Sigurno ne postoji đak prvak koji će razumeti rečenicu od 56 reči, kakva se nalazi u udžbeniku veronauke koji je napisao jedan srpski vladika. Prosečna rečenica u tom istom udžbeniku ima od 16 do 24 reči. I takav udžbenik je neko odobrio, iako prvak može da razume rečenicu koja ima samo osam reči.
Možda je razlog tome prevelika želja autora udžbenika da zasene stručnu javnost koja njihov rad ocenjuje, dok o potrebama, a još više sposobnostima osnovaca i ne razmišljaju. Većina udžbenika iz kojih danas uče đaci u Srbiji potpuno je neprilagođena uzrastu, prepuna stranih reči, materijalnih grešaka, stereotipa, nema povezivanja gradiva. Ako se tome doda nezainteresovanost nastavnika i učitelja, onda ne čudi što nam je danas 51 odsto petnaestogodišnjaka funkcionalno nepismeno, odnosno što naučeno gradivo ne znaju da primene u praksi.
Vratimo se onoj rečenici od 56 reči. Od dužine rečenice, naime, zavisi da li će učenik razumeti gradivo ili ne. Psiholozi tvrde da deca u prva četiri razreda ne mogu da shvate gradivo ako su rečenice duže od osam reči.
– Otvoreno tržište dovelo je do toga da je danas mnogo više autora koji pišu udžbenike. Tako se i dešava da se u njima koriste termini koji su visokostručni, akademski. Dobro je što danas ima sve više ilustracija, sličica, ali se otišlo u drugu krajnost. Udžbenici su postali preobimni. Svaka knjiga koja ima više od 50 strana je problem za učenike prvog razreda. To može da uplaši dete – kaže Ana Pešikan iz Instituta za psihologiju, gde se iz godine u godinu prati kvalitet udžbenika za osnovce, ali i srednjoškolce.
Ozbiljan problem su svakako lekcije prenatrpane nepoznatim rečima, a nije redak slučaj da u jednoj rečenici imamo i po tridesetak novih, teških pojmova. Nerazumevanje i prenatrpavanje novim pojmovima podstiču bubanje, a gradivo se zaboravlja čim učenik dobije ocenu.
– Na udžbenicima mora da radi tim ljudi. Nauka će da da sadržaj, neko drugi će da ga prilagodi uzrastu, a na trećoj osobi je da to sve grafički odradi. Teško da jedan čovek sve to danas može da upakuje, a udžbenike obično radi jedan autor. Narativno izlaganje je najslabija karika današnjih udžbenika. Obično se u lekcijama navode samo taksativni podaci, što opterećuje učenike. Međutim, kada se to upakuje u pitku pričicu, veće su šanse da se zapamti. Nema tog gradiva koje se ne može staviti u narativni stil – dodaje naša sagovornica.
Greše i nastavnici
Miroslav Marinković, učitelj u OŠ „Kralj Petar I“, kaže da je posebno loše što se pojedini nastavnici slepo pridržavaju udžbenika i smatraju ga jedinim izvorom učenja.
– U udžbenicima ima dosta materijalnih grešaka. To je posebno izraženo u udžbenicima za matematiku – priča Marinković. On kaže da je veliki problem današnjih udžbenika i što ne pružaju kreativnost nastavnicima, jer udžbenik, smatra Marinković, mora da bude takav da se u njemu svako pronađe, i deca sa smetnjama u razvoju, ali i natprosečni učenici.
Kakve besmislice uče
Istorija (7 razred) - posledice konzulstva manifestovale su se u građanskom zakonu koji je bio jevanđelje poretka
Arheologija (kako se objašnjava pojam) - na jednom mestu kao nauka o starinama, a na drugoj strani (u istom udžbeniku) kao nauka koja izučava materijalne izvore.
Matrijarhat - deca se računaju po majci
Prašuma - gusta neprohodna šuma u kojoj žive lavovi (lavovi žive u savanama)
Vila - mitsko biće (nepoznati pojmovi se objašnjavaju drugim nepoznatim pojmovima)
Organizuj u svojoj zgradi ogranak Crvenog krsta (nerealni zahtevi od učenika drugog razreda)
Koje godine je Luj XIV postao punoletan (nebitno pitanje)
Nacrtaj na sredini sveske (pri tom se misli na sredinu liste, a ne na sredinu sveske)
Autor: Slavica Tuvić
