Signup Now
Da bi mogli da pišete na forumu, otvarate nove teme, kao i da vidite download
linkove morate prvo da se registrujete.

Ukoliko Vam nije jasan proces registracije, molimo vas da kliknete OVDE
Ako ste zaboravili lozinku, kliknite OVDE :)

Stres - neprijatelj zdravlja

Diskusija u 'Zdravlje' započeta od crvendac_011, 07.10.2009.

  1. crvendac_011

    crvendac_011 Always a lady Moderator

    Postova:
    34.220
    Zahvala:
    18.807
    Pol:
    Ženski
    Lokacija:
    Beograd
    10 načina da se oslobodite stresa

    10 načina da se oslobodite stresa

    Udahnite duboko, pa u šetnju. Ne nosite kući posao, smanjite kafu, dobro isplanirajte dnevne aktivnosti

    1.jpg
    Ostavite posao i probleme koji su vezani za radno mesto u kancelariji.

    NEKADA su pod stresom bili isključivo poslovni ljudi, a danas je to sastavni deo života i rada gotovo svih.

    Borimo se sa njim svakodnevno. S obzirom na to da je on jedan od glavnih faktora rizika koji ugrožavaju zdravlje, trebalo bi na vreme da savladate metode koje mogu da pomognu da se oslobodite stresa. Iako će možda u početku delovati kao da jurišate na vetrenjače, vrlo brzo ćete osetiti poboljšanje.

    1. VIKEND
    - za početak, ostavite posao i probleme koji su vezani za radno mesto u kancelariji. Istraživanja su pokazala da čak dve trećine zaposlenih proveravaju elektronsku poštu vikendom, uprkos činjenici da pre ponedeljka neće moći da odgovore. Uživajte u slobodnom vremenu tokom vikenda i prikupite energiju koja vam je neophodna za novu radnu nedelju.


    2. POSPREMITE
    - prostorije u kojima boravite, bilo da je reč o kancelariji ili stanu. Poslovica da je čistoća pola zdravlja može da se primeni i u borbi protiv stresa, iako ne postoje dokazane naučne studije koje bi to i potvrdile. Ipak, mnogi stručnjaci veruju da red i čistoća u okruženju mogu da odagnaju stres. Haos na stolu pogoduje nastanku haosa u glavi, koji je dobra podloga za pojavu stresa.


    3. PLANIRAJTE
    - obaveze i aktivnosti koje tokom dana treba da obavite i upišite ih po redu u pripremljeni raspored časova. Organizacija posla i obaveza učiniće jednostavnijim radni dan, moći ćete lakše da dišete. Takođe, dobra organizacija će omogućiti da odvojite više vremena za sebe i svoje hobije, a smanjiće se i šanse da tokom dana na nešto zaboravite i na taj način isprovocirate stres.


    4. PAUZA
    - između dve obaveze napravite kratke pauze, od pet ili deset minuta. Pomoći će vam da sredite misli, a istovremeno će organizam imati dovoljno vremena da se osveži i pripremi za nove napore.


    5. SMANjITE KAFU
    - čak 90 odsto odraslih svakodnevno uživa u najrasprostranjenijem napitku na svetu - kafi. Ujutru pomaže da se razbudimo i da spremni krenemo u nove radne obaveze, ali je dokazano da osim što podiže organizam na noge, povećava i nivo stresa. Pozitivno utiče na hormone stresa, povećava krvni pritisak i rad srca. Česte kafe-pauze mogu da dovedu do stanja hroničnog stresa.


    6. SLUŠAJTE MUZIKU
    - jer ona pozitivno deluje na ljudsku psihu. Ako vam se ne dopada repertoar na radio-stanici, ubaciti omiljeni CD u plejer i opustite se uz zvuke.


    7. OSAM SATI SNA
    - pomaže da sačuvate dobro zdravlje. Ako dovoljno ne spavate, organizam nema vremena da se regeneriše, i tako postaje ranjiviji i osetljiviji, podložniji bolestima i stresu. Odrasli bi trebalo svakoga dana da odspavaju oko osam sati, ali osim dužine, važan je i kvalitet sna. Miran i bez trzavica će biti najlekovitiji, a osim udobnog kreveta u ispunjenju ovog cilja može da pomogne i idealna temperatura za spavanje - oko 18 stepeni.


    8. LAGANO DIŠITE
    - tako ćete smiriti uzburkane strasti koje izaziva stres. Kada primetite da dišete ubrzano i plitko, koncentrišite se, i počnite da udišete vazduh tako da ispunite i grudi, ali i stomak. Udišite polako, duboko, umirujuće. Smirivanje celog organizma na ovaj način korisno je i za dušu i za telo.


    9. ŠETAJTE
    - čak i kada imate svega 10 minuta slobodnog vremena iskoristite ga da žustrim korakom odete u šetnju, recimo do prodavnice. Time što ćete nakratko pobeći iz okruženja gde vreba stres, imaćete više šanse da ga izbegnete. Dovoljno je da predahnete nekoliko minuta da biste organizovali misli i isplanirali naredni korak.

    10. ČAJ ZA OPUŠTANjE - kada ste pod stresom, topli biljni čaj je najbolji napitak koji će da vas opusti. Dobar izbor je, recimo, čaj od cveta lipe (kašičicu cvetova preliti šoljom ključale vode, ostaviti 10 minuta, procediti i piti), koji može da se doda i u vodu za kupanje, opušta telo i um pre odlaska na spavanje. I matičnjak može da se koristi u stresnim situacijama.
    Šaku osušenog lista popariti sa 500 ml provrele vode, poklopiti, posle dva sata procediti, podeliti u tri doze i piti tokom dana.
    Majčina dušica takođe provereno smiruje nervozu, opušta i smanjuje osećaj teskobe. Priprema: kašičicu majčine dušice popariti sa 200 ml proključale vode, poklopiti i procediti nakon 10 minuta.
    Zasladiti medom i dodati dve-tri kapi limunovog soka.

    (Večernje novosti)
     
  2. crvendac_011

    crvendac_011 Always a lady Moderator

    Postova:
    34.220
    Zahvala:
    18.807
    Pol:
    Ženski
    Lokacija:
    Beograd
    Kako vežbama disanja umanjiti stres?

    Kako vežbama disanja umanjiti stres?

    Ako se osećate kao da od posla ne možete da dišete, niste sami – dve od pet odraslih osoba veruje da pati od hroničnog stresa na poslu. Pročitajte savete kako vam disanje može pomoći da kontrolišete stres i budete kreativniji na poslu.

    1.jpg

    Jutarnje disanje
    Navijte alarm 10 minuta pre nego što je vreme da ustanete. Sedite u krevetu u udobnom položaju i držite oči zatvorene. Otvorite usta. Glasno udahnite i izdahnite tri puta duboko iz trbuha, kao da želite da zamaglite odgledalo. Zatim zatvorite usta i nastavite da udišete i uzdišete nekoliko minuta. Otvorite oči i dišite u tišini.

    Disanje u vožnji
    Kada putujete do posla ili se kod kuće pripremate da počnete da radite za stolom, pokušajte da obratite pažnju na svoje disanje. Ako ste u gustom saobraćaju stres se povećava i disanje postaje plitko. Udahnite kroz nos brojeći do tri, zadržite se za trenutak i izdahnite na tri. Dok dišete mislite u sebi “udah, ja sam mir, izdah, ja sam mir”

    Disanje kao uzemljenje
    Pre nego što započnete posao, postavite ton svog radnog dana. Sedite udobno s pravom kičmom, opuštenih ramena, usklađene glave i brade paralelne s podom. Stavite desnu ruku na trbuh. Udahnite u jamu trbuha, duboko u dijafragmu i osetite kako vam je dah gurnuo ruku. Dišite i osetite kako se dah širi telom.

    Disanje za podizanje energije
    Sedite pravo, otvorite usta i oblikujte zvuk zadihanosti menjajući kratke udahe i izdahe poput šteneta. Zatvorite usta i nastavite tim tempom disanja dopuštajući vazduhu da prolazi preko zadnje strane grla, te unutar i izvan nosa. Radite to 10 sekundi, pauzirajte i ponovite. Ako vam se vrti u glavi, prekinite s vežbom.

    Disanje za kraj radnog dana
    Kako biste završili radni dan, sedite pravo. Zatvorite oči. Neka vam pažnja bude usmerena na kičmeni stub. Zamislite da je na njegovom dnu bazen bele lave. Uz svaki izdah bela lava se penje prema gore. Zamislite da se širi u prostoru, odmah ispod trbuha, nastavlja prema srcu, području između obrva, glavi a zatim pri svakom izdisaju krene da se vraća nazad.

    Izvor i foto: T portal
     
  3. crvendac_011

    crvendac_011 Always a lady Moderator

    Postova:
    34.220
    Zahvala:
    18.807
    Pol:
    Ženski
    Lokacija:
    Beograd
    Rane teže zarastaju ako si pod stresom

    Rane teže zarastaju ako si pod stresom

    Autor: MONDO/Tanjug

    Stres može da bude odgovoran za sporije zarastanje rana, pokazalo je istraživanje o delovanju psiholoških uzročnika na zaceljenje i oporavak.

    1.jpg

    Profesor Džon Vejnman, psiholog koji se bavi proučavanjem zdravlja na Institutu za psihijatriju pri britanskom Univerzitetu Kings Koledž London, objasnio je da su istraživanja pokazala da stres i anksioznost mogu značajno da utiču na zaceljenje rana, ali i na druge aspekte oporavka.
    Inače, tokom istraživanja na zdravim dobrovoljcima napravljene su male ranice, slične onima koje ostaju posle biopsije, a prethodno je kod svakoga od njih procenjen nivo stresa uz pomoć standardnih upitnika.
    Rane su se pratile tokom tri sedmice uz pomoć posebne ultrazvučne tehnike koja je omogućila precizno praćenje promena oblika rane.
    Analiza je pokazala da postoji veza između nivoa stresa i brzine zaceljenja rana, tako da su rane osoba koje su bile najmanje pod stresom zarastale u proseku dva puta brže nego rane onih koji su imali najviši nivo stresa.
    Promene u nivou kortizola, hormona koji se oslobađa u stresnim situacijama, bile su u skladu sa uočenim razlikama u brzini zarastanja rana.
     
  4. crvendac_011

    crvendac_011 Always a lady Moderator

    Postova:
    34.220
    Zahvala:
    18.807
    Pol:
    Ženski
    Lokacija:
    Beograd
    Ceđenim sokovima protiv stresa

    [​IMG]

    Stres nas izjeda iznutra, zgrušavajući krv i podižući nivo holesterola u krvi.
    Ako odmor i preraspodela posla ne može da upali, tu su uvek sveže napravljeni prirodni sokovi koji će ukloniti posledice stresa.

    Stres možete smanjiti iznutra, lagano pijući sok, uživajući u njemu, jer već i tako nešto opušta, a kad počnu da deluju sastojci soka, stresa kao da nije ni bilo.

    Napravite sok od svežeg brokolija i kelja i lako ćete da nadomestite sav vitamin B koji ste izgubili.

    Vitamin C, osim u sveže isceđenim sokovima citrusa, može se naći i u većim količinama u crvenoj paprici i raznim šumskim plodovima. Kako stres iscrpljuje i zalihe minerala poput hroma, kalijuma i cinka, sveže povrće kao što je blitva, spanać, peršun, šargarepa ili đumbir prepuni su potrebnih sastojaka.

    U stresnim vremenima pomaže i beta-karoten kojeg u izobilju ima u slatkom krompiru i bundevi, a luk i đumbir pomoći će protiv zgrušavanja krvi.

    Dobar sok i omiljena muzika trebalo bi da postane maleni ritual nakon stresnog dana i posledice stresa neće biti.

    Autor: MP
    Izvor: Metro-portal/Superžena/Novi magazin
     
  5. crvendac_011

    crvendac_011 Always a lady Moderator

    Postova:
    34.220
    Zahvala:
    18.807
    Pol:
    Ženski
    Lokacija:
    Beograd
    Meditacija oslobađa od stresa

    Istraživanja potvrđuju da tehnikom osvešćivanja trenutka može da se smanji napetost

    [​IMG]

    Kratkotrajna meditacija je u novom istraživanju američkih naučnika povezana s redukovanjem stresa kod 66 ispitanika.


    Istraživači s Karnegi Melon univerziteta su pratili rezultate 25-minutne meditacije kod ispitanika starih od 18 do 30 godina.


    Pozitivan efekat meditacije bio je prisutan već posle tri dana, dodaju stručnjaci. Inače, prisutnost stresa kod ispitanika je praćena pomoću merenja nivoa hormona stresa kortizola.


    Za oslobađanje od stresa primenjuje se takozvana tehnika osvešćivanje trenutka, terapija koja ima koren u budističkoj meditaciji.


    - Pre nego što usmerite um ka anksioznisti kroz koju prolazite, koncentrišite se na disanje - osetite kako vam vazduh lagano struji kroz nozdrve, spušta se niz grlo i u pluća. Osetite otkucaje srca i zamislite kako ono pumpa krv sa kiseonikom kroz vaše telo. Nastavite tako sve dok ne budete spremni za meditaciju.


    - Preusmerite sada svoju pažnju na uznemirene misli. Koje misli su prisutne u vašem umu u ovom trenutku? Da li ih je mnoštvo i kreću se brzo ili se svaka zadržava? Razmotrite te misli objektivno, nemojte reagovati emotivno na njih.


    - Postoji mit da, kada meditirate, treba da imate „prazan“ um. Ali misli nisu neprijatelj i pokušavanje da ih zaustavite samo će dovesti do dalje borbe u vama. Tretirajte misli tokom meditacije kao da vam svira radio u pozadini - možete ga čuti, ali vaša pažnja usmerena je na nešto drugo.


    U stanju svesnosti vi obraćate pažnju na činjencu da imate misli ali ne slušate šta one imaju da vam kažu. Pokušajte da misao ne karakterišete kao „dobru“ ili „lošu“. Negujte stav staloženosti bez obzira na to šta se dešava u vašem umu. Posmatrajte svoje misli sa radoznalošću i nežnošću i samim tim ćete ih lakše podneti.


    - Kad god primetite da vam um luta, prepoznajte da je „skrenuo“ i nežno vratite pažnju ka posmatranju misli.


    Nastavite da radite sa svojim „zabrinutim“ mislima na ovaj način onoliko dugo koliko ste sami odredili. Rad na osvešćivanju može biti izazovan i naporan, tako da je najbolje da u početku radite u kraćim periodima.

    Izvor: Večernje novosti
     
  6. crvendac_011

    crvendac_011 Always a lady Moderator

    Postova:
    34.220
    Zahvala:
    18.807
    Pol:
    Ženski
    Lokacija:
    Beograd
    Stresom se možete "zaraziti" i preko društvenih mreža

    Korisnici društvenih mreža možda i ne slute da je povezivanje s drugim ljudima putem interneta zapravo štetno za zdravlje.

    [​IMG]
    Verovali ili ne, povezivanje sa ljudima preko interneta štetno utiče na vaše zdravlje

    Novo istraživanje američkog istraživačkog instituta “Pew Center“ pokazalo je da upotreba društvenih mreža može povećati nivo stresa, jer izlaže korisnike neželjenim događajima, poput informacija o nečijem otpuštanju s posla ili smrti članova porodice. Međutim, naučnici ističu da ne postoje dokazi da su korisnici društvenih mreža pod većim stresom u odnosu na ljude koji ne koriste digitalne tehnologije.

    Trenutni emocionalni stres, naročito bes, može podstaći srčani udar, aritmiju, pa čak i iznenadnu smrt, kažu stručnjaci iz Američko udruženja psihologa.

    Budući da je ogroman procenat odraslih ljudi danas na društvenim mrežama, istraživači ovaj pojačan stres nazivaju “cenom brižnosti” i dodaju da je to samo jedan u nizu dokaza da je stres zaista zarazan.

    Nivo stresa nije isključivo pod uticajem virtualnog sveta. Prenošenje stresa u stvarnom životu naučnici nazivaju “stresom iz druge ruke”, a on se javlja zato što ljudi zahvaljujući posebnim strukturama u mozgu, uspevaju da se poistovete sa drugima iz svog okruženja.

    Stres je opasan i suzbija funkcionisanje imunog sistema, a može dovesti do najrazličitijih zdravstvenih problema.

    Izvor: B92.net
     
  7. crvendac_011

    crvendac_011 Always a lady Moderator

    Postova:
    34.220
    Zahvala:
    18.807
    Pol:
    Ženski
    Lokacija:
    Beograd
    Zapalite ovaj listić i riješite se umora i napetosti u trenu!

    [​IMG]

    Postoji jedna vrlo poznata biljka koja će vam pomoći da se opustite za jako kratko vrijeme i riješite se napetosti, nervoze, stresa i umora… Naime, riječ je – o lovoru! Ruski znanstvenik Genadij Malahov otkrio je da ova biljka fantastično djeljuje protiv umora i stresa, javlja Magazin.ba.
    Lovor je od antike bio vrlo cijenjen kao sveto drvo čije su se grančice darivale pobjednicima i pjesnicima kao znak najveće počasti i slave.
    Danas se lovor koristi u hortikulturi kao stablo ili kao formalno oblikovana živica, u kulinarstvu kao začin (lovorov list je dodatak juhama, čorbama itd. zbog posebne arome koju daje jelima, ali se ne jede, nego izbacuje iz jela nakon kuhanja) i u pučkoj medicini kao ljekovita biljka. Ljekovita tvar su eterična i masna ulja iz bobica i listova, a kao aktivne tvari prvenstveno sadrže pinen i cineol.
    Lovor obogaćuje antioksidativni potencijal hrane, čime se doprinosi jačanju imunološkog sustava, zaštiti od štetnog utjecaja slobodnih radikala, zacjeljivanju rana i zaštiti od virusa.
    Vitamin A koji se u značajnim količinama nalazi u lovoru doprinosi boljem vidu, održavanju i zaštiti sluznice i kože, pomaže u smanjenju rizika od raka pluća i usne šupljine.
    Prepoznatljiv miris lovora potječe od hlapivih spojeva koji ljekovito djeluju na probavi sustav i ublažavanje probavnih tegoba.
    Čaj od lovora potiče apetit i probavu, pomaže smirivanju mučnine, ublažavanju čireva, grčeva i nadutosti.
    Esencijalno ulje lovora može pomoći kod liječenja artritisa, boli u mišićima, bronhitisa i gripe.
    Ovaj mirisni začin ima potencijal da reducira rizik od pojave raka jer sadrži niz fitokemikalija koje posjeduju snažna antikancerogena svojstva. Istraživanja su u tijeku.

    Lovor za opuštanje

    Sve što trebate napraviti za opuštanje s lovorom je slijedeće:
    Uzmite jedan osušeni list lovora, stavite ga u posudu u kojoj može goriti, zapalite ga i izađite iz prostorije u kojoj je zapaljen. Poslije desetak minuta lovorov list će izgorjeti, a prostorija će biti puna mirisnog dima koji će stvoriti posebnu atmosferu. Probajte!
    Lovor sagorijevanjem oslobađa specifične sastojke koje nam pomažu ublažiti umor te će nam pomoći da se opustimo.

    (Atma.hr)
     
  8. crvendac_011

    crvendac_011 Always a lady Moderator

    Postova:
    34.220
    Zahvala:
    18.807
    Pol:
    Ženski
    Lokacija:
    Beograd
    Smanjite nivo hormona stresa na prirodan način

    Kortizol je hormon stresa koji se luči u nadbubrežnim žlezdama smeštenim na vrhovima bubrega, a pojavljuje se u organizmu kao odgovor na stres. Ovaj hormon pomaže u situacijama koje se zovu "bori se ili beži". On brzo pretvara uskladištenu energiju organizma u lako iskoristivu energiju i pokreće organizam na aktivnost. To su njegove pozitivne strane i zbog toga je neophodan, ali hronično visok nivo kortizola izuzetno je štetan po zdravlje. Srećom, on se može regulisati na veoma lak način.

    [​IMG]
    Mnogo stresa tera kortizol da umesto za nas, radi protiv nas

    Svaki put kada je telo pod stresom, kortizol se oslobađa. Hronično visok nivo kortizola je izuzetno štetan po zdravlje, a previsok nivo ovog hormona je povezan sa pojavom adrenalne groznice, hormonske neravnoteže, srčanih bolesti, povišenog holesterola, veoma visokih nivoa šećera u krvi, dijabetesa, osteoporoze…

    Još jedan neželjeni efekat visokog nivoa kortizola je višak masti u organizmu i snižavanje nivoa testosterona, muškog polnog hormona koje dovodi do gubitka polnog nagona i smanjenje količine mišićnog tkiva.

    Kortizol se u normalnim okolnostima izlučuje u toku dana po određenom rasporedu. Najviši nivo kortizola je u osam sati ujutru kada hormon signalizira telu da je vreme za ustajanje iz kreveta. Tokom dana njegov nivo postepeno opada i najniži nivo je između osam i deset sati uveče, kada se telu daje znak da je vreme za spavanje. Ovaj ritam lučenja kortizola je ometan hroničnim stresom, kako fizičkim, tako i psihičkim, što može poremetiti sposobnoost uspavljivanja ili da se ostane uspavan.

    Hronično visok nivo hormona stresa, kortizola, osim što škodi vašem zdravlju, škodi i vašem izgledu. Ako često patite od anksioznosti, osećate simptome depresije, hronično ste umorni ili patite od probavnih tegoba, velika je verovatnoća da je nivo kortizola u vašem telu previsok.

    Kortizol će povećati apetit i želju za hranom, izazvati smanjenje mišićne mase, gustinu kostiju i smanjiti libido. Neka istraživanja su pokazala da povećava rizik od nastanka depresije i gubitka pamćenja.

    Načini za prirodno snižavanje nivoa kortizola:

    1. Koristite prirodne suplemente: bosiljak, zlatni koren, magnoliju, glutamin, vitamin C. I folna kiselina i vitamin B5 mogu smanjiti nivo kortizola. Mogu se naći u ribi, mahunarkama, integralnim žitaricama, semenu suncokreta.

    2. Jedite u regularnim intervalima tokom dana. Izbegavajte preskakanje obroka jer ovo dovodi do oslobađanja kortizola.

    3. Hranite se zdravo, sa dosta voća i povrća. Hrana sa niskim glikemijskim indeksom kao što su jaja smanjiće nivo kortizola, dok će hrana od celog zrna žitarice kontrolisati proizvodnju kortizola u telu.

    4. Koristite tehnike za smanjenje stresa kad god je to potrebno: joga, meditacija, hipnoza. Čak i jednostavno ležanje na podu sa gledanjem u jednu tačku sa koncentrisanjem na disanje može pomoći. Kad god je moguće, izađite napolje i prošetajte.

    5. Izbegavajte stimulanse. Klonite se energetskih pića koja sadrže mnogo šećera i kofeina.

    6. Ne preterujte sa vežbanjem. Treniranje od više od dva dana u nizu poremetiće vaš ritam i povećati nivo kortizola. Ako vam se telo ne oporavi od prethodnog vežbanja, odmarajte se još jedan dan od vežbanja ili to radite manjim intenzitetom.

    7. Idite na vreme u krevet. Postoji mnogo načina da se opustite i lakše podnesete stres. Možda će Vam trebati 9 sati sna, čak i više – nema veze. San nije trošenje vremena. Ništa ne može zameniti kvalitetan odmor.

    8. Smejte se! Smeh je najbolji lek. Gledajte komedije - ako treba, svaki dan! Birajte društvo optimističnih osoba. Smanjite na minimum gledanje uznemiravajućeg sadržaja na TV-u i Internetu.

    9. Lagano vežbajte: Hodanje, joga, istezanje, vežbe disanja povoljno deluju na rad nadbubrežnih žlezda. Izbegavajte iscrpljujuće vežbe. Pijte dovoljno vode.

    10. Vodite računa o dovoljnom unosu kalijuma. Voće i povrće su dobar izvor kalijuma. Uključite u svoju dijetu šargarepu, kukuruz, avokado, paradajz, špargle, spanać, jabuke, kajsije, banane, narandže, kruške, jagode i alge.

    Izvor: Kodren.com
     
  9. crvendac_011

    crvendac_011 Always a lady Moderator

    Postova:
    34.220
    Zahvala:
    18.807
    Pol:
    Ženski
    Lokacija:
    Beograd
    Kako pobijediti stres i uspostaviti energetsku ravnotežu

    [​IMG]

    Stres spada u domenu medicinske znanosti, ali prema mnogim istraživanjima njegova isključivo medicinska interpretacija ne bi zadovoljila suštinu stvari.

    Medicina kao znanost učinila je puno za čovjeka, ali nije doprla do suštine njegova bića.

    A stres je upravo fenomen koji se veže uz suštinu čovjekovog postojanja.

    Što je drugo život nego proces adaptacije na uvjete u kojima živite?

    Izbjeći stres u tim uvjetima jednostavno nije moguće, pa ostaje važno pitanje: što je to stres učinio s čovjekom?

    Je li ga sasvim opustošio i uništio? Ili ga je, možda, ohrabrio i ojačao?

    Kako stres djeluje na zdravlje i emocionalni život

    Stres nije problem sam po sebi. On postaje problem kada u svoj vrtlog ubaci osobu koja ne može odgovoriti na najbolji način na određene izazove.

    Koliko brzo ste sposobni oduprijeti se stresnim situacijama?

    Prilagođavajući se izazovu, pojedinac reagira biokemijski i fiziološki. Taj proces prilagođavanja iscrpljuje izvore energije tijela.

    Ako je čovjek previše izložen stresu, a ne odmara dovoljno, dolazi do slabljenja organizma koje se očituju u svakom segmentu života.

    Ljudi koji pate od nagomilanog stresa lakše podliježu bolestima, najvećim dijelom psihosomatskim.

    Simptomi koji prate stres često su:

    • neobjašnjivi osjećaj gušenja
    • problemi s disanjem
    • anksioznost
    • frustracija
    • depresija
    • općeniti osjećaj nezadovoljstva i besciljnosti

    Nagomilani stres kvari i međuljudske odnose, jer smanjuje bistrinu duha i otvorenost emocija.

    Čovjek u svom životu prolazi kroz mnoga razdoblja manjeg ili većeg stresa.

    U cjelini gledano, može se reći da reakcija na stres neizostavno uključuje djelovanje na:

    • mozak
    • živčani sustav
    • hipofizu
    • nadbubrežne žlijezde
    • bubrege
    • krvne žile i tlak
    • vezivno tkivo
    • tiroidnu žlijezdu
    • jetru
    • bijele krvne stanice
    Koliko ste otporni na stres?

    Suštinu stresa nije moguće odgonetnuti bez odgonetanja mehanizma prirodne adaptacije.

    Koristeći postojeće adaptivne i obrambene mehanizme, organizam nastoji prevladati ne samo nepoželjnu, nego često i veoma opasnu situaciju u kojoj se našao.

    Organizam se nastoji prilagoditi takvoj situaciji aktiviranjem nadbubrežnih žlijezda i lučenjem glukokortikoida.

    Sindrom adaptacije je skup raznih reakcija organizma prema bilo kojem obliku agresije, odnosno vanjskog utjecaja.

    Te reakcije omogućavaju organizmu da do određene granice podnese procese koji se događaju pod utjecajem stresa.

    Jedna od najvažnijih karakteristika ljudskog organizma je njegova adaptibilnost, bez čega on, jednostavno, u različitim situacijama i sredinama ne bi mogao opstati.

    Važna osobina adaptiranja je moć da se stres zadrži pod kontrolom ili lokalizira, tako da bi se moglo efikasno odgovoriti na njega.

    Proces adaptacije na stres mogu pratiti neka zdravstvena stanja i bolesti. To su najčešće:

    • povišen krvni tlak
    • razna oboljenja srca
    • arterioskleroza
    • bolesti bubrega
    • reumatske bolesti
    • bolesti kože
    • bolesti očiju
    • infekcije
    • alergije
    • hipersenzitivni poremećaji
    • živčana oboljenja
    • seksualni poremećaji
    • probavne bolesti
    • kancerogena oboljenja
    • bolesti koje smanjuju otpornost u cjelini

    Ova stanja se javljaju zato što se organizam bori protiv stresa, a mogu biti i produkt neuspjeha u obrani.


    Stres - uzročnik raka?

    Posebno pitanje na kojemu mnogi znanstveni krugovi ustraju jest pitanje povezanosti raka i stresa.

    Statistike pokazuju da se vrlo često rak razvija nakon stresnih i traumatskih događaja - smrti najbližih, gubitka bogatstva, ugleda, posla, političke funkcije.

    Zbog samih predrasuda kako se od raka bezuvjetno umire, on dodatno izaziva još veći stres.

    Ljudi vjeruju kako je sama činjenica da im je dijagnosticirana neka maligna bolest, dovoljna da odmah pomisle kako više nema spasa.

    To je pogrešno stajalište.

    Čovjek tako postaje dodatno podložan traumatičnom stresu koji još više pogoršava tijek same bolesti i oslabljuje obrambene mehanizme.


    Kako uspostaviti prirodnu ravnotežu

    U općoj kategorizaciji raznih načina liječenja, tehnike koje preporučujem mogu se nazvati zajedničkim imenom - liječenje uz pomoć energije i vibracije.

    Svi pristupi u toj kategoriji, uključujući prehrambeni pristup i prirodno liječenje biljkama, ne teže samo tome da opskrbe organizam određenim nutrijentima.

    Umjesto toga nastoje osigurati odgovarajuću energiju i vibraciju koje su čovjeku potrebne da bi se uspostavilo stanje energetske ravnoteže.

    Tako, na primjer, kada jedete korjenasti dio povrća, za potrebe energetskog metabolizma ono osigurava pretežno Jang energiju.

    Ako jedete lisnate dijelove biljke, to će dovesti do povećanja Jin (relaksirajuće) energije.

    Kada se neka jela i biljke pripremaju uz određene vrste soli, onda se to čini s namjerom da se osigura slabljenje Jang energije.

    S druge strane, priprema s jednostavnim šećerima usmjerena je na povećanje Jin ili relaksirajuće energije.

    Zagovornici prirodne medicine smatraju da je ljudski život jedan oblik energetskog i vibracijskog postojanja.

    U tom kontekstu, prirodna medicina ljudska bića ne promatra kao materijalna tijela, već kao duhovne manifestacije.

    Ako se razumije i prihvati osnovna koncepcija kako je suština čovjeka (i života) energetske, vibracijske i duhovne prirode, onda će sadašnja konvencionalna medicina neizbježno morati preusmjeriti svoj tijek prema prirodnoj medicini.

    (Alternativa za Vas)
     
  10. crvendac_011

    crvendac_011 Always a lady Moderator

    Postova:
    34.220
    Zahvala:
    18.807
    Pol:
    Ženski
    Lokacija:
    Beograd
    20 sekundi smeha produžava život

    Smeh nas štiti od mnogih bolesti, produžava život i najjače je oružje protiv stresa

    [​IMG]

    NIJE svaki dan "naš", pa zaboravimo koliko je osmeh važan i lekovit. Istraživanja pokazuju da nas štiti od mnogih bolesti, produžava život i da je najjače oružje protiv stresa. Zato stručnjaci savetuju da, kada nam je teško, probamo da se smejemo 20 sekundi, jer to je dovoljno da pozitivni efekti stignu do mozga. Da bismo "razvukli" usne i kada nam do toga nije, predlažu da uradimo sledeće...

    * Lezite, pustite muziku koju volite, prepustite se prijatnim zvucima i probajte da oslobodite misli. Kada se telo i glava opuste, osmeh će automatski zablistati na licu.

    * Kockica omiljene čokolade izmamiće vam "kez", čak i ako niste sladokusac, a čim je pojedete pozovite blisku osobu koja vas "zrači" pozitivnom energijom.

    * Ako imate partnera, ne terajte od sebe kada niste raspoloženi, već svađu i tenziju ublažite seksom. Posle toga ćete sigurno imati razlog za osmeh.

    * Studije pokazuju da ljubaznost popravlja raspoloženje i da su lekovite čak i "obične" reči u prolazu poput: dobar dan, izvolite, hvala, kako ste, šta radite...

    (Novosti)
     

Preporučite stranicu