Signup Now
Da bi mogli da pišete na forumu, otvarate nove teme, kao i da vidite download
linkove morate prvo da se registrujete.

Ukoliko Vam nije jasan proces registracije, molimo vas da kliknete OVDE
Ako ste zaboravili lozinku, kliknite OVDE :)

Stres - neprijatelj zdravlja

Diskusija u 'Zdravlje' započeta od crvendac_011, 07.10.2009.

  1. crvendac_011

    crvendac_011 Always a lady Moderator

    Postova:
    34.223
    Zahvala:
    18.808
    Pol:
    Ženski
    Lokacija:
    Beograd
    Sedam načina da se izborite sa stresom

    Duboko disanje, naizmenično stezanje i opuštanje mišića, joga, aromaterapija, šetnja su neke od metoda koje olakšavaju psihički pritisak

    [​IMG]

    STRES nas svakodnevno okupira, a s njim mnogi ne mogu lako da se nose. Na mnoge životne situacije ne možemo da utičemo, ali možemo, kažu stručnjaci, da utičemo na način na koji te situacije doživljavamo i kako se nosimo s njima.
    Veliki broj psihoterapija pomaže dugoročno. Kratkoročno, možete pomoći sami sebi tehnikama koje su prihvaćenje i među psihijatrima i psiholozima. Evo nekih metoda čiji efekat smanjuje stres već u nekoliko minuta.

    1. PROGRESIVNA RELAKSACIJA
    Stegnite sve mišiće tela (od glave do pete), pa ih zatim istovremeno opuštajte, lagano, do potpune opuštenosti. Ova tehnika pomaže i da lakše i brže zaspite.

    2. JOGA
    Joga oslobađa fizičkih posledica stresa koji se nataložio u telu: putem relaksacije i smanjenja nivoa kortizola - hormona stresa. Na to se nadovezuju pozitivni efekti koji se iskazuju smanjivanjem visokog krvnog pritiska i broja otkucaja srca, poboljšavaju se digestivne funkcije i jača imunološki sistem, smanjuju se simptomi anksioznosti, depresije, vrtoglavice, astme i nesanice.

    3. DUBOKO DISANjE
    Kada udahnete duboko, nivo hormona kortizola se smanjuje, što pomaže da se oslobodite stresa i uznemirenosti. Sedite na krevet i držite oči zatvorene. Otvorite usta. Glasno udahnite i izdahnite tri puta duboko iz stomaka, kao da želite da zamaglite ogledalo. Zatim zatvorite usta i nastavite da udišete i izdišete nekoliko minuta. Otvorite oči i dišite u tišini.

    4. AROMATERAPIJA
    Jedan od mirisa koji dokazano ima blagotvorno dejstvo za smirivanje uma i tela je lavanda. Osim nje birajte i sledeća ulja: bor, bergamot, palmarosa, ružino drvo.

    5. SLUŠANjE MUZIKE
    Istraživači ukazuju na različite načine na koje muzika pomaže u oslobađanju od stresa, pokrećući prirodne regulatore stresa u organizmu.

    6. SMEH
    Pokazalo se da smeh pozitivno utiče na zbližavanje ljudi, ali i protiv stresa i mnogih drugih bolesti. Takođe otklanja osećaj umora. Prilikom smeha se aktiviraju mišići lica, grla i grudnog koša. Kada je smeh gromoglasan, onda se uključuju skoro svi mišići tela. Prilikom smejanja snižava se krvni pritisak, povećava protok krvi kroz organizam, povećava se snabdevanje krvi kiseonikom, smanjuje nivo hormona stresa u organizmu, a smanjuje se i osećaj bola, čime se znatno poboljšava raspoloženje.

    7. ŠETNjA
    Studija engleskih naučnika ističe da bi "ekoterapiju" trebalo smatrati punopravnim lečenjem zato što šetnja kroz prirodu omogućava ublažavanje depresije i vraćanje samopouzdanja. Žustro hodanje ili trčanje aktivira umirujuće neurone u mozgu opuštajući napetost tela, nemir pa čak i depresiju.

    (Novosti)
     
  2. crvendac_011

    crvendac_011 Always a lady Moderator

    Postova:
    34.223
    Zahvala:
    18.808
    Pol:
    Ženski
    Lokacija:
    Beograd
    Pod stresom telo reaguje kao pred infarkt

    Profesor dr Predrag Mitrović, kardiolog-internista: Kod gotovo 40 odsto pacijenata koji potraže hitnu pomoć, ustanovi se da je pogoršanje stanja nastupilo kao posledica psihosomatskih uticaja

    [​IMG]
    Profesor dr Predrag Mitrović Foto Z. Jovanović

    UBRZAN srčani rad, preskakanje srca, osećaj stezanja u grudima, skok krvnog pritiska, problemi sa varenjem, pojava zatvora i dijareje, najčešće su tegobe koje prate stresno stanje, i ispoljavaju se kod anksioznih i depresivnih osoba i onih koji pate od neopravdanih strahova i napada panike.

    Pacijenti ih često povezuju sa nekim organskim oboljenjima, a zapravo su u mnogim slučajevima ovi simptomi samo znak stresa. Ni medicinska nauka još ne može da povuče jasnu granicu između simptoma koje uzrokuje psiha i onih koji su nastali usled narušenog organskog zdravlja.

    - Kod gotovo 40 odsto pacijenata koji potraže hitnu medicinsku u Urgentnom centru Kliničkog centra Srbije, posle pregleda ustanovi se da je pogoršanje zdravstvenog stanja nastupilo kao posledica psihosomatskih uticaja - kaže u intervjuu za "Novosti" profesor dr Predrag Mitrović, kardiolog-internista Urgentnog centra CS. - To su najčešće osobe u najproduktivnijem životnom dobu, između 35. i 45. godine, koje imaju objektivne simptome poput tahikardije, aritmije, naglog skoka pritiska. Posle urađene dijagnostike potvrdi se da nema patoloških promena, ali im se gotovo uvek daje terapija da bi se stanje dovelo u normalu.

    * Kako je moguće da psiha toliko utiče na funkcionisanje kompletnog organizma?
    - Presudnu ulogu imaju hormoni. Jer, u stanju stresa pojačava se lučenje adrenalina, koji ubrzava metabolizam i funkcije organa. On je direktno odgovoran za rad srca, žlezda i tonus mišića. Kada je on u većim količinama prisutan u krvi organizam je u stanju povećane potrošnje u odnosu na normalne fiziološke aktivnosti, pa samim tim dolazi do pojave objektivnih fizičkih simptoma.

    * Koji su još hormoni značajni za uticaj psihe na telo?
    - To je kortizol, koji se popularno naziva i hormon stresa. On je vrlo značajan jer utiče na metabolizam šećera, tonus krvnih sudova, rad želuca i druge organe. Kortizol se najviše luči u ranim jutarnjim satima, a zatim njegova koncentracija opada. Kod anksioznih i depresivnih osoba strahovi izazivaju njegovo pojačano lučenje. Tako se dešava da oni imaju povećane koncentracije kortizola u krvi i onda kada bi one trebalo da budu niže. Na duže staze ovaj poremećaj može da uzrokuje promene i u fizičkom zdravlju.

    * Dakle, bitno je koliko dugo traje stresno stanje ili neki drugi mentalni problem?
    - Naravno, kada postoji hronično negativno psihičko raspoloženje izvesnije su promene na organima. Kod najvećeg broja pacijenata prvi na udaru je kardiovaskularni sistem. Jer i adrenalin i kortizol utiču na pojavu grča krvnih sudova i mogu da izmene njihov epitel, usled čega dolazi do pucanja ili kolabiranja. Na drugom mestu po učestalosti su gastrointestinalne tegobe, a česte su promene na koži, gubitak kose ili ona brže sedi...

    * Kada bi trebalo potražiti pomoć lekara?
    - S obzirom na to da je gotovo nemoguće povući granicu kada je psiha izazvala problem u funkcionisanju organa ili je on zaista oboleo, moj savet je da je odlazak kod lekara neophodan. Najbitnije je da se prvo isključi postojanje organskog problema, jer tada pacijent može da bude siguran da je reč o psihosomatskim tegobama. U slučaju da je reč o kardiovaskularnim simptomima najobjektivnije bi bilo da se pacijentu uradi 24 časa holter monitoring kojim se prate srčani rad i pritisak. Tada pacijent paralelno vodi dnevnik i zapisuje vreme i situacije kada je osetio pogoršanje, odnosno pojavu simptoma, čime se može odrediti kada i u kakvim uslovima su tegobe nastale.

    * Ako je sve u redu sa organskog aspekta, onda treba ići kod psihologa ili psihijatra?
    - Poželjno je, ali nije nužno. Najbitnija je samokontrola, promena ritma života ako je moguće, kao i promena posla ako je previše stresan, više odmora i kvalitetnog sna. Važna je i pravilna ishrana, isključivanje cigareta, alkohola, kafe, energetskih pića. Dakle, svega što može da poremeti pravilno funkcionisanje organizma. Naravno da danas nije lako promeniti posao i ne ugroziti već ionako loš životni standard. Zato nije isključeno i uzimanje sedativa, jer ponekada je njihova korist veća nego šteta. Danas postoje mnogobrojni lekovi iz ove grupe koji opuštaju, a za većinu profesija ne ograničavaju radnu sposobnost.

    * Šta raditi kada nastupe psihosomatske tegobe?
    - Potrebno je stati ili sesti i sačekati da to stanje prođe. Veoma je važno da se isključi svaka aktivnost jer ona dodatno opterećuje organizam. Poželjno je popiti čašu vode, opuštati se i disati duboko. Ako je potrebno potražiti pomoć okoline ili pozvati Hitnu pomoć. Jer, te tegobe su ziasta neprijatne, može da se javi glavobolja, osećaj gušenja, zamagljen vid, ubrzan srčani rad, vrtoglavica, osećaj "odsečenih nogu"...

    NIJE UVEK LOŠ

    * Da li stres uvek ima negativan uticaj?
    - Promene koje izaziva kratkotrajan stres nekada i nisu tako loše. Potrebno je da se s vremena na vreme ubrza srčani rad, da se pojedini hormoni više izluče, a samim tim iz organizma izbace i toksini. Nakon toga dolazi do relaksacije organizma. Najbolji praktičan način za primenu ovakve vrste stresa je osmišljena i pravilno dozirana rekreacija.

    POMAŽE I RAZGOVOR

    * Koji je po vašem mišljenju dobar način za oslobađanje od stresa i mentalnih problema?
    - Praksa pokazuje da je razgovor sa psihoterapeutom ili nekim drugim stručnim licem uglavnom pozitivan. On pomaže da se osoba oslobodi napetosti i depresije, da se otvoreno priča o problemima koji tište, a mogu da se nauče i dobri mehanizmi za njihovo prevazilaženje.

    (Novosti)
     
  3. crvendac_011

    crvendac_011 Always a lady Moderator

    Postova:
    34.223
    Zahvala:
    18.808
    Pol:
    Ženski
    Lokacija:
    Beograd
    Antistres: Pisanje, kupka i muzika

    Za oslobađanje od negativnih misli i uspostavljanje psihičke ravnoteže pomažu mirisna kupka, omiljen muzika i pisanje

    [​IMG]

    ZA oslobađanje od negativnih misli i uspostavljanje psihičke ravnoteže pomažu mirisna kupka, omiljen muzika i pisanje. Kada vas neko ili nešto naljuti, izlijte na papir tugu i gorčinu, napišite pismo koje nećete poslati već baciti ili sačuvati, ali ćete odmah osetiti olakšanje. Zatim se opustite u kupki sa nekoliko kapi mirišljavog ulja lavande ili nane i slušajte omiljene melodije. To će učiniti da se osetite kao novi, a priliv energije će popraviti raspoloženje i imunitet.

    Da bi antistres terapija bila uspešna, počnite da opraštate drugima, za početak sitnice koje su vas povredile i uvredile. U tome ćete uspeti kada se oslobodite iracionalnih očekivanja da nešto zaslužujete ili ne zaslužujete, jer je to najčešće plod vaših zabluda, subjetivnosti i kompleksa više vrednosti. Potenciranjem mržnje i ogorčenosti gubite mnogo energije, što dovodi do stresa, mentalnih poremećaja i bolesti, a neminovno i do loših odnosa sa okruženjem, na poslu i u porodici. Osim toga, negativnim emocijama privlačite frustrirane osobe poput vas, koje će vas dodatno opterećivati svojim problemima i bićete ispunjeni destruktivnim osećanjima.

    (Novosti)
     

Preporučite stranicu