Koristite zastareli pregledač. Možda neće pravilno prikazivati ove ili druge veb stranice. Trebali biste nadograditi ili koristiti alternativni pregledač.
ŠTA NAS ČEKA U NOĆI MUZEJA 250 dešavanja na 152 mesta, izložbe o Bulgakovu, Frojdu, stripu, ženama rudarima...
14. Noć muzeja održaće se 20. maja u više od 40 gradova i mesta Srbije, kada će posetioci biti u prilici da prošetaju muzejima, galerijama i institucijama kulture i uživaju u premijernim izložbama i sadržajima osmišljenim samo za tu noć.
Od 17 časova pa sve do 1 iza ponoći iste večeri, osim Srbije, šetaće posetioci u 120 gradova, 30 država i 3.000 muzeja u okviru Evropske Noći muzeja, čije je sedište u Parizu.
Srbija će sa 250 raznolikih dešavanja u 152 kulturne ustanove dati svoj doprinos bogatim programima u Novom Sadu, Nišu, Čačku, Senjskom Rudniku, Bačkoj Palanci, Velikom Gradištu, Dimitrovgradu, Somboru, Kosovskoj Mitrovici, Jagodini, Leskovcu...
Tradicionalno, Beograd će u Noći muzeja ponuditi najbogatiji sadržaj - na 65 lokacija, od čega čak 12 premijera. Posetioci će imati priliku da izaberu svoju maršrutu između Viasat History neispričanih priča, moderne umetnosti i savremene kulture, grada sa stilom i vizijom.
Zemlja partner ovogodišnje manifestacije je Republika Koreja. Zbog toga će svi oni koji se 20. maja nađu u Beogradu, imati jedinstvenu priliku da vide izložbu koja je prošle godine gostovala u depandansu Luvra - Muzeju dekorativne umetnosti u Parizu. Korejska umetnica He Sun Li kreirala je modele inspirisane hanbokom - tradicionalnom korejskom nošnjom, kojoj je čak i slavni Karl Lagerfeld posvetio kolekciju.
Na 50. godišnjicu od prvog izdanja romana „Majstor i Margarita“, Mihaila Bulgakova, u Noći muzeja biće ekskluzivno predstavljena izložba o ovom „romanu nad romanima“ i njegovom piscu. Priču će upotpuniti radovi mnogostruko nagrađivane umetnice fotografa Jelene Martinjuk, kustoskinje Doma Mihaila Bulgakova iz Moskve, u kojoj ona ilustruje roman. Samo u Noći muzeja posetioci će moći da pogledaju izložbu posvećenu Sigmundu Frojdu i Karlu Gustavu Jungu, njihovim revolucionarnim učenjima i uticaju koji su izvršili na kulturu 20. veka.
U Muzeju savremene umetnosti Vojvodine u Novom Sadu, biće predstavljena izložba „Taština malih razlika“ Grejsona Perija inspirisana ciklusom slika „Život razvratnika“ Vilijama Hogarta, engleskog slikara iz 18. veka. Šest monumentalnih tapiserija istražuju britansku fascinaciju stilom i klasnim razlikama.
Tapiserije su bogate sadržajem, detaljima i bojom i prikazuju mnoge ekscentričnosti i jedinstvenosti koje se vezuju za život u Velikoj Britaniji – od dizajna enterijera do britanske kuhinje, političkih protesta i tračeva o životima poznatih ličnosti.
Upravo u Noći muzeja, biće pokrenuta inicijativa za nastanak novog Muzeja medicine u Pasterovom zavodu i to od strane Departmana za arhitekturu i urbanizam, Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu. Svi zainteresovani imaće priliku da se upoznaju sa Dalijevom tehnikom zvanom „buletizam“ i oprobaju se u okviru jedne od radionica, dok će u Francuskom institutu sve biti u znaku svetlosti.
U Muzeju ugljarstva u Senjskom Rudniku, u Noći muzeja, posetioce će dočekati izložba posvećena ženama u rudnicima, nekad i sada. Kroz eksponate i originalne fotografije biće prikazana uloga žene u jednoj rudarskoj porodici. Od brižnih supruga i majki, koje svakodnevno svoje muževe i sinove ispraćaju na najteži i najopasniji posao u utrobu zemlje, žene koje su stub njihovih porodica i njihov lični čvrst oslonac, do onih najhrabrijih koje su i same rudarke.
U Domu kulture u Čačku, biće predstavljena izložba kostima posvećena velikim ličnostima revolucija. Autor je poznati kostimograf Boris Čakširan a postavka će predstaviti rekonstrukcije odeće i uniformi iz filmova i serija koje su predstavljale istinite istorijske ličnosti građene na činjenicama i fikciji koja potiče od istorijske građe u vremenu političkih previranja, revolucija i prevrata. Posetioci će moći tako da se sretnu sa likovima kao što su Franc Ferdinand i Sofija Čotek, Draga Mašin, Dositej Obradović, grof Vrangel ili princ Rastko Nemanjić.
U Narodnom muzeju u Velikom Gradištu, ključna reč 20. maja biće – strip. „Od strip izložbe nastale od istinitih priča, do samog crtanja stripova i portreta, do izložbe starih šibica koje su decenijama bile kultni sakupljački predmet u Srbiji i Jugoslaviji, posetioce Noći muzeja očekuje nezaboravna pustolovina u ovom gradu“, poručuju organizatori.
Biblioteka „Vlada Aksentijević“ u Obrenovcu, u ovoj Noći muzeja predstaviće se postavkom različitih prevoznih sredstava kojima su se Obrenovčani služili: od dečjih kolica, trotineta, dečjih bicikala do onih za odrasle, rolšula, fijakera, čeza, špeditera, različitih mopeda, motora s manjom ili respektabilnom kubikažom, do automobila. Posebno mesto će zauzimati maštovita vozila, poput kolica sa kuglagerima, ručno pravljene sličuge, i priča o tradicionalnim trkama u Obrenovcu.
Muzej grada u Bačkoj Palanci organizovaće veče poezije, dečji maskenbal, izložbu izuma koji su promenili svet, postavku dečjih instrumenata i koncert KUD Abrašević. Narodna biblioteka obeležiće 50. godina od smrti Veljka Petrovića, ali će odati i počast Palančanima u Velikom ratu.
Programski savet 14. Noći muzeja čine: arhitekta i akademik Branislav Mitrović, reditelj Nebojša Bradić, istoričarka dr Radina Vučetić, vajar prof. Mrđan Bajić i grafički dizajner Borut Vild.
Noć muzeja predstavlja jedinstven kulturni spektakl u više od 120 gradova širom sveta, među kojima je od 2005. godine i Beograd. Prva Noć muzeja, održana u pet beogradskih muzeja i galerija, uspela je da animira više od 4.000 posetilaca, dok je za deset godina taj broj narastao na neverovatnih 500.000 ulazaka u muzeje na skoro 200 lokacija u više od 60 gradova i mesta širom Srbije.
14. NOĆ MUZEJA Šta sve donosi Dečja tura: priča o starim igračkama, vitezovima, majmunu Samiju, računarskim igrama...
U okviru Dečje ture 14. Noći muzeja, najmlađi ljubitelji kulture i umetnosti moći će da uživaju u premijernim i ekskluzivnim sadržajima 20. maja od 17 do 21h.
Cvijeta Zuzorić za Noć muzeja 2016.
Paviljon "Cvijeta Zuzorić", tradicionalno se u Noći muzeja pretvara u Dečji paviljon. Najmlađi će saznati uzbudljivu priču o nastanku autentičnih igračaka u jednoj srpskoj porodici. Oni najuporniji dobiće priliku da se poigraju sa drvenim lutakama, pelivanima i automatonima.
O avanturama velikog Samija, simbola beogradskog Zoo-vrta slušaće svi koji odluče da se druže i saznaju emotivnu priču i vide fotografije o Samijevim poduhvatima bežanja iz zoo-vrta i velikom prijateljstvu s Vukom Bojovićem. Na radionici u Bebi zoo-vrtu deca će naučiti koja je životinja budna noću, a koja danju, i ko kada i koga lovi.
Muzej Veterinarskog fakulteta za Noć muzeja 2016.
Za sve klince i klinceze koje zanima kako kuca srce njihovih ljubimaca preporučujemo novootvoreni muzej na Fakultetu veterinarske medicine, gde se nalaze najraznovrsniji skeleti domaćih i divljih sisara, ptica i riba. Od kita preko konja pa do sitnijih životinja, uz animaciju, zvuk i svetlosne efekte. Specijalno za Noć muzeja, biće organizovana radionica gde će najmlađi učiti da crtaju pera, gnezda i jaja ptica i delove tela domaćih životinja. Najbolji crteži nastali na prošlogodišnjoj manifestaciji biće izloženi ove noći.
Oni koji jedva čekaju da zarone u podvodni svet imaće priliku da obiđu jedini Javni akvarijum i tropikarijum Beograda, kutak rezervisan za čudesni svet riba, gmizavaca i vodozemaca. Ovoga puta u centru pažnje su moćne pirane Amazona, prelepe ribice Nemo, Dori i Bubless, kameleoni koji menjaju boju, krabe, kornjače, zmije i razne druge životinje. A šta znači mornarski čvor i kako ga vezati i odvezati objasniće učesnici iz Škole za brodarstvo, brodogradnju i hidrogradnju.
Javni akvarijum i tropikarijum za Noć muzeja 2016.
Oni radoznali koji vole da zasuču rukave, imaće šansu da se oprobaju u izvođenju hemijskih eksperimenata sa studentima Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i da upoznaju čarobnu i šarenu stranu nauke.
U Legatu Petra Lubarde najmlađim sugrađanima biće objašnjeni definicija i značaj "privatne kolekcije". Kroz radionicu "Lubardina crvena boja“ biće predstavljena zanimljiva priča o ovom velikom umetniku i njegovim delima.
Pedagoški muzej 20. maja posvetiće se strpljivim sklapanjem slike domaćih i divljih životinja popularnom pazl tehnikom.
Na Beogradskoj tvrđavi deca će moći da nauče spretnosti i veštine vitezova, gađanje uz pomoć luka i strele pravo u centar mete, a potom da se opuste u reci i slikaju četkicom.
Postavka u Galeriji nauke i tehnike SANU kao skup 3D radova u okruženju za računarske igre, prepliće kreativnost, nauku i matematiku.
Kako ilustrovati ritam saznaće svi oni koji se u Noći muzeja nađu u Galeriji SULUJ gde će se najmlađi sugrađani lepo snaći uz vođstvo likovnih pedagoga.
Koliko su se igračke menjale i čime su se igrale mame i tate, pokazaće Dečji muzej u okviru Muzeja nauke i tehnike - lutke, automobili, plišane mede, metalne mehaničke igračke na navijanje, drvene igračke, muzičke kutije... Mali radoznalci dobiće priliku da posete i prvi interaktivni Naučni centar u Srbiji koji na jednostavan način razjašnjava fenomene iz oblasti astronomije, matematike, fizike, biologije i psihologije.
Satnica svih dešavanja u okviru Dečje ture, kao i detaljne informacije o uzrastima kojima su radionice namenjene, može se pronaći na zvaničnom sajtu manifestacije, kao i u biltenima Noći muzeja koji će uskoro biti dostupni svim posetiocima.
Sponzor Dečje ture je "Moja Kravica Milkshake" koji je za najmlađe posetioce spremio slatka iznenađenja.
Ulaznice za Noć muzeja po pretprodajnoj ceni od 450 rsd mogu se kupiti na svim Eventim prodajnim mestima, dok će na dan manifestacije cena iznositi 500 RSD. Kao i ranijih godina, jedna karta za Noć muzeja važi za po jedan ulazak na sve lokacije u Beogradu. Deca do 5 godina, uz pratnju roditelja, ne plaćaju ulaznicu. Uz veliku podršku Sekretarijata za javni prevoz, karta Noći muzeja važi kao vozna isprava u Beogradu na svim linijama javnog prevoza 20. maja od 16 časova pa sve do ponoći.
Ako se priča povede na stranu tananih velova ličnosti, i dan-danas će vam tražiti da se odlučite i kažete koga preferirate, Frojda ili Junga. Revolucionarna učenja Sigmunda Frojda i Karla Gustava Junga u Doktorovoj kuli u okviru Noći muzeja otvoriće želju da se zagledate duboko u svoje unutrašnje biće. Priča koju ćete videti obuhvata hronologiju njihovih života i stvaralaštva, kabinete u kojima su radili, susret, duboko prijateljstvo, saradnju i razlaz, fotografije njihovih čuvenih pacijentkinja, saradnica i životnih saputnica. Kako ćete izaći sa izložbe u noć? Kao „frojdovac“ ili „jungovac“?
Autorke izložbe: Dragana Mihailović i Vuka Jeremić
Univerzitetska biblioteka "Svetozar Marković" u Beogradu
Ove noći pratimo i svetlucanja zvezda. Velika glumica Olivera Marković, po svemu jedinstvena pojava u našoj kinematografiji, u postavci Jugoslovenske kinoteke, izbliza. Jedna od najlepših žena svog vremena, bila je i jedna od najvećih glumica 20. veka. Jasno i od početka prepoznata od svojih savremenika i kolega, bila je prisutna jednako na filmskom platnu kao i u TV filmovima i serijama, ali i u pozorištu. Njene uloge čine je bezvremenom. Dođite da se pogledate izbliza sa Oliverom i da joj se zajedno divimo, naravno, kao i uvek i zauvek.
U čast svog pedesetog rođendana, Plazma je odlučila da vas u Noći Muzeja povede na jedno sentimentalno putovanje kroz dekade. Uživajte u nasmejanim licima sa fotografija na kojima ćete imati priliku da vidite kako su generacije od šezdesetih godina prošlog veka na ovamo slavile rođendane, naravno, uz Plazma podršku! Zabavite se uz muziku šezdesetih i sedamdesetih godina, bacite pogled na modu iz osamdesetih, pokušajte da se setite najpopularnijih recepata za torte iz devedesetih, i uživajte sa Plazmom kroz dvehiljadite. Dobrodošli na Plazma rođendan!
Sve je spremno za Noć muzeja: selfi sa Titovim "fićom", krivi toranj u Beogradu, Frojdovo kanabe i Jungova stolica...
14. Noć muzeja biće održana 20. maja na 67 lokacija u Beogradu - od čega 12 premijernih u okviru Viasat History Neispričanih priča - sa čak 136 različitih dešavanja. Osim toga, Noć muzeja održaće se i u još 43 grada i mesta u Srbiji, kao i u 30 država i 120 gradova širom Evrope.
Ana Petrović, direktorka Noći muzeja istakla je na današnjoj konferenciji za novinare njihovu autorsku izložbu "Rukopisi ne gore" posvećenoj Mihailu Bulgakovu i stvaranju njegovog romana "Majstor i Margarita" u Ruskom domu, kao i stavljanju akcenta na Dečju turu koja će obuhvatiti 12 lokacija.
Zemlja partner 14. Noći muzeja je Republika Koreja koja u UK Parobrod donosi izložbu "Tajno nasleđe", predstavljenu prošle godine u depandansu Luvra, Muzeju dekorativne umetnosti u Parizu. Reč je o izložbi umetnice Hesun Li koja je kreirala modele inspirisane hanbokom - tradicionalnom korejskom nošnjom.
- Koreja je daleka zemlja i za mnoge u Srbiji ostaje misterija. To je jedan od razloga zašto smo izložbu pomalo vragolasto nazvali "Tajno nasleđe", a kao sve dobre tajne, to je tajna koju želimo da podelimo sa vama - istakla je Đu Jon Son, drugi sekretar za ekonomiju u kulturna pitanja ambasade Republike Koreje.
- Pitali smo se šta možemo da uradimo da učinimo korejsku kulturu vidljivom i dodirljivom a što će, istovremeno, na najbolji način pokazati našu estetitku u kojoj biste uživali. Odlučili smo da to budu tradicionalni kostimi jedne od najboljih kreatorki iz Koreje. Hanbok predstavlja korejski životni stil, istoriju ali, najvažnije, korejsku umetnost i dušu. Uveravam vas da ovako nešto još niste videli. Deo izložbe biće odstupan 20. maja u Noći muzeja a zvanična premijera zakazana je za 23. maj - otkrila je Đu Jon Son.
Nacionalni sponzor Noći muzeja, Viasat History, zajedno sa organizatorima već osmu godinu otvara nove prostore za posetioce, institucije i zgrade koje inače nisu dostupne za obilaske. Marketing menadžerka Viasat History kanala, Katarina Đorđević, otkrila je najzanimljivije lokacije:
- U Laboratoriji za antropologiju Instituta za anatomiju posetioci će moći da vide zanimljive i neuobičajene stvari, kao što su kosti stare nekoliko vekova, povrede na kostima iz perioda antike, srednjeg veka i II svetskaog rata, autentične rimske hirurške instrumente, mulaž (odlivak) koji je 1920. nastao prema liku špijunke Mate Hari, čiji se jedan primerak nalazi na Katedri za anatomiju Medicinskog fakulteta u Beogradu.
Beogradska sinagoga
Na ovoj maršruti preporučujemo i Beogradsku sinagogu čiji je kamen temeljac 1921. postavio kralj Alekandar a svi posetioci imaće jedinstvenu priliku da učestvuju u ispraćaju šabata zajedno sa rabinom Isakom Asielom.
Ove godine prvi put posetioci će moći da obiđu crkvu Sv. Ante Padovanskog (Bregalnička 1) sa tzv. Beogradskim tornjem visokim 52 metra koji je vremenom počeo da se krivi pa prilično podseća na Krivi toranj u Pizi. U Noći muzeja saznaćete zašto je došlo do njegovog krivljenja i videćete originalne arhitektonske planove jugoslovenskog arhitekte Joža Plečnika koji do sada nikada nisu prikazani. Oltar crkve krasi i bronzani kip Ivana Meštrovića.
Krivi toranj beogradski
U okviru Konaka kneginje Ljubice biće predstavljena priča o nastanku Beogradskog sajmišta 1937. godine, mesta na kojem su Beograđani mogli da vide najnovija industrijska i tehnološka dostignuća, da prate aero-izložbe i izložbe automobila, nastupe kulturno-umetničkih društva, da slušaju simfonijske konecrte... Tu je prikazana i prva televizijsk emisija, bilo je to mesto na koje se išlo da vidiš i budeš viđen. Nažalost, samo četiri godine po osnivanju, sajmište je postalo jedno od najvećih nacističkih logora na teritoriji Jugoslavije.
U zgradi Jugoslovenske kinoteke u fokusu će biti izložba posvećena Oliveri Marković.
- Biće predstavljeno njeno filmsko, televizijsko i pozorišno stvaralaštvo ali i ono možda manje poznato mlađim generacijama: brojne ploče koje je izdala. Izložba će biti na oba nivoa atrijuma a u prostoru ispod toga biće i zvanično otvoren Legat Karla Maldena, oskarovca, predsednika Američke filmske akademije, Amerikanca srpskog porekla rođenog kao Mladen Sekulović. Zahvaljujući sjajnoj inicijativi njegovog porodičnog prijatelja, Dena Tane, dobili smo veliki broj predmeta koji su mu pripadali - poručio je Marjan Vujović, upravnik Muzeja jugoslovenske kinoteke i dodao:
Budući da je Malden bio predsednik Američke filmske akademije i da tamo upravo završavaju svoj veliki muzej u Los Anđelesu, oni su tražili su te predmete, ali je porodica rešila da ih je pošalje u Beograd jer se on uvek osećao Srbinom.
Među eksponatima su i jedna od tri kamere braće Limijer, štap Čarlija Čaplina i još brojne zanimljive stvari koje čine našu stalnu postavku, ali publika će imati prilike da vidi i nove stvari - zaključio je Vujović.
Unuka Karla Maldena, Emili Dorner, prilikom posete Kinoteci
Gradsko saobraćajno preduzeće predstaviće zanimljivu priču o sedamdeset godina od uvođenja prvog trolejbusa.
- Od 1947, kada je za prvomajske praznike prvi trolejbus krenuo gradskim ulicama do danas, kako smo mi to okvirno izračunali, oko 25.550 dana ovaj vid saobraćaja prevozi naše građane. Moći ćete da vidite i stare tramvaje iz perioda između dva svetska rata, popularni zeleni autobus i kovačnicu s kraja 19 veka. Ovo je i uvod za mnogo veći jubilej, 125 godina postojanja GSP koju spremamo za oktobar - otkrila je Srbobranka Ubiparipović, šefica službe za medijski nastup JKP GSP.
Beogradski sajam 1937.
Ljuba Stambolić, koorinatorka tima Beogradskog sajma, predstavila je izložbu "Mesto koje je video ceo svet", posvećenu 80 godina postojanja sajma.
- Beogradski sajam je pripremio inetersantno i čudesno putovanje kroz vreme koje počinje 1937. a mi ćemo se fokusirati na deo posle Drugog svetskog rata. Biće tu izložba fotografija nezaboravnih događaja na sajmu, Evropskog šampionata u košarci na kojem smo osvojili prvu medalju sa Acom Nikolićem i Radivojem Koraćem, doživećete atmosferu gitarijade, mnogobrojnih koncerata koji su se desili, počev od "Bjelog dugmeta" i "Riblje čorbe" pa sve do "Deep Purple" i "REM". Podsetićemo vas i na velike modne revije koje su afirmisale začetnike visoke mode kod nas, kao što su Aleksandar Joksimović i Mirjana Marić. Videćete kako je izgledalo kada je sajam posećivala kraljica Marija sa prinčevima, predsednik Tito, videli su nas Če Gevara, Hruščov, Žiskar D'Esten i mnogbrojni drugi državnici, književnici i pesnici iz celog sveta, ali i mnogobrojni glumci od Milivoja Živanovića do Alena Delona. Kao posebnu atrakciju sajam će vam prikazati našu umetničku kolekciju sa delima čuvenih umetnika Jovana Bjelića, Dušana Otaševića, Petra Omčikusa, Petra Milosavljevića, Predraga Neškovića, Branka Miljuša, Miodraga Protića, Marije Dragojlović... a moći ćete da napravite i selfi uz čuvenog Titovog "fiću".
Učesnici današnje konferencije za štampu
Ljubitelji psihologije i oni koji žele da saznaju nešto više o životu revolucinarnih učenja Sigmunda Frojda i Karla Gustava Junga, imaće priliku da to učine u Doktorovoj kuli (Višegradska 26). Autorke izložbe su Dragana Mihailović i Vuka Jeremić.
- Sama kula je izuzetna po zdanju i značaju: bila je prva psihijatrijska klinika na Balkanu i najadekvatniji prostor za izložbu kod nas o počecima psihoanalize. Vuka Jeremić je dizajnirala preko 20 bogato ilustrovaih informativnih plakata koji sadrže hronologiju njihovih života; prikazan je njihov susret, saradnja kao i razlaz, prikazani su odlomci iz njihove sedmogodišnje prepiske, fotografije čuvenih pacijenktinja, saradnica i kolega. Izložene su knjige iz Univerzitetske bibioteke prevedene na srpski među kojima i nedavno objavljen prevod Jungove "Crvene knjige" - rekla je Dragana Mihailović, koautorka izložbe.
Doktorova kula
Posebnu pažnju privući će rekonstrukcije njihovih soba: Frojdove sa čuvenim kaučem i Jungove koji je u svojoj tehnici "oči u oči" radije koristio fotelju nego kauč. Na video-bimu biće segmenti iz njihovih života.
- Ovo je prilika da se javnost podseti na neverovatan i direktan uticaj psihoanalize na umetnost nadrealizma pa će par kadrova biti posvećeno predstavnicima nadrealizma u svetu i kod nas. Jung je, inače, imao svoju kulu koju je svojeručno gradio u Bolingenu i njene fotografije i tlocrti će, između ostalog, biti prikazane na izložbi - napomenula je Mihailovićeva.
Šejh Mustafino turbe
U 14. Noći muzeja biće izložen i jedan od najstarijih kurana u Šejh Mustafinom turbetu na Dorćolu, na košarkaškim terenima Crvene zvezde na Kalemegdanu na MTS plesnom podijumu igraće se u ritmu ranih šezdesetih i "Briljantina", a u UK Parobord moći ćete da saznate i nešto više o ljubavnim životima revolucionara poput Lenjina, Trockog, Kastra...
Ulaznice u pretprodaji koštaju 450 dinara, a na dan Noći muzeja 500 dinara. Karta važi za po jedan ulazak na sve lokacije u Beogradu i sa njom je dozvoljen besplatan prevoz GSP-om od 16h do ponoći. Deca do pet godina ne plaćaju ulaz, uz pratnju roditelja.
(Blic Online)
U Noći muzeja Institut za anatomiju Medicinskog fakulteta otkriva kako su se ljudi nekada lečili i operisali
Mata Hari kao model za čas anatomije
Kako su se ljudi nekada lečili i operisali kada nije bilo lndustrije lekova, znanja moderne medicine i savremenih instrumenata?
Odgovore na ova pitanja krije Institut za anatomiju Medicinskog fakulteta, u okviru izložbe “Noćna smena u drevnom urgentnom centru” koja će biti prikazana u Noći muzeja 20. maja.
Izložba otkriva uzbudljive priče koje kriju skeleti ali i prave dragocenosti poput jedinstvene kolekcije crteža ljudske anatomije.
Reč je o pravim umetničkim delima budući da su crteži rađeni u kombinovanoj tehnici pastela, akvarela i tuša 1920. godine. Kako je objasnio Milan Milisavljević, profesor ovog fakulteta tokom obilaska koje je organizovano za novinare uoči Noći muzeja, reč je o vrednoj kolekciji medicinskih ilustracija kakva ne postoji na medicinskim fakultetima u Evropi.
“Serija crteža detaljno predstavlja pojedine kosti skeleta čoveka. Zbirka se sastoji od 36 crteža velikog formata i postavka je stalno izložena na zidovima Instituta za anatomiju”, navodi Milisavljević.
Prema njegovim rečima tokom vremena panoi su zbog stalnog uticaja vlage, svetla i prašine dobili žuti ton, što im daje posebnu patinu starina. Ipak neophodni su im konzervatorsko - restauratorski radovi. U Noći muzeja pred posetiocima biće restaurisan upravo takav jedan crtež.
Za kolekciju crteža i anatomskih modela 834.000 evra
Dobro poznavanje anatomije ljudskog tela uvek je bilo presudno za dalji razvoj medicine. I država je znala to da prepozna pa je tako za kolekciju crteža i anatomskih modela u prvoj polovini 20.veka tadašnje ministarstvo finansija platilo 220.000 franaka, u današnjoj protivvrednosti od 834.000 evra.
Danas je situacija poptuno drugačija i država teško da bi izdvojila toliko novca za sličnu kolekciju.
U kolekciji modela anatomskih modela od gipsa, poslednjoj velikoj zbirci nastaloj 1920. godine krije se i jedna zanimljiva priča.
Osoba koja je poslužila kao model je Mata Hari. Prema rečima Milisavljevića njeno telo je nakon streljanja prebačeno u Muzej antaomije u Parizu, a zatim je glava poslužila kao model koji je kao deo kolekcije dospeo na Medicinski fakultet u Beogradu.
Laboratorija za antropologiju
U toku Noći muzeja i Laboratorija za antropologiju Instituta za anatomiju će izložiti i deo svoje paleopatološke kolekcije koja krije kosti stare nekoliko vekova.
"Pokazaćemo neke hirurške intervencije za koje pouzdano znamo da su se radile tokom praistorijskih i istorijskih perioda, a koje su ostavile traga na skeletnim ostacima", rekla je Đukić tokom obilaska laboratorije sa novinarima.
Posebno je zanimljiva priča o najstarijoj operaciji za koju se zna, operaciji otvaranja lobanje.
"Trepanacija podrazumeva proceduru kojom se na lobanji pravi nepravilan ovalni otvor, vrlo specijalizovanim instrumentima kako bi se uklonila kost i sproveo drugi deo operacije tkiva. To je jedna od najstarijih operacija za koju se zna, primenjuje se od praistorije do danas širom sveta, a na teritoriji Srbije se pojavljuje na praistorijskoj nekropoli Mokrin, na Viminacijumu, na Gamzigradu, Krivoj reci", navela je Đukić.
Prema njenim rečima ljudi su se na ovaj bolan zahvat odlučivali iz da razloga - da bi rešili problem sa epilepsijom, migrenama ili eventualno neke mentalne bolesti, a postojalo je i ritualno otvaranje lobanje zarad “oslobađanja od zlih duhova”.
U toku Noći muzeja posetioci će imati priliku da vide i medicinski instrumente iz antičkog perioda, pronađene na teritoriji Beograda, koji čuva Muzej grada Beograda.
Pogledajte kako je roman "Majstor i Margarita" oživeo na fotografijama ruske slikarke
U okviru predsojeće 14. Noći muzeja, 20. maja od 17 do 1 sat, u Galeriji Ruskog doma biće predstavljena izložba "Ruskopisi ne gore". Ona će se sastojati od dva segmenta: priče o životu i ljubavima pisca Mihaila Bulgakova i radu na "Majstoru i Margariti" kao i pedesetak umetničkih fotografija koje ilustruju roman i njegove junake.
Prvi deo izložbe uključuje i rekonstrukciju radnog ambijenta pisca. Drugi, umetnički deo izložbe, stiže iz Muzeja Bulgakova u Moskvi i delo je ruske umetnice i kustosa Muzeja, Jelene Martinjuk, koja je po obrazovanju slikarka.
- Ideja da napravim fotografije prema romanu se nije pojavila slučajno. Ja svakoga dana hodampo stepenicama kojima je koračao sam Mihail Afanasijevič Bulgakov, šetam oko jezera koje se nalazi na pet minuta od muzeja, a moj studio gleda u vrata čuvenog "lošeg stana” opisanog u knjizi. U celom prostoru u kojem ja radim je prisutna magija tog romana, zato su se ideja i želja da napravim fotografije prema romanu pojavili onda kada sam počela da tražim stvaralačko rešenje za inspiraciju koja me je preplavila - kaže za "Blic" Jelena Martinjuk.
Ona u početku nije imala ideju da ceo roman ilustruje fotografijama, već samo neke scene. Međutim, knjiga ju je povlačila sve dublje i dublje a sudbina ju je dovela u Dom Bulgakova u Ulici Boljšaja Sadova, gde je preselila svoj studio.
- Svakoga dana sam, uspinjući se istim stepenicama po kojima je nekada koračao Mihail Afanasijevič, uranjala u atmosferu tog mesta. Roman me je neprimetno uvlačio u sebe. Birala sam sve složenije i fantastičnije scene. Pažljivo radeći ilustracije, osećala sam: na ovim fotografijama ne sme biti ničeg slučajnog, nepromišljenog, suvišnog, nijedne falš note. I tada se desilo čudo - moj projekat je počeo da privlači potrebne likove. Činilo se da je sam roman poželeo da rad uspe. Od tog momenta, modele za likove nalazili smo iznenađujuće lako. Niz znakova, srećne podudarnosti i likovi veoma nalik na Bulgakovljeve doprineli su da snimanja traju i traju. Ja sam u tome videla pomoć i odobravanje "odozgo" i osećala sam da nebesa nemaju ništa protiv stvaranja jedne eksperimentalne knjige s fotografijama - veli Martinjukova.
Elena Martinjuk
Naročito su od pomoći bile životinje.
- Mačor iz Doma Bulgakova, to jedinstveno stvorenje kao da je iskočilo iz stranica romana. Čak su i njegov um i karakter isti kao kod Bulgakovljevog Behemota. Mačor je uvek pozirao lako i s očiglednim zadovoljstvom. A kada smo stigli do snimanja scena s Pontijem Pilatom, odmah smo našli odgovarajućeg psa: ogromnu sivu dogu - prepričava Jelena.
Ona priznaje da ima veliku tremu kada iznosi foto-ilustracije publici na sud a ovo će joj biti prvi susret sa publikom u Beogradu.
- Jako sam uzbuđena i u velikom sam iščekivanju susreta sa Beogradom i Beograđanima. Nadam se da ćemo se dopasti jedni drugima. Želim da prenesem posetiocima Noći muzeja u Srbiji da sa nestrpljenjem očekujem naš susret. Meni će biti jako drago ako uspem da ulepšam i napravim interesantnijom vašu Noć muzeja. Uvek je zanimljivo videti i saznati nesto novo. To novo ću ja biti za vas, a za mene ćete biti vi. Umetnost nema nacionalnosti, zato ćemo se radovati jedni drugima, upoznavati jedni druge i poklanjati inspiraciju - poručuje Martinjukova.
Već nekoliko decenija, književni kritčari širom sveta, u okviru raznih anketa, proglašavaju roman ruskog pisca Mihaila Bulgakova "Majstor i Margarita" za roman nad romanima. Tu vrstu priznanja i slave pisac za života nije uživao. Kada je umro u martu 1940. godine, samo mali broj ljudi je znao da odlazi jedan od najvećih pisaca novijeg vremena.
Podatak da je posle rada dužeg od jedne decenije, od 1929. do 1940. godine - koji je Bulgakov smatrao oproštajnim - taj rad i dalje bio skrivan od očiju javnosti i da su ga retki, poput Ane Ahmatove, čitali u tajnosti, govori sve o položaju pisca. Jelena Sergejevna, treća supruga Bulgakova, inspiracija za lik Margarite Nikolajevne, kucala je i ispravljala roman po celu noć, gledajući ga kako lagano umire.
Mihail Bulgakov (1891-1940)
Zavetovala se, da će po svaku cenu, učiniti sve da roman bude objavljen. Prilika da "roman nad romanima" bude objavljen, ukazala se tek 1966. i 1967. godine kada se u dva broja časopisa "Moskva" pojavila cenzurisana verzija. Ceo tekst romana, morao je da sačeka još šest godina.
Kada je, najzad, ugledao svetlost dana, lako je osvojio svet. Junak po kome je nazvan roman pojavljuje se u sredini prvog dela knjige - u bolničkom kaputu i preplašeno se osvrčući...."Obrijan, tamne kose, šiljatog nosa, uznemirenog pogleda i sa pramenom kose, koja mu pada niz čelo, čovek je mogao imati otprilike 38 godina". Ovaj opis je negde skriveni autoportret, naslućeno lice pisca za kojim, zapravo, traga i autorski tim Noći muzeja.
SEKS I REVOLUCIJA Ovo je jedna od najintrigantnijih postavki u Noći muzeja
U okviru Noći muzeja 20. maja u Beogradu (17-01h) jedna od intrigrantnijih i provokativnijih postavki biće izložena u UK Parobrod, pod nazivom "Ljubav i revolucija". Preko Lenjina, Čea, Kastra i drugih obrađena je tema onih koji su se voleli dok je svet goreo, glasi najava postavke čije su autorke slikarka Katarina Stanković Bjegović i istoričarka Jelena Živković.
Če Gevara
- Pošto je tema ovogodišnje Noći muzeja "Male i velike revolucije", palo mi je na pamet da se bavimo ljubavnim životima revolucionara, jer se o tome malo zna - kaže za "Blic" Katarina Stanković Bjegović.
Autorke su želele da istraže koliko su ljubavni životi revolucionara i revolucionarki uticali na njihove privatne i javne persone, na ubeđenja, odluke i, uopšte, na istorijske događaje.
- Jelena Živković se trudila da izvori budu strogo istorijski i provereni, a ja sam se trudila da unesem i malo trača, jer nekako sam sklona da verujem da ima više istine u tim kafanskom pričama s kolena na koleno nego u ovakvim ili onakvim istorijskim izveštajima. Htela sam da kažem da su te ljubavi strašno uticale na tokove istorije. Da Frida Kalo nije pružila sklonište Lavu Trockom (i postala njegova ljubavnica), on bi možda bio ubijen ranije, da Hilda Gadea nije povezala Čea sa kubanskim revolucionarima u Meksiku možda bi mu život išao drugim tokom, da se Marita Lorenc, koju je CIA angažovala da ubije Fidela Kastra nije zaljubila u njega, pitanje je kako bi Kuba danas izgledala... - nabraja naša sagovornica pitanja koja postavlja izložba i dodaje:
- Sve te stvari su možda promenile tokove istorije, a možda i nisu; pitanje je. Istorija je vrlo neegzaktna, pogotovu u ovim slučajevima.
Čitava postavka predstavljena je u vidu strip-tabli a kroz ljubavne priče posetioce vodi Skromna (tj. Modesti) Blejz.
- Skromna Blejz, ovde u jednom drugačijem obliku, malo uprošćenog crteža i sa silikonskim ustima, vodi nas kroz izložbu jer je ona posledica svih ovih dešavanja. Ona je nastala 1963. kao prvi glavni ženski lik u stripu i jedan je od pokazatelja da se seksualna revolucija dešavala uporedo sa ostalim revolucijama gde je žena, osnažena i promenjena, ušla u sve tokove društva - objašnjava Katarina Stanković Bjegović.
http://
Junakinje postavke su poljsko-nemačka revolucionarka Roza Luksemburg (1871-1919), jedna od pokretača borbe za socijalna i prava žena, koja je sa Leom Jogihesom (1867-1919) imala najveću i najtragičniju ljubavnu priču socijalizma i meksička umetnica Frida Kalo (1907-1954), koja je uticala na razne tokove što istorije umetnosto što revolucionarnih dešavanja, budući da je od proleća do leta 1937. imala vanbračnu vezu sa Lavom Trockim (1879-1940), koji je dobio azil u Meksiku da bi izbegao Staljinove čistke.
U "muškoj sobi" nalaze se Če Gevara (1928-1967), Fidel Kastro (1926-2016), Lenjin (1870-1924) i Pančo Vilja (1878-1923).
Lenjin je javno živeo u ljubavnom trouglu sa suprugom Nadeždom Krupskajom i ljubavnicom Ines Arman, udatom majkom petoro dece, dok je Pančo Vilja zvanično imao 23 žene i oko sedamdesetoro dece. U crkvi je, međutim, sklopio brak samo sa jednom.
- Istorija je namerno uvedena u formu stripa jer sve njih danas doživljavamo kao mit. Upoznaćemo ih na neki drugi način u odnosu na to kako ih proučavamo kroz istoriju, kao manje ili više emotivna bića. Zanimljivo je gledati nekog ko za govornicom deluje dosta moćno a onda, po izjavi neke žene koja je bila intimna s njim, shvatimo da oni baš i nisu bili neki vični ljubavnici i moćni u tom smislu. Marita Lorens, koja je posle Kastra bila sa peruanskim diktatorom Markosom Himenezom, rekla je da veliki diktatori nisu dobri ljubavnici. "Fidel je bio zaljubljen u sebe, stalno se gledao u ogledalo", govorila je Marita - ističe Katarina Stanković Bjegović.
Ines Arman
Ona napominje da su sve te žene bile vrlo moćne i da su se kretale u političkim krugovima i učestvovale u revolucijama, te su tako i sretale velike revolucionare. Bile su daleko od slike kakvu mi danas imamo kada pomislimo na žene tog perioda, tvrdi Katarina.
- Ja sam te žene zamišljala kao nekakve pozadine velikih muškaraca ali mislim da ih ni tadašnje društvo nije tako doživljavalo. One su zaista imidž gradile na svojoj seksualnosti i na promiskuitetu zbog kojeg ih javnost nije osuđivala a one ga nisu krile, pogotovu Frida Kalo, pa i Roza Luksembrug, za koju kažu da je "od kurve nastala učena i pametna žena koja se borila za ženska prava".
Ukoliko se ljudi odreknu umetnosti i seksa dok rade na revoluciji, mogu da stvore svet još bezosećajniji od onog koji žele da menjaju.
(Roza Luksemburg)
Meni je bilo otkrovenje kao i način na koji su se obraćale i razgovarale sa tim velikim ljudima, svojim partnerima. Tako se, recimo, Roza Luksembrug u pismima s početka 20. veka obraćala Leu vrlo direktno, čak provokativno: "Eto, ti misliš samo na revoluciju, a ja bih volela da čujem nešto ljubavno, nešto seksualno, nešto drugačije". Ja sam lično razbila iluzije da su te žene koje su bile uz važne muškarce bile mirne, tihe, povučene. Uopšte nije bilo tako, barem ne kod tih mislećih žena. One su bile i intelektualke ali su i svesno manipulisale svojom seksualnošću i ženstvenošću - zaključuje Katarina Stanković Bjegović.
