Stevija

[ljubopitljiva]

Stevia biljka

Stevia (Stevia rebaudiana je najslađa, pošto postoji više od 200 vrsta stevie) je žbun, poreklom iz Paragvaja.
U srodstvu je sa hrizantemama i maslačkom i dostiže visinu od 60 do 100 cm.
Guarani indijanci su steviu koristili preko 1700 godina za razna oboljenja, za brzo zarastanje rana, protiv umora, protiv zatvora i nadimanja, kod velike gojaznosti, protiv povećane stomačne kiseline, protiv gljivica, kod povećane mokraćne kiseline i gihta, za jačanje pankreasa, jetre i kičme, kod upala grla, i da bi kožu očuvali mladom. Stevia zaista čuva mladost i briše tragove godina.
Brisali su fleke od sunca, smanjivali bore i lečili ujede insekata tako što su steviu mešali sa hrizantemom i glinom i tu mešavinu nanosili na kožu.
U 16. veku su španjolci primetili ovu biljku, koju su indijanci koristili u tajnosti, ali je prva ispitivanja obavio botaničar Moises Santiago Bertoni 1889. godine. On je napisao studiju o tome i u njoj naveo da je stevia slađa od šećera 200 do 400 puta, ali bez istih efekata. To je biljka sa puno pozitivnih efekata, po sastavu i delovanju se može uporediti sa zelenim čajem a po kvalitetu sa majčinim mlekom. List sadrži mnogo minerala i oligoelemenata.

1900. je korišćena širom Paragvaja i tad su se i druge zemlje zainteresovale za nju. Oko 1940. je gajena u engleskoj kako bi se popunile rezerve “šećera” zbog 2. svetskog rata.
1950. je Japan počeo da uzgaja steviu, a od 1970. se koristi kao zaslađivač umesto aspartama, koji je u Japanu zabranjen.
Od tada se koristi u dijetalnim napicima, u preparatima za negu usta i zuba i za negu tela, u žvakama, u hrani za decu (poznati zdravi slatkiši), u hrani za dijabetičare, u sladoledima, u lekovima i u mnogim drugim produktima.

I mnoge druge zemlje su rapidno povećale uvoz nakon ispitivanja 1970.

U Kini se stevia daje kao lek širokog spektra, još od 16. veka (od kad su je španjolci preneli u Kinu). U kineskoj medicini se često koristi, a lekari je daju i kao zamenu za sladić, kod trudnica, jer nema propratne efekte, koji bi mogli da oštete fetus, što sladić i te kako može.

U Paragvaju ljudi sami pripremaju sledeću tečnost, koju koriste za sve što žele da zaslade.
U litar vode se stave 1-2 kašike lista stevie (zavisno od toga koliko treba da bude slatko), sve se zagreje do ključanja, ostavi da stoji 15ak minuta i nakon toga se procedi.
Gotova tečnost može da se čuva u frižideru više nedelja i koristi se umesto šećera.
Da bi se zasladila kafa, potrebno je dodati samo 2 kapi ovog rastvora. 5 kapi je kao 2 pune kafene kašičice šećera.

Može da zasladi skoro sve i to bez kalorija, ugljenih hidrata, bez opasnosti od pojave karijesa i naravno bezbedna je za dijabetičare.

Stevia hrani i jača pankreas i ne podiže nivo glukoze u krvi. Pošto nema kalorija, stevia je odlična kao pomoćna namirnica za one, koji žele da smršaju.
Ona ne pravi nikakve nuspojave, kakve su zabeležene pri upotrebi veštačkih zaslađivača, pogotovo aspartama.
Kod ljudi, koji steviu koriste svakodnevno, zabeležen je niz promena:
- smanjili su se nastupi jake gladi
- smanjila se i potreba za slatkom i masnom hranom
- pomaže u varenju hrane
- snižava previsok krvni pritisak, ali ne smanjuje ga ako je pritisak normalan
- stabiliše novo glukoze u krvi
- pomaže da se brže ozdravi posle prehlada i gripa
- pomaže pri odvikavanju od pušenja ili alkohola
- kad se koristi u pasti za zube ili kao tečnost za ispiranje usta, smanjuju se oboljenja desni i karijes teže napada, pošto ima jako antibakterijsko dejstvo
- deca, koja boluju od hiperaktivnosti se veoma brzo izleče
- nestaje neurodermitis
- ljudima, koji boluju od dijabetesa, ne podnošenja sorbitola i mucoviszidose, vraća veći deo životnog kvaliteta.
- kad se tečnost (pripremljena kao što je gore navedeno) koristi kao tonik za kožu, akne veoma brzo nestaju a koža postaje baršunasta i otporna.

Ograničenja u korišćenju stevie

Nažalost, ograničenja koja postoje su isključivo političke prirode.

Iako su ispitivanja vršena širom sveta i nije pronađena baš ni jedna nuspojava, neke Evropske zemlje uvoz stevie još uvek dozvoljavaju samo ako je deklarisana kao pomoćna namirnica ili sredstvo za higijenu.

U Americi je čak bila okarakterisana kao ilegalan lek i na pakovanjima (proizvoda, gde je bila korišćena) nije se smela deklarisati kao zaslađivač, čak se nije smelo reći ni da je slatka. Danas je uvoz delimično dozvoljen i ona se u Americi može naći u skoro svim prodavnicama zdrave hrane.

Ovde industija šećera ima svog udela, jer bi se uvozom stevie potrošnja šećera smanjila za 95%. Samim tim bi nestale i mnoge bolesti, ali ovo očigledno niko ne može da promeni. Bar za sada. U zemljama Evrope, gde stevia nije na beloj listi, osnovane su mnoge “pro Stevia” organizacije i nadam se da će se nešto uskoro promeniti.
U suprotnom će neki ljudi na vlasti moći da otvoreno uskrate stanovništvu jedan od najefektivnijih lekova.

U Švajcarskoj je do 1995. upotreba stevie bila ograničena samo na 2% u mešavini čaja i smela se deklarisati samo kao dodatak kupkama. Međutim od 1995. se stevia može svuda kupiti i veoma rado se koristi.

U Belgiji nije dozvoljen uvoz stevie ni u jednom obliku, dok je u Nemačkoj dozvoljena samo kao dodatak kupkama i kao kozmetikum. Bajern se trudi da zabrani uvoz stevie. Ako se to dogodi, neće smeti da se koristi ni za ispitivanja u farma industriji u Bajernu.

U Kanadi ovaj problem ne postoji i stevia može da se koristi neograničeno.

Možda su tračak nade razgovori, koji u Evropi treba da uslede 2006. i koji će promeniti zakone o uvozu nekih namirnica. A na samom vrhu liste se nalazi i stevia.
U kojim količinama koristiti steviu?
1 kk zelene stevie u prahu 2 šolje šećera
1/4 bele stevie u prahu 2 šolje šećera
1/4 l šećera 1/3 kk bele stevie
1/4 l šećera 1 kk zelene stevie
1/4 l šećera 3/4 kk tečne stevie
1/4 l šećera 2 ravne kk mlevenih listova
3-4 kk zelene stevie u prahu 200 g šećera


I još par saveta:

- Steviu ne treba koristiti umesto meda ili gde je potrebno napraviti karamel, jer bi mogla da izmeni konzistenciju recepta.
- Kad šećer sasvim zamenite steviom, povećajte količine tečnosti u receptu (mleko, vodu ili jaja). Ali ne preterujte sa jajima, da ne bi sasvim izmenili krajnji izgled recepta. Ovde dosta pomaže pire (ili sos) od jabuke.
- Ako ne želite da izbacite sav šećer, ostavite 5-10% šećera u receptu i ostatak zamenite steviom.
- Peciva neće dobiti tamnozlatnu boju kao kad se prave sa šećerom, uzmite to u obzir. Proverite čačkalicom da li je dovoljno pečeno.
- Neke vrste hleba neće dobro porasti, ako nema šećera, da nahrani kvasac. Međutim ima i puno uspešnih pokušaja. Najbolje da isprobate sami.
- Umutite steviu sa belancetom pre nego što upotrebite mikser za pravljenje snega.
- Kad se u receptu koristi blender, dodajte steviu na početku mućenja
- Stevia se odlično slaže sa ukusima limuna, vanile i kupine.

izvor


Bioekološki centar, prvi privatni institut u Srbiji

Proizvodnja prirodnog zaslađivača "stevia" - Nabavkom biljke "stevije" iz Paragvaja, koja sadrži ekstrakt 200 puta slađi od šećera, Institut planira da plantažira ovu biljku u Jugoslaviji i osvoji postupak ekstrakcije i prerade.

Ovaj proizvod je od izuzetne važnosti za dijabetičare i ljude sa viškom kilograma koji neće morati da koriste kancerogene veštačke zaslađivače. "Stevija" u Japanu već zamenjuje 40 odsto šećera u prehrambenoj industriji, što govori o tome koliku bi korist Srbiju imala od plantažiranja ove biljke, tim pre što se ona u Evropi proizvodi u veoma malim količinama.
izvor

Da li stvarno industrije secera i vestackih zasladjivaca cine sve da sprece prodor Stevie kao izuzetnog prirodnog zasladjivaca ili stvarno nije zdrav jos uvek se zvanicno ne zna jer se ne rade istrazivanja u Evropi ili se drze u tajnosti (u Americi i Japanu su istrazivanja pokazala da je Stevia izuzetno zdrava, ali ih Evropa ne priznaje

)

Izvor: Dijeta forum

 

[crvendac_011]

Slađe od šećera, a ima nula kalorija

Deo biljke stevia koji se koristi kao zaslađivač, možda je konačno rešenje za gojaznost i šećernu bolest, tvrde naučnici.



Stevia se u Južnoj Americi koristi već stotinama godina, kao zaslađivač u hrani, ali i kao terapija za povišen krvni pritisak, gorušicu, uratnu artropatiju i dijabetes tipa 2.Istraživanjem je utvrđeno da se uzimanjem 1.000 mg ekstrakta stevie dnevno, umanjuje nivo šećera u krvi posle obroka, do 18 odsto kod osoba koje imaju dijabetes tipa 2.
Ova biljka raste u Južnoj Americi i slađa je čak 300 puta od repe i šećerne trske.

"Stevia omogućava ljudima da uživaju u ukusu pravog šećera, a da pritom ne dobijaju na kilaži", rekla je za "Dejli mejl" dr Margaret Ašvel sa Stevia instituta.
"Sada postoje velike šanse da se smanji količina šećera u prehrambenim proizvodima, kako bi se napredovalo u borbi protiv gojaznosti. "
Međutim, neki naučnici tvrde da ovaj prirodni šećer ne može da pomogne u trajnom gubitku kilograma, jer telo očekuje unos šećera na kakav je naviklo.

Ipak, za ovu biljku se sada interesuju mnoge kompanije, kažu istraživači, i naglašavaju da je moguće da u narednih nekoliko godina "Koka-kola" počne da je koristi u svojim proizvodima.
Ekstrakt iz stevie koji se koristi kao zaslađivač, 2011. godine je odobrila i Evropska agencija za bezbednost hrane i od tada njegova upotreba raste.

(Mondo)

 

[crvendac_011]

Kako je stevija ušla u upotrebu?

Izvor: BBC

Za zamenu za šećer prirodnog porekla po imenu stevija se kaže da ne sadrži kalorije, ne sadrži ugljene hidrate i ne povećava krvni pritisak. Da li to zvuči suviše dobro da bi bilo istinito?

Ako nekome pomenete reč ,,stevija’’, može se desiti da vas zbunjeno pogledaju, kao da ne uspevate da razumete neki nepoznati jezik.

Ali stevija – biljka koja se vekovima koristi kao zaslađivač u Paragvaju i Brazilu – sada se može naći u mnogim supermarketima u Britaniji. U SAD-u je još prisutnija.

Nazvana je ,,čudesnim zaslađivačem’’ i ’’svetim gralom za prehrambenu industriju’’ zbog svog prirodnog porekla i prednosti po zdravlje.

Iako se stevija prodaje u Japanu već 40 godina, proizvodi sa stevijom su odobreni kao aditivi hrani od 2008. godine u SAD-u i od 2011. u EU.

Kompanije su vrlo brzo profitirale. Prema Mintelu, britanskoj firmi koja se bavi istraživanjem tržišta, došlo je do porasta novih proizvoda baziranih na steviji od 400 odsto između 2008. i 2012, uz porast od 158 odsto između 2011. i 2012. godine.

Britanski lanac vitaminskih proizvoda Holland & Barrett objavio je da je u poslednje četiri nedelje došlo po porasta prodaje proizvoda sa stevijom za 50 odsto u odnosu na isti period prošle godine.

Danas možete naći zaslađivače na bazi stevije u raznim proizvodima kao što su jogurt, čokolada, čak i pivo, kaže globalni analitičar hrane i pića u Mintelu Dejvid Tarner.

U medijima se danas rafinisani šećer redovno povezuje sa gojaznošću, za koju se tvrdi da je dostigla razmere epidemije.

Više od 60 odsto odraslih osoba u Velikoj Britaniji ima višak kilograma ili je gojazno, što dovodi do zdravstvenih problema koji državni zdravstveni sistem koštaju oko 5 milijardi funti godišnje, prema najnovijim državnim statističkim podacima.

Stevija može da pomogne kod održavanja telesne težine, dentalnog zdravlja i dijabetesa, kaže dr Laura Vinis, viši nutricionista iz Britanskog fonda za nutricionizam. Za sada sve zvuči savršeno.

Osim što ove moguće prednosti po zdravlje takođe važe za veštačke niskokalorične zaslađivače koji se godinama koriste, kao što je aspartam ili saharin.

,,Velika stvar kod stevije je da je prirodnog porekla’’, kaže pisac o hrani i TV voditelj Stefan Gejts. ,,To ne znači da nije u velikoj meri prerađena do trenutka kada dospe u našu hranu ili piće... ali to je ono za čim svi žude.”

Stevija se dobija iz biljke stevija na sličan način kao šećer’’, kaže dr Margaret Ešvel, članica naučnog savetodavnog odbora Globalnog instituta za proučavanje stevije.

,,Proces izdvajanja podrazumeva potapanje suvih listova biljke, slično kao kod čaja, a potom odvajanje ili pročišćavanje slatkih sastojaka najboljeg ukusa, poznatih kao steviol glikozidi.’’

Koncentrovani ekstrakti su oko 300 puta slađi od šećera. Steviol glikozidi ostaju netaknuti i hemijski nepromenjeni tokom celog procesa, kaže ona.

Suprotno tome, veštački sintetički zaslađivači kao što je aspartam, dugo su već predmet kontroverzi. Iako neki tvrde da postoji moguća veza između aspartama i karcinoma, nizom provera je ustanovljeno da nema naučnih dokaza da je to istina. Međutim, ljudi su i dalje oprezni kad se kaže da je nešto ,,veštačko’’ a ima veze sa hranom, kaže Gejts.

,,Prehrambena industrija očajnički želi da označi neku hranu ili piće sa „bez dodatnog toga i toga“, kaže Gejts. Ako na svoj proizvod može da stavite oznaku da ,ne sadrži’ nešto, onda imate ogromnu prednost na tržištu zato što na ljude utiču medijski napisi koji podstiču paranoju u vezi sa hranom.’’

Britansko društvo dijetetičara i Dijabetes Velika Britanija ne prave razliku kad daju savete u vezi sa veštačkim zaslađivačima i steviji.

,,Kao dijetetičar, podržavam i promovišem upotrebu zaslađivača u kuvanju u ishrani’’, kaže Šioned Kirk, predstavnik za štampu Britanskog društva dijetetičara.

,,Ne postoje dokazi da niskokalorični zaslađivači, kao što su saharin, aspartam i sukraloza, štetni po zdravlje’’, mada dodaje da savetuje da se stevija koristi samo kao zaslađivač i smatra da dokazi o prednostima po zdravlje nisu dovoljni za preporuku.’’

Ono što ne znamo su dugoročni efekti zaslađivača kao što je stevija, kaže, na primer da li ova jedinjenja utiču na hormone koji menjaju moždanu funkciju.

Ne znamo kako telo reaguje na unos šećera koji se ranije nije konzumirao, dodaje on. ,,Možda vara mozak i navodi ga da proizvodi više insulina’’, kaže Lustig, čime se potencijalno negiraju prednosti vezane za gubitak kilograma.

S obzirom da FDA i EFSA ne zahtevaju takve studije, onda nema ni podsticaja za prehrambenu industriju da ih sprovodi, kaže Lustig. ,,Nalazimo se u ćorsokaku.’’

U međuvremenu, Tarner očekuje da tržište stevije nastavi sa snažnim rastom, i kao sastojak prehrambenih proizvoda i kao stoni zaslađivač. Međutim, i dalje su prisutne dve prepreke da stevija zameni šećer kao zaslađivač na nacionalnom nivou – ukus i cena.

,,Kad su se pojavili veštački zaslađivači kao što su sukraloza ili aspartam, imali su izražen ukus koji se zadržavao u ustima nakon konzumiranja’’, kaže Tarner. ,,U slučaju stevije, za taj ukus se često kaže da je sličan ukusu semena anisa.’’

Moje čulo ukusa nije uspelo da oseti razliku u ukusu čokolade zaslađene stevijom. Međutim, neformalan test među kolegama pokazao je da neki osećaju razliku, što može biti dovoljno da odbije potrošače.

,,Ljudi koji kupuju hranu se prirodno veoma konzervtivni’’, kaže Gejts. ,,Ima mnogo njih koji ne vole promene. ,,Ne mogu da zamislim čak ni da će zameniti šećer u kuhinji.’’

Stabilnost stevije na visokoj temperaturi takođe može da znači potencijalnu prednost u odnosu na veštačke zaslađivače kao što su saharin kad je kuvanje u pitanju, kažu pobornici stevije. Ali problem je u ceni, i to objašnjava zašto su hibridi tako popularni.

 

[crvendac_011]

Magija stevije: Slađa od šećera, a leči dijabetes

Stevija je dobra za konzerviranje voća i povrća umesto šećera jer ne fermentira, koristi se u prozvodnji kolača i sladoleda i, za razliku od šećera, ne izaziva karijes. List stevije slađi je 30 do 40 puta od šećera, a ekstrakt čak 300 puta!

Proizvodnja stevije iz komercijalnih razloga bila potiskivana

Proizvodnja izuzetno slatke i lekovite biljke stevije u plastenicima pruža mogućnost veće zarade u odnosu na plasteničku proizvodnju povrća i jagode, tvrdi profesor Agromediteranskog Fakulteta iz Mostara Nezir Tanović.

Tanović objašnjava da Amerikanci dugo nisu dozvoljavali proizvodnju ove biljke, da ne bi bila ugrožena proizvodnja šećerne trske, repe i drugih kulutra iz kojih se dobija šećer.

Ipak stevija je postepeno počela da se vraća kao zaslađivač u prehrambenoj industriji, a zbog lekovitih svojstava i kao važan preparat u farmaciji.

- Indijanci su je koristili za pripremanje jela, bila im je osnov ishrane, a polako postaje temelj u novoj prehrambenoj industriji - kaže Tanović.

Stevija je dobra za konzerviranje voća i povrća umesto šećera, jer ne fermentira, koristi se u prozvodnji kolača i sladoleda i, za razliku od šećera, ne izaziva karijes.

Lekari je preporučuju kod velikog broja obolenja, posebno za dijabetes, jer smanjuje nivo šećera u krvi. Pospešuje probavu, smanjuje nivo holesterola i nivo glukoze u krvi. Kad oslabi srčani mišić i dođe do skupljanja vode u stomaku i kolenima, klasična medicina preporučuje steviju.

Ova biljka ima antiseptičko, antialergijsko i antimikrobno dejstvo, tako da se pasta za zube danas ne može zamisliti bez "stevije". Ono što je slatkasto u pasti - to su njeni miligrami.

- Ekstrakt povoljno deluje na mnoge bolesti kože, a čišćenje kože stevijom je neminovno - naglašava Tanović.

Korišćenje stevije smanjuje i zavisnost od alkohola i pušenja. Posle stevije ne prijaju cigareta i alkohol, tako da se na bazi ove biljke prave razni preprarati za odvikavanje.

Stevija se uglavnom uzgaja iz semena kako bi se dobile presadnice. Od setve do presadnice je potrebno da prođe 50 dana, kada ide u male plastične kontejnere. Razmaci sadnje u plasteniku su 60 do 70 centimetar, a unutar reda 20 do 30 centimetara, da po jednom metru kvadratnom bude 7 do 9 biljaka. Biljka nema velikih zahteva prema zemljištu, podnosi sve, ali se preporučuje da zemlja bude peskovita ili ilovasta. Stevija ne trpi vodu oko korena i nije potrebno veliko navodnjavanje, osim za vreme setve.

Tanović objašnjava da se stevija bere kao blitva ili šećerna trska, tako što se donji listovi podbiraju i suše, sve dok se ne dođe do vrha biljke. Osušeno lišće se melje u prah, koji se dodaje jelima ili se pravi ekstrakt, pa se razblažuje vodom.

Izvor: Srna