami su i, često - očajni

    Zašto današnji tinejdžeri duže čekaju da preuzmu odgovornosti i zadovoljstva koje donosi život odrasle osobe, pita Tvengi?

    Tinejdžerima očigledno odgovara aranžman koji podrazumeva da budu kod kuće i uče - ne zato što toliko vole da uče, već zato što im se društveni život odvija na telefonu. Ne moraju da izlaze iz kuće da bi se družili.

    Oni imaju telefon, svoju sobu, sami su i, često - očajni.

    Jedna od ironija života aj-generacije jeste činjenica da, uprkos tome što provode više vremena pod istim krovom s roditeljima, današnji tinejdžeri nisu bliskiji s roditeljima nego ranije generacije.

    - Videla sam prijatelje s roditeljima, oni ne razgovaraju s njima. Samo kažu: “Dobro, dobro” dok pričaju telefonom. Ne obraćaju pažnju na porodicu - ispričala je psihološkinji Tvengi jedna od devojčica koja je učestvovala u studiji, po imenu Atena.

    Kao i njeni vršnjaci, Atena je pravi stručnjak kada treba “isključiti” roditelje kako bi mogla na miru da razgovara telefonom. Najveći deo leta provela je s prijateljima, ali gotovo isključivo na "Snepčetu".

    - Više vremena provodim na telefonu nego s ljudima uživo. Moj krevet ima udubljenje od ležanja - kaže Atena.

    Isključite telefon, isključite laptop i radite nešto

    Atena je u tome tipičan predstavnik svoje američke generacije. Od 2000. do 2015. broj tinejdžera koji se gotovo svakodnevno viđaju s prijateljima opao je za gotovo 40 odsto. Ne samo da ih sve manje ide na žurke, već i ređe provode vreme zajedno.

    Na osnovu toga bi se moglo zaključiti da tinejdžeri provode toliko mnogo vremena u ovom novom “prostoru” zato što ih to čini srećnim, ali podaci uglavnom govore suprotno.

    Tinejdžerima koji provode natprosečno mnogo vremena na ekranu preti veća opasnost od toga da budu nesrećni i obrnuto: što su manje posvećeni mobilnom telefonu, to su srećniji, pokazuju istraživanja. Što više vremena tinejdžeri provedu gledajući u ekran, to češće prijavljuju simptome depresije.

    Ova studija dokazuje da je najbolji savet za srećan period adolescencije: isključite telefon, isključite laptop i radite nešto - bilo šta što ne podrazumeva gledanje u ekran.

    Šta "Fejsbuk" radi našoj deci

    Jedna od stavki u ovoj studiji bio je i "Fejsbuk". Tvengi se poziva na studiji među učenicima koledža u SAD koja je pokazala da su se osećali utoliko nesrećnije, ukoliko su više koristili "Fejsbuk" - mada osećanje da su nesrećni nije dovelo do toga da više koriste "Fejsbuk".

    Društvene mreže poput "Fejsbuka" obećavaju povezivanje s prijateljima. Portret aj-generacije, proizašao iz analize podataka, međutim, prikazuje usamljenu, dislociranu generaciju. Tinejdžeri koji koriste društvene mreže svaki dan, ali ređe viđaju prijatelje, skloni su da potvrde sledeće iskaze: “često se osećam usamljeno”, “često imam osećaj da sam isključen”, “često poželim da imam više prijatelja”. Osećanje usamljenosti među tinejdžerima dostiglo je vrhunac 2013. i ostaje na tom nivou.

    Ovo ne mora da znači da su, na individualnom nivou, deca koja su često onlajn usamljenija od dece koja su ređe na internetu. Tinejdžeri koji provode više vremena na društvenim mrežama, u proseku, provode više vremena i u ličnom kontaktu s prijateljima. Veoma društveni tinejdžeri društveniji su u obe sredine, i obrnuto. Ali na generacijskom nivou važi sledeće: kada tinejdžeri provode više vremena na telefonu, a manje u ličnoj interakciji, usamljenost je češće slučaj.

    Baš kao i depresija. Posledice aktivnosti na mobilnim uređajima su očigledne, piše Tvengi: što više vremena tinejdžeri gledaju u ekran, to su veći izgledi se kod njih pojave simptomi depresije.

    Rizik od samoubistva

    I tu nije kraj. Tinejdžeri koji provode tri i više sati dnevno baveći se elektronskim uređajima izloženi su 35 odsto većem riziku od samoubistva, odnosno planiranja samoubistva (znatno veći rizik nego kod gledanja televizije). Jedan podatak posredno, ali neverovatno jasno ilustruje sve veću izolovanost današnje dece: od 2007, stopa ubistava među tinejdžerima jeste opala, ali se zato stopa samoubistva povećala. Kada su tinejdžeri počeli da provode manje vremena zajedno, bili su izloženi manjoj opasnosti da se ubijaju međusobno, ali je zato rizik od samoubistava porastao.

    Ipak, Tvengi upozorava da depresija i samoubistvo imaju mnogo razloga i da preterano korišćenje tehnologija sasvim sigurno nije jedini.

    Devojčice na svojim plećima nose najveći teret

    Kakva je veza između smartfona i očigledne psihološke krize ove generacije, pita Tvengi? Osim što omogućavaju deci da budu u vezi 24 sata dnevno, društvene mreže pojačavaju vekovne strepnje tinejdžera da će biti isključeni. Danas mladi možda ređe odlaze na žurke i manje su stvarno zajedno, ali kada se okupe oni to revnosno dokumentuju na "Snepčetu", "Instagramu", "Fejsbuku". Oni koji nisu pozvani i te kako su toga svesni. Samim tim, broj tinejdžera koji se osećaju isključeno dostigao je vrhunac.

    Taj trend je naročito izražen među devojčicama. One češće koriste društvene mreže, zbog čega i češće imaju priliku da se osete isključenim i usamljenim kada vide da se društvo sastalo bez njih. Njihova psiha dodatno strada kada posle postavljanja sadržaja na društvenoj mreži očekuju koliko će lajkova dobiti.

    Devojčice na svojim plećima nose i najveći teret kada je reč o porastu simptoma depresije među današnjim tinejdžerima, ali je i procenat samoubistava veći među devojčicama.

    Teže posledice po tinejdžerke možda su ukorenjene u činjenici da su one u većoj meri izložene sajber mobingu, piše Tvengi. Dečaci su više skloni da fizički maltretiraju jedni druge, dok devojčice to pretežno čine podrivajući žrtvin društveni status i odnose. Društvene mreže tinejdžerkama nude platformu na kojoj mogu da izražavaju agresiju na način kako to one žele, klevećući druge devojčice i isključujući ih iz društva.

    Kompanije koje pokreću društvene mreže svakako su svesne tih problema i donekle su i preduzele mere sprečavanja sajber mobinga. Ali njihovi različiti motivi su, u najmanju ruku, složeni. Nedavno procureli dokument na "Fejsbuku" pokazao je da se kompanija hvalila oglašivačima da može da odredi emocionalno stanje tinejdžera na osnovu njihovog ponašanja na sajtu, pa čak i da ukaže na “momente kada je mladima potrebno nešto da im ojača samopouzdanje”. "Fejsbuk" je priznao da dokument postoji, ali je porekao da nudi “alatke kako bi se doprlo do ljudi na osnovu njihovog emocionalnog stanja”.

    Više smatrfona, manje zdravog sna

    Jedan deo istraživanja bavi se i snom. Tvengi upozorava da pametni telefoni uskraćuju tinejdžerima san: mnogi uglavnom spavaju manje od 7 sati dnevno, iako stručnjaci za san tvrde da bi deca u tom uzrastu trebalo da spavaju oko 9 sati.

    Deca koja koriste smartfon i slične uređaje neposredno pred spavanje izložena su većem riziku od nedostatka sna, a taj san je često nekvalitetan. Osim toga, kod ove dece postoji dvostruko veći rizik da budu pospani tokom dana.

    Elektronski uređaji i društvene mreže naročito remete san, navodi Tvengi. Tinejdžeri koji natprosečno mnogo čitaju knjige i časopise izloženi su manjoj opasnosti da budu neispavani - čitanje ih ili uspava, ili odlože knjigu pre nego što će zaspati. Gledanje televizije nekoliko sati dnevno samo je u maloj meri povezano s nedostatkom sna. A magičnoj privlačnosti pametnog telefona često je preteško odoleti.

    Šta bi vam savetovao Stiv Džobs

    Džin Tvendži na kraju upozorava da je veza između depresije i korišćenja smartfona dovoljno jaka da bismo zaključili da roditelji treba da opominju decu da isključe telefon. Čak je i Stiv Džobs ograničavao svojoj deci korišćenje uređaja koji je stvorio.

    Jer, adolescencija je od ključnog značaja za razvoj socijalnih veština; kada tinejdžeri provode manje vremena u direktnom kontaktu s prijateljima, oni imaju manje prilike da ih vežbaju. U narednih 10 godina možda će biti više ljudi koji će umeti da upotrebe odgovarajući emotikon, nego onih koji će umeti da naprave odgovarajući izraz lica u direktnom kontaktu licem u lice.

    (theatlantic.com/Blic Online)
     
    Bazlik i SerbskiSin se ovo sviđa.

Preporučite stranicu