Član
- Učlanjen(a)
- 03.07.2010
- Poruka
- 255
ANKETA „BLICA NEDELJE“:
Šta biste promenili u visokom obrazovanju?
M. R. I. | 11. 07. 2010. - 00:02h | Foto: Beta - J. V. | Komentara: 48
Studirati u Srbiji nije ni lako ni jeftino ni jednostavno. Tek s diplomom nastaju problemi, jer većinu diploma sa srpskih univerziteta u svetu ne priznaju. Problemi visokog školstva ređaju se u nedogled, od dužine studiranja do nepotrebnog i neupotrebljivog znanja, loših i zastarelih udžbenika, nedovoljno prakse i istraživanja… zato smo upućene pitali šta bi prvo promenili u toj oblasti.
Srbijanka Turajlić, profesor ETF
Smanjiti broj studenata
- Mislim da je smanjenje broja studenata u svim nastavnim grupama jedna od najpotrebnijih promena koje treba napraviti na fakultetima. Tako bismo dobili nastavni proces koji bi omogućio studentima da tokom praćenja predavanja s lakoćom savladaju kompletno gradivo i lakše polože ispit. Na ovaj način bismo mogli da ukinemo sve naknadne ispitne rokove, a to vreme možemo pametnije da iskoristimo. Mogli bismo da produžimo trajanje predavanja svakog semestra za jedan mesec, jer je to ono što je potrebno studentima.
Dubravka Stojanović, prof. Filozofskog fakulteta u Beogradu
Mlade uvesti u nastavu
- Ono što je neophodno promeniti na fakultetima vezano je za broj zaposlenih i broj studenata po nastavnim grupama. Treba zaposliti više mladih ljudi na fakultetima, kao što je urađeno na Univerzitetu u Zagrebu. Kada bismo imali profesore koji bi imali više vremena da rade sa studentima, bilo bi im mnogo lakše da se snađu u bolonjskom programu, kao i da na miru završavaju svoje doktorate. Vežbe je lakše pratiti i u njima učestvovati kada je manje ljudi na predavanjima. Sadašnje grupe broje po više od sto studenata, a tako ne može na pravi način da se primeni bolonja.
Dušan Milijančević, student tehnologije u Masačusetsu
Kruti smerovi
- Meni kod naših fakulteta najviše smeta sto moramo rano da se odlučimo čime ćemo se baviti kasnije. Zato sam se i odlučio da nastavim studije u Americi na MIT-u. Tamo je primenjen liberalan princip koji sjedinjuje sve kurseve, a učenici mogu da izaberu koliko god i koje god žele. Kod nas je problem što se morate odlučiti samo za jedan smer, jer su svi fakulteti odvojeni. Nemate priliku da proučavate druge smerove koji vas zanimaju osim onog koji ste upisali. Na MIT-u ima mnogo dodatnih aktivnosti, a fakultet plaća sve troškove koje mi ne možemo da pokrijemo.
Milena Dragićević-Šešić, Univerzitet umetnosti
Zabraniti skripte
- Ppromenila bih način učenja, tako da studenti uče kroz rešavanje problema i istraživački rad. Zabranila bih skripte, a posebno udžbenike koje pišu profesori i onda ih tretiraju kao biblije. Činjenica da su fakulteti postali izdavači udžbenika primorava studente da iz njih uče i da ih kupuju. Sve to ukazuje na neetično ponašanje profesora - udžbenik kao uslov puštanja na ispit i slično. Univerzitet treba da razvija ličnost sposobnu da dalje uči i adaptira se na promene, a to se ne može ostvariti ako studente teramo da pamte gomile činjenica iz loših udžbenika. Njih ima jako mnogo i oni trajno oštećuju ukupan kulturni korpus ove sredine.
Branko Kovačević, rektor Univerziteta u Beogradu
Rangirati fakultete
- Treba mnogo toga da se promeni, ali to se ne može uraditi odjednom. Pre svega treba da se završi sistem reforme. Treba da se definišu standardi za kontrolu kvaliteta nastave, kao i celokupnog obrazovnog procesa. Akreditacija fakulteta je kod nas veliki problem, jer je loše urađena. Ne može svako ko ima prostor i nastavnike da dobije akreditaciju. Ona mora da bude zasnovana na čvrstim standardima, kvalitetu nastavnika, kompetenciji, kao i odgovarajućim planovima i programima. I kod nas se fakulteti moraju rangirati i otvoreno naglasiti koji su najbolji, a koji su najgori, kao što je slučaj kod svetski poznatih i priznatih univerziteta.
Ljubiša Rajić, Profesor skandinavistike na Filološkom fakultetu
Provera zaposlenih
- Sveo bih univerzitetsku mrežu na tri državna univerziteta, zabranio zaposlenima da honorarno rade na privatnim univerzitetima. Proverio bih sva zvanja na fakultetu, najbolji bi bio ponovni izbor u skladu s objektivnim merilima. Sklonio bih s univerziteta sve optužene za korupciju i sproveo temeljnu reviziju finansijskog poslovanja u poslednjih 20 godina. Stavio bih veće težište na nastavu, na institutima bih uveo strože uslove za bavljenje naukom, jer je naše sprovođenje Bolonjske deklaracije samo unazadilo nastavu. Prepolovio bih broj upisnih mesta. Ojačao bih finansijsku osnovu univerziteta i ukinuo samofinansiranje.
Šta biste promenili u visokom obrazovanju?
M. R. I. | 11. 07. 2010. - 00:02h | Foto: Beta - J. V. | Komentara: 48
Studirati u Srbiji nije ni lako ni jeftino ni jednostavno. Tek s diplomom nastaju problemi, jer većinu diploma sa srpskih univerziteta u svetu ne priznaju. Problemi visokog školstva ređaju se u nedogled, od dužine studiranja do nepotrebnog i neupotrebljivog znanja, loših i zastarelih udžbenika, nedovoljno prakse i istraživanja… zato smo upućene pitali šta bi prvo promenili u toj oblasti.
Srbijanka Turajlić, profesor ETF
Smanjiti broj studenata
- Mislim da je smanjenje broja studenata u svim nastavnim grupama jedna od najpotrebnijih promena koje treba napraviti na fakultetima. Tako bismo dobili nastavni proces koji bi omogućio studentima da tokom praćenja predavanja s lakoćom savladaju kompletno gradivo i lakše polože ispit. Na ovaj način bismo mogli da ukinemo sve naknadne ispitne rokove, a to vreme možemo pametnije da iskoristimo. Mogli bismo da produžimo trajanje predavanja svakog semestra za jedan mesec, jer je to ono što je potrebno studentima.
Dubravka Stojanović, prof. Filozofskog fakulteta u Beogradu
Mlade uvesti u nastavu
- Ono što je neophodno promeniti na fakultetima vezano je za broj zaposlenih i broj studenata po nastavnim grupama. Treba zaposliti više mladih ljudi na fakultetima, kao što je urađeno na Univerzitetu u Zagrebu. Kada bismo imali profesore koji bi imali više vremena da rade sa studentima, bilo bi im mnogo lakše da se snađu u bolonjskom programu, kao i da na miru završavaju svoje doktorate. Vežbe je lakše pratiti i u njima učestvovati kada je manje ljudi na predavanjima. Sadašnje grupe broje po više od sto studenata, a tako ne može na pravi način da se primeni bolonja.
Dušan Milijančević, student tehnologije u Masačusetsu
Kruti smerovi
- Meni kod naših fakulteta najviše smeta sto moramo rano da se odlučimo čime ćemo se baviti kasnije. Zato sam se i odlučio da nastavim studije u Americi na MIT-u. Tamo je primenjen liberalan princip koji sjedinjuje sve kurseve, a učenici mogu da izaberu koliko god i koje god žele. Kod nas je problem što se morate odlučiti samo za jedan smer, jer su svi fakulteti odvojeni. Nemate priliku da proučavate druge smerove koji vas zanimaju osim onog koji ste upisali. Na MIT-u ima mnogo dodatnih aktivnosti, a fakultet plaća sve troškove koje mi ne možemo da pokrijemo.
Milena Dragićević-Šešić, Univerzitet umetnosti
Zabraniti skripte
- Ppromenila bih način učenja, tako da studenti uče kroz rešavanje problema i istraživački rad. Zabranila bih skripte, a posebno udžbenike koje pišu profesori i onda ih tretiraju kao biblije. Činjenica da su fakulteti postali izdavači udžbenika primorava studente da iz njih uče i da ih kupuju. Sve to ukazuje na neetično ponašanje profesora - udžbenik kao uslov puštanja na ispit i slično. Univerzitet treba da razvija ličnost sposobnu da dalje uči i adaptira se na promene, a to se ne može ostvariti ako studente teramo da pamte gomile činjenica iz loših udžbenika. Njih ima jako mnogo i oni trajno oštećuju ukupan kulturni korpus ove sredine.
Branko Kovačević, rektor Univerziteta u Beogradu
Rangirati fakultete
- Treba mnogo toga da se promeni, ali to se ne može uraditi odjednom. Pre svega treba da se završi sistem reforme. Treba da se definišu standardi za kontrolu kvaliteta nastave, kao i celokupnog obrazovnog procesa. Akreditacija fakulteta je kod nas veliki problem, jer je loše urađena. Ne može svako ko ima prostor i nastavnike da dobije akreditaciju. Ona mora da bude zasnovana na čvrstim standardima, kvalitetu nastavnika, kompetenciji, kao i odgovarajućim planovima i programima. I kod nas se fakulteti moraju rangirati i otvoreno naglasiti koji su najbolji, a koji su najgori, kao što je slučaj kod svetski poznatih i priznatih univerziteta.
Ljubiša Rajić, Profesor skandinavistike na Filološkom fakultetu
Provera zaposlenih
- Sveo bih univerzitetsku mrežu na tri državna univerziteta, zabranio zaposlenima da honorarno rade na privatnim univerzitetima. Proverio bih sva zvanja na fakultetu, najbolji bi bio ponovni izbor u skladu s objektivnim merilima. Sklonio bih s univerziteta sve optužene za korupciju i sproveo temeljnu reviziju finansijskog poslovanja u poslednjih 20 godina. Stavio bih veće težište na nastavu, na institutima bih uveo strože uslove za bavljenje naukom, jer je naše sprovođenje Bolonjske deklaracije samo unazadilo nastavu. Prepolovio bih broj upisnih mesta. Ojačao bih finansijsku osnovu univerziteta i ukinuo samofinansiranje.