MODERATOR
- Učlanjen(a)
- 17.11.2012
- Poruka
- 3.071
Vrlo cesto slusamo o ljudima koji zaradjuju enormne kolicine novca, sedeci kod kuce ili u kancelariji, i prakticno ne radeci nista ili vrlo malo, i za to se uglavnom vezuje pojam E-business. Treba shvatiti da je E-Business(Elektronsko poslovanje) veoma siri pojam, i mozda ne tako bajkovit, kako ga ponekada znaju predstaviti mediji... Elektronsko poslovanje nije samo prodaja i kupovina stvari i usluga koriscenjam savremenih tehnologija. Elektronsko poslovanje je i organizovanje rada kompanije upotrebom savremenih tehnologija, sto znaci da mozete osnovati svoju kompaniju, bez potrebe za centralnom kancelarijom, i bez preteranog ulaganja u samu kompaniju, koje se vezuje za pojmove klasicnog poslovanja. U elektronskom poslovanju je trziste rada veoma sire, i uglavnom nije lokalno orijentisano vec je trziste prakticno ceo svet, mada to ne mora biti pravilo. Takodje ponekada moze biti problem pronaci dovoljno strucne ili odgovarajuce kadrove u nasoj okolini, sa elektronskim poslovanjem taj problem je dosta umanjen, jer prakticno radnike mozete angazovati iz svih krajeva sveta, pa se pruza mogucnost da organizujete vasu kompaniju prema sopstvenim afinitetima, a ne prema ogranicenjima lokalne sredine. Naravno ima dosta kompanija koje su zadrzale infrastrukturu klasicnih kompanija, ali se bave elektronskim poslovanjem zbog sireg trzista, kao sto ime i kompanija koje se bave elektronskim poslovanjem, a orijentisane su na lokalno trziste, jedno ne iskljucuje drugo, vec mozemo koristitit one prednosti koje nama pruza elektronsko poslovanje i za razvijanje lokalnog biznisa...
Kod nas se uglavnom elektronsko poslovanje, vezuje za poslove koje mozete raditi od kuce, i uglavnom se vezuje za neke veoma slabo placene stvari, pomesane sa pricama o neverovatnim uspesima u istim. Dosta cesto se vezuje i sa sivom zonom, pa i crnim trzistem, a opet i samo sa elektronskim bankarstvom kao pojmom legalnog poslovanja ili recimo uspesima socijalnih mreza, pa se tu mogu primetiti razne kontradiktornosti. Elektronsko poslovanje je veoma sirok pojam, pa tako obuhvata sve to i jos mnogo toga, i ne treba ga gledati kao ove primere krajnosti, vec kao nesto izmedju, iliti kao i jedno i drugo i jos mnogo toga. To nam govori da pri upustanju u ovaj vid poslovanja ipak treba zadrzati oprez, a i da novac ne raste na drvecu, vec da ga treba zaraditi, idejom ili trudom i radom.
Elektronsko poslovanje se vezuje sa raznim stvarima, ali u principu postavljanje web stranice vase firme na internetu ili oglasa se vec moze smatrati ukljucivanjem u elektronsko poslovanje. Samim time sto nudite recimo neki proizvod upotrebom savremenih tehnologija i kupovinu istog proizvoda, preko interneta, vi ste prosirili vase poslovanje na internet zajednicu, u odnosu na uobicajenu klijentelu. Elektronsko poslovanje nam nudi medjutim nogo vise, pa samim tim nastala su mnoga zanimanja zbog samih mogucnosti i potreba nastalim iz istih mogucnosti. Recimo svedoci smo nastanaka vise servisa u poslednjih par godina, koji na sebe preuzimaju posredovanje izmedju proizvodjaca i kranjnjih kupaca, marketing i distribuciju proizvoda do krajnjih kupaca za neku proviziju. Tako da elektronsko poslovanje moze dovesti i do znacajnih usteda, samim tim sto nemamo potrebu da imam nase marketnisko odeljenje u firmi, kao i nasu distribuciju, vec ce sve to uz mnogo manje troskove uraditi treca strana. To nije jedini nacin na koji se moze ustediti, recimo u telekomunikacionim i informativnim tehnologijama, sa sve vecom pristunoscu i povezanoscu interneta nestaje potreba za izgradnjom infrastrukture, koja je ranije bila neophodna da bi ste dostavili uslugu krajnjem potrosacu. Recimo ranije je za distribuciju kablovske televizije ili telefonije bilo neophodno izgraditi infrastrukturu, pribaviti gomilu dozvola da bi ste uopste mogli izgraditi infrastrukturu, i usli na trziste, takodje zahtevalo je otvaranje lokalne poslovnice, i dosta radnika koji bi radili na odrzavanju te komplikovane infrastrukture. Sada je dovoljno imati par servisera, ili cak ni to, jer usluga se obavlja kompletno preko interneta, i ne zavisi od dodatne opreme. Ovakav nacin distribucije usluga, znacajno smanjuje troskove poslovanja i pruza mogucnsot da sa dosta manje ulaganja udjete u poslovne vode.
Prethodni pasus dosta kaze o smanjenju potrebe za ljudstvom, i moze se gledati kao jedna od losijih strana elektronskog psolovanja, medjutim elektronsko poslovanje svojim razvojem pomaze nastajanju novih, uglavnom usluznih zanimanja, od kojih neka ne zahtevaju neko prethodno znanje, ali takodje otvara i mnogo vece mogucnosti sa za strucne i obrazovane kadrove, koji ce lakse naci posao u svojoj struci, i prema sopstvenim afinitetima. Neka novonastala zanimanja zahtevaju konstatno napredovanje u oblasti kojom se bavimo, neka zahtevaju samo osnovno poznavanje rada na racunaru, u skladu sa zahtevima su razlicito i placena zanimanja. Bajke o enormnih uspesima bez imalo ulozenog truda se uglavnom povezuju sa piramidalnim semama i prevarama, i sluze za to da regrutuju nove clanove na nizim stepenicama piramide. Verovatno ima par slucajeva koja su izuzeci koji potvrdjuju pravilo. Ne treba se zavaravati ovim pricama, da bi ste stvarno ostvarili uspehe u elektronskom poslovanju, potrebno je vrlo cesto i vise truda nego u klasicnom poslovanju, jer je mnogo veca konkurencija nego na lokalu, ne samo za radno mesto vec i medju kompanijma koje se bave elektronskim poslovanjem, pa osim slucajeva lude srece, kvalitet i marketing(ukljucujuci i licni marketing) su itekako potrebni u elektronskom poslovanju. Da bi ste se zaposlili u nekoj kompaniji koja se bavi elektronskim poslovanjem, nije dovoljno imati diplomu sa najboljim ocenama, vec je potrebno da imate da pokazete sta ste i koliko kvalitetno uradili. Tako da ne treba se zavaravati pricama da to moze svako. Kada procitate vest o nekom samoukom programeru koji je zaradio ogromne pare, ne gledajte na to, kao "to moze svako da nauci", vrlo cesto samouki programeri su vise vremena potrosili na ucenje nego diplomci univerziteta, i bolje ce obavljati posao nego bilo koji diplomac koji se nije time bavio. To isto vazi i za samouke dizajnere, menadzere i slicno...
Znaci da bi ste stvarno zaradjivali one sume novca, koje cesto srecemo surfovanjem na internetu, potrebno je mnogo truda i/ili ulaganja kao uostalom za bilo kakav uspeh u bilo cemu. Izuzetak pravilu su slucajevi kada necija ideja se probije i zaradi ogroman novac imamo slucajeve sa drustvenim mrezama i video igricama, raznim web stranicama o kojima stalno citamo u medijima. Prakticno takvi uspesi po dekadi se mogu nabrojati na prstima ruku, a sa sve vecom dostupnoscu interneta konkurencija je sve veca i moze se meriti stotinama miiliona cak i milijardi, za ciljano trziste... Tako da treba biti veoma oprezan i svestan rizika upustanja u ovaj vid poslovanja, i treba ici postepeno, malim koracima i ne rizikovati previse, vec se trziste treba osvajati bitku po bitku. Giganti elektronskog poslovanja nisu postali giganti od jednom, vec recimo na najpoznatijem primeru, kompaniji "Google" je trebala decenija da dodje na danasnji nivo, da stvar bude gora, vrlo je tesko zadrzati se u samom vrhu, cak mnogo je teze, i zahteva mnogo truda sa rastucom konkurencijom i trendovima. Sto znaci da vam je potrebno stalno napredovanje, ne bi li ste ostali na onoj poziciji za koju ste se izborili.
O planiranju elektronskog poslovanja, se nema sta mnogo reci, gotovo je identicno klasicnom poslovanju, potrebno je proceniti rizike, odrediti trziste i izboriti se za njega, isto vazi i za zaposlenje u istom, sa time sto treba obratiti paznju da komapnije na internetu mogu za vrlo kratko vreme nestati ili biti unistene od strane konkurencije, mada to nije strano ni u klasicnom poslovanju, mozda se samo krah dogadja dosta brze, zbog mnogo vece konkurencije.
Kod nas se uglavnom elektronsko poslovanje, vezuje za poslove koje mozete raditi od kuce, i uglavnom se vezuje za neke veoma slabo placene stvari, pomesane sa pricama o neverovatnim uspesima u istim. Dosta cesto se vezuje i sa sivom zonom, pa i crnim trzistem, a opet i samo sa elektronskim bankarstvom kao pojmom legalnog poslovanja ili recimo uspesima socijalnih mreza, pa se tu mogu primetiti razne kontradiktornosti. Elektronsko poslovanje je veoma sirok pojam, pa tako obuhvata sve to i jos mnogo toga, i ne treba ga gledati kao ove primere krajnosti, vec kao nesto izmedju, iliti kao i jedno i drugo i jos mnogo toga. To nam govori da pri upustanju u ovaj vid poslovanja ipak treba zadrzati oprez, a i da novac ne raste na drvecu, vec da ga treba zaraditi, idejom ili trudom i radom.
Elektronsko poslovanje se vezuje sa raznim stvarima, ali u principu postavljanje web stranice vase firme na internetu ili oglasa se vec moze smatrati ukljucivanjem u elektronsko poslovanje. Samim time sto nudite recimo neki proizvod upotrebom savremenih tehnologija i kupovinu istog proizvoda, preko interneta, vi ste prosirili vase poslovanje na internet zajednicu, u odnosu na uobicajenu klijentelu. Elektronsko poslovanje nam nudi medjutim nogo vise, pa samim tim nastala su mnoga zanimanja zbog samih mogucnosti i potreba nastalim iz istih mogucnosti. Recimo svedoci smo nastanaka vise servisa u poslednjih par godina, koji na sebe preuzimaju posredovanje izmedju proizvodjaca i kranjnjih kupaca, marketing i distribuciju proizvoda do krajnjih kupaca za neku proviziju. Tako da elektronsko poslovanje moze dovesti i do znacajnih usteda, samim tim sto nemamo potrebu da imam nase marketnisko odeljenje u firmi, kao i nasu distribuciju, vec ce sve to uz mnogo manje troskove uraditi treca strana. To nije jedini nacin na koji se moze ustediti, recimo u telekomunikacionim i informativnim tehnologijama, sa sve vecom pristunoscu i povezanoscu interneta nestaje potreba za izgradnjom infrastrukture, koja je ranije bila neophodna da bi ste dostavili uslugu krajnjem potrosacu. Recimo ranije je za distribuciju kablovske televizije ili telefonije bilo neophodno izgraditi infrastrukturu, pribaviti gomilu dozvola da bi ste uopste mogli izgraditi infrastrukturu, i usli na trziste, takodje zahtevalo je otvaranje lokalne poslovnice, i dosta radnika koji bi radili na odrzavanju te komplikovane infrastrukture. Sada je dovoljno imati par servisera, ili cak ni to, jer usluga se obavlja kompletno preko interneta, i ne zavisi od dodatne opreme. Ovakav nacin distribucije usluga, znacajno smanjuje troskove poslovanja i pruza mogucnsot da sa dosta manje ulaganja udjete u poslovne vode.
Prethodni pasus dosta kaze o smanjenju potrebe za ljudstvom, i moze se gledati kao jedna od losijih strana elektronskog psolovanja, medjutim elektronsko poslovanje svojim razvojem pomaze nastajanju novih, uglavnom usluznih zanimanja, od kojih neka ne zahtevaju neko prethodno znanje, ali takodje otvara i mnogo vece mogucnosti sa za strucne i obrazovane kadrove, koji ce lakse naci posao u svojoj struci, i prema sopstvenim afinitetima. Neka novonastala zanimanja zahtevaju konstatno napredovanje u oblasti kojom se bavimo, neka zahtevaju samo osnovno poznavanje rada na racunaru, u skladu sa zahtevima su razlicito i placena zanimanja. Bajke o enormnih uspesima bez imalo ulozenog truda se uglavnom povezuju sa piramidalnim semama i prevarama, i sluze za to da regrutuju nove clanove na nizim stepenicama piramide. Verovatno ima par slucajeva koja su izuzeci koji potvrdjuju pravilo. Ne treba se zavaravati ovim pricama, da bi ste stvarno ostvarili uspehe u elektronskom poslovanju, potrebno je vrlo cesto i vise truda nego u klasicnom poslovanju, jer je mnogo veca konkurencija nego na lokalu, ne samo za radno mesto vec i medju kompanijma koje se bave elektronskim poslovanjem, pa osim slucajeva lude srece, kvalitet i marketing(ukljucujuci i licni marketing) su itekako potrebni u elektronskom poslovanju. Da bi ste se zaposlili u nekoj kompaniji koja se bavi elektronskim poslovanjem, nije dovoljno imati diplomu sa najboljim ocenama, vec je potrebno da imate da pokazete sta ste i koliko kvalitetno uradili. Tako da ne treba se zavaravati pricama da to moze svako. Kada procitate vest o nekom samoukom programeru koji je zaradio ogromne pare, ne gledajte na to, kao "to moze svako da nauci", vrlo cesto samouki programeri su vise vremena potrosili na ucenje nego diplomci univerziteta, i bolje ce obavljati posao nego bilo koji diplomac koji se nije time bavio. To isto vazi i za samouke dizajnere, menadzere i slicno...
Znaci da bi ste stvarno zaradjivali one sume novca, koje cesto srecemo surfovanjem na internetu, potrebno je mnogo truda i/ili ulaganja kao uostalom za bilo kakav uspeh u bilo cemu. Izuzetak pravilu su slucajevi kada necija ideja se probije i zaradi ogroman novac imamo slucajeve sa drustvenim mrezama i video igricama, raznim web stranicama o kojima stalno citamo u medijima. Prakticno takvi uspesi po dekadi se mogu nabrojati na prstima ruku, a sa sve vecom dostupnoscu interneta konkurencija je sve veca i moze se meriti stotinama miiliona cak i milijardi, za ciljano trziste... Tako da treba biti veoma oprezan i svestan rizika upustanja u ovaj vid poslovanja, i treba ici postepeno, malim koracima i ne rizikovati previse, vec se trziste treba osvajati bitku po bitku. Giganti elektronskog poslovanja nisu postali giganti od jednom, vec recimo na najpoznatijem primeru, kompaniji "Google" je trebala decenija da dodje na danasnji nivo, da stvar bude gora, vrlo je tesko zadrzati se u samom vrhu, cak mnogo je teze, i zahteva mnogo truda sa rastucom konkurencijom i trendovima. Sto znaci da vam je potrebno stalno napredovanje, ne bi li ste ostali na onoj poziciji za koju ste se izborili.
O planiranju elektronskog poslovanja, se nema sta mnogo reci, gotovo je identicno klasicnom poslovanju, potrebno je proceniti rizike, odrediti trziste i izboriti se za njega, isto vazi i za zaposlenje u istom, sa time sto treba obratiti paznju da komapnije na internetu mogu za vrlo kratko vreme nestati ili biti unistene od strane konkurencije, mada to nije strano ni u klasicnom poslovanju, mozda se samo krah dogadja dosta brze, zbog mnogo vece konkurencije.
Poslednja izmena: