- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 38.979
Retrospektiva Marine Abramović u MoMA u Njujorku
Umetnici postaju svojevrsne zvezde
Milena Marjanović| 19. 03. 2010. - 00:02h| Foto: AP|Blic Online
Umetnica s neviđenom harizmom, svetska zvezda koja se otvoreno bori sa sopstvenim egom, pionir performansa i bodi arta u kome istražuje granice izdržljivosti, priznata širom zemaljske kugle, Marina Abramović je otvorila pre par dana retrospektivnu izložbu u Muzeju moderne umetnosti (MoMA) u Njujorku koja traje skoro tri meseca, do 31. maja.
Marina u najnovijem performansu „Umetnik je prisutan“
Tokom retrospektive izvešće najduži performans u karijeri. Njen naziv je „Umetnik je prisutan“ („The Artist is Present“), po najnovijem radu, a Marina će bukvalno biti prisutna sve vreme. U okviru nje pokazaće 50 svojih radova nastalih tokom 40 godina karijere. Retrospektiva je najavljena kao događaj godine.
Pažnju publike već prvog dana privukao je Marinin najnoviji rad „The Artist is Present“ u kome ona sedi, u tišini, za stolom, nudivši posetiocima da joj se pridruže i s njom ćute koliko izdrže ulazeći u komunikaciju jedino ukrštanjem pogleda.
Performans neuobičajenog trajanja, 62-godišnja umetnica izvodiće sedam sati dnevno tokom pet dana u nedelji, a deset sati petkom, kada je MoMA otvoren duže. Samo će se odmarati utorkom, kada je Muzej zatvoren, što znači da će performans ukupno trajati 586 sati, objavio je „Art njuzpejper“.
Marinin novi performans se dešava na drvenim platformama, a publika će svakoga dana moći da vidi umetnicu na jednoj od njih, na koju će je podizati kran pre otvaranja muzeja. Umetnica pri tom neće moći da uzima ni hranu ni vodu, a neće moći da ide ni u toalet... Platforme su ograđene žicom koja treba da obezbedi da sama ne prekine performans ako je uhvati mala snaga. Publika može da je posmatra izbliza specijalnim teleskopima, a ceo performans se snima.
Prema Marininim rečima, taj projekat predstavlja biografsko i duhovno putovanje umetnika, odnosno ideju spuštanja ega. „Umetnici se pretvaraju u svojevrsne zvezde. Sviđa mi se ideja da počnem na vrhu i da na kraju budem na istom nivou sa publikom, veoma otvorena i ranjiva.“
Tokom konferencije za štampu (čitamo na sajtu), održane uoči vernisaža, umetnica je od prisutnih zatražila da odlože olovke, navuku bolničke bele mantile, ugase mobilne telefone, i pet minuta sede zatvorenih očiju. Ovu neočekivanu vežbu umetnica je htela da prisutni shvate kao poziv na unutrašnje sagledavanje svoga ja.
U isto vreme, na galerijama na šestom spratu Muzeja, postavljene su fotografije i video radovi koji predstavljaju hroniku njenog umetničkog razvoja od konceptualnih radova u rodnoj Jugoslaviji početkom 70-ih, preko 12-godišnjeg partnerstva sa Ulajem, do novijih radova.
Četiri rada, od kojih su tri originalno nastala sa Ulajem, iznova kontinuirano izvode drugi umetnici. To su „Imponderabilia“ (1977), u kojem muškarac i žena stoje nagi i gledaju se u lice na vratima, zatim „Relation in Time“ (1977), u kojem par sedi okrenut leđima i spojenih glava tokom celog dana, „Nightsea Crossing“ (1981-87), u kojem muškarac i žena sede ćutke za stolom ceo dan, i „Luminosity“ (1998), u kojem naga ženska osoba izgleda kao da se penje uz zid polako pomerajući ruke.
Kustos i organizator izložbe je Klaus Bisenbah, šef Odeljenja za medije i performans MoMA, a tekstove u katalogu su pisali pored Bisenbaha, Artur K. Danto, Krisi Ajls, Nensi Spektor i Jovana Stakić. Prema navodima „Art njuzpejpera“, Marinina retrospektiva je revolucionarna jer je njen novi performans u pogledu trajanja najduži do sada.
Marina Abramović je rodni Beograd napustila početkom 70-ih. Do tada je pripadala neformalnoj Grupi šestoro koju su činili Raša Todosijević, Zoran Popović, Era Milivojević, Neša Paripović i Gergelj Urkom. U Beogradu je pre pet godina, na 45. Oktobarskom salonu, dobila nagradu za životno delo. Laureat je „Zlatnog lava“ na Bijenalu u Veneciji 1997. godine, za rad „Balkanski barok“. Za „Kuću s pogledom na okean“, 12-dnevni performans u njujorškoj galeriji „Son Keli“, osvojila je 2003. godine nagradu „Besi“ grada Njujorka. Nagradu Udruženja američkih umetničkih kritičara dobila je 2004. godine. Samostalnu izložbu u njujorškom muzeju „Gugenhajm“ imala je 2005. godine.
Marina živi u kući u obliku zvezde u Malden Bridžu
Za Marinu Abramović zvezda je moćan simbol, koji se često pojavljuje u njenim radovima. U jednom od ranih, zapalila je ogromnu zvezdu, legavši u njenu sredinu. U sledećem je nacrtala zvezdu oko svog pupka, rekavši da to predstavlja antikomunistički čin.
„Potičem iz komunističke zemlje“, objasnila je. „Zvezda se nalazi na mojoj krštenici i na svakoj mojoj školskoj knjizi, tako da me podseća na ograničavanje slobode“, navodi „Njujork Tajms“. Stoga ne treba da čudi da je njena kuća u Malden Bridžu, u Njujorku, u obliku zvezde. Poput Marininog tavana u Sohou, gde će boraviti tokom izložbe u MoMA, i kuću površine 300 kvadratnih metara, dizajnirao je Denis Vedlik, arhitekta sa Menhetna. Sagrađena je početkom 90-ih prošlog veka. Kuću je platila 1,25 miliona dolara. Neki kuhinjski elementi su od lakiranog drveta tirkizne boje, dok su drugi u staklu boje jabuke greni smit, po Marininoj želji, jer je „zeleno lek za oči“
Bez trunke glume
Zanimljivo je da je u novom performansu prvi preko puta Marine seo njen dugogodišnji partner u životu i umetnosti, Ulaj, koga je, kako je svojevremeno izjavila u intervjuu našem listu, teško prebolela.
- Pet godina smo Ulaj i ja živeli u automobilu. Iskonski, totalno. No, Ulaj nije izdržao... Imala sam 40 godina kada me je ostavio. Odjednom, totalno sama, i bez njega i bez dela... Ja sam na scenu iznela svoj život bez trunke glume. Prikazujući svoju biografiju, oslobaðala sam se bola... Svake tri-četiri godine igram novu verziju svog života.
Umetnici postaju svojevrsne zvezde
Milena Marjanović| 19. 03. 2010. - 00:02h| Foto: AP|Blic Online
Umetnica s neviđenom harizmom, svetska zvezda koja se otvoreno bori sa sopstvenim egom, pionir performansa i bodi arta u kome istražuje granice izdržljivosti, priznata širom zemaljske kugle, Marina Abramović je otvorila pre par dana retrospektivnu izložbu u Muzeju moderne umetnosti (MoMA) u Njujorku koja traje skoro tri meseca, do 31. maja.
Tokom retrospektive izvešće najduži performans u karijeri. Njen naziv je „Umetnik je prisutan“ („The Artist is Present“), po najnovijem radu, a Marina će bukvalno biti prisutna sve vreme. U okviru nje pokazaće 50 svojih radova nastalih tokom 40 godina karijere. Retrospektiva je najavljena kao događaj godine.
Pažnju publike već prvog dana privukao je Marinin najnoviji rad „The Artist is Present“ u kome ona sedi, u tišini, za stolom, nudivši posetiocima da joj se pridruže i s njom ćute koliko izdrže ulazeći u komunikaciju jedino ukrštanjem pogleda.
Performans neuobičajenog trajanja, 62-godišnja umetnica izvodiće sedam sati dnevno tokom pet dana u nedelji, a deset sati petkom, kada je MoMA otvoren duže. Samo će se odmarati utorkom, kada je Muzej zatvoren, što znači da će performans ukupno trajati 586 sati, objavio je „Art njuzpejper“.
Marinin novi performans se dešava na drvenim platformama, a publika će svakoga dana moći da vidi umetnicu na jednoj od njih, na koju će je podizati kran pre otvaranja muzeja. Umetnica pri tom neće moći da uzima ni hranu ni vodu, a neće moći da ide ni u toalet... Platforme su ograđene žicom koja treba da obezbedi da sama ne prekine performans ako je uhvati mala snaga. Publika može da je posmatra izbliza specijalnim teleskopima, a ceo performans se snima.
Prema Marininim rečima, taj projekat predstavlja biografsko i duhovno putovanje umetnika, odnosno ideju spuštanja ega. „Umetnici se pretvaraju u svojevrsne zvezde. Sviđa mi se ideja da počnem na vrhu i da na kraju budem na istom nivou sa publikom, veoma otvorena i ranjiva.“
Tokom konferencije za štampu (čitamo na sajtu), održane uoči vernisaža, umetnica je od prisutnih zatražila da odlože olovke, navuku bolničke bele mantile, ugase mobilne telefone, i pet minuta sede zatvorenih očiju. Ovu neočekivanu vežbu umetnica je htela da prisutni shvate kao poziv na unutrašnje sagledavanje svoga ja.
U isto vreme, na galerijama na šestom spratu Muzeja, postavljene su fotografije i video radovi koji predstavljaju hroniku njenog umetničkog razvoja od konceptualnih radova u rodnoj Jugoslaviji početkom 70-ih, preko 12-godišnjeg partnerstva sa Ulajem, do novijih radova.
Četiri rada, od kojih su tri originalno nastala sa Ulajem, iznova kontinuirano izvode drugi umetnici. To su „Imponderabilia“ (1977), u kojem muškarac i žena stoje nagi i gledaju se u lice na vratima, zatim „Relation in Time“ (1977), u kojem par sedi okrenut leđima i spojenih glava tokom celog dana, „Nightsea Crossing“ (1981-87), u kojem muškarac i žena sede ćutke za stolom ceo dan, i „Luminosity“ (1998), u kojem naga ženska osoba izgleda kao da se penje uz zid polako pomerajući ruke.
Kustos i organizator izložbe je Klaus Bisenbah, šef Odeljenja za medije i performans MoMA, a tekstove u katalogu su pisali pored Bisenbaha, Artur K. Danto, Krisi Ajls, Nensi Spektor i Jovana Stakić. Prema navodima „Art njuzpejpera“, Marinina retrospektiva je revolucionarna jer je njen novi performans u pogledu trajanja najduži do sada.
Marina Abramović je rodni Beograd napustila početkom 70-ih. Do tada je pripadala neformalnoj Grupi šestoro koju su činili Raša Todosijević, Zoran Popović, Era Milivojević, Neša Paripović i Gergelj Urkom. U Beogradu je pre pet godina, na 45. Oktobarskom salonu, dobila nagradu za životno delo. Laureat je „Zlatnog lava“ na Bijenalu u Veneciji 1997. godine, za rad „Balkanski barok“. Za „Kuću s pogledom na okean“, 12-dnevni performans u njujorškoj galeriji „Son Keli“, osvojila je 2003. godine nagradu „Besi“ grada Njujorka. Nagradu Udruženja američkih umetničkih kritičara dobila je 2004. godine. Samostalnu izložbu u njujorškom muzeju „Gugenhajm“ imala je 2005. godine.
Marina živi u kući u obliku zvezde u Malden Bridžu
Za Marinu Abramović zvezda je moćan simbol, koji se često pojavljuje u njenim radovima. U jednom od ranih, zapalila je ogromnu zvezdu, legavši u njenu sredinu. U sledećem je nacrtala zvezdu oko svog pupka, rekavši da to predstavlja antikomunistički čin.
„Potičem iz komunističke zemlje“, objasnila je. „Zvezda se nalazi na mojoj krštenici i na svakoj mojoj školskoj knjizi, tako da me podseća na ograničavanje slobode“, navodi „Njujork Tajms“. Stoga ne treba da čudi da je njena kuća u Malden Bridžu, u Njujorku, u obliku zvezde. Poput Marininog tavana u Sohou, gde će boraviti tokom izložbe u MoMA, i kuću površine 300 kvadratnih metara, dizajnirao je Denis Vedlik, arhitekta sa Menhetna. Sagrađena je početkom 90-ih prošlog veka. Kuću je platila 1,25 miliona dolara. Neki kuhinjski elementi su od lakiranog drveta tirkizne boje, dok su drugi u staklu boje jabuke greni smit, po Marininoj želji, jer je „zeleno lek za oči“
Bez trunke glume
Zanimljivo je da je u novom performansu prvi preko puta Marine seo njen dugogodišnji partner u životu i umetnosti, Ulaj, koga je, kako je svojevremeno izjavila u intervjuu našem listu, teško prebolela.
- Pet godina smo Ulaj i ja živeli u automobilu. Iskonski, totalno. No, Ulaj nije izdržao... Imala sam 40 godina kada me je ostavio. Odjednom, totalno sama, i bez njega i bez dela... Ja sam na scenu iznela svoj život bez trunke glume. Prikazujući svoju biografiju, oslobaðala sam se bola... Svake tri-četiri godine igram novu verziju svog života.