Sve sto treba da znate o Breskvi

[Nostradamus]

U daljem iskorišćavanju ovog sistema uzgoja, breskve se režu toliko da se obezbedi nesmetan prolaz mašina za obradu i zaštitu od bolesti i štetočina i da se plodovima omogući što veće prisustvo sunčevih zrakova u cilju formiranja njihove tipične boje.
Zasada je dao ohrabrujuće rezultate u cilju postizanja visokih prinosa sa visokim kvalitetom plodova bresaka.
Gajenje bresaka pored zidova u špaliru

 

[Nostradamus]

[TABLE]
[TR]
[TD]

[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Zidovi ograda i vikendica mogu se iskoristiti za gajenje bresaka. Na jednogodišnjoj sadnici se skraćuju grančice u osnovi, do visine od 50 cm iznad zemlje, posle sadnje. Ostale se grančice režu na dva vidljiva pupoljka po celoj dužini, pošto joj se vrh ne skraćuje. U prvoj i drugoj godini režu se mladari u osnovi do 50 sm visine, a zatim konkurenti produžnica i grančice ciji je porast suprotan pravcu redova. U trećoj godini breskva se reže na rod. Skeletne grane se dovode pod ugao od 450 kao u kose nepravilne palmete. One se ostavljaju na razmaku naizmenično od 30-40 cm. Tako formirana kruna treba da ima 8 skeletnih grana, a visina krune 2,5 m. Na tim skeletnim granama se ostavljaju postrane mešovite rodne grančice na razmaku 15 – 20 cm naizmenično, a takve grančice iz gornje i donje površine se režu u osnovi. Na taj način se kruna održava do kraja iskorišćavanja.

 

[Nostradamus]

Sadnice se sade pored zidova ili u špaliru na razmaku od 3 m. U špaliru se daje razmak izmedu redova 4 – 5 m, zavisno od podloge, bujnosti drveta sorte bresaka i od plodnosti zemljišta. Stubovi za naslon se pobijaju na razmaku od 8 – 10 m. Njihova visina trba da je 3 m, a osnova sa ivicom od 15 cm. Mogu se koristiti i betonski ili stubovi od gvozdenih cevi ili profila, koji su znatno tanji, a visina im mora biti kao i u drvenih. Prvi sprat žice se zateže na visini od 60 sm iznad zemlje. Ostali sparatovi se zatežu na razmaku od 50 cm jedan iznad drugog. Pocinkovana žica treba da je precnika 2,5mm.
[TABLE]
[TR]
[TD]

[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Pored ovih sistema gajenja, breskve se mogu gajiti u vidu kordunice, kose kordunice i drugih polupljosnatih oblika krune. Najpovoljniji su zidovi južne strane za gajenje sorti bresaka vrlo ranog i ranog zrenja, a zidovi ostalih strana, osim severne, za gajenje sorti kasnog i vrlo kasnog zrenja. Sadnice se sade na 60-80 sm udaljenosti od zidova, sa malo zakošenim položajem prema zidu.

 

[Nostradamus]

PODLOGE ZA GAJENJE BRESKVE
Glavni izvor podloge za breskvu su sejanci breskve. Koristi se seme divljih vrsta breskve, seme poznatih sorti koje se mogu naći na tržištu, ili seme izvedeno kroz razne oplemenjivačke programe. Najčešće korišćena divlja sorta breskve u Srbiji je „Vinogradarska breskva“ (Prunus persica L. Batech), sorta sa belim mesom. Njene dobre osobine su kompatibilnost sa velikim brojem sorti i tolerantnost prema vlažnim i težim zemljištima. Međutim, daje slabije rezultate na alkalnim zemljištima na kojima je glavni problem pojava hloroze indukovane visokim sadržajem gvožda.

 

[Nostradamus]

Komercijalne sorte su sledeći važan izvor semena za podloge. To su uglavnom sorte koje se gaje za preradu. U treću grupu sorti breskve spadaju breskve nastale kao rezultat raznih oplemenjivačkih programa, i nemaju drugu komercijalnu vrednost osim breskve koje su dobre kao podloga. U ovoj grupi su međuvrsni hibridi i drugi hibridi iz roda Prunus sp.
Podloge GF 557 i GF 677 su nastale kao rezultat hibridizacije breskve (Prunus persica) i badema (Prunus amygdalus). One su naročito značajne zbog svoje tolerantnosti prema alkalnim zemljištima i otpornosti na hlorozu koj

 

[Nostradamus]

Podloge GF 557 i GF 677 su nastale kao rezultat hibridizacije breskve (Prunus persica) i badema (Prunus amygdalus). One su naročito značajne zbog svoje tolerantnosti prema alkalnim zemljištima i otpornosti na hlorozu koju izaziva visok sadržaj gvožđa. Preporučuju se za lokalitete na kojima se izmenjuju zasadi.

 

[Nostradamus]

Podloga GF 557 (Prunus persica x Prunus amygdalus) ima identično poreklo kao podloga GF 677. Razmnožava se zelenim reznicama ili kulturom tkiva. Stablo je visoko. Kompatibilna je sa evropskim i japanskim sortama šljive. Pokazuje otpornost na nematode korena (Meloidagyne incognita), kao i na kisela zemljišta i sušu. Veoma je osetljiva na zabarivanje.
Podloga GF 677 (Prunus amygdalus x Prunus persica) je rezultat međuvrsne hibridizacije izmedu badema i breskve. Razmnožava se kulturom tkiva ili zelenim reznicama u uslovima mist sistema. Stablo je visoko. Pokazuje kompatibilnost sa evropskim i japanskim sortama šljive. Tolerantna je prema suši, raku korena, kao i prema Fusicoccum amygdale i Stereum hirsutum, medutim, osetljiva je na zabarivanje i nematode koje stvaraju čvoriće na korenu Meliodagyne incognita. Pogodna je za korišćenje na siromašnim zemljištima sa visokom pH vrednošću.

 

[Nostradamus]

Druge vrste iz roda Prunus koje se koriste kao podloga su badem (P. amygdalus), šljiva i sledeći hibridi šljive:
trnošljiva (japanski tip breskve) (P. insititia, L.), Mirobalan – dženarika (P. cerasifera, Ehrh.), St. Julian-A, St. Julian 655-2 izvedenu od P. insititia, L., GF-43 (P.domestica) i Damas GF 1869 (P.domestica x P. spinosa).
Slikeodloge za breskvu - relativna veličina i glavne karakteristike.
[TABLE]
[TR]
[TD]

[/TD]
[/TR]
[/TABLE]

 

[Nostradamus]

[TABLE]
[TR]
[TD]

[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[TABLE]
[TR]
[TD]

[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Badem (Prunus amygdalus) potiče iz zapadne Azije. Razmnožava se semenom. Otporan je na visok sadržaj bora, sušu i, pretpostavlja se na virus šarke. Pogodan za zemljišta sa visokim sadržajem bora. Osetljiv je na rak korena, trulež korena, zabarivanje.

 

[Nostradamus]

Podloga Ademir (Prunus cerasifera) može biti interesantna. Selekcionisana je 1990. godine u Španiji, a testirana je pod oznakom Myrobalan 599 AD. Lako se razmnožava zrelim reznicama. Stabla koja imaju Ademir za podlogu su za 15% niža u odnosu na ona na Mirobalanu B.
Prilagođena je teškim i krečnim zemljištima. Pokazuje otpornost na asfiksiju (gušenje) korena i hlorozu indukovanu sadržajem gvožda.