MODERATOR
- Učlanjen(a)
- 02.05.2009
- Poruka
- 30.684
Šta treba znati pre nabavke SSD diska
Veću cenu po Gigabajtu skladištenog prostora, SSD diskovi nadoknađuju daleko većom brzinom u radu. Pošto nema mehaničkih delova, rad je ujednačeniji i nema problema sa gubitkom na brzini transfera kako se popunjavanje podacima bliži maksimumu operativnog kapaciteta uređaja, što je izražena i vrlo bolna pojava kod mehaničkih HDD diskova. Od velike brzine SSD diskova najviše profitira Windows operativni sistem. Naša iskustva tokom testiranja različitih modela, posebno onih SSD uređaja koji pripadaju novijoj generaciji, pokazuju da se vreme podizanja i izvršavanja nekih osnovnih Windows servisa upola skraćuje i dešava duplo brže nego na PC računarima opremljenim tradicionalnim hard diskovima. U nekim situacijama ubrzanja su dramatična, posebno u slučajevima ograničeno raspoložive RAM memorije kada sistem u nedostatku memorije, počinje da „swap-uje“ tj. emulira RAM odvajanjem dodatnog memorijskog prostora na hard disku tj. SSD-u. Međutim, to nije poželjan scenario upotrebe SSD diska, o čemu ćemo nešto kasnije pričati.
Osim hardvera potrebno je povesti računa o softveru tj. operativnom sistemu. Windows 7 i Windows 8 su pravo radno okruženje za SSD diskove obzirom da podržavaju TRIM komandu. Ona u velikoj meri utiče na brzinu rada SSD uređaja jer ukoliko nije podržana na nivou operativnog sistema, dešava se da performanse SSD diska tokom vremena upotrebe drastično pogoršaju. To se dešava zato što se fajlovi i datoteke na SSD diskovima upisuju u blokovima od 4Kb podataka, a mogu se brisati samo u blokovima veličine 512Kb. Problem je kada brišete podatak manji od 512Kb, jer se on odjavljuje iz tabele podataka ali fizički ostaje upisan na disku, dok u isto vreme Windows OS dotičnu adresu tretira kao slobodan prostor. Kada operativni sistem treba da upiše novi podatak na taj deo diska, prvo mora blok podataka od 512Kb da premesti u keš memoriju, zadržavajući potrebne podatke iz 512Kb memorijskog bloka, zatim da kompletno izbriše dotični prostor na disku i konačno ponovo upiše nove i postojeće podatke iz keš memorije SSD diska. Čitav taj postupak usporava rad sa SSD diskom. Da bi se izbeglo opisano usporenje, služi TRIM komanda.
Korišćenjem TRIM komande, Windows daje naredbu kontroleru fleš memorije na SSD disku da odmah obriše nepotrebne podatke, tako da se ne čeka upis novih da bi se nepotrebni podaci konačno obrisali. Sve to se dešava onog trenutka kada izdate komandu za brisanje nepotrebnih podataka. Operacija se preduzima u trenucima kada SSD nije zaposlen i čitava operacija prebacivanja 512Kb bloka podataka u keš memoriju, brisanje memorijskih blokova i ponovni upis sadržaja kojim se oslobađa 4Kb prosotra spremnih za upis novih podataka se odvija neprimetno po samog korisnika, čime se smanjuje potrebno vreme upisa novih podataka, a što u krajnjem rezultatu korisnik oseća kroz veću brzinu PC računara.
Prilikom izbora SSD diskova potrebno je povesti računa i o tipu fleš memorije koju koristi. Obavezno dajte prednost uređaju sa Multi Level Cell (MLC) fleš memorijama koje su bolji i racionalniji izbor od onih opremljenih Single Level Cell (SLC) memorijama. Na početku je situacija bila obrnuta, ali tokom vremena proizvođači memorije su dramatično poboljšali karakteristike MLC fleš memorije u cilju optimalnog odnosa cene, dugotrajnosti radnog veka i brzine. Za utehu je da većina savremenih SSD diskova renomiranih marki koristi MLC fleš memorije, ali svakako nije na odmet da povedete računa o ovom vrlo važnom detalju kada su u pitanju SSD diskovi, posebno u slučaju manje poznatih marki i uređaja koji se prodaju po cenama ispod proseka ponude za dati kapacitet diskova. Samsung je sa SSD serijom 840 predstavio novi tip Triple Level Cell (TLC) memoriju kao još pristupačniju verziju fleš memorije namenjene SSD uređajima, ali kao što to biva na početku primene nove tehnologije, ostaje mnogo pitanja koja čekaju odgovore, pa ćemo videti hoće li se situacija odvijati kao u slučaju MLC memorije
SSD diskovi poput mehaničkih hard diskova novije generacije koriste SATA interfejs za komunikaciju. Matične ploče prethodne generacije uglavnom koriste SATA2, dok one novije imaju obaveznu podršku za SATA3 interfejs. Razlika je u brzini i propusnoj moći prilikom transfera podataka. SATA2 ima maksimalnu propusnu moć od 300MB/s, dok SATA3 duplira (600MB/s) transfer i brzinu podataka. Ova činjenica nema puno značaja prilikom korišćenja mehaničkih hard diskova (HDD), obzirom da najbrži primerci jedva mogu da isporuče 150MB/s. Situacija sa SSD diskovima je dramatično različita obzirom da prilikom čitanja i pisanja podataka mogu doseći brzinu prenosa podataka od preko 500MB/s u zavisnosti od konkretnog modela. Zbog toga je od velike važnosti da povedete računa da li vaša ploča poseduje kontroler i slobodan SATA3 port za povezivanje SSD uređaja, kako bi do maksimuma iskoristili njegove brzinske potencijale.
Izvor: bozzabench
Veću cenu po Gigabajtu skladištenog prostora, SSD diskovi nadoknađuju daleko većom brzinom u radu. Pošto nema mehaničkih delova, rad je ujednačeniji i nema problema sa gubitkom na brzini transfera kako se popunjavanje podacima bliži maksimumu operativnog kapaciteta uređaja, što je izražena i vrlo bolna pojava kod mehaničkih HDD diskova. Od velike brzine SSD diskova najviše profitira Windows operativni sistem. Naša iskustva tokom testiranja različitih modela, posebno onih SSD uređaja koji pripadaju novijoj generaciji, pokazuju da se vreme podizanja i izvršavanja nekih osnovnih Windows servisa upola skraćuje i dešava duplo brže nego na PC računarima opremljenim tradicionalnim hard diskovima. U nekim situacijama ubrzanja su dramatična, posebno u slučajevima ograničeno raspoložive RAM memorije kada sistem u nedostatku memorije, počinje da „swap-uje“ tj. emulira RAM odvajanjem dodatnog memorijskog prostora na hard disku tj. SSD-u. Međutim, to nije poželjan scenario upotrebe SSD diska, o čemu ćemo nešto kasnije pričati.
Osim hardvera potrebno je povesti računa o softveru tj. operativnom sistemu. Windows 7 i Windows 8 su pravo radno okruženje za SSD diskove obzirom da podržavaju TRIM komandu. Ona u velikoj meri utiče na brzinu rada SSD uređaja jer ukoliko nije podržana na nivou operativnog sistema, dešava se da performanse SSD diska tokom vremena upotrebe drastično pogoršaju. To se dešava zato što se fajlovi i datoteke na SSD diskovima upisuju u blokovima od 4Kb podataka, a mogu se brisati samo u blokovima veličine 512Kb. Problem je kada brišete podatak manji od 512Kb, jer se on odjavljuje iz tabele podataka ali fizički ostaje upisan na disku, dok u isto vreme Windows OS dotičnu adresu tretira kao slobodan prostor. Kada operativni sistem treba da upiše novi podatak na taj deo diska, prvo mora blok podataka od 512Kb da premesti u keš memoriju, zadržavajući potrebne podatke iz 512Kb memorijskog bloka, zatim da kompletno izbriše dotični prostor na disku i konačno ponovo upiše nove i postojeće podatke iz keš memorije SSD diska. Čitav taj postupak usporava rad sa SSD diskom. Da bi se izbeglo opisano usporenje, služi TRIM komanda.
Korišćenjem TRIM komande, Windows daje naredbu kontroleru fleš memorije na SSD disku da odmah obriše nepotrebne podatke, tako da se ne čeka upis novih da bi se nepotrebni podaci konačno obrisali. Sve to se dešava onog trenutka kada izdate komandu za brisanje nepotrebnih podataka. Operacija se preduzima u trenucima kada SSD nije zaposlen i čitava operacija prebacivanja 512Kb bloka podataka u keš memoriju, brisanje memorijskih blokova i ponovni upis sadržaja kojim se oslobađa 4Kb prosotra spremnih za upis novih podataka se odvija neprimetno po samog korisnika, čime se smanjuje potrebno vreme upisa novih podataka, a što u krajnjem rezultatu korisnik oseća kroz veću brzinu PC računara.
Prilikom izbora SSD diskova potrebno je povesti računa i o tipu fleš memorije koju koristi. Obavezno dajte prednost uređaju sa Multi Level Cell (MLC) fleš memorijama koje su bolji i racionalniji izbor od onih opremljenih Single Level Cell (SLC) memorijama. Na početku je situacija bila obrnuta, ali tokom vremena proizvođači memorije su dramatično poboljšali karakteristike MLC fleš memorije u cilju optimalnog odnosa cene, dugotrajnosti radnog veka i brzine. Za utehu je da većina savremenih SSD diskova renomiranih marki koristi MLC fleš memorije, ali svakako nije na odmet da povedete računa o ovom vrlo važnom detalju kada su u pitanju SSD diskovi, posebno u slučaju manje poznatih marki i uređaja koji se prodaju po cenama ispod proseka ponude za dati kapacitet diskova. Samsung je sa SSD serijom 840 predstavio novi tip Triple Level Cell (TLC) memoriju kao još pristupačniju verziju fleš memorije namenjene SSD uređajima, ali kao što to biva na početku primene nove tehnologije, ostaje mnogo pitanja koja čekaju odgovore, pa ćemo videti hoće li se situacija odvijati kao u slučaju MLC memorije
SSD diskovi poput mehaničkih hard diskova novije generacije koriste SATA interfejs za komunikaciju. Matične ploče prethodne generacije uglavnom koriste SATA2, dok one novije imaju obaveznu podršku za SATA3 interfejs. Razlika je u brzini i propusnoj moći prilikom transfera podataka. SATA2 ima maksimalnu propusnu moć od 300MB/s, dok SATA3 duplira (600MB/s) transfer i brzinu podataka. Ova činjenica nema puno značaja prilikom korišćenja mehaničkih hard diskova (HDD), obzirom da najbrži primerci jedva mogu da isporuče 150MB/s. Situacija sa SSD diskovima je dramatično različita obzirom da prilikom čitanja i pisanja podataka mogu doseći brzinu prenosa podataka od preko 500MB/s u zavisnosti od konkretnog modela. Zbog toga je od velike važnosti da povedete računa da li vaša ploča poseduje kontroler i slobodan SATA3 port za povezivanje SSD uređaja, kako bi do maksimuma iskoristili njegove brzinske potencijale.
Izvor: bozzabench
