Stvarno pravo - Ispitna pitanja 6.dio

Cupidon
VIP
Učlanjen(a)
04.10.2009
Poruka
5.207
Stvarno pravo - Ispitna pitanja 6.dio



51. Право прече куповине (право преступа и право прекупа)​

Право прече куповине овлашћује једно лице (ималац права прече куповине, прекупац) да захтева од сопственика, када се одлучи да ствар прода, да му је понуди пре свих осталих купаца, а ако сопственик не поступи овако, него прода ствар трећем лицу, право прече куповине овлашћује прекупца да захтева да му се ствар уступи по цени и под условима под којим је закључен уговор о продаји. Право прече куповине се састоји из два дела:

  • право првеснтва и
  • право пркупа.
Право прече куповине се може установити законом и уговором.
Законско право прече куповине – када сопственик намерава да прода пољопривредно земљиште дужан је да га понуди: комшији, зељорадничкој задрузи, општини; у случају продаје шуме предност имају: организација која управља шумом, општина; општина има право прече куповине приликом продаје пословних просторија, као и земљишта у грађевинским подручјима; када сопственик продаје стан предност имају: сувласник, ималац станарског права, општина; брачни друг има право прече куповине када се у извршном поступку продају ствари које су приликом деобе припале другом брачном другу.
Уговорно право прече куповине – настаје најчешће из уговора о продаји; обавеза купца да, у случају продаје, понуди најпре продавцу да он купи ствар по цени и по условима под којим купац намерава да је прода трећем лицу.
Законско право прече куповине није ограничено временски, а уговорно право прече куповине престаје после истека рока који је предвиђен уговором. Законом се одређује најдужи рок у коме се може вршити уговорно право прече куповине и тај рок износи 5 година и рачуна се од дана када је закључен уговор.
Право прекупа – када сопственик одлучи да прода ствар, дужан је да обавести о томе носиоца права прече куповине и саопшти му цену и услове намераване продаје. Носилац права прече куповине мора у року од 30 дана од дана обавештења да одговори.
Право прекупа – ако сопственик не обавести носиоца права прече куповине о намераваној продаји и не понуди му да ствар купи, него закључи уговор о продаји са трећим лицем, прекупац има право да побија закључен уговор о продаји и да захтева да се ствар њему уступи по цени и под условима који су били предвиђени у уговору о продаји.

52. Однос закупца према закуподавцу и према трећим лицима​

Уговор о закопу и правна дејства која он производи проучавају се у облигационом праву. У тренутку кад закуподавац испуни своју обавезу предаје, закупац стиче право да се користи закупљеном стварју. Право коришћења омогућава закупцу непосредну фактичку и правну власт на закупљеној ствари.
У тренутку закључења уговора о закупу, закупац стиче право да од зскуподавца захтева предају, мада још увек нема никакво право на ствари, него само обично право потраживања према закуподавцу. Ако закупац самовласно, не чекајући да му закуподавац преда ствар, узме ствар у државину и почне је употребљавати, закуподавац ће моћи да захтева повраћај ствари. Закупац не може спречити да закуподавац преда закупљену ствар неком другом повериоцу (нпр. купцу или неком другом закупцу), чак и ако је уговор о закупу закључио пре него шро је био закључен уговор о продаји или други уговор о закупу. Закупац има:

  1. овлашћење употребе – после предаје закупац долази у непосредан однос са закупљеном стварју, чиме се омогућава његово овлашћење употребе. Садржину непосредне правне власти закупца на закупљњеној ствари сачињавају: право закупца да фактички користи закупљену ствар и његово право да правним послом пренесе фактичко коришћење на треће лице. Колики ће бити обим овлашћења, одређује се уговором о закупу или законом. Правило је да закупац има право на потпуну употребу ствари. Да ли ће моћи закупац да коришћење уступи другоме , или да закупљену ствар изда даље у закуп (подзакуп) то се одређује уговором (или законом).
  2. овлашћење прибирања плодова – обим овлашћења одређује се уговорм. Ако у уговору нема посебних одредби, правило је да плодови припадају закупцу. Закупац стиче плодове са закупљене ствари одвајањем.
  3. државина – закупац после предаје стиче непосредну државину на закупљеној ствари, а закуподавцу преостаје непосредна државина. Закупац може имати потпуну фактичку власт на ствари само у оном обиму у коме се простире његово право коришћења.
  4. државинска заштита – закупчева фактичка власт наствари ужива државинску заштиту. Закупац може употребити самопомоћ да би заштитио своју државину, може поднети и посесорне тужбе и односу на трећа лица и у односу на закуподавца.
Закупац може своје право коришћења супростављати не само закуподавцу, него и свим трећим лицима која своја права не закупљљену ствар изводе из закуподавчевог права својине. За уговорнике уговор ствара права и обавезе, трећима се уговор може само супроставити. Супротстављивост је обелжје уговора које постоји уз правна дејства која уговор производи.
Ако закуподавац (после извршене предаје закупцу) у току трајања уговора о закупу, прода закупљену ствар и пренесе право својине на прибавиоца, ова неће моћи избацити закупца из закупљене ствари, иако је постао сопственик.
Супротстављање закупчевог права пре предаје – закупац може супроставити своје право прибавиоцу само ако је овај у тренутку закључења уговора о отуђењу знао за постојање уговора о закупу.
Супростављање закупчевог права после редаје – закупац може супроставити своје право прибавиоцу без обзира на та да ли је овај знао за постојање закупчевог права. Ово правило важи и за покретне и за непокретне ствари.

53. Појам и значај земљишних књига​

Земљишне књиге су јавни регистри у којима се уписују непокретне ствари и стварна права на непокретностима, као и нека облигациона права на овим стварима (нпр. уговорно право и право прекупа). Непокретности имају положај који се не мења, па је олакшана евиденција.
У земљишну књигу уписују се две врсте непокретности: земљишта и зграде.
Земљишне књиге су јавне књиге и подаци који се у њих уписују доступни су свима.
Начела земљишно-књижног права:

  1. начело уписа (формално начело) – стварна права са непокретнстима могу се стећи само уписом у ЗК, представља начин прибављања стварних права на непокретнсотима. Упис права својине у ЗК има конститутивно дејство – укњижба представља тренутак кад купац стиче право својине, све што је до уписа предузето представља само припрему. Стварна права се стичи и престају уписом у ЗК.
  2. начело јавности – ЗК су јавне књиге, њихова садржива је доступна свима. Свако може тражити да погледа било који ЗК уложак и захтевати да му се изда писмени извод из земљижних књига. Право разгледања се односи на главну књигу и на збирку исправа и на помоћне књиге.
  3. начело поуздања у земљишне књиге – да је садржина ЗК веродостојна, а то значи истинита и потпуна.
  4. начело легалитета – означава да ЗК суд испитује по службеној дужности да ли су испуњени предвиђени услови за упис. Суд оцењује формалне услове за упис у ЗК. Не оцењује правоснажност правног посла који служи као правни основ за упис.
  5. начело првенства (приоритета) – ранији упис ужива првенство у односу на доцнији.

54. Катастар​

Катастар је евиденција о земљишту која садржи податке о положају, облику и површини земљишних парцела о начину коришћења (култури) и плодности (бонитету) и о катастарском приходу и кориснику. Катастар је јавна књига и свако може добити увид у податке катастра у службеним просторијама надлежног геодетског органа. Ипак јавност катстра није без изузетака, посебним прописом може се искључити излагање на увид појединих катастарских података. Заинтересована странка може захтевати и писмену исправу о појединим катастарским подацима, и у овом случају се може посебнимпрописом ограничити издавање исправа. Послове премера и катастра земљишта воде органи управе општински (општински геодетски орган), покрајински и републички, а обављање премера и уношење података у катастар обавља се по службеној дужности.
Катастар земљишта се израђује на основу геодетског премера. Премер омогућава да се утврди тачно простирањем величина и облик земљишта и да се одреди његов положај у односу на друга земљишта.
Катастар земљишта састоји се из:
4 катастарских планова
4 катастарског операта.
Катастарски планови пружају слику о положају и облику свих земљишта која леже у једној катастарској општини.
Катастарски операт представља збирку прописа и прегледа у којој су сабрани подаци о површини катастарских парцела, о култури, плодности и класирању земљишта, о катастарском приходу и корисницима. Операт се састоји од ових прописа и прегледа:

  1. списак катастарских парцела;
  2. поседовни листови;
  3. сумарни преглед поседованих листова;
  4. прегледа поседованих листова по културама и класама;
  5. азбучни преглед сопствениа и других корисника.
Основна јединица у систему катастра је катастарска парцела, то је део земљишта које се користи на исти начин (има исту културу) и припада истом сопственику. У катастру су све катастарске парцеле једне општине означене бројевима почев о један па на даље (нпр. 1, 2, 3 итд.). Ако се постојећа парцела мора поделити на више парцела, нове парцеле носе и даље катастарски број старе працеле (нпр. 3) али се изражавају у облику разломка, тако што се у имениоцу означава њихов унутрашњи редослед (нпр. 3/1, 3/2, 3/3 итд.). Више парцела чини катастарску општину. Подручје катастарске општине се не поклапа са подручјем општине као друштвено-политичке заједнице. Катастарска општина обухвата обухвата по правилу подручје једног насељеног места,али се може образовати једна општина за два или више места. Две или више катастарских општина представљају катастарски срез.
Катастар је основ евиденције. Земљишне књиге се ослањају на катастар. Непокретности се у земљишном књигама означавају према подацима из катастра.
Катастарска парцела је природна целина, земљишно-књижно тело је правна целина.
Једно земљишно-књижно тело може се састојати од једне катастарске парцеле, а може бити сстављено и од више катастарских працела, док једна катастарска парцела не може садржати виже земљишнокњижних тела.


  1. Састав земљишних књига

Земљишна књига се састоји из:

  1. главне књиге;
  2. збирке исправа;
  3. збирке катастарских планова;
  4. регистра;
  5. помоћне евиденције.
У главну књигу се уписују земљишта и зграде и права на непокретностима. Главна књига се састоји од земљишно-књижних уложака. Сваки од њих има свој редни број. Земљишно-књижни уложак се води за једно земљишно-књижно тело. Главна књига обухвата земљишта у једној катастарској општини. Постоји онолико главних књига колико има катастарских општина.
Земљишно-књижни уложак је саставни део главне земљишне књиге. Земљишно-књижни уложак има три листа:

  1. пописни лист (лист А, поседовница) – обухвата два одељка. У први одељак уписује се земљишно-књижно тело са саставним деловима (катастарским парцелама) ако их има. Ако се земљишно-књижно тело састоји од више катастарских парцела оне се уписују једна испод друге. За сваку парцелу уписује се број под којим се она води у катастарском плану, затим се уписује ознака непокретности и површина у хектарима, арима и квадратним метрима, као и евентуалне примедбе. Други одељак пописног листа предвиђен је за упис стварних права.
  2. власнички лист (лист Б, властовница) – у власнички лист се уписује име сопственика и правни основ прибављања права својине (уговор о продаји, уговор о поклону, уговор о размени, тестамент, судска одлука, решење управног органа итд.). Уписују се и ограничења у погледу управљања или располагања земљишно-књижним телом која су везана за личност сопственика (нпр. малолетност, одузимање пословне способности итд.). Уписују се ограничења у погледу располагања земљишно-књижним телом коај се односи на личност сопственика непокретности (нпр. да је сопственик малолетан). Он ограничења у располагању ЗК телом која се односе на било ког сопственика уписане непокретности уписују се у теретни лист, а у власнички лист се уноси напомена да посоји овакво ограничење.
  3. теретни лист (лист В по азбучном реду, лист Ц по абецеди, теретовница) – уписују се стварна права и друга земљишно-књижна права која оптерећују ЗК тело, ограничења у располагању која погађају сваког сопственика непокретности и све забране и отуђења и оптерећења. У теретни лист се уносе хипотека и натхипотека, личне службености, стварне службености, реални терети, право прече куповине, право откупа и право закупа. Теретни лист је намењен обавештењу купца о томе које све обавезе, ограничења и терете има садашњи сопственик непокретности, јер ће то погађати њега ако прибави право својине. Забране отуђења и оптерећења уписују се у теретни лист, а само се напомињу (чине видљивим) у власничком листу.
Збирка исправа је скуп исправа на основу којих се врше уписи у главну књигу. За сваки упис потребно је поднети одређене исправе. Збирка исправа може само објашњавати недовоњно јесне уписе.
Збирка катастарских планова – је део земљишне књиге. Катастар земљишта и земљишне књиге треба стално да буду у сагласности. Све промене у погледу ЗК тела, подаци о објектима на земљишту и представљања у плановима спроводе се и у катастру и у земљишним књигама.
Регистри – су помоћне књиге које омогућавају лакше и брже сналажење у главној књизи. Постоје:
4 стварни регистар – представља попис катастарских парцела у једној катастарској општини.
4 именик – преставља азбучни (абецедни) списак сопственика и других титулара земљишно-књижног права (хипотекарни повериоци, плодоуживаоци, титулари права стварне службености).
Помоћна евиденција: дневник ЗК писмена – у дневник се уписује према редномброју дан кад је ЗК писмено стигло пријемној канцеларији са белешком о пријему, име странке или назив органа или организације који су упутили писмено, ознака земљишта, дан судског решења и дан кад је извршен упис у земљишне књиге, лица која треба обавестити о упису итд.


  1. Права која се могу уписати у земљишне књиге

У земљишне књиге уписују се стварна права на непокретностима (зградама и на земљишту) и поједина облигациона права кад се односе на непокретне ствари.
У ЗК могу се уписати: право својине на непокретностима и сусвојина, заједничка својина и етажна својина, стварне службености, личне службености не непокретним стварима, хипотека и натхипотека, реални терети и право грађења, право закупа, право прече куповине и право откупа. Сва ова права се називају земљишно-књижна или књижна права.

Права која се не уписују у земљишне књиге: станарско право, законско право прече куповине, право закупа према Закону о облигационим односима, право ретенције, права која се односе уопште на ствари (лична права, ауторска, проналазачка права, за која и постоје посебни регистри), права која имају објект покретне ствари као ни облигациона права, наследно право, легат и државина.


  1. Укњижба и предбележба

Укњижба (укњижење) је упис у ЗК којим се коначно прибављају или губе ЗК права. Укњижбом се постиже или коначно прибављање ЗК права и тада се упис назива интабулација, или долази до престанка (брисања) ЗК права и тада се упис назива укњижба брисања или екстабулација.
Укњижба представља у нашем правном систему начин стицања стварних права на непокретности. Право својине на непокретности, стварне службености, право хипотеке и др. стварна права на непокретности у начелу се могу стећи само уписом у ЗК, односно укњижбом.
Упис у земљишне књиге не може постојати самостално, независно од уговора о продаји непокретности, који представља правни основ прибављања стварних права непокретности. Упис производи правно дејство само ако се заснива на пуноважном уговору о продаји непокретности и ако испуњава и остале услове потребне за упис. За укњижбу стварних права на непокретним стварима потребно је да буду испуњени следећи услови:
û упис је дозвољен само против лица које је уписано као књижни претходник;
û за упис је потребна писмена изјава (приватна или јавна) о правном основу;
û за укњижење је потребна изречна изјава књижног претходника да пристаје да се прибавилац укњижи (Clausula intabulandi).
Предбележба је упис којим се условно прибављају или губе земљишно-књижна права. Услов се састоји у томе што је потребно да се предбележба оправда. Судбина предбележног права је независна и зависи од тога хоће ли предбележба бити оправдана. Ако се предбележно право оправда, оправдање ће имати ретроактивно дејство, те ће се сматрати да је ЗК право стечено од тренутка када је било предбележено, а не од тренутка када је дошло до оправдања. Ако не дође до оправдања, брише се и сама предбележба на молбу учесника тако да се сматра као да уписа није ни било.
Смисао предбележбе је у задобијању првенственог реда када лице које настоји да стекне ЗК право није у стању да постигне укњижбу. А укњижбу није могуће издејствовати зато што исправа има неки недостатак.
Предбележба се оправдава на тај начин што се уклањају недостатци због којих исправа није била погодна за укњижбу. Предбележба треба да се оправда у року од 15 дана када је одлука о предбележби достављена тражиоцу.
Од тренутка оправдања предбележбе ЗК право је дефинитивно стечено или је коначно престало да постоји. Стицање или губљење књижног права рачуна се од тренутка када је предбележба била уписана, а не од тренутка оправдања предбележбе.




  1. Забележба

Забележба је упис одређених правних чињеница које могу бити од утицаја на постојање ЗК права. Чињенице које се уписују:

  1. забележба спора – представља упис чињенице да је ималац ЗК права поднео тужбу којом захтева брисање неке укњижбе и повраћај у пређашње ЗК стање. Забележбу спора може захтевати само оно лице чије је ЗК право повређено укњижењем права неког другог лица.
  2. забележба забране отуђења и оптерећења – има за сврху да упозори прибавиоца да сопственик не може слободно располагати непокретношћу.
  3. забележба хипотекарне тужбе – хипотекарни поверилац може тражити да се у земљишној књизи забележи да је поднео тужбу против сопственика хипотековане непокретности.
  4. забележба првенственог реда – има временски ограничено дејство. Сопственик непокретности може тражити да се у земљишну књигу упише првенствени ред за неки будући упис.
  5. забележба малолетности – да је сопственик непокретности малолетан. Упис ове чињенице је од значаја за сва лица која имају намеру да прибаве ЗК право јер их упозорава на то да малолетни сопственик нема пословну способност и да према томе не може пуноважно пренети право својине.


  1. Фикција апсолутне тачности

Фикција апсолутне тачности означава да се стање у земљишним књигама има узети за тачно по протеку прописаних рокова. О сваком упису у земљишне књиге, суд обавештава заинтересована лица (сопственик, хипотекарни поверилац итд.). Ако сматрају да су њихова ЗК права повређена, могу поднети тужбу за оспоравање уписа у року од 30 дана од достављања. Ако тужилац није био обавештен о упису рок је 3 године.


  1. Тапијски систем

Тапијски систем постоји на оном подручју наше земље на коме нису уведене земљишне књиге (Јужна Србија, АП Косово).
У тапијском систему постоје:

  1. тапија;
  2. интабулационе књиге.
Тапија је јавна исправа која ствара обориву претпоставку да је лице означено у њој сопственик непокретности (претпоставка о праву својине).
Поседовање тапије не ствара фикцију апсолутне тачности. Једно лице може имати тапију у рукама, па ипак не бити власник непокретности означено на тапији, а могуће је да друго лице има право својине, а да нема тапију.
У књигу тапија уписују се издате тапије и њихова садржина. Књигу тапија води суд у коме се оверавају тапије. Књига тапија је јавна и свако је може разгледати и добити писмени извод из ње. Књига тапија има мању сигурност од земљишних књига. Тапијска књига представља регистар копија издатих тапија.
Тапија се издаје на молбу заинтересованог лица. Уз молбу се подносе докази о основу стицања права на непокретности (нпр. исправа о уоговору о продаји).
У тапијском систему пренос тапије представља начин прибављања за стицање права својине на основу уговора, јер уговор сам за себе није довољан за пренос права својине на прибавиоца. Преносилац и прибавилац дају изјаве у суду да се право својине на непокретноси преноси са преносиоца на прибавиоца. У тапији се уписује да је извршен пренос и тапија се предаје прибавиоцу.
Интабулационе књиге су јавне књиге у које се у тапијском систему уписује хипотека и друга права на непокретностима. Интабулационе књиге воде судови.
Интабулација је упис којим се коначно стиче заложни право на непокретности и друга права на туђој непокретности. Поверилац треба да поднесе пуноважну исправу која служи као основ за интабулацију (писмена исправа о уговору, тестамент, судска исправа).
Исправа о уговору треба да садржи потпис дужника и његову изречну изјаву да пристаје на интабулацију.
Прибелешка је упис условног прибављања хипотеке или другог права. Она се уписује ако исправа нема све потребне елементе. Мора се оправдати у року од 15 дана.

 
Natrag
Top