Umetnost na asfaltu

Always a lady
MODERATOR
Učlanjen(a)
25.08.2009
Poruka
38.978
ВИШЕ ОД ХОБИЈА: ЦРТАЧ ЗЕБРИ


Уметност на асфалту



Ваљевац Милоје Митровић бавио се графичким дизајном, новинским илустрацијама, опремом књига, радио је иконе, васкршња јаја, патке, гуске, кловнове, људе, али пругасте животиње су му посебна страст

DSC_1058.JPG


Кад се зебра нађе на путу, и то усред града, људи се потпуно збуне. Не знају да ли да је заобиђу, прескоче или хладно пређу преко ње. У недоумицу их доводи Милоје Митровић, академски сликар, графичар и иконописац из Ваљева.

Откако је 1988. године стекао диплому, Милоје је разлучио да ли хоће да његово дело живи и после, или ће једноставно да прави оно што постоји на сваком ћошку.
– Бавио сам се графичким дизајном, новинским илустрацијама, опремом књига, рукоположен сам и за свештеног иконописца, тако да сам осликавао и класичне иконе, васкршња јаја... Дакле, занимала ме је уметност, ради уметности, а не ради комерцијале.
Уз све то, сликао је и патке, и гуске, и кловнове, и људе, и, наравно – зебре. Још у време студија, да би некако испунио дуге паузе између предавања свраћао је у Зоолошки врт и од свих животиња, најчешће је њих посматрао.
– Њихове пруге су ми биле алиби за чисту уметност. Тај црно-бели однос посматрао сам симболично – као контраст између крајњег светла и таме, добра и зла, среће и несреће. У почетку су ми служиле као увод у скице за графику, а касније и као мотиви за слике. До сада сам урадио око четири стотине, и већи број налази се у разним колекцијама у иностранству.

1.JPG


Са сликама зебри Митровић је добио највећи број признања и награда. Али, највећа част му је била када му се указала прилика да их изложи у „Лаори”, најпознатијој и најпрестижнијој галерији у Копенхагену, у Данској, поред дела Пикаса, Салвадора Далија, Ендија Ворола... Тада су, каже, све до једне продате, и то по много већој цени него што би коштала нека уметничка дела њихових познатих сликара. На његову радост купци нису били наши људи који тамо живе, што је углавном случај кад наши сликари излажу у иностранству, већ странци. Сваком уметнику, па и Милоју, то представља додатну потврду.
Као просветни радник и педагог, овај свестрани уметник је желео да се укључи и у Акцију безбедности деце у Србији. Поред свих мера појачане контроле државе предвиђених да зауставе страдања на друму, од казнених поена и ригорозних санкција, до специјалних полицијских патрола и „пресретача” опремљених камерама и другим софистицираним уређајима, сликар је одлучио да „изведе зебру”!
– На свим језицима, осим на словеначком, пешачки прелаз се зове зебра. Али, колико знам, нико до сада ову животињу није буквално исцртао на асфалту. На ову идеју подстакло ме је упозорење исписано на таблама у близини школа, у којем пише: „Возачи, деца вас моле, успорите поред школе”. Желео сам на леп начин, и пешаке и возаче да „натерам” да застану, да прикоче и сачувају свој и туђ живот у џунгли на асфалту, у којој постоје много опасније звери него што их има у прашуми – упозорава Милоје Митровић.

pesacki%20prelaz%20%2811%29.jpg


Иако се, захваљујући зебрама, током двадесет пет година доказао као уметник са посебним стилом, требало је дуго времена да добије дозволу да их уради и као мурал на асфалту. Прва зебра је светло дана угледала код Основне школе „Милош Црњански”, на Бановом брду, у Београду, почетком октобра 1995. године. После тога појавила се у Ваљеву, Новом Саду, након неког времена и у Ариљу, Пожеги, Бачкој Паланци и поново у Београду, на раскрсници код Доситејевог и Вуковог музеја, а Милоје тренутно осликава пешачки прелаз и у центру Осечине, старе српске варошице урбаног типа, пред сам почетак традиционалне манифестације „Фестивал шљива”.
– Сваки учесник у саобраћају на неки начин је постао део те слике, а децу сам и практично укључио. Радили смо са бојама за путеве којима се сигнализирају и обележавају званични прелази, само што смо ми заступали све тонове. Ја сам осликавао зебре на пешачком прелазу, а они на тротоару, како би осетили топлину асфалта и звук мотора. Ово дешавање је изазвало велику пажњу и код возача. Заустављали су се сви, чак имомци у бесним џиповима, од којих то и не очекујемо. То ми је и био циљ, јер минимум коректности је много већа заштита него панцир кошуља – подсећа уметник.
Милоје каже да никад није насликао две исте зебре, а на асфалту их нема у великом броју. Не би, каже Милоје, ни ваљало да их буде, јер кад уметничко дело пређе у хиперпродукцију, губи смисао. Осим тога, од кишеи сунца зебра се временом мења, бледи и на крају, после годину дана и нестаје, па се, додаје Митровић, као и наши добри манири, повремено мора обнављати.

Дана Станковић



објављено: 15/08/2010
Извор: Политика





 
Natrag
Top