Signup Now
Da bi mogli da pišete na forumu, otvarate nove teme, kao i da vidite download
linkove morate prvo da se registrujete.

Ukoliko Vam nije jasan proces registracije, molimo vas da kliknete OVDE
Ako ste zaboravili lozinku, kliknite OVDE :)

Thomas Bernhard - Ludilo

Diskusija u 'Domaće Knjige' započeta od slobadidi, 31.07.2016.

  1. slobadidi

    slobadidi Urednik

    Postova:
    2.664
    Zahvala:
    85.069
    Pol:
    Muški
    Lokacija:
    EPICENTAR UNIVERZUMA
    Thomas Bernhard - Ludilo
    [​IMG]
    „Mrzim ljude, ali oni su istovremeno i razlog što živim“, rečenica je austrijskog pisca Tomasa Bernharda iz romana „Stari majstori“. Priređivač knjige „Ludilo“, o kojoj danas govorimo, na više mesta navodi ovu rečenicu kao svojevrsni Bernhardov poetički moto. Moglo bi se reći da ova zbirka sasvim kratkih proznih zapisa potvrđuje Bernhardovu mržnju prema ljudima. Ipak, iako je mizantropija nešto što je Bernhardu često prigovarano, ta mržnja nije sama sebi svrha. Igor Marojević u eseju „Bernhard - postmoderni propovednik“ u kom problematizuje ovu tzv. mizantropiju piše da „ulazeći u mrak radi njegovog razotkrivanja, on Bernhardov narator stvara utisak da je tama njegov konačni izbor“. Setimo se naslova ovog teksta - tvrdim da je Bernhardova mržnja zapravo prvi stepenik ka humanizmu. Da nema mržnje prema ljudskoj slabosti i zlu, kako bismo onda vrednosno odvojili humanizam kao slavlje ljudske individualnosti i kretivnosti? Ipak, koliko god pisac „prezirao“ ljude, čini se da su Bernhardove najotrovnije tekstualne strelice ispaljene u pravcu najveće ljudske tvorevine - svakako, govorim o državi i to ne nužno austrijskoj. Kažem ne nužno austrijskoj, jer se kao jedno od najfrekventije pominjanih opštih mesta o Bernhardu ustalila baš ta mržnja prema Austriji - stvarni izgled tog famoznog odnosa je sasvim precizno opisao u jednom tekstu Ivan Medenica „Kada Tomas Bernhard, najveći austrijski pisac i jedan od moralnih stubova modernog čovečanstva, urliče iz svih svojih dela o zločinačkoj prirodi Austrijanaca, on to ne radi zbog toga što veruje da je nekoliko miliona ljudi sklono ubijanju, već zato da bi bar nekome skrenuo pažnju na mučne istine o (ne)suočavanju njegovog naroda s prošlošću“. Priče iz knjige „Ludilo“ formalno najviše liče na kratke, novinske vesti istrgnute iz hronike (čije aktere povezuje ova ili ona vrsta Ludila). Ti zapisi su bizarni i morbidno duhoviti izveštaji i o „izvorima totalitarizma“ i o „banalnosti zla“. Bernhard uspešno razgrađuje aparat koji stvara ideološke poslušnike, ali i ličnu motivaciju tih istih poslušnika. I, naravno, kao što to i priliči najvećim piscima, u njegovim pričama je vrlo jasan i samokritični nivo (npr. u jednoj epizodi postoji dramski pisac koji nikako nije zadovoljan kako ti prokleti glumci igraju njegove drame) - autor ne ostaje dužan ni samom sebi jer je i on, naposletku, čovek.
    Bernhard zaista jeste, kao što kaže Medenica, moralni stub modernog čovečanstva. Nemojte se tešiti da zato što nismo iz Austrije njegovo delo ne rastavlja na bedne činioce i dominantnu strukturu naše sredine. Naprotiv, za sve ima mesta na sastanku Anonimnih Preispitivača Vladajućih Vrednosti - čak bih rekao da naročito ima mesta za nas iz Srbije.
    Čitajte Bernharda, kako ove priče, tako i druga njegova dela. Svakako, neće vam biti lepo na onaj način na koji to industrija zabave nameće, ali i ne treba da vam bude lepo. Kao što Breht reče „Umetnost ne treba da se bori protiv dosade, umetnost treba da se bori protiv zla.“
    jezik: sr
    format: pdf, latinica

    Hidden Content:
    **Skriveni sadržaj: Morate kliknuti 'Hvala' prije nego sto mognete vidjeti skriveni post.**
    jezik: sr
    format: pdf, ćirilica

    Hidden Content:
    **Skriveni sadržaj: Morate kliknuti 'Hvala' prije nego sto mognete vidjeti skriveni post.**
     
    Poslednja izmena: 12.08.2017

Preporučite stranicu