- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 38.990
Za potrošačku korpu dve plate nisu dovoljne
Izvor: Blic PREDRAG VUJANAC | 18. 06. 2011. - 00:02h
Valjevo -- Da bi napunili prosečnu potrošačku korpu, Valjevcima su potrebne skoro dve mesečne zarade i po tome je životni standard žitelja grada na Kolubari na dnu lestvice. Istraživanje o tome gde Valjevci kupuju, koliko troše i šta misle o trgovinama u svom gradu koje je sprovela Visoka poslovna škola strukovnih studija pokazuje da čak 77 odsto potrošača troši manje od 20.000 dinara mesečno za kupovinu svakodnevnih proizvoda iz sastava potrošačke korpe. Potrošači u Valjevu zbog toga žele moderan hipermarket, kakav trenutno ne postoji, sa velikim asortimanom i niskim cenama.
- Veliki broj odgovora koji smo dobili od anketiranih sugrađana, nažalost, potvrđuje rezultate martovskog istraživanja do kojih je došao Institut za tržišna istraživanja (IZIT), po kojima je u Valjevu za prosečnu potrošačku korpu potrebno izdvojiti skoro dve prosečne plate. Naime, istraživanje pokazuje da čak 77 odsto anketiranih troši manje od 20.000 dinara mesečno za kupovinu svakodnevnih proizvoda iz sastava potrošačke korpe. Velike kupovine redovno obavlja nešto više od jedne trećine Valjevaca, ali čak 65 odsto potrošača pod velikim kupovinama podrazumeva i kupovine za koje izdvaja do 10.000 dinara mesečno. To jasno pokazuje nisku kupovnu moć Valjevaca - objašnjava dr Mlađen Vićentić, rukovodilac istraživanja.
Pošto po podacima IZIT-a potrošačka korpa vredi 55.589 dinara, a Valjevcima su potrebne 1,89 zarada da je napune, ne čudi podatak iz istraživanja Visoke poslovne škole da je odlučujući faktor kojim se žitelji grada na Kolubari rukovode pri izboru trgovine cena proizvoda, i to daleko ispred svih ostalih.
- Sa dve radničke plate naša korpa sastoji se samo od hrane i sredstva za higijenu, dok je sve ostalo luksuz. Kad se plate komunalije i ostale dažbine, ne ostaje ništa. Džabe što su rafovi prodavnica puni svega i svačega kada u to može samo da se gleda. Cena je presudna, a kada novca ponestane, tu je radnja u komšiluku gde se uzimaju hleb, mleko i cigarete na knjigu, pa se ceh plati na kraju meseca. Velike kupovine su samo za slavu ili neku drugu proslavu u supermarketu, ali to je par puta godišnje - ispoveda se Valjevka Dragana Kojić.
- Pijaca je i dalje nezamenljivo mesto za većinu Valjevaca za snabdevanje voćem i povrćem, a u ovoj kupovini lokalne prodavnice sa 36 odsto dominantnije su od supermarketa sa 11 odsto. Skoro polovina anketiranih je zadovoljna snabdevenošću valjevskih trgovina, ali ipak 45 odsto anketiranih smatra da je Valjevu neophodan bar jedan moderan hipermarket sa velikim asortimanom i niskim cenama - navode u istraživačkom timu Visoke poslovne škole.
Po najavama iz vrha gradske vlasti, inače, Valjevo bi do kraja godine trebalo da dobije čak tri takva hipermarketa. Pored francuskog „Intermaršea“, koji gradnju takvog objekta treba da počne već krajem ovog meseca, saopšteno je da će hipermarkete na kupljenim placevima graditi i „Tempo“ i „Merkator“. Istraživači kupovne moći Valjevaca, međutim, nisu sigurni da će ti veliki trgovački lanci imati mnogo vajde na ovom području. S druge strane, kako smatraju, njihovim dolaskom biće ugrožene male prodavnice.
- Već sada je učešće malih trgovina u ukupnoj strukturi kupovine tek 25 odsto i taj procenat će padati u slučaju otvaranja novih hipermarketa. Male komšijske prodavnice u Valjevu sada još uvek drži prodaja najsvakodnevnijih proizvoda, poput hleba, mleka ili cigareta, i činjenica da mnogi od njih rade na svesku, da potrošač svakog dana uzima osnovne namirnice, a plaća na odloženo. To mnogo govori o životnom standardu Valjevaca i dok je on takav kakav jeste, nisam siguran da li će i na koji period veliki hipermarketi imati značajniji udeo na našem tržištu - smatra dr Mlađen Vićentić.
Istraživanje pokazuje da je Valjevcima (36 odsto) najomiljenija trgovina lokalni „Europrom“, član domaćeg trgovačkog lanca. Podatak za lokalne trgovce, međutim, jeste da je IDEA za relativno kratko vreme uzela učešće u velikim kupovina od skoro 23 odsto. Još uvek, pokazuje istraživanje, deset odsto Valjevaca velike kupovine obavlja van Valjeva.
P. V.
U Valjevu kupuju na crtu
Izvor: Blic PREDRAG VUJANAC | 18. 06. 2011. - 00:02h
Valjevo -- Da bi napunili prosečnu potrošačku korpu, Valjevcima su potrebne skoro dve mesečne zarade i po tome je životni standard žitelja grada na Kolubari na dnu lestvice. Istraživanje o tome gde Valjevci kupuju, koliko troše i šta misle o trgovinama u svom gradu koje je sprovela Visoka poslovna škola strukovnih studija pokazuje da čak 77 odsto potrošača troši manje od 20.000 dinara mesečno za kupovinu svakodnevnih proizvoda iz sastava potrošačke korpe. Potrošači u Valjevu zbog toga žele moderan hipermarket, kakav trenutno ne postoji, sa velikim asortimanom i niskim cenama.
Najveća kupovine su samo za slavu
- Veliki broj odgovora koji smo dobili od anketiranih sugrađana, nažalost, potvrđuje rezultate martovskog istraživanja do kojih je došao Institut za tržišna istraživanja (IZIT), po kojima je u Valjevu za prosečnu potrošačku korpu potrebno izdvojiti skoro dve prosečne plate. Naime, istraživanje pokazuje da čak 77 odsto anketiranih troši manje od 20.000 dinara mesečno za kupovinu svakodnevnih proizvoda iz sastava potrošačke korpe. Velike kupovine redovno obavlja nešto više od jedne trećine Valjevaca, ali čak 65 odsto potrošača pod velikim kupovinama podrazumeva i kupovine za koje izdvaja do 10.000 dinara mesečno. To jasno pokazuje nisku kupovnu moć Valjevaca - objašnjava dr Mlađen Vićentić, rukovodilac istraživanja.
Pošto po podacima IZIT-a potrošačka korpa vredi 55.589 dinara, a Valjevcima su potrebne 1,89 zarada da je napune, ne čudi podatak iz istraživanja Visoke poslovne škole da je odlučujući faktor kojim se žitelji grada na Kolubari rukovode pri izboru trgovine cena proizvoda, i to daleko ispred svih ostalih.
- Sa dve radničke plate naša korpa sastoji se samo od hrane i sredstva za higijenu, dok je sve ostalo luksuz. Kad se plate komunalije i ostale dažbine, ne ostaje ništa. Džabe što su rafovi prodavnica puni svega i svačega kada u to može samo da se gleda. Cena je presudna, a kada novca ponestane, tu je radnja u komšiluku gde se uzimaju hleb, mleko i cigarete na knjigu, pa se ceh plati na kraju meseca. Velike kupovine su samo za slavu ili neku drugu proslavu u supermarketu, ali to je par puta godišnje - ispoveda se Valjevka Dragana Kojić.
- Pijaca je i dalje nezamenljivo mesto za većinu Valjevaca za snabdevanje voćem i povrćem, a u ovoj kupovini lokalne prodavnice sa 36 odsto dominantnije su od supermarketa sa 11 odsto. Skoro polovina anketiranih je zadovoljna snabdevenošću valjevskih trgovina, ali ipak 45 odsto anketiranih smatra da je Valjevu neophodan bar jedan moderan hipermarket sa velikim asortimanom i niskim cenama - navode u istraživačkom timu Visoke poslovne škole.
Po najavama iz vrha gradske vlasti, inače, Valjevo bi do kraja godine trebalo da dobije čak tri takva hipermarketa. Pored francuskog „Intermaršea“, koji gradnju takvog objekta treba da počne već krajem ovog meseca, saopšteno je da će hipermarkete na kupljenim placevima graditi i „Tempo“ i „Merkator“. Istraživači kupovne moći Valjevaca, međutim, nisu sigurni da će ti veliki trgovački lanci imati mnogo vajde na ovom području. S druge strane, kako smatraju, njihovim dolaskom biće ugrožene male prodavnice.
- Već sada je učešće malih trgovina u ukupnoj strukturi kupovine tek 25 odsto i taj procenat će padati u slučaju otvaranja novih hipermarketa. Male komšijske prodavnice u Valjevu sada još uvek drži prodaja najsvakodnevnijih proizvoda, poput hleba, mleka ili cigareta, i činjenica da mnogi od njih rade na svesku, da potrošač svakog dana uzima osnovne namirnice, a plaća na odloženo. To mnogo govori o životnom standardu Valjevaca i dok je on takav kakav jeste, nisam siguran da li će i na koji period veliki hipermarketi imati značajniji udeo na našem tržištu - smatra dr Mlađen Vićentić.
Kupuju u „Europromu“
Istraživanje pokazuje da je Valjevcima (36 odsto) najomiljenija trgovina lokalni „Europrom“, član domaćeg trgovačkog lanca. Podatak za lokalne trgovce, međutim, jeste da je IDEA za relativno kratko vreme uzela učešće u velikim kupovina od skoro 23 odsto. Još uvek, pokazuje istraživanje, deset odsto Valjevaca velike kupovine obavlja van Valjeva.
P. V.