Član
- Učlanjen(a)
- 16.08.2009
- Poruka
- 932
Supstrat za cveće (eng.-potting soil) je odličan kao deo podloge biljnog akvarijuma.Samo njegovo postavljanje je dosta lako,ali treba obratiti pažnju na nekoliko stvari.
Šta je supstrat?
Supstrat u suštini predstavlja mešavinu treseta i humusa u određenoj razmeri. Ovoj smesi se često dodaju i neki mikro i makro elementi da bi se napravila optimalna mešavina za određene grupe sobnog cveća ili povrća.Nekim supstratima se dodaju guano, vulkanski pepeo i sl., ali je to već manje bitno za primenu supstrata u akvarijumu.Ono što je bitno za akvarijum je da se u njemu nalaze ogromne (praktično neiscrpne) zalihe skoro svih mikroelemenata i solidne zalihe većine makroelemenata.Međutim, prilikom kupovine supstrata treba obratiti pažnju na par stvari da bi se izbegle neželjene posledice.
pH supstrata
(Prodavačica: "Ovaj je jako dobar, jer ima dodata dva pH").Prva stvar kod kupovine supstrata na koju treba obratiti pažnju je vrednost pH. Raspon u kome bi pH trebao da se kreće je od 5 do 7 .Treba izbegavati ekstremne vrednosti. Zašto je pH podloge bitan? Ako je pH suviše visok stvaraju se oksidi metala (npr. gvožđa) i postaju slabije dostupni biljkama koje počnu da gladuju. Ako je pH suviše nizak, ima previše rastvorenih oksida metala u vodi koja se nalazi u podlozi i bilje biva otrovano metalima. Za neku idealnu vrednost se smatra pH 6.5 -6.6 jer tu postoji balans. Tu postoji jedna vrlo interesantna stvar. Bilo koje zemljište koje je potopljeno dovoljno dugo imaće idealan pH jer vremenom bakterijski procesi i hemijske reakcije dovode pH na taj nivo. Da bi se taj vremenski interval skratio, u startu treba izabrati supstrat koji ima pH blizak idealnoj vrednosti. Na skoro svim iole kvalitetnijim supstratima piše pH, samo treba obratiti pažnju da li je dat pH za rastvor u vodi ili HCl (često pišu oba).
Sterilizacija
Da bi se otklonili raznorazni organizmi koji baš i nisu poželjni (npr. nematode, razne gljivice, larve insekata i sl.), supstrat se steriliše ili se tretira pesticidima i/ili fungicidima. Na ovo treba obratiti posebnu pažnju. Većina kvalitetnijih supstrata je sterilisana pa se često i ne navodi. Treba izbegavati supstrate na kojima ne piše sastav i proizvoidjač, jer je moguće da su prskani pesticidima ili verovatnije da nisu ničim tretirani.
Sastav
Prilikom kupovine obavezno obratite pažnju na sastav. Ne zbog toga šta se nalazi u njemu, nego zbog toga što je takav supstrat sigurniji za korišćenje.Sastavi su obično dosta šturi, ali se mogu pronaći neke osnovne informacije. Poželjno bi bilo da ima što više organske materije jer će se njenim raspadanjem oslobađati CO2. Ako je supstrat tretiran nekim djubrivom imaće veće vrednosti za mikroelemente jer su oni obično u nedostatku.Ponegde ima navedena i količina teških metala (pre svega olova i žive koji su najgori), ali su te koncetracije obično jako male pa ih većina proizvođača i ne navodi.
Supstrat proizvođača "Unija" iz Zrenjanina
pH 5.7
Mineralne materije 66%
Organske materije 33%
N <33000 mg/kg
P2O5 1.3% lakopristupacnog 2240 mg/kg
K2O 15% lakopristupacnog 8390 mg/kg
Fe 9097 mg/kg
Mn 329 mg/kg
Zn 67 mg/kg
Cu 19 mg/kg
Pb 22 mg/kg
Ni 15 mg/kg
Cr 20 mg/kg
Cd 2 mg/kg
"Flora" humus - supstrat
pH 6.9
organske materije 45.84%
N 19800 mg/kg
P 4900 mg/kg
K 12300 mg/kg
Ca 25800 mg/kg
Mg 11300 mg/kg
"Floran" proizvođač Đurđevak
pH 5.0
Mineralne materije 10.21%
Organske materije 89.79%
N 5200 mg/kg
P 227.74 mg/kg
K 459.61 mg/kg
Ca 1620.28 mg/kg
Mg 1447.54 mg/kg
Fe 2908 mg/kg
Mn 32.72 mg/kg
Cu 5.185 mg/kg
Ovo su neki od supstrata za koje sam našao podatke. Kod mene u akvarijumu je "Flora" humus-supstrat, kod moje devojke "Floran", a znam i jednog akvaristu koji već duže vreme koristi "Uniju" (pre je koristio samo baštensku zemlju).Ove količine same po sebi možda ne znače mnogo, ali ću iskoristi jedan primer. Za biljku Elodea occidentalis kritična koncetracija gvožđa (Fe) je 60 mg/kg suve materije. U jednom kg npr. "Florana" ima 2908 mg Fe što je dovoljno za 48.5 kg suve materije (naravno, pod uslovom da su i svi drugi potrebni elementi dostupni u dovoljnoj količini).
Količina supstrata i sastav podloge
Debljina supstrata bi trebala da bude od 3 do 5 cm. Površina dna x zeljena debljina = zapremina supstrata (npr. za akvarijum 80x40 i debljinu od 5 cm potrebno je 16l). Supstrat je uvek prvi sloj podloge. Preko njega idu ostali.Jedna od boljih varijanti je supstrat, pa preko njega tanak sloj afrakcije (0.5-1 cm), pa preko toga akvaristički šljunak do željene debljine dna. Mada, može i samo šljunak bez afrakcije ili afrakcija bez šljunka (ova poslednja kombinacija je u mom akvarijumu, a prva je kod moje devojke).
Postavljanje podloge
Preuređivanje akvarijuma
Nekoliko dana pre postavljanja podloge supstrat potopiti u vodu koju treba menjati dva do tri puta dnevno. Ovo je važno iz više razloga. Prvo, svi komadići će se dobro natopiti pa neće dizati dno i kasnije mutiti vodu. Samim potapanjem u vodu počinju da se odvijaju procesi za koje su neophodni anaerobni uslovi i koji stabilizuju haos koji je nastao potapanjem (stabilizuje se redox potencijal,pH i sl.).Česte zamene vode će osloboditi zemljište od hemikalija sa kojima je supstrat možda bio tretiran. Treba obratiti pažnju da posuda sa potopljenim supstratom bude približne temperature kao ona koja će biti u akvarijumu (bar poslednji dan bi trebala da stoji na sobnoj temperaturi). Pre stavljanja, u akvarijum treba odliti višak vode iz posude(supstrat mora da bude pod vodom).Kada se završi stavljanje podloge (supstrat pa ostalo), u akvarijum se dolije desetak cm vode, koja se posle par minuta crevom odlije. Svrha ove vode je da očisti podlogu i ako se preskoči vrlo je verovatno da će voda biti mutna par dana (kod mene je ovaj deo bio preskočen a kod devojke nije). Nakon toga se nalije deo vode,posade biljke, dolije ostatak vode i ribe, i uživanje može da počne. Cikliranje nije potrebno jer se koristi akvarijumska voda i već aktivni filter.
Novi akvarijum
Kod novog akvarijuma postupak se razlikuje u tome što se se supstrat bez potapanja stavlja u akvarijum, prekriva ostatkom podloge i onda se nekoliko dana puni i prazni bez bilja i riba.Kada voda prestane da se muti može da se počne sa naseljavanjem i cikliranjem.
Prednosti korišćenja
Vezivanje hranljivih materija
Humus i glina (kao delovi zemljišta) imaju na površini višestruka negativna naelektrisanja koja vezuju katjone (npr. Ca++, Mg++, K+ itd.). Kod humusa , kao dela organske materije, ova naelektrisanja su posledica raznih hidroksi, karboksi i fenolnih grupa slozenih organskih kiselina. Kod gline ova nalektrisanja su posledica postepene zamene Si++++ drugim katjonima sa manje pozitivnih naelektrisanja (npr. Na+). Zbog veoma sitnih čestica, glina ima ogromnu površinu (par hiljda puta veću nego pesak ili šljunak), pa je ovaj efekat još veći. Ovo vezivanje sprecava katjone da odu u vodu(ostaju u podlozi), a takođe vezuje i katjone koji se nalaze u vodi. Pored vezivanja katjona javlja se i vezivanje anjona (posebno fosfata). Anjoni su negativno naelektrisani joni i oni bivaju privučeni katjonima koji su vezani za čestice podloge. Ovo objašnjava zašto je koncetracija fosfata u podlozi više desetina hiljada puta veća nego u vodi. Inače do ovog zaključka se došlo ispitivanjem zašto se bolji rezultati u uzgoji račića za jelo postižu u veštačkim nego u prirodnim bazenima. Račići se hrane algama pa se voda obilno djubri fosfatnim djubrivom. Medjutim u prirodnim, alge vrlo brzo prestanu da rastu, a u veštačkim (bazeni koji za dno imaju beton ili najlon) alge i dalje normalno rastu. Većinu ovih hranljivih sastojaka biljke radije uzimaju preko korena nego preko listova (porebno je dosta manje enegrije).
Zaliha CO2
Zbog visokog sadržaja organske materije (oko 40% organske materije čini C), supstrat predstvalja solidan izvor C. Organska materija vremenom se raspada (pod uticajem mikroorganizama), i CO2 se oslobođa u vodu. Što ima više organske materije, CO2 će duže izlaziti. Prema nekim istraživanjima, potopljeno tlo ispušta oko 0.2 do 0.25g CO2 dnevno po kg. Naravno, samo količina ispuštenog gasa zavisi od mnogih faktora (količina i oblik organske materije, pH okoline i sl.), tako da je ova količina više informativna. Većina gasa se ispusti u obliku jako sitnih mehura koji se brzo rastvore u vodi tako da je lako dostupna bilju.
Veći broj korisnih bakterija nego na peskovitoj podlozi
Čestice supstrata ( a posebno glina) imaju ogromnu površinu u odnosu na masu (preko 10000 puta veća nego npr. pesak i šljunak), tako da bakterije imaju više mesta za kolonizaciju. Zbog povoljnih uslova koji vladaju u okolini, formiraju se biofilmovi (kolinoje bakterija povezane sa polisaharidima) koje sprečavaju da čestice odu u vodu i zamute je.
Mane korišćenja supstrata
Trovanje metalima i vodoniksulfidom (H2S)
Velika koncetracija metala u podlozi može da izazove trovanje metalima. Ovo je posebno izraženo ako je podloga suviše kisela (mali pH). Druga vrlo opasna stvar u anaerobnoj podlozi je H2S.Svaka podloga ga sadrži i biljke se bore protiv njega tako što oko korenja imaju male džepove sa kiseonikom u čijem prisustvu H2S oskidira u bezopasne sulfate. Interesantna je međusobna reakcija metalnih katjona i H2S prilikom koje se formiraju nerastvorljiva jedinjenja (npr. H2S i Fe daju pirit FeS2), tako da se najčešće problemi sa trovanjem ne javljaju.
Ispuštanje gvožđa u vodu
Pod uticajem direktne sunčeve svetlosti dolazi do ispuštanja Fe u vodu što može prouzrokovati obilan rast algi. Ako akvarijum nije izložen direktnoj sunčevoj svetlosti ovog problema nema. U slučaju sunčanja akvarijuma treba zaštiti vidljivi deo supstrata trakom ili nečim sličnim.
Više o ovome možete saznati iz knjige "Ecology of Planted Aquarium" i referenca datih u toj knjizi.
Šta je supstrat?
Supstrat u suštini predstavlja mešavinu treseta i humusa u određenoj razmeri. Ovoj smesi se često dodaju i neki mikro i makro elementi da bi se napravila optimalna mešavina za određene grupe sobnog cveća ili povrća.Nekim supstratima se dodaju guano, vulkanski pepeo i sl., ali je to već manje bitno za primenu supstrata u akvarijumu.Ono što je bitno za akvarijum je da se u njemu nalaze ogromne (praktično neiscrpne) zalihe skoro svih mikroelemenata i solidne zalihe većine makroelemenata.Međutim, prilikom kupovine supstrata treba obratiti pažnju na par stvari da bi se izbegle neželjene posledice.
pH supstrata
(Prodavačica: "Ovaj je jako dobar, jer ima dodata dva pH").Prva stvar kod kupovine supstrata na koju treba obratiti pažnju je vrednost pH. Raspon u kome bi pH trebao da se kreće je od 5 do 7 .Treba izbegavati ekstremne vrednosti. Zašto je pH podloge bitan? Ako je pH suviše visok stvaraju se oksidi metala (npr. gvožđa) i postaju slabije dostupni biljkama koje počnu da gladuju. Ako je pH suviše nizak, ima previše rastvorenih oksida metala u vodi koja se nalazi u podlozi i bilje biva otrovano metalima. Za neku idealnu vrednost se smatra pH 6.5 -6.6 jer tu postoji balans. Tu postoji jedna vrlo interesantna stvar. Bilo koje zemljište koje je potopljeno dovoljno dugo imaće idealan pH jer vremenom bakterijski procesi i hemijske reakcije dovode pH na taj nivo. Da bi se taj vremenski interval skratio, u startu treba izabrati supstrat koji ima pH blizak idealnoj vrednosti. Na skoro svim iole kvalitetnijim supstratima piše pH, samo treba obratiti pažnju da li je dat pH za rastvor u vodi ili HCl (često pišu oba).
Sterilizacija
Da bi se otklonili raznorazni organizmi koji baš i nisu poželjni (npr. nematode, razne gljivice, larve insekata i sl.), supstrat se steriliše ili se tretira pesticidima i/ili fungicidima. Na ovo treba obratiti posebnu pažnju. Većina kvalitetnijih supstrata je sterilisana pa se često i ne navodi. Treba izbegavati supstrate na kojima ne piše sastav i proizvoidjač, jer je moguće da su prskani pesticidima ili verovatnije da nisu ničim tretirani.
Sastav
Prilikom kupovine obavezno obratite pažnju na sastav. Ne zbog toga šta se nalazi u njemu, nego zbog toga što je takav supstrat sigurniji za korišćenje.Sastavi su obično dosta šturi, ali se mogu pronaći neke osnovne informacije. Poželjno bi bilo da ima što više organske materije jer će se njenim raspadanjem oslobađati CO2. Ako je supstrat tretiran nekim djubrivom imaće veće vrednosti za mikroelemente jer su oni obično u nedostatku.Ponegde ima navedena i količina teških metala (pre svega olova i žive koji su najgori), ali su te koncetracije obično jako male pa ih većina proizvođača i ne navodi.
Supstrat proizvođača "Unija" iz Zrenjanina
pH 5.7
Mineralne materije 66%
Organske materije 33%
N <33000 mg/kg
P2O5 1.3% lakopristupacnog 2240 mg/kg
K2O 15% lakopristupacnog 8390 mg/kg
Fe 9097 mg/kg
Mn 329 mg/kg
Zn 67 mg/kg
Cu 19 mg/kg
Pb 22 mg/kg
Ni 15 mg/kg
Cr 20 mg/kg
Cd 2 mg/kg
"Flora" humus - supstrat
pH 6.9
organske materije 45.84%
N 19800 mg/kg
P 4900 mg/kg
K 12300 mg/kg
Ca 25800 mg/kg
Mg 11300 mg/kg
"Floran" proizvođač Đurđevak
pH 5.0
Mineralne materije 10.21%
Organske materije 89.79%
N 5200 mg/kg
P 227.74 mg/kg
K 459.61 mg/kg
Ca 1620.28 mg/kg
Mg 1447.54 mg/kg
Fe 2908 mg/kg
Mn 32.72 mg/kg
Cu 5.185 mg/kg
Ovo su neki od supstrata za koje sam našao podatke. Kod mene u akvarijumu je "Flora" humus-supstrat, kod moje devojke "Floran", a znam i jednog akvaristu koji već duže vreme koristi "Uniju" (pre je koristio samo baštensku zemlju).Ove količine same po sebi možda ne znače mnogo, ali ću iskoristi jedan primer. Za biljku Elodea occidentalis kritična koncetracija gvožđa (Fe) je 60 mg/kg suve materije. U jednom kg npr. "Florana" ima 2908 mg Fe što je dovoljno za 48.5 kg suve materije (naravno, pod uslovom da su i svi drugi potrebni elementi dostupni u dovoljnoj količini).
Količina supstrata i sastav podloge
Debljina supstrata bi trebala da bude od 3 do 5 cm. Površina dna x zeljena debljina = zapremina supstrata (npr. za akvarijum 80x40 i debljinu od 5 cm potrebno je 16l). Supstrat je uvek prvi sloj podloge. Preko njega idu ostali.Jedna od boljih varijanti je supstrat, pa preko njega tanak sloj afrakcije (0.5-1 cm), pa preko toga akvaristički šljunak do željene debljine dna. Mada, može i samo šljunak bez afrakcije ili afrakcija bez šljunka (ova poslednja kombinacija je u mom akvarijumu, a prva je kod moje devojke).
Postavljanje podloge
Preuređivanje akvarijuma
Nekoliko dana pre postavljanja podloge supstrat potopiti u vodu koju treba menjati dva do tri puta dnevno. Ovo je važno iz više razloga. Prvo, svi komadići će se dobro natopiti pa neće dizati dno i kasnije mutiti vodu. Samim potapanjem u vodu počinju da se odvijaju procesi za koje su neophodni anaerobni uslovi i koji stabilizuju haos koji je nastao potapanjem (stabilizuje se redox potencijal,pH i sl.).Česte zamene vode će osloboditi zemljište od hemikalija sa kojima je supstrat možda bio tretiran. Treba obratiti pažnju da posuda sa potopljenim supstratom bude približne temperature kao ona koja će biti u akvarijumu (bar poslednji dan bi trebala da stoji na sobnoj temperaturi). Pre stavljanja, u akvarijum treba odliti višak vode iz posude(supstrat mora da bude pod vodom).Kada se završi stavljanje podloge (supstrat pa ostalo), u akvarijum se dolije desetak cm vode, koja se posle par minuta crevom odlije. Svrha ove vode je da očisti podlogu i ako se preskoči vrlo je verovatno da će voda biti mutna par dana (kod mene je ovaj deo bio preskočen a kod devojke nije). Nakon toga se nalije deo vode,posade biljke, dolije ostatak vode i ribe, i uživanje može da počne. Cikliranje nije potrebno jer se koristi akvarijumska voda i već aktivni filter.
Novi akvarijum
Kod novog akvarijuma postupak se razlikuje u tome što se se supstrat bez potapanja stavlja u akvarijum, prekriva ostatkom podloge i onda se nekoliko dana puni i prazni bez bilja i riba.Kada voda prestane da se muti može da se počne sa naseljavanjem i cikliranjem.
Prednosti korišćenja
Vezivanje hranljivih materija
Humus i glina (kao delovi zemljišta) imaju na površini višestruka negativna naelektrisanja koja vezuju katjone (npr. Ca++, Mg++, K+ itd.). Kod humusa , kao dela organske materije, ova naelektrisanja su posledica raznih hidroksi, karboksi i fenolnih grupa slozenih organskih kiselina. Kod gline ova nalektrisanja su posledica postepene zamene Si++++ drugim katjonima sa manje pozitivnih naelektrisanja (npr. Na+). Zbog veoma sitnih čestica, glina ima ogromnu površinu (par hiljda puta veću nego pesak ili šljunak), pa je ovaj efekat još veći. Ovo vezivanje sprecava katjone da odu u vodu(ostaju u podlozi), a takođe vezuje i katjone koji se nalaze u vodi. Pored vezivanja katjona javlja se i vezivanje anjona (posebno fosfata). Anjoni su negativno naelektrisani joni i oni bivaju privučeni katjonima koji su vezani za čestice podloge. Ovo objašnjava zašto je koncetracija fosfata u podlozi više desetina hiljada puta veća nego u vodi. Inače do ovog zaključka se došlo ispitivanjem zašto se bolji rezultati u uzgoji račića za jelo postižu u veštačkim nego u prirodnim bazenima. Račići se hrane algama pa se voda obilno djubri fosfatnim djubrivom. Medjutim u prirodnim, alge vrlo brzo prestanu da rastu, a u veštačkim (bazeni koji za dno imaju beton ili najlon) alge i dalje normalno rastu. Većinu ovih hranljivih sastojaka biljke radije uzimaju preko korena nego preko listova (porebno je dosta manje enegrije).
Zaliha CO2
Zbog visokog sadržaja organske materije (oko 40% organske materije čini C), supstrat predstvalja solidan izvor C. Organska materija vremenom se raspada (pod uticajem mikroorganizama), i CO2 se oslobođa u vodu. Što ima više organske materije, CO2 će duže izlaziti. Prema nekim istraživanjima, potopljeno tlo ispušta oko 0.2 do 0.25g CO2 dnevno po kg. Naravno, samo količina ispuštenog gasa zavisi od mnogih faktora (količina i oblik organske materije, pH okoline i sl.), tako da je ova količina više informativna. Većina gasa se ispusti u obliku jako sitnih mehura koji se brzo rastvore u vodi tako da je lako dostupna bilju.
Veći broj korisnih bakterija nego na peskovitoj podlozi
Čestice supstrata ( a posebno glina) imaju ogromnu površinu u odnosu na masu (preko 10000 puta veća nego npr. pesak i šljunak), tako da bakterije imaju više mesta za kolonizaciju. Zbog povoljnih uslova koji vladaju u okolini, formiraju se biofilmovi (kolinoje bakterija povezane sa polisaharidima) koje sprečavaju da čestice odu u vodu i zamute je.
Mane korišćenja supstrata
Trovanje metalima i vodoniksulfidom (H2S)
Velika koncetracija metala u podlozi može da izazove trovanje metalima. Ovo je posebno izraženo ako je podloga suviše kisela (mali pH). Druga vrlo opasna stvar u anaerobnoj podlozi je H2S.Svaka podloga ga sadrži i biljke se bore protiv njega tako što oko korenja imaju male džepove sa kiseonikom u čijem prisustvu H2S oskidira u bezopasne sulfate. Interesantna je međusobna reakcija metalnih katjona i H2S prilikom koje se formiraju nerastvorljiva jedinjenja (npr. H2S i Fe daju pirit FeS2), tako da se najčešće problemi sa trovanjem ne javljaju.
Ispuštanje gvožđa u vodu
Pod uticajem direktne sunčeve svetlosti dolazi do ispuštanja Fe u vodu što može prouzrokovati obilan rast algi. Ako akvarijum nije izložen direktnoj sunčevoj svetlosti ovog problema nema. U slučaju sunčanja akvarijuma treba zaštiti vidljivi deo supstrata trakom ili nečim sličnim.
Više o ovome možete saznati iz knjige "Ecology of Planted Aquarium" i referenca datih u toj knjizi.
izvor : Aqua-art