- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 38.982
U psihijatrijskim bolnicima previše pacijenata, a malo osoblja
Politika 03.06.2010 10:18
U ustanovama zatvorenog tipa u Srbiji nalazi se više od 20.000 osoba – oko 12.000 njih smešteno je u zatvorima, u psihijatrijskim ustanovama ima oko 3.000 osoba, a 5.000 živi u ustanovama socijalne zaštite.
Kako za naš list objašnjava Miloš Janković, zamenik zaštitnika građana, osnovni problem je što uslovi smeštaja u socijalnim i psihijatrijskim ustanovama nisu precizno rešeni zakonom niti su podržani podzakonskim propisima koji bi na jasan način utvrdili njihova prava i položaj. Kada su u pitanju psihijatrijski bolesnici i osobe sa mentalnim teškoćama postoje odredbe Zakona o zdravstvenoj zaštiti koji uređuje uslove i načine njihovog smeštaja u ustanove zatvorenog tipa, a kako ističe zamenik zaštitnika građana nemoguće je očekivati da se jednim članom zakona reši pitanje prava i smeštaj lica u ustanove u kojima će mnogi od njih provesti ceo život.
„Mandat zaštitnika građana je da štiti prava posebno ugroženih kategorija stanovništva i u sklopu svojih redovnih poseta ustanovama zatvorenog tipa. Prošle godine članovi našeg stručnog tima su, između ostalog, obišli Dom za decu i osobe ometene u razvoju „Dr Nikola Šumenković” u Stamnici i Specijalnu psihijatrijsku bolnicu „Gornja Toponica” kod Niša. Te institucije su preglomazne i imaju manjak stručnog kadra – ilustracije radi u Domu u Stamnici među 200 zaposlenih samo je jedan lekar opšte prakse koji vodi računa o 427 osoba i svojim pacijentima stoji na raspolaganju samo u jednoj, prepodnevnoj smeni. On se u poslepodnevnim satima konsultuje telefonom ako nekom korisniku doma treba hitna medicinska pomoć, a poseban problem nastaje u vreme godišnjih odmora, bolovanja ili dužeg odsustva tog lekara.
Naš sagovornik dodaje da je od juna 2008. godine rešenjem Zdravstvene inspekcije Ministarstva zdravlja zabranjeno obavljanje ginekološke i stomatološke zdravstvene delatnosti u ovom domu dok se ne obezbede prostor, oprema i kadrovi. Ostalo je nepoznanica kako se korisnicima ovog doma pružaju stomatološke usluge, s obzirom na to da smo od zaposlenih dobili objašnjenje da stomatolozi u lokalnom Domu zdravlja odbijaju da pružaju stomatološke usluge „zbog straha lekara od pacijenata koji su pod dejstvom psihijatrijskih lekova”.
Mnogi pacijenti provedu život u ustanovama
Ilustrujući šta je na njega ostavilo najupečatljiviji utisak o Specijalnoj psihijatrijskoj bolnici „Gornja Toponica” kod Niša Miloš Janković kaže da glomaznost ove institucije, odnosno ogroman broj pacijenata (skoro hiljadu) isključuje mogućnost adekvatne nege i brige o njima. „Problem osoba smeštenih u ustanove zatvorenog tipa jeste u tome što one nisu izolovane samo od društvene zajednice već često i od svojih najbližih, odnosno roditelja i srodnika. Posete rođaka su veoma retke i stiče se utisak da je većina stanara ovih domova zaboravljena. Primera radi, od ukupnog broja korisnika doma u Stamnici mlađih od 18 godina, samo 36 njih ima redovan kontakt sa roditeljima ili srodnicima, a 43 njih nemaju nikakav kontakt”, navodi Miloš Janković.
Politika 03.06.2010 10:18
U ustanovama zatvorenog tipa u Srbiji nalazi se više od 20.000 osoba – oko 12.000 njih smešteno je u zatvorima, u psihijatrijskim ustanovama ima oko 3.000 osoba, a 5.000 živi u ustanovama socijalne zaštite.
Kako za naš list objašnjava Miloš Janković, zamenik zaštitnika građana, osnovni problem je što uslovi smeštaja u socijalnim i psihijatrijskim ustanovama nisu precizno rešeni zakonom niti su podržani podzakonskim propisima koji bi na jasan način utvrdili njihova prava i položaj. Kada su u pitanju psihijatrijski bolesnici i osobe sa mentalnim teškoćama postoje odredbe Zakona o zdravstvenoj zaštiti koji uređuje uslove i načine njihovog smeštaja u ustanove zatvorenog tipa, a kako ističe zamenik zaštitnika građana nemoguće je očekivati da se jednim članom zakona reši pitanje prava i smeštaj lica u ustanove u kojima će mnogi od njih provesti ceo život.
„Mandat zaštitnika građana je da štiti prava posebno ugroženih kategorija stanovništva i u sklopu svojih redovnih poseta ustanovama zatvorenog tipa. Prošle godine članovi našeg stručnog tima su, između ostalog, obišli Dom za decu i osobe ometene u razvoju „Dr Nikola Šumenković” u Stamnici i Specijalnu psihijatrijsku bolnicu „Gornja Toponica” kod Niša. Te institucije su preglomazne i imaju manjak stručnog kadra – ilustracije radi u Domu u Stamnici među 200 zaposlenih samo je jedan lekar opšte prakse koji vodi računa o 427 osoba i svojim pacijentima stoji na raspolaganju samo u jednoj, prepodnevnoj smeni. On se u poslepodnevnim satima konsultuje telefonom ako nekom korisniku doma treba hitna medicinska pomoć, a poseban problem nastaje u vreme godišnjih odmora, bolovanja ili dužeg odsustva tog lekara.
Naš sagovornik dodaje da je od juna 2008. godine rešenjem Zdravstvene inspekcije Ministarstva zdravlja zabranjeno obavljanje ginekološke i stomatološke zdravstvene delatnosti u ovom domu dok se ne obezbede prostor, oprema i kadrovi. Ostalo je nepoznanica kako se korisnicima ovog doma pružaju stomatološke usluge, s obzirom na to da smo od zaposlenih dobili objašnjenje da stomatolozi u lokalnom Domu zdravlja odbijaju da pružaju stomatološke usluge „zbog straha lekara od pacijenata koji su pod dejstvom psihijatrijskih lekova”.
Mnogi pacijenti provedu život u ustanovama
Ilustrujući šta je na njega ostavilo najupečatljiviji utisak o Specijalnoj psihijatrijskoj bolnici „Gornja Toponica” kod Niša Miloš Janković kaže da glomaznost ove institucije, odnosno ogroman broj pacijenata (skoro hiljadu) isključuje mogućnost adekvatne nege i brige o njima. „Problem osoba smeštenih u ustanove zatvorenog tipa jeste u tome što one nisu izolovane samo od društvene zajednice već često i od svojih najbližih, odnosno roditelja i srodnika. Posete rođaka su veoma retke i stiče se utisak da je većina stanara ovih domova zaboravljena. Primera radi, od ukupnog broja korisnika doma u Stamnici mlađih od 18 godina, samo 36 njih ima redovan kontakt sa roditeljima ili srodnicima, a 43 njih nemaju nikakav kontakt”, navodi Miloš Janković.
