Signup Now
Da bi mogli da pišete na forumu, otvarate nove teme, kao i da vidite download
linkove morate prvo da se registrujete.

Ukoliko Vam nije jasan proces registracije, molimo vas da kliknete OVDE
Ako ste zaboravili lozinku, kliknite OVDE :)

Teorija evolucije ili kreacionizma

Diskusija u 'Obrazovanje' započeta od Ana_ana, 01.11.2009.

  1. Ana_ana
    Offline

    Ana_ana pored Bokija Administrator

    Postova:
    26.875
    Zahvala:
    3.900
    Pol:
    Ženski
    U istoriji nauke malo je istraživača koji su, poput Čarlsa Darvina , svojim doprinosom potpuno izmenili čitavu naučnu oblast i čije delo ne prestaje da izaziva pažnju javnosti. Sve do pojave Darvina i njegove teorije, biologija je bila tek više ili manje razvijeni prirodopis. Važeća biološka teorija bio je kreacionizam (posebni nastanak i nepromenljivost vrsta) koju su zastupali vodeći naučnici onog vremena (Kivije, Agasi i drugi). Osnovni razlog za prihvatanje kreacionizma u tom periodu bio je takozvani argument na osnovu dizajna po kome prilagođenosti živih bića na sredinu koja ih okružuje i postojanje svrhovitosti, usmerenosti ka cilju u njihovoj građi i ponašanju (tj. postojanje teleologije) ukazuju na tvorca (dizajnera). Takođe se smatralo da bilo kakve promene u tim dobro organizovanim živim sistemima mogu biti samo štetne po njih.

    I pre 1858. godine, kada su saopštenja Darvina i Volasa pročitana na sastanku Lineovskog društva u Londonu, bilo je prirodnjaka koji su zagovarali promenljivost vrsta i mogućnost transformacije jedne vrste u drugu. Te evolucione teorije nisu međutim ponudile adekvatan mehanizam za objašnjenje prilagođenosti i svrhovitosti i uglavnom su se zasnivale na shvatanju da svi "niži" oblici stalno evoluiraju u "više". Tek je u pomenutim saopštenjima i u Darvinovom "Postanku vrsta" formulisana teorija evolucije putem prirodne selekcije koja objašnjava prila-gođenost organizama kao i postojanje svrsishodnosti u živom svetu. Darvin je, međutim, istovremeno odbacio i tipološki pristup u biologiji uvođenjem populacionog pristupa u kome međuindividualna varijabilnost predstavlja osnovnu realnost dok je tip (centralna tendencija) samo statistička apstrakcija. Prelaskom na populacioni način mišljenja, što mnogi biolozi smatraju najvažnijim Darvinovim doprinosom, bila je uklonjena teorijska prepreka za postepene promene jedne vrste u drugu. Darvinov istraživački program pokazao je drastično veću plodotvornost u odnosu na stari.

    Postoji čitav niz fenomena koji se odlično uklapaju u koncept evolucije putem prirodne selekcije, a koji su neočekivani i neobjašnjivi sa pozicija starog pristupa. To su, na primer, nesavršene adaptacije ("loš dizajn"), specifičnosti biogeografskog rasporeda vrsta (objašnjive evolucionom i geološkom istorijom), sličnosti u morfološkoj građi, razvojnim stupnjevima i biohemijskim odlikama pojedinih taksona kao i postojanje prelaznih fosilnih oblika (što se može objasniti zajedničkim poreklom), postojanje velike genetičke varijabilnosti u okviru populacija i mnogi drugi.


    Zahvaljujući Darvinu biologija je postala i teorijski zasnovana, koherentna nauka, koja je sa statičkog modela živog sveta prešla na analizu njegove dinamike i razvoja.

    Prve polemike

    Takva revolucija u biologiji nije naravno mogla proći bez reakcije kako naučne tako i šire javnosti. Već iz perioda neposredno nakon objavljivanja "Porekla vrsta" imamo dosta informacija o polemikama između zastupnika Darvinove teorije i predstavnika Anglikanske crkve. Međutim, ono što se manje zna jeste da su u to vreme profesori na Oksfordu i Kembridžu bili zaređeni sveštenici Anglikanske crkve - pa je i sva podrška koja je Darvinu stizala od kolega sa tih institucija bila takođe podrška dela krila Anglikanske crkve. Stoga je sve te polemike, umesto kao sukob nauke i religije, logičnije posmatrati kao normalnu naučnu polemiku koju svaka nova teorija izaziva sa jedne strane, ali i kao polemiku u okviru Anglikanske crkve o značaju te teorije i njenim eventualnim efektima na crkveno učenje sa druge strane. Polemike su okončane u, za jednu novu teoriju, relativno kratkom roku i od tada za biologe kao i za većinu teologa raznih konfesija evolucija kao činjenica ne predstavlja problem.

    Da pomenem kao primer "Bogoslovski rečnik" koji je objavljen početkom XX veka u Rusiji i u kome postoji odrednica "darvinizam" koja veoma pohvalno govori o Čarlsu Darvinu i ogromnom naučnom značaju njegovog dela. Poznati su i pozitivni stavovi Katoličke crkve prema evoluciji koje je i eksplicitno izrekao papa Jovan Pavle II obraćajući se 1996. godine Pontifikalnoj akademiji nauka. Zapravo, možemo reći da u okviru najvećih konfesija napadi na evoluciju dolaze kao posledica pojedinačnih stavova njihovih pripadnika i nigde ne predstavljaju zvaničan stav.

    Vrsta Archaeopteryx litographica, fosilni nalaz koji ukazuje na prelazne oblike između reptila i ptica

    Prihvatanje postepenih promena kroz prirodnu selekciju kao naučnog modela

    Šta se u nauci dešavalo sa Darvinovom teorijom? U vreme kada je ju je Darvin formulisao nisu bile poznate osnove nasleđivanja i međuindividualne varijabilnosti osobina. Mendelovi zakoni, koji su formulisani šest godina nakon objavljivanja "Porekla vrsta", nisu bili šire poznati ni prihvaćeni od strane drugih naučnika sve do 1900. godine. Na integraciju između evolucione teorije i nove nauke - genetike, čekalo se još par decenija. Te godine bile su obeležene neslaganjima između naučnika koji su se bavili proučavanjem kvantitativne varijabilnosti (tzv. "biometričara") i koji su prihvatali Darvinov model postepenih promena pod dejstvom prirodne selekcije i naučnika koji su se bavili kvalitativnim, diskretnim osobinama - tzv. "mendelista", među kojima je bilo onih koji nisu prihvatali postepenost evolucionih promena. Tek pojavom tzv. sintetičke teorije evolucije, u čijem oblikovanju je učestvovao niz istaknutih naučnika (Ronald Fišer, Džon Holdejn, Sjujel Rajt, Teodosijus Dobžanski i drugi), u biološkoj nauci su konačno odbače-ne druge teorije koje su, na primer, zagovarale ortogenetičku evoluciju (teorije da je evolucija usmerena i progresivna koje su bile popularne među paleontolozima), mutacionističku teoriju (shvatanje da se evolucija ne odvija gradualno nego u skokovima, što su zagova-rali neki od mendelista) ili neolamarkizam. Tokom druge polovine XX veka došlo je i do uključivanja koncepata iz ekologije i nove naučne oblasti - molekularne biologije u evolucionu teoriju, dok sadašnji razvoj prvenstveno odlikuje uključivanje složenih fenomena individualnog razvića u evoluciono-biološke modele.

    Da li se savremeni biolozi slažu ili ne po pitanju Darvina i evolucije? Pre svega, u savremenoj biologiji termin "evolucija" može označavati same procese evolucionih promena (koji su činjenica), zatim teoriju evolucije koja proučava mehanizme tih promena i na kraju i filogeniju (tzv. "evolucionu istoriju"). Proces evolucionih promena nije u biologiji sporan još od XIX veka, a naučne polemike među biolozima koje se u okviru teorije evolucije vode o relativnom značaju i ulozi pojedinih mehanizama u procesu evolucije predstavljaju "normalno stanje" svake nauke. Tako je u drugoj polovini prošlog veka interesantan i nov istraživački problem u biologiji predstavljalo pitanje da li su za visok nivo unutarvrsne genetičke varijabilnosti u većoj meri odgovorni neki od oblika tzv. balansne selekcije ili je reč o efektima genetičke slučajnosti (tzv. genetičkog drifta) u situaciji u kojoj različite genetičke varijante imaju veoma sličnu uspešnost (adaptivnu vrednost). Odgovor na to pitanje može naravno biti različit u različitim konkretnim slučajevima. Jedno od pitanja koje je sada aktuelno u evolucionoj biologiji jeste i da li postojanje fenotipske plastičnosti (sposob-nosti genotipa da ima različit fenotip u različitim sredinama) usporava ili ubrzava evoluciju. Filogenija, s druge strane, rekonstruiše predačko-potomačke odnose između taksona kombinujući eksperimentalno utvrđene postavke teorije evolucije sa podacima o fosilinim ostacima, savremenim grupama i njihovom geografskom rasporedu. Tu takođe dolazi do polemika u svetlu novih otkrića, ali se one tiču validnosti određenog "scenarija" a ne evolucije kao procesa. Kao primer aktuelne polemike oko evolucione istorije naše vrste može se navesti dilema da li su sve savremene populacije Homo sapiens-a divergirle od afričkih populacija (što se često označava kao hipoteza "iz Afrike") ili su evoluirale iz populacija Homo erectus-a u različitim delovima sveta (tzv. multiregionalna hipoteza).

    Osporavanja Darvina i njegovog dela, koja se danas mogu sresti u javnosti, isključivo dolaze od strane savremenih kreacionista. Začeci tog kreacionizma nalaze se u Americi s kraja XIX veka, u krilu tzv. fundamentalističkog pokreta u američkom protestanitzmu koji je naziv dobio po seriji zbornika koji su nosili naziv "Osnove" (Fundamentals) i nema sa kreacio-nizmom kao predarvinovskom biološkom teorijom zapravo nikave veze. Glavni razlog ideološkog otpora teoriji evolucije bili su veliki problemi u njenom usaglašavanju sa bukvalnim shvatanjem teksta Postanja. Fundamentalisti nisu prihvatali simbolično tumačenje pojedinih biblijskih tekstova i verovali su u posebno stvaranje svih vrsta. Završetak Prvog svetskog rata doveo je do radikalizacije zahteva i akcija fundamenta-lističkog pokreta na jugu Amerike kada se u mnogim državama takozvanog Bilble Belt-a uvode antievolucioni zakoni. To je kulminiralo 1925. u gradiću Dejton u Tenesiju na čuvenom "Majmunskom" ili "Skoupsovom" procesu - prvom procesu na kome je jedan učitelj optužen i osuđen za predavanje evolucione teorije. Međutim, krajem pede-setih vrši se radikalna reforma američkog naučnog i obrazovnog sistema, a šezdesetih na sudovima padaju antievolucioni zakoni.

    U sasvim novom okruženju kreacionisti nisu mogli više računati na uspeh ukoliko se otvoreno suprotstave nauci i to sa pozivanjem na autoritet bukvalno shvaćenog biblijskog teksta. Stoga oni svoje stavove tek tada pokušavaju da proglase "alternativnim naučnim modelom". Ranih sedamdesetih pokušava se sa proturanjem teze o postojanju "dva modela: evolucionističkog i kreacionističkog". Koncepcije savremenih kreacionista predstavljaju, za razliku od onih pre Darvina, ad hoc hipoteze koje imaju za cilj da religioznu dogmu, specifičnu za pojedine protestanske grupacije, prikažu kao validnu naučnu teoriju. Pokušaj da se takve fundamentalističke doktrine uvedu u školski program propada prvo pred sudom u Arkanzasu (1982) a zatim i pred Vrhovnim sudom SAD (1987) na osnovu amandmana o odvojenosti države i religije. Nakon neuspeha na ovom planu, tokom devedesetih glavni pritisak američkih fundamentalista biva usmeren na školske odbore i nastavnike pri čemu sve više za označavanje svojih koncepcija koriste termin "inteligentni dizajn".

    Značaj Darvinove teorije

    Ogroman značaj Darvinovog dela se dakle danas osporava samo sa fundamentalističkih pozicija. Takve pozicije zauzimaju samo oni koji ne prihvataju da se u naučnom obja-šnjenju sveta oko sebe možemo pozivati samo na prirodne pojave i procese (metodološki naturalizam) što je u biologiji na pitanja prilagođenosti i svrsishodnosti živih organizama prvi uspešno primenio upravo Darvin. O tome da je "Darvinova teorija odbačena" i da "mnogi biolozi odbacuju darvinizam" govore danas samo oni koji ne shvataju da se u nauci novi pravci dalje razvijaju i ne predstavljaju dogmu već dinamične naučne oblasti, pa nazivi koji uključuju imena istraživača imaju samo istorijski značaj. Darvinovo delo leži u samom temelju savremene evolucione biologije - oblasti koja nam ne samo daje odgovore na pitanja "zašto" (ili "kako je nešto nastalo") i čini celu biologiju teorijski dobro zasnovanom naukom, već bez koje ne bi bila moguća ni savremena medicina (npr. problem evolucije rezistentnosti na antibiotike kod bolničkih sojeva bakterija), savremena poljoprivreda (npr. problem evolucije rezistentnosti na herbicide i pesticide) i čitav niz drugih oblasti primenjene biologije.

    (Pise: Aleksej Tarasjev, AKTUELNOSTI IZ NAUKE I TEHNOLOGIJE)


    Zašto treba predavati (učiti) evoluciju


    U svesti kvalifikovanih naučnika ne postoji ni trunka sumnje u naučnu zasnovanost evolucije. Zbog toga u naučnim krugovima više nema rasprave na tu temu. Eventualne rasprave odnose se na detalje a ne na samu ideju. Odnos nauke prema evoluciji u Sjedinjenim Američkim Državama (pominjan u sredstvima informisanja, najčešće pogrešno) bio je više puta u centru pažnje. Uvek je presuda, kako naučne javnosti, tako i sudskih organa, bila u korist učenja evolucije u javnim školama. Videti detaljnije na Internet stranici publikaciju Američke akademije nauka nastalu u jednoj od poslednjih epizoda: Teaching About Evolution and the Nature of Science


    Ukratko:

    1. Nauka se bavi sistematskim, kontrolisanim, kritičkim ispitivanjem prirode s ciljem da objasni ono što je već viđeno i predvidi ono što još nije. To podrazumeva da u prirodi postoje pravilnosti koje mogu da se dokuče sistematskim ispitivanjima. Evolucija je samo jedna od takvih pravilnosti.

    2. Najšire shvaćena, evolucija je ideja da kosmos ima istoriju, tj. da se odnosi u prirodi menjaju tokom vremena. Biološka evolucija je naučna teorija da sva živa bića imaju zajedničke pretke od kojih su se razvila (evoluirala) u raznim pravcima. Postoje brojne i saglasne činjenice u astronomiji, fizici, biohemiji, geologiji, biologiji i drugim naukama da je evolucija u prirodi univerzalna pojava. Dakle, evolucija je najopštiji naučni koncept.

    3. Kreacionizam je doktrina (u hrišćansku kulturu preneta doslovnim tumačenjem Biblije) da je Tvorac prirodu stvorio, u jednom momentu, u današnjem obliku. Objašnjenje prirodnih pojava zasnovano na mitovima, ličnim uverenjima, religiji, mistici, sujeverju ili autoritetu, može da bude lično korisno i socijalno prihvatljivo. Ono ne može da izdrži kritiku kojoj je podvrgnut i naučni pogled na svet, te ne može da se stavlja u istu ravan s naučnim objašnjenjem.

    4. Prosperitet nacije zavisi od sposobnosti njenih građana da razumeju i da koriste znanja o okolnom svetu. Otuda država ima obavezu da pruži priliku građanima da se upoznaju s najvažnijim dostignućima nauke među koje sigurno spada i evolucija. Sticanje znanja o okolnom svetu je najsigurniji način za očuvanje lične slobode i sreće. Zato svaki pojedinac treba tu priliku i da iskoristi.

    (Pise: Slobodan Macura, Profesor fizičke hemije i biohemije, Dopisni član SANU)
  2. ATI
    Offline

    ATI Član

    Postova:
    227
    Zahvala:
    1
    Darvin ide u grupu sa Ajnstajnom. Sarlatani!
  3. Neptun07
    Offline

    Neptun07 Član

    Postova:
    73
    Zahvala:
    0
    Lokacija:
    Mars
    ATI, moram da se slozim sa tobom. Za tu tvrdnju postoje masa dokaza, ali je verovatno da je istina negde u sredini. Evolucija da, ali kako?
    Vrlo lep pokazatelj za drugaciji tok i karakter evolucije jeste naucni rad iz svajcarske kada su naucnici iz hemijske industrije experimentisali sa semenom paprati u elektrostatickom polju i dobili vrstu koja je izumrla pre vise miliona godina. Da ne pricam kakvi su rezultati bili sa kukuruzom ili sa pastrmkom, sve vrste su pritom bile odavno izumrle i fenomenalnih odlika ( vrlo zilave i zivahne i trostrukih prinosa). To govori u prilog teoriji da se evolucija ne odvija onako kako je darvin propovedao nego u skokovima.
    Vrlo je zanimljiva i aktuelna knjiga nemackog biofizicara Dietera Broersa ("R evolution 2012") o 2012 godini gde predvidja sledeci evolutivni skok za covecanstvo. Covek pise fenomenalno razumljivo i jednostavno i iznosi masu informacija koja govore u prilog drugacijem toku evolucije. Knjiga koja iznimno ne predvidja smak sveta 2012 godine ali zato nesto mnogo zanimljivije. Sam kaze da je napisao knjigu izrevoltiran filmom rolanda emeriha o smaku sveta. Uskoro objavljuje i sam film na temu, sigurno ce se pojaviti ovde pa pogledajte ga... VRLO ZANIMLJIVO!!!!

    kreacionizam je na zapadu opet vrlo popularan medju naucnicima i to ne otprilike, to se ne da vise negirati.

    Tarasjev kaze da je Biologija teorijski dobro zasnovana nauka, ali to je ne cini konacnom istinom. To je samo teorija ...
    Poslednja izmena: 17.11.2009
  4. Neptun07
    Offline

    Neptun07 Član

    Postova:
    73
    Zahvala:
    0
    Lokacija:
    Mars
    Smejurija prava, u prevodu:

    Stagnacija nacije zavisi od sposobnosti njenih gradjana da ne razmisljaju svojom glavom. Zato drzava pokusava da svojim sistemom loseg i osakacenog obrazovanja i cenzurom informacija u skolstvu spreci ospte siroko i kvalitetno obrazovanje i napredak svakog pojedinca a teorija evolucije tu igra presudnu ulogu. Sticanje pogresnog znanja o okolnom svetu je najsigurniji nacin za ocuvanje statusa quo, ropstva i tame svakog pojedinca, svakodnevna borba za opstanak i prezivljavanje jaceg je presudna zabluda od esencijalnog znacaja. Zato svaki pojedinac treba slobodnom voljom na to da pristane da sistem ne bi osetio ev. posledice promene.
  5. CRAZYandLAZY
    Offline

    CRAZYandLAZY Član

    Postova:
    689
    Zahvala:
    14
    Lokacija:
    Pretežno po Balkanskom poluostrvu
    Ovo ko da je parola iz 1946....
  6. Eter
    Offline

    Eter Član

    Postova:
    371
    Zahvala:
    9
    Lokacija:
    Beograd
    Kreacionizam vs evolucionizam

    Кreacionizam je verovanje da je vrhovno biće ili božanstvo kreiralo čoveka,
    Zemlju, pa čak i Svemir. yes3 Takav događaj se može predstaviti ili kao čin
    kreacije, stvaranja ('ex nihilo') ili nastajanje iz prethodnog haosa
    ('demiurg'). Kreacionisticki koncept podržava jedan broj hrišćanskih
    protestanata prema kojem je Bog stvorio svet upravo onako kako je njegovo
    stvaranje opisano u Bibliji u prvom i drugom poglavlju Knjige postanka. Ove
    tekstove treba interpretirati i kao Božiju objavu i kao istorijske i naučne
    tvrdnje. Informacije sakupljene od strane prirodnih nauka moraju biti
    interpretirane u svetlu ove doktrine. Kreacionisti proiširuju svoj pogled na
    svet uključivanjem duhovnog domena stvarnosti u proces tumačenja pojava u
    prirodi.

    Naučnici nam kažu da živimo na jednoj planeti koja kruži oko jedne zvezde
    koja je samo jedna među milijardama takvih u našoj galaksiji, i da sveukupno
    postoji oko sto do dve stotine milijardi galaksija. :) Širenje kosmosa traje
    približno 14 milijardi godina, počevši od događaja poznatog kao Veliki prasak
    (Big Bang). Vreme i prostor i sva materija i energija u kosmosu, koji su do
    tada bili zbijeni zajedno u jednu tačku beskrajne gustine, su jednostavno
    "nastali" u tom događaju!? Tokom svih ovih milijardi godina neprekidno su
    nastajale nove galaksije, zvezde i planete.

    Počevši od Čarlsa Darwina u 19. veku, naučnici su dosli do zaključka da su svi
    oblici života tokom protekle četiri milijarde godina evoluirali iz jednog ili
    nekoliko jednostavnih oblika (života). Ovo otkriće je ništa manje začuđujuće
    uzmete li u obzir ogromnu raznolikost i raznovrsnost života na Zemlji. Do sada
    je identifikovano i sistematizovano preko dva miliona različitih vrsta biljaka,
    životinja, gljivica, bakterija, i drugih oblika života, a procjenjuje se da
    dodatnih desetak miliona još uvijek čeka da bude otkriveno.

    Kreacionisti najčesce odbacuju teoriju evolucije. Na primer, evolucioni koncept
    zajedničkog pretka po kojem ljudi vode "poreklo od nižih (prostijih) bića" je
    neprihvatljiv za većinu kreacionista.

    Šta je od svega navedenog za vas najprihvatljivije? Šta evolucija za vas
    predstavlja? Moze li se njome objasniti bogatstvo života na Zemlji? Da li su
    kreacionisti (makar malo) u pravu?
    ;)

    IZVOR:

    Kod:
    Zao nam je, ali morate biti registrovani/prijavljeni da vidite ovaj sadržaj!
    Poslednja izmena: 04.05.2010
  7. letoh
    Offline

    letoh Član

    Postova:
    149
    Zahvala:
    0
    Dajem svoj glas za evoluciju :). Nekako mi izgleda logičnije da je sve nastalo postupno nego da je odjednom "palo s neba". Ni kola neće da dobiju brzinu odjednom od 100km/h nego moramo da ih polako ubrzavamo od nule. Ima nekih koji podržavaju evoluciju i istovremeno veruju u postojanje Tvorca (recimo ja :)). Kompromis nalaze valjda u tome što se ne zna kako je sve počelo i nikako nije moglo ni da počne bez Tvorca. Slična je situacija i sa Velikim praskom. Niko ne zna šta je bilo u samom početku (za sada). Međutim šta ako naučnici uspeju da daju odgovor kako je život nastao, koji je taj prelaz između živog i neživog, i da daju odgovor šta je bilo na početku Velikog praska. Da li onda u takvom svemiru postoji mesto za Tvorca, što bi rekao Hoking?
    Otišao sam izgleda malo više u religiju smile3
  8. tripo 41
    Offline

    tripo 41 Član

    Postova:
    1.006
    Zahvala:
    36
    глас за креационизам. да је по еволуцији имали би рудиментрне органе, ембриони би нам били исти као код неких животиња, археоптерикс би био прелазна форма (а уствари је мозаична).
    Poslednja izmena: 03.06.2010
  9. tmaks65
    Offline

    tmaks65 Član

    Postova:
    902
    Zahvala:
    1
    Lokacija:
    putnik na kraju puta
    1. Najšire shvaćena, evolucija je ideja da kosmos ima istoriju, tj. da se odnosi u prirodi menjaju tokom vremena. Biološka evolucija je naučna teorija da sva živa bića imaju zajedničke pretke od kojih su se razvila (evoluirala) u raznim pravcima.
    2. Kreacionizam je doktrina da je Tvorac prirodu stvorio, u jednom momentu, u današnjem obliku.

    Ovo stoji pod 1., ovako formulisano, sto nije i ne znaci da je ovo Darvinova formulacija, ili njegovo ucenje !
    Pod 2. , ovako formulisano, ne stoji, mislim kao cinjenica, sa osnova licnog shvatanja stvari, bez da ulazimo u rasprave,..., Svako ima pravo na svoj stav ili svoje verovanje i procenu.
    Mozemo biti za i protiv, ne ovako predpostavljenog odnosa: Nauka i religija, nauka i dogma, vec ideje da mozda ima i jednog i drugog, da je miks ono sto je mozda istina.
    Misljenja se kroz istoriju menjaju, naucna misljenja, odnosno, preciznije ce bit reci prihvacena misljenja bez odrednice "Naucana", sto ne znaci da ce mozda u buducnosti i ovo ucenje-Darvina biti prevazidjeno i zamenjeno nekim novim: potpunijim, sveobuhvatnijim, preciznijim,...
    Evolucija nije samo vezana za telo, materialnost, vec i za duh, svest.
    Zasto danas i sa ovim dometom tehnologije ne mozemo sagradit piramide, da li su graditelji u Egiptu ili Juznoj Americi bili pametniji ili su samo razvijali svoj um u nekom drugom pravcu ?
    Da li ce, ako doslovno prihvatimo teoriju Darvina, u buducnosti delfini, majmuni i svinje (za koje se danas zna da im je mozak vrlo slican nasem), evoluirati u inteligentna stvorenja ?
    Dakle, cinjenica je samo jedno, sada vazeca teorija o nastanku vrste je Teorija Evolucije C. Darvina, kao sto je nekada bila ona o planeti zemlji kao ravnoj ploci, da li ce vremenom ostati kao jedina vazeca, videcemo, ili mozda i necemo, ljudski vek je mali za istoriju vrsta.
    Na netu ima odlican dokumentarac: "Dokazi stvaranja", treba ga pogledat i Uvek, uvek imati kriticko misljenje o stvarima i idejama koje su trenutno vazece.
    Razne doktrine i ucenja su postojala i postoje kroz istoriju ljudske vrste, ako smo sirokog duha i imamo vremena, treba ih upoznat, ali nikada , nikada ne pravit gresku - vezati se za ucenje i ucitelja, vec evoluirati, nastavljati dalje, trazeci jos znanja.
    Smisao jedinke je, mozda, (mozda i za to postoji neka doktrina ili verovanje i sledbenici takvog puta), prikupljanje znanja i iskustva kroz zivot ma kakav on bio...!?
  10. ALEKSIJE D.
    Offline

    ALEKSIJE D. Član

    Postova:
    425
    Zahvala:
    0
    Lokacija:
    Kod železničke stanice u Beogradu
    Umberto Eko u romanu "Fukoovo klatno", koji se bavi teorijom zavere, negde pri sredini knjige razradjuje misao o potrebi čoveka da stvori Boga, kao kreatora. U dijalogu dva lika, jedan će naprosto reći kako čovek nije u stanju da se pomiri sa činjenicom da je život nastao slučajnim sudarom "dva atoma na autoputu", te da je sve posledica slučaja. S druge strane, mirenje ili doživljavanje sveta bez Boga, kao odsustvo tvorca, uslovljava kod čoveka želju da smisli o tome kako postoji nekakav veliki plan po kom se sve odvija, a kako Boga nema, onda taj plan stvaraju i kreiraju ljudi. Odatle teorije zavere.
    Malo deluje kao digresija, ali nije. Jer, ako je sve posledica slučaja, što bi bio osnov za teoriju evolucije, onda se postvlja pitanje smisla ljudskog postojanja i postojanja uopšte, a ako se prihvati teorija kreacije, momentalnog nastanka sveta, ondapostoji i plan, smiao, ishodište i cilj. Samim tim postoji nekakav stepen izvesnosti u svim dešavanjima, pa i predvidljivosti.
    U ljudskoj prirodi je da se ponaša po datim šablonima i obrascima, jer je to način da se preživi (nemoj da noću ideš u šumu, tamo vrebaju graljibljivice kao sabljasti tigar pa će te pojesti, u mraku ne možeš predvideti šta te čeka), zato niko ne ide u mrak ili ne srlja svesno u nepoznate situacije. Iz tih razloga je logično i prihvatanje kreacije kao izvesnosti.

Preporučite stranicu