LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Svet stripa
Drugi život Teksa Vilera
Teško je pronaći primer gde je istrošena matrica tako obnovljena i nadgrađena da postane bolja od originala
Teks Viler je „rođen” 1948. Od samog početka naišao je na odličan prijem čitalaca, mada je, verovali ili ne, bilo i cenzurisanih crteža. Poznajući stripove o Teksu, teško je i pretpostaviti šta je bilo to što je moglo da zabrine dežurne brižnike, ali poznato je da je u to vreme bilo mnogo više zabranjenih tema u koje su spadali: seks, politika, rasna i verska pitanja i prikazi nasilja.
Ali, postepeno, pojavom novih brojeva, toga je bilo sve manje. Izostavljene scene nasilja i odsustvo grubog ponašanja prema ženama pretvorile su stripove o Teksu u rado čitano štivo svih generacija. U prvim epizodama (a to se nastavilo i do danas) čitaoci su se suočavali sa izmišljenim datumima, istorijskim odstupanjima, ali to im nije smetalo. Teks je snagom svoje ličnosti osvajao sve simpatije. Od samog početka, on je predstavljen kao zaštitnik Indijanaca Navaha. Teks je poglavica ovog plemena, a indijansko ime mu je Noćni Orao. U nekim epizodama on živi u rezervatu, u nekim ga samo povremeno posećuje, a u pojedinima se njegova indijanska braća i ne spominju.
Osnovna Teksova dužnost je u okviru korpusa teksaskih rendžera. To je činjenica koja se koristi po potrebi. U pojedinim epizodama Teks od komande dobija konkretne zadatke koje mora da izvrši i o tome podnese izveštaj. Ima i epizoda gde je on isključivo poglavica Navaha, ponegde je običan pustolov, a ne treba da vas iznenadi ako u nekoj od avantura shvatite da je Teks federalni agent sa posebnim ovlašćenjima.
Njegovi verni pratioci su vremešni rendžer Kit Karson, Navaho Tiger Džek i, povremeno, Teksov sin Kit. Teks je pravi „zapadnjak” iz klasičnog vesterna, čvrst kao stena, nepobediv u borbi vatrenim oružjem, nožem ili pesnicama, pravdoljubiv do besmisla i veoma surov u obračunavanju sa kriminalcima.
U duhu ostalih Bonelijevih izdanja pojedine epizode „Teksa“ imaju i elemente fantastike i horora, što dodatno osvežava serijal. Ipak, najveća privlačnost ovog stripa leži u sjajnim vestern pričama, sa elementima kriminalističkog žanra.
Da je budućnost Teksa osigurana, govori i činjenica da su po silasku sa scene Đovanija Bonelija – tvorca i originalnog scenariste, odnosno Aurelija Galepinija, crtača Teksa – serijal nastavili da pišu i crtaju najtalentovaniji autori novije generacije, kao što su Monti, Čiviteli, Blasko, Vila, Muci i Buceli, kao i vrhunski scenarista Klaudio Nici. Novi Teksov život je bez presedana u istoriji evropskog stripa. Teško je pronaći primer gde je istrošena matrica tako obnovljena i nadgrađena da postane bolja od originala.
Angažovanje sjajnih autora Magnusa, Kuberta, Milaca, Ortiza, Berneta, Parlova kao i novi formati (albumi i specijalni na više stotina strana) doprineli su tome da Teks postane atraktivan i za novu publiku, a da izazove oduševljenje starih fanova. Stripove o Teksu u Srbiji izdaje „Beoštampa-Grafart”, a zahvaljujući dostupnim izdanjima hrvatskih izdavača u prilici smo da uživamo i u specijalnim epizodama na povećanom broju strana.
Politika
Drugi život Teksa Vilera
Teško je pronaći primer gde je istrošena matrica tako obnovljena i nadgrađena da postane bolja od originala
Teks Viler je „rođen” 1948. Od samog početka naišao je na odličan prijem čitalaca, mada je, verovali ili ne, bilo i cenzurisanih crteža. Poznajući stripove o Teksu, teško je i pretpostaviti šta je bilo to što je moglo da zabrine dežurne brižnike, ali poznato je da je u to vreme bilo mnogo više zabranjenih tema u koje su spadali: seks, politika, rasna i verska pitanja i prikazi nasilja.
Ali, postepeno, pojavom novih brojeva, toga je bilo sve manje. Izostavljene scene nasilja i odsustvo grubog ponašanja prema ženama pretvorile su stripove o Teksu u rado čitano štivo svih generacija. U prvim epizodama (a to se nastavilo i do danas) čitaoci su se suočavali sa izmišljenim datumima, istorijskim odstupanjima, ali to im nije smetalo. Teks je snagom svoje ličnosti osvajao sve simpatije. Od samog početka, on je predstavljen kao zaštitnik Indijanaca Navaha. Teks je poglavica ovog plemena, a indijansko ime mu je Noćni Orao. U nekim epizodama on živi u rezervatu, u nekim ga samo povremeno posećuje, a u pojedinima se njegova indijanska braća i ne spominju.
Osnovna Teksova dužnost je u okviru korpusa teksaskih rendžera. To je činjenica koja se koristi po potrebi. U pojedinim epizodama Teks od komande dobija konkretne zadatke koje mora da izvrši i o tome podnese izveštaj. Ima i epizoda gde je on isključivo poglavica Navaha, ponegde je običan pustolov, a ne treba da vas iznenadi ako u nekoj od avantura shvatite da je Teks federalni agent sa posebnim ovlašćenjima.
Njegovi verni pratioci su vremešni rendžer Kit Karson, Navaho Tiger Džek i, povremeno, Teksov sin Kit. Teks je pravi „zapadnjak” iz klasičnog vesterna, čvrst kao stena, nepobediv u borbi vatrenim oružjem, nožem ili pesnicama, pravdoljubiv do besmisla i veoma surov u obračunavanju sa kriminalcima.
U duhu ostalih Bonelijevih izdanja pojedine epizode „Teksa“ imaju i elemente fantastike i horora, što dodatno osvežava serijal. Ipak, najveća privlačnost ovog stripa leži u sjajnim vestern pričama, sa elementima kriminalističkog žanra.
Da je budućnost Teksa osigurana, govori i činjenica da su po silasku sa scene Đovanija Bonelija – tvorca i originalnog scenariste, odnosno Aurelija Galepinija, crtača Teksa – serijal nastavili da pišu i crtaju najtalentovaniji autori novije generacije, kao što su Monti, Čiviteli, Blasko, Vila, Muci i Buceli, kao i vrhunski scenarista Klaudio Nici. Novi Teksov život je bez presedana u istoriji evropskog stripa. Teško je pronaći primer gde je istrošena matrica tako obnovljena i nadgrađena da postane bolja od originala.
Angažovanje sjajnih autora Magnusa, Kuberta, Milaca, Ortiza, Berneta, Parlova kao i novi formati (albumi i specijalni na više stotina strana) doprineli su tome da Teks postane atraktivan i za novu publiku, a da izazove oduševljenje starih fanova. Stripove o Teksu u Srbiji izdaje „Beoštampa-Grafart”, a zahvaljujući dostupnim izdanjima hrvatskih izdavača u prilici smo da uživamo i u specijalnim epizodama na povećanom broju strana.
Politika