Švajcarska

[crvendac_011]

Jesen na Luganskom jezeru

Jesen na Luganskom jezeru

Ljepota.ba




Na najlepšem trgu Lugana, kafa je prvorazredna, cappuccino takođe. Crveni vagoni gradske žičare, koji se iz predgrađa Cassarate penju na susedno brdo Monte Bre , zavodnički svetlucaju okupani sunčevom svetlošću.

Palme, sunce i talijanska elegancija
Lugano, grad koji je dubokom tamnoplavom jezeru darovao svoje ime, uvukao se u duboku, od vjetra zaštićenu uvalu. U gradiću Tessinu se osjećate kao na Sredozemlju.
Tessin se diči sredozemnom klimom, zahvaljujući kojoj uspjevaju čak i palme. Elegancija i glamur mnogobrojnih prodavnica u ulicama Via Nassa i Via Pessina takođe jako podsjećaju na Italiju. Sredozemni ugođaj vlada i na tržnici Piazza della Riforma uz jezersku rivu. Sve vrvi od ljubaznih prodavača, a žamor njihovih isprepletenih glasova dok glasno izvikuju hvalospjeve voću i povrću koje prodaju podsjeća na sam jug Italije.

Raspoloženi ste za planinarenje?
Do vrha planine Monte San Salvatore, koja je uz planinu Monte Bre omiljeno gradsko izletište i do čijeg vrha do novembra možete stići i žičarom, vidi se jedna divna slika.
Žuta, zlatna i crvena boja jesenjih bjelogoričnih stabala, izmješala se sa bogatom zelenom bojom crnogoričnih šuma. U pozadini poput šlaga na kraju strše snijegom pokriveni vrhovi švicarskih Alpa, što ovaj jedinstveni vidik čini savršenim. Polazna tačka za planinarenje ili šetnju blagim obroncima raskošne planine Monte Arbostora idilično je selo Carona koja se ponosi sa velikim botaničkim vrtom San Grato.

Okusi, romantični vidici, izvorni suveniri...
Oktobar karakterišu raskošna stabla kestena, čije se grane savijaju pod težinom mnogobrojnih plodova. U idiličnim seoskim krčmama popout one u Bognu peče se i jede kestenje. Uz pečeno kestenje pije se merlot od grožđa koji je uzgojen na osunčanoj visoravni Malcantone. Nakon posjeta pitoresknim selima razveseliće vas odlazak na romantičnu šetnju po kružnoj planinskoj stazi Strada verde. Prije nego što napustite ovaj idilični dio svijeta, posjetite i Bellinzonu. Subota je tržni dan u glavnom gradu kantona Tessin, a time i jedinstveni doživljaj prepun lokalnih speijaliteta.

 

[crvendac_011]

Bern - Grad medveda i fontana

24 sata



Bern, glavni grad Švajcarske, dobio je ime davne 1191. godine u vreme kada je bio samo vojna postaja – i to po velikoj krznenoj životinji. Ima više od 100 fontana, a najpoznatija je ona s čovekolikim čudovištem Ogarom koji jede decu.

Nema mesta na našoj planeti na kome se medved veliča na sve moguće načine kao što se to čini u Bernu. Silueta ove šumske životinje je na gradskoj zastavi, fasade brojnih kuća ukrašene su njenom glavom ili poprsjem, na mnogim atraktivnim prostorima postavljen je spomenik u njenu čast, a na najprometnijim trgovima posetioce gledaju skulpture medveda u raznim pozama i sa maštovitim ljudskim odlikama. Naravno, to nije ništa neobično, jer Bern na nemačkom znači „medved”. Bern je i grad fontana, tako da možete da ih vidite gotovo na svakom koraku. Ima ih više od sto i svaka je posebno interesentna i upečatljiva, pre svega po spomeniku koji se nalazi u njenoj sredini. Najposećenija je fontana čovekolikog mitskog čudovišta Ogara koji jede decu, a nalazi se na Trgu Kronhaus. Najupečatljivija zanimljivost Berna je fontana otvorena 2004. godine ispred zgrade Parlamenta, gde mlazevi vode izbijaju iz same površine trga.
Bern je u Švajcarskoj po veličini na četvrtom mestu, iza Ciriha, Ženeve i Bazela. Pažnju posetilaca privlače brojne palate i zdanja, kao što su zamak Landshut, Sat-kula, Gradska kuća, Katedrala i zgrade Parlamenta i Nacionalne banke. Staro gradsko jezgro je prepuno radnji s raznovrsnom ponudom i malim restoranima sa simpatičnim bašticama, tako da lako može da se predahne posle dužeg obilaska brojnih turističkih atrakcija.

 

[crvendac_011]

ŠVAJCARSKA - Zemlja iz bajke

ŠVAJCARSKA - Zemlja iz bajke

14. 04. 2010
Press Online

Švajcarska nije samo zemlja skijanja, čokolade i satova. Krije se tu čudesan i skladan spoj različitih kultura, prirodnih lepota, očaravajućih gradova i, verovali ili ne, uzbudljivog noćnog života

Ako biste mogli da izaberete da posetite samo jednu evropsku zemlju, koju biste izabrali? Italiju, Francusku, možda Nemačku? Kako vam se čini ideja „3 u 1"? A to znači samo jedno - Švajcarska.

Turizam i leti i zimi
Nastala pre osam vekova slobodno izraženom voljom svojih žitelja, Švajcarska uživa ugled jedne od najstabilnijih, najorganizovanijih i najbogatijih zemalja na svetu. Oko sedam miliona inostranih turista dolazi svake godine u Švajcarsku privučeni, pre svega, izuzetnim prirodnim lepotama njenih alpskih predela, besprekorno uređenim turističkim centrima i očaravajućim gradovima.
Poznata kao raj za letnje i zimske sportove (jezera, Alpi), Švajcarska je zemlja u kojoj su ljudi počeli da se skijaju prvi put radi zabave. Čuvena imena podsećaju na sve planinske romanse i glamurozne drame svetskog džet-seta - Cermat, Sent Moric, Interlaken, Gštad, Jungfrau...

Četiri jezika
Kada je reč o gradovima, za svakog se nudi ponešto - kosmopolitizam Ženeve, razuzdanost Ciriha, bogata umetnička aktivnost i ponekad zapaljiv noćni život Lozane...

INFO
Glavni grad: Bern
Najveći grad: Cirih
Jezici: nemački, francuski, italijanski, retoromanski
Površina: 41.284 km2
Stanovništvo: 7.782.900
Valuta: švajcarski franak (1 evro - 1,47 CHF)

Između šik skijališta, runolista, Hajdi, čokolade i satova, leži kompleksna zemlja sa kulturama u skladnom zajedništvu. Nije tu samo reč o četiri jezika (nemački, italijanski, francuski, retoromanski), već o skladu kulturoloških različitosti, od kulinarstva, do muzike, arhitekture... Lista čudesnih građevina, prirodnih lepota i očaravajućih gradova je beskrajna, a gde god da odete, Švajcarska će vam se otkrivati kao kutija čokolade neočekivanog ukusa (na naslovnoj strani).

Šta videti:

Cirih - ekonomska prestonica zemlje i jedan od najznačajnijih bankarskih i kongresnih centara Evrope, leži na obalama reka Lima, Šil i Ciriškog jezera; to je najdinamičniji švajcarski grad sa mnogobrojnim poslovnim i kulturnim manifestacijama i vrlo bogatim zabavnim i noćnim životom.
Treba obići najlepše gradske četvrti na obodima Ciriškog jezera, čuvenu Politehničku školu (na kojoj je predavao Ajnštajn i koju je završio Nikola Pašić), švajcarski Nacionalni muzej, trg Lindenhof, na vrhu brdašca, iznad reke Limat, gde se nalazilo keltsko, a zatim rimsko utvrđenje, kao i crkvu svete Marije ukrašene Šagalovim vitražima.

Bern - glavni grad Švajcarske konfederacije, sedište najznačajnijih državnih institucija, sa slikovitim gradskim jezgrom u meandru reke Are i ulicama sa natkrivenim trotoarima koje krase kolonade duge više od šest kilometara (deo svetske kulturne baštine pod zaštitom Uneska). Znamenitosti Berna su zgrada Saveznog parlamenta, katedrala i gradska kula sa satom, trgovačka ulica Kramgase sa kolonadama. U kantonu Bern je i Interlaken, poznato turističko mesto, smešteno između jezera Brienc na istoku i jezera Tun na zapadu, s pogledom na masiv Jungfrau.

Lozana - izgrađena na severnoj, sunčanoj strani Ženevskog jezera, univerzitetski je grad i prestonica svetskog sporta u kome je sedišteMeđunarodnog olimpijskog komiteta i gde se u prelepom parku „Mon Repos" nalazi Olimpijski muzej.

Ženeva - kosmopolitski grad, kulturni centar frankofonske Švajcarske i jedna od diplomatskih prestonica sveta, leži na granici sa Francuskom, na Ženevskom jezeru, gde reka Rona ističe iz jezera. Evropsko je sedište UN i mnogobrojnih međunarodnih organizacija. Treba obići kompleks u kome su Palata naroda, zgrada Međunarodnog crvenog krsta i sedišta različitih međunarodnih organizacija, most Monblan, katedralu, gradsku većnicu i impresivni spomenik velikanima reforme - Žanu Kalvenu, Gijomu Farelu, Teodoru de Bezu i Džonu Noksu.

Montre - čuveno letovalište poznato po televizijskom i džez festivalu. Centar grada odiše atmosferom „bel epoka". U blizini je čuveni dvorac Šijon odakle se pruža predivan pogled na celo Ženevsko jezero. Dvorac je poznat po poemi lorda Bajrona „Zatvorenik Šijona" iz 1816. godine, posvećene poznatom svešteniku i političaru Fransoa de Bonivaru, zatvorenom u dvorcu od 1530. do 1536. godine.

Lucern - po mnogima najlepši švajcarski grad na obalama Firveltštatskog jezera i reke Rojs, ispod visokih alpskih vrhova pod večitim snegom, koji ga okružuju. Poznat je po maštovito oslikanim fasadama svojih građevina, elegantnim hotelima naspram obalskog šetališta, najstarijem pokrivenom drvenom mostu u Evropi iz 13. veka i jednom od najpoznatijih i najposećenijih muzičkih festivala u svetu. Treba videti franjevačku i jezuitsku crkvu, staru gradsku četvrt, oko vinske pijace, spomenik umirućem lavu, podignutom u znak sećanja na pripadnike Švajcarske garde, pale braneći Luja 16. u Parizu, za vreme Francuske revolucije.

 

[sendi]

Muzej Rietberg, Cirih

Muzej Rietberg, Cirih

Museum Rietberg Zürich je jedini umetnički muzej u Švajcarskoj sa delima kultura izvan Evrope. Najpoznatije su kolekcije umetnina iz Azije, Afrike, i drevne Amerike.

Photo: iTux / Flickr

Srž umetničkih dela muzeja čine kolekcije koje je 1952. poklonio Baron Eduard von der Heydt. Rietberg ima tradiciju dobrih odnosa sa patronima i kolekcionarima, tako da stalna postavka neprekidno raste.

U februaru 2007. muzej je dobio aneks čime je izložbeni prostor udvostručen, a pojedina umetnička dela iz Okeanije, Azije, Amerike i Afrike izložena su prvi put. Prostor je i tehnički moderno opremljen, a naročiti akcenat dat je na audio-vizuelnim efektima čiji je cilj da naglase određenu kulturu i period.

Rietberg je podeljen na četiri sekcije – Emerald – podzemni deo, Wasendonck Villa, Park-Villa Rieter, i Vidljivo skladište.

Emerald

Sekcija Emerald smeštena je u podrumskom delu. Tu je najviše zastupljena kineska umetnost: drevne ritualne posude od bronze i umetnost grobnica od dinastije Han do dinastije Tang (od 2. veka stare ere do 9. veka nove ere). U stalnu postavku su uključene i kineske budističke stele velikog formata – kamene ploče sa natpisima i dekoracijama.

U novosagrađenim podzemnim prostorijama su i dela kineskog slikarstva, namenski stavljena u taj deo kompleksa kako bi se postigli optimalni svetlosni i klimatski uslovi za osetljivo crno mastilo kojim su slike rađene.

Rietberg je u samom svetskom vrhu kada je reč o kineskim umetninama dekorisanim tehnikom cloisonné. Dela su dobijena od čuvenh kolekcionara Alice i Pierre Uldry.

U japanskoj sekciji je mala ali prvoklasna grupa izuzetno elegantnih i gracioznih budističkih skulptura iz 12. i 13. veka. Muzej ima i neke od izuzetno precizno izrezbarenih maski iz pozorišnih muzičkih drama Noh, koje se u Japanu izvode od 14. veka. Kolekcije japanskih slika obuhvataju period 18. i 19. veka

Wesendonck Villa

Tura počinje u prizemlju sa ranim budističkim skulpturama iz Indije i Pakistana, a glavni adut ovog dela muzeja su bronzane statue sa juga Indije od 9. do 11. veka. Atrakcija u ovoj sekciji je i Šiva Natarađa ili igra Šive.

Obratite pažnju i na umetničku kolekciju koju je Berti Aschmann (1917-2005) poklonila muzeju u kojoj se ističu tibetanske bronzane statue.

Na gornjem spratu možete se diviti umetninama iz Indonezije. Tu su danas izložena umetnička dela koja su godinama bila skrivena od očiju javnosti, kao što su maske pozorišta Wayang Topeng sa Jave. Na istom odeljenju su i dela iz regiona Južnog mora, kao i iz Polinezije i Melanezije. Obratite pažnju i na skulpture iz Nove Gvineje, kao i na statue koje su pronađene na Novom Zelandu, a delo su Maora, aboridžina sa ovih ostrva.

Za razliku od nekadašnje, stare postavke muzeja Rietberg, današnji izložbeni prostor posvećen kulturama Severne i Južne Amerike uvećan je trostruko. Po prvi put izloženi su artefakti iz Centralne Amerike, a naročito su impresivne maske naroda Tlingit sa juga Aljaske, kao i živopisno obojeni čamci, biste i reljefi naroda Maja. Odmah pored su i izuzetno obojene glinene figure sa zapada Meksika i iz Kosta Rike, kvalitetna keramika iz pretkolumbijskog perioda Perua.

Park-Villa Rieter

U trećem delu muzeja Rietberg izloženo je indijsko slikarstvo, sa preko 1.500 slika koje pokrivaju period od 12. do 20. veka. Glavna atrakcija u ovom delu je manuskript na palminom listu iz 1155. godine koji govori o pet sila zaštite. U kolekciji su najviše zastupljene slike iz Radžastana iz severozapadne Indije.

Na gornjem spratu je umetnost Irana, a u muzeju se prvi put prikazuju ilustracije iz 1340.

godine. Prikazane su i skulpture i artefakti iz drevnog Irana, a najvažnije mesto zauzima bronzana umetnost iz Luristana. U ovom odeljku možete videti tepihe iz područja Kavkaza, Anatolije, Turkmenistana, i Persije.

Vidljivo skladište

Odeljak gde se skladište umetnička dela više nije zatvoren za javnost – sada je sve vidljivo! Glavna skladišna prostorija je savršeno osvetljena i projektovana tako da posetioci mogu da vide šta se dešava iza scene.

Tu je smešteno gotovo 4.000 umetničkih dela, a Rietberg je otvaranjem skladišnog prostora u pravom smislu reči postao transparentan.

Izvor: B92

 

[crvendac_011]

Lozana, grad prirodnih boja

24. mart 2010.

Lozana, grad prirodnih boja

Prestonica švajcarskog kantona Vaud nalazi se na Ženevskom jezeru. Lozana je živopisan studentski grad, turistička atrakcija, sedište Međunarodnog olimpijskog komiteta i dva velika univerziteta.

Na južnim švajcarskim nizijama, uz Ženevsko jezero, nalazi se gradić Lozana koji zovu još i švajcarski San Francisko i grad prirodnih boja. Ovde možete videti plavu boju jezerske vode u kojoj se kristalno odslikavaju ledeni vrhovi Alpa, vatrene zalaske sunca i raskoš zelenila blage kontinentalne klime.

U Lozani je sedište Međunarodnog olimpijskog odbora. Možete posetiti i Olimpijski muzej čiji je eksterijer savršeno stopljen s okolinom. Zgradu krase visoki, beli stubovi, međusobno nepovezani. Na četiri sprata i na više od 12.000 m² razgledajte slike, monografije i statue, doznajte sve o istoriji olimpijskih igara i o idejama slavnog začetnika modernih OI Pjera de Kubertena. Ulaznica košta oko 950 dinara. Katedrala Blažene Device Marije poznata je i najlepša gotička građevina u Švajcarskoj. Građena je tokom 11. i 12. veka, dok je glavni oltar ukrašen kipovima svetaca u 13. veku.

Nakon obilaska unutrašnjosti popnite se na kupolu odakle se pruža predivan pogled na grad i jezero. Ulaz je besplatan (Les concerts de la Cathédrale de Lausanne).

Uživanje za gurmane

Pivnica Brasserie du Chateau, u čijem su sklopu bar i restoran, idealno je mesto za opušten večernji izlazak. Probajte šest vrsta piva pravljenih prema viševekovnim tradicionalnim francuskim receptima. Jedno od njih je i svetlo pivo Ginger, a žene najčešće piju crveno pivo s brusnicom. Pivnica je otvorena samo u popodnevnim satima, od 17 časova do ranih jutarnjih sati na adresi Place du tunnel 1. Cafe de Grancy u ulici Du Rond-Point 1 odredište je koje će odabrati ljubitelji vegetarijanske kuhinje. Vegetarijanski tanjir košta oko 1.100 dinara.

Uživajte u svežem sezonskom povrću sa žara začinjenom aromatičnim timijanom, šafranom i majoranom. Zbog velike gužve sto treba da rezervišete na vreme. Postoji i prostor za one koji žele da se osveže kafom i zaslade kolačićima od sira (više na Café de Grancy). Obavezno probajte i ementaler mariniran u vinu i začinjen belim lukom.

Budući da je u Švajcarskoj raširen uzgoj žitarica i krompira, mnoga jela napravljena su od tih namirnica. Rendani, restovani, kuvani ili pečeni krompir, uz pohovani sir, prava je poslastica. U ovoj zemlji obožavaju sveže isceđen sok od jabuke. Možete ga naručiti u svakom kafiću gde ćete ga platiti oko 275 dinara.

Moda i elegancija

Kompanija Brunschwig, osnovana 1891. godine, ima u vlasništvu niz robnih kuća Bongénie-Grieder otvorenih diljem Švajcarske i Francuske.

Na Bon Génie - Grieder možete prelistati njihove najnovije kataloge. U tim robnim kućama naći ćete sve svetske brendove. Švajcarci kažu da je to mesto gde se susreću moda i elegancija.

Ova je zemlja poznata po finim čokoladama, a u Lozani je poznata čokolaterija koja je otvorena 1850. godine. Torta od sira, torta od pomarandže, kokos kuglice i praline (koštaju oko 550 din/100 g) samo su neki od slatkih proizvoda koje nudi. Osoblje će vam rado ispričati priču o tome kako je kakaovac stigao u Evropu. Čokolaterija je otvorena svakog dana osim nedelje od 9.30 do 18.30 časova. Postoji i on-line prodavnicu na Chocolats Blondel, Chocolatier depuis 1850, Rue de Bourg 5, 1003 Lausanne. U prodavnici Heidi možete kupiti suvenire, na primer posuđe, zidne satove, torbe sa švajcarskim simbolima (crvena podloga s belim krstom)... Više o ponudi na Swiss army knife shop -swiss army watches and knives from switzerland lausanne, internet adresi.

Izvor: B92

 

[Armag]

Jezero u Cirihu kao more u Crikvenici

5. maj 2010. 16:00 (Izvor: Jutarnji.hr)

Jezero u Cirihu kao more u Crikvenici

Švicarci se, kaže, furaju na prirodu i male gradove, čiji su stanovnici ekološki maksimalno osviješteni




Zürich je zapravo u redu. Vrlo je lijep i vrlo dosadan, nakon osam navečer sve je prazno, žive duše nema na ulici. Putovanje u Zürich bilo je putovanje lišeno nekih velikih događanja, ali OK je. Imaš tramvaje u kojima se osjećaš kao da si u Zagrebu s obzirom na to da se švercaš jer ti vjera ne dopušta da kupiš kartu. Imaš pred sobom grad kojim hodaju ekološki maksimalno osviješteni ljudi i u kojem vlada neki mir. Nije loš filing. Odnos čovjeka i sunca

Tim je riječima glazbenik, urednik biblioteke Obelisk i novinar “s ruba znanosti”, 38-godišnji Krešimir Mišak započeo priču o svom četverodnevnom putovanju u zemlju čokolade, satova, sira i banaka.

U najveći švicarski grad zaputio se, kaže, zbog Bertranda Pickarda , psihijatra, znanstvenika i avanturista koji je prvi balonom obletio svijet i koji trenutno sa svojim timom izrađuje prvi avion na solarni pogon Solar impulse

- To je super laka letjelica s krilima k’o u Boeinga kojom Pickard namjerava obletjeti Zemlju samo na solarnu energiju. Budući da režiser Mislav Hudoletnjak i ja snimamo dokumentarnu seriju ‘Djeca sunca’ koja se bavi recipročnim odnosom čovječanstva i sunca u svim važnim aspektima, od tehnološkog, mitološkog do zdravstvenog, otišli smo u Pickardov hangar i snimili njegov pothvat - navodi Mišak.

Švicarci se, kaže, furaju na ekologiju, prirodu i male gradove, a posebno je, smije se, bio sretan kad je otkrio “besplatno rentanje” bicikala.

Bicikli su besplatni pa glagol “rentati” i nije baš prikladan. U svakom slučaju, ostaviš 20 franaka kao polog i voziš se gratis do mile volje. Genijalan je taj gradski “bajk”. Kad sam ga otkrio, vozio sam se k’o lud i uživao istražujući grad. Iznenadilo me to njihovo jezero koje izgleda k’o more u Crikvenici. Mislim da bi u Zagrebu takvo što trebalo uvesti, to besplatno rentanje bicikala uz obvezni polog. Fino nek budu tamno-plavi, može na njima pisati ZET - nasmijao se Mišak. Simbolika gmazova

U maniri okorjelog pristaše teorije zavjera i starog znatiželjnika koji će uvijek propitkivati postojeće paradigme, proskitao je gradom pogledom tražeći gmazovske simbole na pročeljima zgrada.

- To su zmajevi ili neki drugi staroegipatski simboli koji potvrđuju prisutnost članova moćnih krvno povezanih obitelji, odnosno ‘štetočinaca’ koji već stoljećima, dapače tisućljećima drmaju ovim svijetom nanoseći mu štetu, dakako u svoju korist. Zürich je bankarsko središte, a znamo da su bankarski centri glavne poluge moći, pa sam malkice zurio u zgrade - smije se.

- I jesi li što uočio?

- Nisam, ali bilo je zabavno.

Obreli su se i u periferiji Züricha u kojoj su se, kaže, osjećali kao u “maloj Jugoslaviji”.

Vlasnik pizzerije je simpatični Srbin, konobarica simpatična Bosanka.

Budući da ne držim nešto posebno do toga da ne znam koja dizajnirana jela serviraju na tanjuru, na svojim putovanjima uvijek idem u priručne restorane s običnom klopom - otkriva Mišak. Ono što svakako na anglo-saksonskim putovanjima ne propušta su antikvarijati u kojima može provesti sate i sate, što zbog jezične barijere u Zürichu ipak nije bilo izvedivo.

 

[zjovan29]

švicarska

MATTERNHORN


http://alhambra57.wordpress.com/2010/09/07/matternhorn/#comments

Matternhorn je najviši vth u švajcarskim alpima i visok je oko 4200m. Nalazi se na krajnjem jugu Švajcarske i ispod samog vrha prolazi granica sa Italijom. U podnožju je mali turistički gradić Cermat iz kojeg se malim vozićem stiže do Gornagrada, mesta dakle sam posmatrao tu lepotu. Pogledajte i sami.

​

​

U Cermatu, ispred jednog hotela koji svoje goste razvoi ovakvim kočijama

​

Na putu do Gornagrada, odakle se posmatra Matternhorn

​

​

I konačno ON – MATTERNHORN




LUCERN




Većina onih koji dobro poznaju Švajcarsku i koji su je obišli uzduž i popreko, slažu se da je Lucern dragulj među draguljima te prelepe zemlje. Nisam imao razloga da u to ne verujem pre nego što mi je, sa puno ljubavi, pružena mogućnost da se uverim. Nemam načina da poredim ono što sam video sa onim što nisam, ali da bih zamislio nešto još lepše od onoga što sam video, morao bih da prevaziđem svoju, ionako bujnu maštu. Ko nije imao priliku kakva se meni pružila, neka se uteši fotografijama koje sam odabrao da pokažem makar deo onoga što sam ja doživeo…













Mislim da nikakav komentar nije potreban uz ove fotografije,

jer same za sebe govore više nego reči koje mi stoje na raspolaganju da kažem bilo šta…


U DALEKOM SVETU – CIRIH


http://alhambra57.wordpress.com/2010/08/21/u-dalekom-svetu-cirih/#comments

Onima koji su osetili moje odsustvo sa ovog mesta poslednjih par meseci biće jasno da sam za to imao (pored onih ličnih i intimnih) dobar i vrlo lep razlog- putovao sam po belome svetu. Kao svaki dobar prijatelj, doneo sam svakome po nešto, a vama puno lepih sličica sa svih mesta kuda sam se majao i lepo provodio. Za sve ovo najviše dugujem ženi koja mi je uz mnogo ljubavi i priuštila ovo zadovoljstvo. Verujem da su neki od vas imali prilike da sve ovo vide kao i ja-na licu mesta i uživo, a za one koji to nisu imali prilike neka pođu sa mnom niz ciriške ulice.



Svaki grad u Švajcarskoj ima makar jedno jezero i, koliko sam ja mogao da

zaključim iz svakog ističe bar po jedna reka. Tako je i sa Cirihom.


Stari deo grada, prepun je ljudi… i zastava…

Na mostu gde se iz jezera izliva reka.

Imao sam priliku da prisustvujem jednom venčanju po italijanskim običajima.

Bilaje to nesvakidašnja turistička atrakcija.

Jedna od ciriških kuća u kojima žive „bogataši“…

… i jedna tipična seoska kuća, koju je grad prigrlio, čireći se…

Mala adventistička crkva na periferiji grada.

Grad ima svoj nacionalni muzej, po mnogima, a i ja se slažem, najlepša građevina koju ima.

Ovo je kapija na ulazu u muzej.

Zgrada nacionalnog muzeja na narednih šest slika…






Najexkluzivniji hotel u Cirihu. Koliko li ovde košta pansion?

Oldtajmer koji prevozi goste hotela do grada.


Žao mi je što ne mogu na ovom mestu da postavim svih petstotinak slika koje sam odande doneo. Ali na još nekoliko postova, pokušaću da vam pokažem još neke gradove i predele.
izvor:alhambra57.

 

[zjovan29]

Jesen u Svajcarskoj


Svajcarska - zemlja mira, planina, spektakularnih pejzaza... Svako godisnje doba ovu zemlju "ofarba" u siroki spektar svojih boja, mada je zasigurno jesen u Svajcarskoj najlepsa. Iako je zima tek prosla, a do jeseni ima jos dosta, zaista nismo mogli da je docekamo da sa vama podelimo ove neverovatne fotografije. Uzivajte - u jeseni u Svajcarskoj.












izvor: funonthenet

 

[belja91]

Davos - ovde skijaju i prinčevi

[h=1]Davos - ovde skijaju i prinčevi[/h]Davos se nalazi na visini od 1.560 metara i jedan je od najviših alpskih odmarališta u Evropi. Ovaj švajcarski centar poseduje ogromnu mrežu skijaških staza koje se protežu od Rinerhorna, jugozapadno od Davosa do Piče na severoistoku. Rega ski pas, takođe, obuhvata skijaške oblasti u Madrisi i Gosni.

Davos

Dvehiljadetreće godine planinske železnice Davosa i Klostersa su spojene. Oblasti Davos-Klosters sada predstavljaju udruženu destinaciju i sve je mnogo veće i bogatije.

Davos-Klosters područje uključuje oblasti za 5 zimskih sportova sa više od 300 km lepo negovanih skijaških staza, 140 km staza za pešake i isto toliko kros-kantri ski staza.

Graubünden

Grad Davos proteže se na nekoliko kilometara duž doline reke Landvaser. Dva glavna centra Davos Dorf i Davos Platz su udaljeni oko 1.5 km, poseduju mnoštvo poslovnih prostorija, apartmana, hotela, skupih radnji, kazina, kao i muzeje, pozorišta i izložbe.

Na samo 5 minuta vožnje od centra grada, posetioci ulaze u svet planina i snega.

Iako Davos nije lep grad, obližnje selo Klosters to nadokanađuje svojim veličanstvenim izgledom kao sa razglednice.

Iako je Klosters manji u ovom partnerstvu, njegovo odmaralište Graubünden je 6. po veličini, a čak 6 restorana se nalaze u preoprukama gurmanskog vodiča.

Davos

Planine u Davosu su spektakularne a pored skijaškog turizma, mesto nudi još mnogo toga. Ovde se svake godine održava Svetski ekonomski forum, kao i Nordijska trka svetskog kupa , Spengler kup profesionalnih hokejaša na ledu i skijaške trke Velike Britanije.

Davos je takođe dom svetski poznatom Institutu za istraživanje snega i lavina.

Kloster

Sve u svemu, Davos se nalazi u dobrom društvu; on je član “The Best of the Alps” asocijacije zajedno sa Cermatom, Sent Moricom, Sent Antonom i Kicbilom.

Klosters je dugo bio omiljeno mesto za skijanje princa od Velsa i njegovih sinova, a glavna žičara je po njemu i dobila ime.

B92

 

[crvendac_011]

Topli bazenčić na vr' Alpa

Topli bazenčić na vr' Alpa

Ljubiteljima putovanja dovoljno je da samo vide ovu fotografiju i da im pođe voda na usta. Iz bazena sa toplom vodom diže para, oko vas zaleđeni beli Alpi, a u brvnari pucketa drvo u kaminu i čeka da vas ugreje posle kupanja. Potpuno nadrealno!


Hmmmmmmmm

Fenomenalna, nesvakidašnja koliba poput zgrade od drveta i kamena, sa terasama i prozorima od poda do plafona sa pogledom koji oduzima dah...

"LeCrans" je jedan od najekskluzivnijih mesta koje pruža mogućnost da posmatramo neverovatnu ski stazu na veoma strmim stranama Alpa. Prelep pogled se takođe može posmatrati i iz luksuznog restorana i trpezarije sa kaminom u kojem pucketa vatra i sivim zidovima "prošarenim" drvenim gredama.

U sklopu zgrade nalaze se i intimni "Cink Mondes" spa sa bazenom napravljen od zelenog kamena Vijetnama i đakuzi na otvorenom. Petnaest soba je veoma luksuzno opremljeno, a svaka je nazvana i podseća na planinu ili dolinu.

Na primer, zidovi sobe "Light-filled Everest Junior Suite" su u nijansama zelene i zlatne sa visokim plafonom, šarmantnim tropsko-tematskim muralem na zidu iza kreveta, i kamin. Hotel očekuje od svojih gostiju da cene takve sitne detalje jer su one kreirane samo zbog njih. Deluks i velike sobe smeštene su na manjoj strani zgrade.


A unutra sve toplo i ušuškano

Hotel ima odličnu lokaciju, tako da ste privilegovani boravkom u njemu jer na udaljenosti od samo 300 metara nalaze se Šanel i Hermes butici. Možete ga pronaći udaljenom dva sata od Ženevskog međunarodnog aerodroma, a manje od 100 metara (328 stopa) od Crans-Montana skijališta.

Gostima se pruža mogućnost da se opuste pored kamina, u sauni, ili da se potope u đakuziju, uživaju u hamamu, plivaju u zatvorenom i otvorenom bazenu, ili da dobiju savršen tretman u banji.

Za goste koji preferijaju privatnu zabavu, intimnost mogu da ostanu u svom apartmanu i gledaju televiziju na ogromnim setovima plazma TV. Pre odlaska na spavanje, morate probati odlična jela pripremljena ovde, a možda i čašicu najboljih vina pronađeni u LeCellier.

Sad kada znamo šta sve možemo, ostaje nam da maštamo da dobijemo i sedmicu na Lotou, pa da to i probamo...

Izvor: Luxlife